Ističe naknadni rok za Zakon "Svoj na svome": Mogu li građani da podnesu prijavu ako nemaju opravdanje za kašnjenje? Naknadni rok za podnošenje dokumentacije za legalizaciju objekata na osnovu Zakona "Svoj na svome"… Ceo tekst
Ističe naknadni rok za Zakon "Svoj na svome": Mogu li građani da podnesu prijavu ako nemaju opravdanje za kašnjenje?
Naknadni rok za podnošenje dokumentacije za legalizaciju objekata na osnovu Zakona "Svoj na svome" ističe u subotu, 24. oktobra, a pojedini građani se pitaju da li mogu da podnesu zahtev iako nemaju odgovarajuće opravdanje za kašnjenje.
Advokat Nemanja Rodić objasnio je za Euronews Srbija da se prilikom elektronskog podnošenja prijave prvo traži razlog zašto građani nisu podneli zahtev u predviđenom roku. Tek nakon toga mogu da nastave postupak, dok nadležni procenjuju da li su navedeni razlozi opravdani.
"Na prvom koraku se traži dokument. Građani koji nemaju adekvatnu medicinsku dokumentaciju ili na primer dokaz da su boravili u inostranstvu tokom redovnog roka, mogu da prilože bilo koji dokument, poput ugovora", kazao je.
Nakon toga, prema njegovim rečima, treba da se objasni razlog kašnjenja.
"Građani mogu da navedu da nisu mogli da nađu ugovor iako on ni nije potreban", rekao je.
Napominje da takvo obrazloženje ne znači da će zahtev biti prihvaćen. Dodao je da će i na šalterima pošta i opština u Srbiji službenici uzeti dokumentaciju.
"Ponavljam, to nije garancija da će predmet biti uzet u razmatranje. To će se oceniti na osnovu toga da li je kašnjenje bilo opravdano. Podnošenje zahteva bez odgovarajućeg dokaza ne garantuje da će postupak biti nastavljen", istakao je.
Ukazao je i na razliku između naknadnog podnošenja prijave i dopunjavanja već podnete dokumentacije.
"Nakon isteka roka ne treba poistovećivati mogućnost dopune dokumentacije sa mogućnošću podnošenja potpuno nove prijave", istakao je za Euronews Srbija advokat Nemanja Rodić.
Koji razlozi za kašnjenje su opravdani?
Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Zakon "Svoj na svome") građani koji su propustili redovni rok mogu naknadno da podnesu prijavu ako su za to imali objektivne razloge i uz prijavu dostave dokaze koji nesumnjivo potvrđuju opravdanost kašnjenja.
Važno je, međutim, da zakon ne navodi konačan spisak opravdanih razloga. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam procenjuje dostavljene dokaze i odlučuje da li oni opravdavaju propuštanje roka.
Kao opravdani razlozi za kašnjenje i podnošenje naknadnog zahteva najčešće se priznaju:
- Zdravstveni problemi - teža bolest, duže bolničko lečenje, operacije ili medicinski uslovi koji su sprečili osobu da podnese prijavu na vreme.
- Odsustvo iz zemlje / putovanja - boravak u inostranstvu usled kojeg lice nije imalo saznanja o roku ili mogućnost da izvrši prijavu.
- Porodične ili više sile - smrt bliskog člana porodice ili druge nepredvidive vanredne okolnosti.
Šta se dešava sa objektima koji ne budu prijavljeni?
Osim pitanja naknadnog podnošenja prijave, za vlasnike je važno i šta se dešava ukoliko objekat uopšte ne bude evidentiran. Rodić je ranije za Euronews Srbija objasnio da, ukoliko se niko ne prijavi za nelegalizovani objekat, postoji mogućnost da pravo svojine bude upisano u korist Republike Srbije.
"U slučaju da se niko, baš apsolutno niko, ne prijavi za nelegalizovan objekat, država će njega konstatovati na svoje ime. U tom slučaju se upisuje pravo Republike Srbije", kazao je ranije Rodić.
Prema njegovim rečima, nakon upisa država može da odluči da li će objekat biti uklonjen ili zadržan za potrebe koje proceni kao važne.
Advokat je ranije naveo i da osoba koja smatra da je vlasnik takve nepokretnosti može da pokrene sudski postupak radi utvrđivanja prava svojine.
"Važno je da se napomene da u tom slučaju građanin, koji nije upisao nekretninu, ima pravo da tuži Republiku Srbiju jer je pravo svojine neprikosnoveno. U tom slučaju se pred sudom utvrđuje pravo svojine“, objasnio je Rodić.
On je ranije upozorio i na mogućnost zloupotreba, odnosno pokušaja da pojedinci prijave tuđe objekte kao svoje, naročito kada u njima godinama niko ne živi. Kako je istakao, podnošenje prijave podrazumeva odgovornost za tačnost dostavljenih podataka, a eventualne nezakonitosti mogu imati pravne posledice.
Šta predviđa zakon?
Zakon "Svoj na svome" predviđa da lica koja iz objektivnih razloga nisu podnela prijavu u propisanom roku mogu to da učine u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, pod uslovom da dostave dokaze na osnovu kojih se nesumnjivo može utvrditi opravdanost propuštanja roka.
Za građane koji su propustili rok, zato je ključno da uz naknadnu prijavu prilože odgovarajuće dokaze. Istovremeno, neprijavljivanje objekta može otvoriti pitanje upisa prava svojine u korist države, zbog čega je važno da vlasnici provere svoj status i mogućnosti koje im zakon ostavlja.
