Sve vesti
Foto iz članka: Forbes SrbijaVlasniku Alta banke preti kazna zatvora od dve do 10 godina: Da li je NBS oslobođena odgovornosti?
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Ukoliko bi bio optužen, a potom i osuđen za delo koje mu na teret stavlja Tužilaštvo za organizovani kriminal, vlasnik Alta banke Davor Macura mogao bi da se suoči sa kaznom zatvora od dve do 10 godina. Za to ističe još jednu tvrdnju: „Da je do izbora sa Altom nešto bilo loše, NBS bi morala da preduzme mere.
Kako je juče objavio BIRN, koji je imao uvid u rešenje o oduzimanju dozvole, „NBS je 29. oktobra – dva dana nakon što je javnost bila alarmirana o čudnim dešavanjima – u postupku „posredne kontrole“ („iz papira“, odnosno bez odlaska na teren, u samu banku) donela rešenje po kojem ALTA banka treba da, između ostalog, „najkasnije u roku od tri radna dana po prijemu Rešenja sprovede popis gotovine u blagajni u cilju provere usklađenosti stvarnog stanja gotovine u blagajni sa knjigovodstvenom vrednosti“. I da je samo tokom prethodna dva dana povučeno oko 140 miliona evra u depozitima.
Ocenjeno je da će banka uskoro ostati nelikvidna i oduzeta joj je dozvola za rad. NBS je na pitanja BIRN o kontroli rada banke odgovorila da ti podaci nose oznaku tajnosti „Poverljivo“.
A da su pitanja o stanju gotovine banke u trezoru u nadležnosti policije i tužilaštva.
Ceo uporedni tekst155 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 7 rečenica prenose svi, u 7 se razlikuju.
Još 21 rečenica, samo Jugpress
Narodna banka Srbije imala je razloge da mnogo ranije uđe u kontrolu ALTA banke: problemi sa likvidnošću trajali su mesecima, a ogromna količina gotovine u trezoru godinama se videla u javnim izveštajima, pokazuje rešenje NBS u koje je BIRN imao uvid
Prema rešenju NBS, ALTA banka je krajem septembra prijavila blizu 60 milijardi dinara gotovine u blagajni, što je više od pola milijarde evra.
Ogromne količine keša godinama su se videle u izveštajima banke: oko 40 milijardi dinara krajem 2024. i oko 50 milijardi krajem 2025.
Stručnjaci kažu da je fizički nemoguće da je Macura izneo 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra, i postavljaju pitanje da li je tog novca uopšte bilo.
Banka je cele 2026. imala problem sa likvidnošću.
Depozite je privlačila visokm kamatama.
Četvrtina depozita, oko 400 miliona evra, bio je novac javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju.
Agencija za osiguranje depozita, koja je sada stečajni upravnik, i sama je držala depozite u ALTA banci.
Dan pre nego što je oduzela dozvolu, NBS je ALTA banci naložila da sama prebroji gotovinu u trezoru i dala joj za to tri radna dana.
Kontrola je rađena “iz papira”, bez odlaska u banku.
U noći između petka i subote, oko pola tri ujutro, NBS je na svom „X“ nalogu saopštila da je ALTA banci, u vlasništvu Davora Macure, oduzeta dozvola za rad.
Nakon rešenja od 31. oktobra kojim se banci oduzima dozvola, Privredni sud u Beogradu je 3. novembra odredio Agenciju za osiguranje depozita za stečajnog upravnika banke.
Davor Macura je bio priveden u ponedeljak, 2. novembra, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal zbog osnova sumnje da je „u periodu do 31. oktobra“ uz pomoć dve osobe zaposlene u banci iznosio novac iz trezora banke i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 45 milijardi dinara.
BIRN je uputio niz pitanja advokatu Davora Macure Ahmedu Delimeđcu, ali je on rekao da u tom trenutku tužilaštvo još uvek nije saslušalo njegovog klijenta, te da ne bi komentarisao pitanja.
U rešenju o oduzimanju dozvole za rad ALTA banci, u koje je BIRN imao uvid, međutim, nema navoda o ovom iznošenju novca iz trezora – u njemu piše da je centralna banka ustanovila da su se finansijsko stanje i likvidnost ALTA banke „znatno pogoršali“, čime su ugroženi „interesi deponenata ili drugih klijenata banke“.
Narodna banka je u ovom rešenju navela da je 30. septembra 2026. godine u blagajni banke – „u novčanicama i kovanom novcu“ – bilo blizu 60 milijardi dinara (više od pola milijarde evra), od čega je gotovina u stranim valutama iznosila oko 100 miliona evra, dok je ostatak bio u dinarima, po izveštaju banke.
Takođe, centralna banka je ustanovila da je u samo dva dana – 28. i 29. oktobra – iz banke povučeno oko 140 miliona evra u depozitima, ali se ne navodi koji su klijenti banke to učinili.
Iz NBS navode i da je zbog „negativnih novinskih napisa“ u periodu 26 – 29. oktobra „narušena reputacija“ ALTA banke, te da bi, zbog ogromne količine gotovine, zbog mogućnosti „interne ili eksterne prevare, požara, poplave, zemljotresa“, ALTA banka mogla da zabeleži gubitak iznad visine kapitala, što bi „ugrozilo nastavak njenog poslovanja“.
Podaci o ogromnoj količini gotovine – za koju je tokom kratkotrajne kontrole NBS ustanovila da može da nestane zbog prevare, poplave, požara ili zemljotresa – bili su javno dostupni svima već godinama: prema zvaničnim finansijskim izveštajima banke, krajem 2025. je u blagajni bilo, bar na papiru, oko 50 milijardi dinara u gotovini, godinu dana ranije oko 40…
Narodna banka Srbije – guvernerka Jorgovanka Tabaković i četiri viceguvernera – nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a.
Na pitanja nisu odgovorili ni iz Agencije za osiguranje depozita, ni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Ukoliko bi bio optužen, a potom i osuđen za delo koje mu na teret stavlja Tužilaštvo za organizovani kriminal, vlasnik Alta banke Davor Macura mogao bi da se suoči sa kaznom zatvora od dve do 10 godina.
Još 43 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica predviđa tri različite kazne, a najteža je ona kod koje vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi 1,5 miliona dinara.
S obzirom na to da se Macura tereti za mnogo veći iznos – 45 milijardi dinara – tužilaštvo smatra da bi trebalo da bude sankcionisan po ovom stavu.
A koji podrazumeva kaznu od dve do 10 godina.
Nakon što je KRIK juče objavio detalje iz naredbe o sprovođenju istrage, mnogo je jasnije kako je to Macura „izneo“ oko 380 miliona evra iz svoje banke.
Ili, bolje rečeno, nije uneo.
Kako se može videti, najveći deo tog iznosa, odnosno oko 370 miliona evra nije ni ušlo u banku i predstavlja iznos pazara menjačnica njegove grupacije koji nije ni uneo na račun u banci već ga je navodno zadržavao za sebe.
Manji deo, oko 17 miliona evra, bio je iznet iz trezora, tvrdi Tužilaštvo.
Međutim, ovo otkriće stavlja Narodnu banku Srbije, kao nadzorni organ, u još težu poziciju.
Dokument tužilaštva tako sugeriše da je NBS zakazala ne na jednom već na dva fronta.
I da je nadzor po svemu sudeći napravio propuste i u kontroli rada banke i u kontroli rada menjačnice, za koje je takođe nadležna NBS.
Tim pre što će tužilaštvo nastojati da dokaže da je Macura gotovo sedam godina primenjivao ovu praksu da višak novca ne usmeri ka banci.
Kako je bilo moguće da NBS tako nešto ne primeti ostaje da nam sama otkrije ili da to pokaže istraga.
Jer, ovakvo saznanje zvuči neobično gotovo koliko i ranije spekulacije i analize da li je Macura mogao fizički da iznese iz banke 45 milijardi dinara.
Sagovornica Forbes Srbija, upoznata sa sistemom nadzora banaka, kaže da je, kao i u slučaju kontrole rada banaka, teško izvodljivo da regulatorno telo ne vidi ovakvo ponašanje u radu menjačnice.
Pogotovo ne tako dugo.
Jedno od glavnih pitanja u celom slučaju oko stečaja Alta banke, osim efekata na finansijsko tržište i građane i privredu, jeste pitanje odgovornosti za eventualne propuste u kontroli banke i menjačnice.
Tim pre što se u naredbi o sprovođenju istrage guvernerka NBS i drugi nadležni navode kao lica koja će biti saslušana kao svedoci.
Odgovor na pitanje zašto je tako, iako su na čelu institucije koja je bila direktno nadležna za nadzor, možda otkriva Zakon o Narodnoj banci Srbije.
Član 86b ovog zakona glasi:
„Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri“.
Što sugeriše da bi se moralo dokazati da su namerno „žmurili“ na dešavanja u Alti tokom nadzora.
Sada, kada postoji mogućnost da nadzor možda nije bio na visini zadatka na dva fronta, biće potrebni izuzetno snažni argumenti da je bilo ili nije bilo namere.
Drugi stav istog člana zakona kaže i da oni ne mogu da budu odgovorni ni nakon prestanka vršenja funkcije.
Po ovom zakonu, nadležni iz NBS ne mogu da snose odgovornost jer je propisana samo jedna vrsta kazne i to u vezi sa davanjem izjave da li obavljaju neku drugu funkciju paralelno sa onom koju imaju u centralnoj banci ili imaju akcije, udele ili hartije od vrednosti onih koje nadziru.
Takođe, u pravu je dokazivanje namere jedno od najizazovnijih pitanja.
Sagovornica Forbes Srbija takođe ukazuje na ono što nam je rekao i jedan bivši ugledni bankar.
A to je da je situacija sa Alta bankom mogla da se na vreme zaustavi.
Ona smatra da do sada dostupni podaci ukazuju da je do 24. oktobra Alta banka bila i dalje stabilna banka.
Zato postavlja pitanje šta je kontrola NBS radila u ponedeljak, utorak, sredu i četvrtak.
Odnosno u danima pre odluke o oduzimanju dozvole.
ALTA banka je nekadašnja JUBMES banka, čiji je kontrolni paket Macurina Alta Pay grupa kupila od države 2019. godine za oko pet miliona evra.
Macura, koji je karijeru počeo kao vlasnik menjačnice u Zemunu, važi za biznismena bliskog SNS-u, a njegova banka je poslednjih godina dobijala unosne poslove od države i javnih preduzeća – od 2025. godine, na primer, Beograđani račune za struju plaćaju na račun ALTA banke.
Dozvola joj je oduzeta manje od nedelju dana posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, na kojima je SNS ubedljivo poražena.
Da li je gotovine uopšte bilo
Upravo je gotovina u trezoru najveća zagonetka ovog slučaja.
Za neke od stručnjaka sa kojima smo pričali potpuno je fizički nemoguća situacija da je u banci bilo 60 milijardi dinara keša, te da je Macura izneo 45 milijardi, kako je opisalo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
„Ljudi često ne razmišljaju o redu veličina.
Ta količina novca, reč je o tonama, nije to da sad neko uđe u trezor i iznese nekoliko vreća novca, to su morali kamioni da dolaze“, kaže jedan sagovornik.
Drugom je to pokazatelj da tog novca, zapravo – nije ni bilo u banci.
„Ključno pitanje jeste da li je gotovine uopšte bilo, odnosno, da li su se iznosi koje ALTA banka prijavljivala NBS i stvarno stanje gotovine u trezoru poklapali.
Mnogo je logičnije da je u dužem vremenskom periodu u trezor unošeno manje gotovine nego što je računovodstveno evidentirano.
Da je gotovine bilo, ona bi najlogičnije bila iskorišćena za rešavanje problema likvidnosti“, kaže jedan od sagovornika BIRN-a i dodaje da nema šanse da neko za par dana iznese 380 miliona evra u kešu.
„To je složena operacija koja zahteva ogromnu logistiku, naročito kada se ima u vidu masa i zapremina te količine para – na stranu bezbednost operacije“, dodaje.
Za to ističe još jednu tvrdnju: „Da je do izbora sa Altom nešto bilo loše, NBS bi morala da preduzme mere.
Još 39 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
A te mere bi morala javno da objavi.
Ako nije, onda znači da je sve bilo u redu“.
Kako kaže, realnije je pretpostaviti da je povlačenje sredstava iz banke počelo od nedelje.
I dodaje da je zato NBS mogla da reaguje u narednim danima.
Jedna od mera mogla je da bude i uvođenje prinudne uprave i da se zaustavi odliv novca.
„Nikada prva mera nije bila oduzimanje dozvole za rad i otvaranje stečaja banke“, ističe naša sagovornica.
Dozvola je, kako je već rečeno, oduzeta tokom noći 30. na 31. oktobar, a upravo u subotu, 31. oktobra, svih četvoro viceguvernera je saopštilo da su se oni sa stvarnim stanjem u ALTA banci, „koje je drastično odstupalo od izveštaja koje je ta banka dostavljala NBS“, upoznali tek na večernjoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora u petak 30. oktobra.
Četvoro viceguvernera NBS – Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević – pozvalo je nadležno tužilaštvo da utvrdi zašto je moralo da dođe do odluke za oduzimanje dozvole, te da se utvrdi eventualna krivična odgovornost odgovornih u NBS.
„Smatramo posebno značajnim da se utvrdi kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o uočenim rizicima i nepravilnostima, na koji način su razmatrani nalazi, stručne procene i upozorenja zaposlenih nadležnih organizacionih jedinica, kao i da li su na osnovu raspoloživih informacija blagovremeno preduzete odgovarajuće mere iz zakonom utvrđene nadležnosti“, saopštili su viceguverneri.
Ni oni, kao ni kabinet guvernerke Tabaković, nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a – kada je NBS išla u posrednu i neposrednu kontrolu ALTA banke, šta su preduzeli povodom očigledne konstantne nelikvidnosti tokom 2026, zašto su tako kasno krenuli u kontrolu banke, uprkos svim pokazateljima…
Sa druge strane, više sagovornika BIRN-a je potvrdilo da je u Narodnoj banci već višegodišnja praksa da se „preskaču“ viceguverneri prilikom odlučivanja, odnosno da za neke stvari ni ne saznaju dok se ne dese, jer rukovodstvo nije poštovalo „lanac komande“.
Da problemi ALTA banke nisu nastali preko noći, vidi se i iz samog rešenja o oduzimanju dozvole.
NBS je u svom nalazu utvrdila da je ALTA banka u toku 2026. imala konstantan problem sa likvidnošću i da je beležila „negativne kumulativne gepove“, što znači da je banka – da bi sakupila što više depozita kojim bi popravila likvidnost – nudila sve veće kamatne stope, dok su kamatne stope na kredite ostajale iste.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupne depozite iznosila je 3,13 odsto, za razliku od prosečnih 1,59 odsto na nivou bankarskog sektora, piše u rešenju.
Još jedan od važnih nalaza NBS bio je i da su ukupni depoziti javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju na kraju septembra bili oko 400 miliona evra, odnosno četvrtinu svih depozita u banci.
Ujedno, ALTA banka je na ove depozite plaćala izuzetno visoke kamatne stope – 5,61 odsto u dinarima i 4,58 odsto u evrima.
Takođe, ustanovljena je koncentracija depozita, odnosno, da su krajem septembra 2026. tri najveća deponenta držala više od 10 odsto ukupnih depozita, a 10 najvećih deponenata iznad 21 odsto.
„NBS je imala ozbiljne razloge za intervenciju.
Naglo smanjenje depozita tokom 28. i 29. oktobra, visoka koncentracija depozita, problemi u strukturi likvidne aktive i neizvršavanje određenih obaveza predstavljaju ozbiljne signale ugrožene likvidnosti – zato ne bih dovodio u pitanje potrebu za hitnom regulatornom intervencijom“, kaže za BIRN Nikola Fabris, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon što ga je novinar BIRN-a obavestio o najznačajnijim nalazima rešenja o oduzimanju dozvole.
Po njegovim rečima, NBS je mogla da oduzme dozvolu, a privremena uprava je predstavljala alternativu koja zaslužuje ozbiljno razmatranje, uz napomenu da se ne može tvrditi da bi privremena uprava sigurno rešila probleme banke.
Za prof. Fabrisa ostaje dilema i da li je ranija primena intenzivnijih mera mogla da spreči naglo pogoršanje likvidnosti i gubitak poverenja deponenata.
„Najjači argument u prilog odluci NBS predstavlja činjenica da banka 30. oktobra nije izvršavala određene obaveze prema klijentima i poveriocima, u uslovima naglog odliva depozita.
Međutim, nije poznato koliki su iznosi u pitanju“, kaže Fabris.
Osim prof. Fabrisa, BIRN je razgovarao sa još nekoliko stručnjaka, koji su svi želeli da ostanu anonimni.
Svi oni do jednog rekli su istu stvar – Narodna banka je morala da zna kakvo je stanje ALTA banke mnogo pre kontrole krajem oktobra – kako guvernerka Tabaković, tako i pojedini viceguverneri.
„Postoje dnevni izveštaji o likvidnosti koje izvršni odbor svake banke mora da dostavlja elektronski Narodnoj banci, na tačno određenu adresu, koja prati šta se tu dešava.
Držanje ogromne količine keša je uvek nešto što mora da bude predmet ispitivanja, ne zato što je nezakonito, nego jer je jednostavno nenormalno – svaka normalna banka teži da upošljava sredstva, može makar da kupi državne hartije od vrednosti, a ne da čuva gotovinu u trezoru“, kaže za BIRN jedan od sagovornika.
„Narodna banka je trebalo da deluje preventivno, da pošalje kontrolu, izda naloge, pa tek onda ako ništa nije dalo rezultata, na kraju da ide stečaj.
Deluje mi da je NBS propustila da na vreme reaguje, pa možda i nije bilo druge opcije od stečaja.
Ali je to verovatno rezultat i potencijalnih neregularnosti u ranijem poslovanju banke, davanja kredita povezanim licima i slično“, kaže drugi sagovornik BIRN-a, uz napomenu da NBS zna stanje likvidnosti banke svakog dana.
„Ona je mogla da pošalje tamo svoje supervizore koji su imali pravo i da ograniče iznošenje deviza, da provere pravni osnov, da zabrane…
Ako je tačno ovo da je četvrtina aktive bila gotovina, to je katastrofa – uobičajeno je da bude 3-4 odsto“, dodaje ovaj sagovornik.
Hronologija: Od „sve je pod kontrolom“ do oduzimanja dozvole
Prve – doduše nezvanične – informacije o tome da se nešto neobično dešava u ALTA banci u javnost su dospele putem društvenih mreža, već u utorak, 27. oktobra, dva dana nakon što je do tada vladajuća Srpska napredna stranka ubedljivo poražena na parlamentarnim izborima.
Prema ovim navodima, iz ALTA banke je odmah u ponedeljak počelo izvlačenje novca i njegovo prebacivanje u inostranstvo.
Međutim, istog dana – 27. oktobra – Narodna banka objavljuje saopštenje u kome kaže da je sve pod kontrolom, da se svi transferi obavljaju redovnim kanalima platnog prometa u skladu sa propisima i procedurama, te da NBS kontinuirano vrši nadzor i kontrolu poslovanja svih banaka.
Potom je 29. oktobra lično guvernerka Tabaković izdala novo saopštenje, znatno duže, ali bez konkretnih informacija, a koje je počinjalo rečenicom: „Ako verujemo u bolju budućnost, naše odluke ne smeju da budu vođene strahom od nje, već poverenjem u činjenice“.
I u ovom saopštenju je, u najkraćem, rečeno da NBS sve prati i nadzire, „u skladu sa zakonom i nezavisno od aktuelnih javnih i političkih okolnosti“.
Sledeće saopštenje iz NBS, objavljeno u sred noći između 30. i i 31. oktobra – bilo je da je centralna banka oduzela dozvolu za rad ALTA banci.
Kako je juče objavio BIRN, koji je imao uvid u rešenje o oduzimanju dozvole, „NBS je 29. oktobra – dva dana nakon što je javnost bila alarmirana o čudnim dešavanjima – u postupku „posredne kontrole“ („iz papira“, odnosno bez odlaska na teren, u samu banku) donela rešenje po kojem ALTA banka treba da, između ostalog, „najkasnije u roku od tri radna dana po prijemu Rešenja sprovede popis gotovine u blagajni u cilju provere usklađenosti stvarnog stanja gotovine u blagajni sa knjigovodstvenom vrednosti“.
Ipak, već sutradan je NBS „došla do saznanja“ da je Alta banka prestala da izvršava naloge za prenos nekih klijenata.
Dakle, NBS je rekla da sama kontrolisana banka – i to za tri radna dana, što bi u tom trenutku značilo do utorka, 2. novembra – treba da prebroji koliko ima novca u blagajni.
I da je samo tokom prethodna dva dana povučeno oko 140 miliona evra u depozitima.
Ocenjeno je da će banka uskoro ostati nelikvidna i oduzeta joj je dozvola za rad.
Još 14 rečenica, samo Jugpress
Ni Tužilaštvo za organizovani kriminal nije odgovorilo na pitanja BIRN-a – zašto su čekali od 27. oktobra, kada su od NBS tražili obaveštenja u vezi sa radom ALTA banke, do 30. oktobra kada im je NBS odgovorila – tog dana je TOK naložio da Služba za borbu protiv organizovanog kriminala proveri rad kako ALTA banke, tako i NBS.
I NBS i TOK su čekali danima.
Prema pisanju „Nove ekonomije“, koja je razgovarala sa zaposlenima u ALTA banci, od utorka su ljudi unutar banke „počeli da primećuju da se novac masovno podiže sa računa“, te da su to radila i pravna i fizička lica, a da su prebacivanja novca na račune drugih banaka bila i „višemilionska“.
Šta dalje: Ko sada kontroliše ALTA banku
Banka je sada „u rukama“ Agencije za osiguranje depozita.
Međutim, i ovo dalje otvara zanimljiva pitanja.
Jer, Agencija je i sama držala depozite u ALTA banci, i to sredstva „starih“ banaka u stečaju, što se vidi u rešenju kojim se oduzima dozvola za rad.
S obzirom na to da ni Agencija, niti njena direktorka Ljubica Pantelić nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, nije bilo moguće proveriti da li se, osim tog depozita banaka u stečaju, u ALTA banci nalazio i depozit sopstvenih sredstava Agencije, te da li je Agencija ravnomerno raspoređivala depozite i po drugim poslovnim bankama.
Jedna od „teorija“ dva sagovornika BIRN-a jeste da je ALTA odmah gurnuta u stečaj – umesto da budu primenjene druge mere iz nadležnosti NBS – jer bi proces restrukturiranja bio mnogo transparentniji od promptnog odlaska u stečaj.
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita, inače, sačinjavaju tri člana – dva iz ministarstva finansija (predsednik upravnog odbora je pomoćnik ministra finansija), a jedan iz Narodne banke Srbije – direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS.
„Mrtva banka je manje opasna po njih nego živa“, kaže izvor BIRN-a.
Po zakonu, osigurani su svi depoziti fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća do 50.000 evra, i isplata bi trebalo da počne narednih dana.
Depoziti velikih pravnih lica i iznosi iznad 50.000 evra nisu osigurani.
Nakon objavljivanja teksta, Narodna banka Srbije dostavila je BIRN-u odgovore na postavljena pitanja.
NBS je na pitanja BIRN o kontroli rada banke odgovorila da ti podaci nose oznaku tajnosti „Poverljivo“.
NBS je navela da ALTA banka tokom 2026. godine nije tražila niti dobila kreditne olakšice ili podršku likvidnosti od centralne banke.
Na pitanje zašto ALTA banka nije bila proglašena sistemski značajnom, NBS je odgovorila da takve banke identifikuje prema kriterijumima Evropske bankarske agencije, bez konkretnog obrazloženja za ALTA banku.
A da su pitanja o stanju gotovine banke u trezoru u nadležnosti policije i tužilaštva.
Još 34 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Sagovornica Forbes Srbija saglasna je da je nemoguće izneti ovoliku količinu gotovine iz trezora banke tako da tu teoriju odbacuje od samog početka.
Ali, ne isključuje mogućnost da je novac transferisan ka inostranstvu.
Za šta bi banka morala da ima saglasnost NBS.
Sagovornik Forbes Srbija koji je bio direktor jedne veće banke u Srbiji saglasan je sa mogućnošću koje navodi tužilaštvo, da je visoki iznos gotovine banke postojao samo na papiru odnosno da nije odgovarao stvarnom stanju u trezoru.
„Postoji mogućnost da je taj novac postojao samo u dokumentaciji odnosno da podaci iz finansijskih izveštaja nisu odgovarali stvarnom stanju u banci.
Odnosno da, kada je došla kontrola, nije moglo da se dokaže gde je taj novac koji je stajao u izveštajima.
Ali, to je još nešto što treba da pokaže istraga“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje šta je moglo da pođe po zlu, odgovara da je moguće da je iz banke transferisan veći iznos.
I da je to možda pravdano kao neka pozajmica ili dokapitalizacija u inostranstvu.
Dodaje da je potom ta informacija verovatno „procurela“.
I da je došlo do neke vrste panike i povlačenja depozita drugih klijenata.
Što je dovelo do ugrožavanja likvidnosti banke tokom prošle nedelje.
Sagovornica Forbes Srbija s druge strane ukazuje da visok nivo gotovine banke ne može da bude alarm kontroli.
Kako objašnjava, legitimna je strategija banke da drži veću količinu gotovine u odnosu na druge.
Ona ukazuje da je ključ priče u načinu kontrole rada banaka i zašto je izabrano ovo rešenje.
Između ostalog indikatora kao što su njihova plaćanja i sposobnost da izvršavaju obaveze.
Dva bitna propisa u regulaciji rada menjačnica jesu Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova i Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkog poslovanja.
Iz prve se vidi nekoliko odredbi koje ukazuju da je nadzor mogao da vidi šta radi svaka menjačnica.
Ovaj propis stavlja pred ovlašćene menjače dužnost da višak dinarskih sredstava iznad određenog nivoa uplate na račun u banci.
I da stranu valutu u najvećoj meri prodaju bankama.
Uplate izlaza iz blagajne moraju da se obave najkasnije narednog radnog dana i tu uplatu je morala da prati potvrda.
Svaki menjač ima ugovor s bankom, a on se obavezno dostavlja NBS.
Menjači koriste ili softver NBS ili softver banke s kojom imaju ugovor.
Taj softver beleži svaku pojedinačnu transakciju.
Bilo da koristi softver centralne banke ili svoje banke, menjač je dužan da jednoj od njih svakodnevno dostavlja izveštaj o obavljenim menjačkim poslovima.
Ili direktno NBS ili banka dostavlja podatke u njegovo ime.
Kako se može videti iz obrasca tog izveštaja, menjači su dostavljali gotovo 20 podataka.
Počev od početnog stanja u blagajni do stanja u blagajni na kraju dana.
Što sugeriše da je NBS na dnevnom nivou mogla da prati šta se događa u menjačnicama i ko je i sa koliko novca raspolagao.
Kontrolu rada menjača NBS može da sprovodi posredno, preko dokumentacije koju dostavljaju ili neposredno na samim menjačkim mestima.
Kako je onda moguće da neko šest godina ne prosleđuje pazar banci odnosno zadržava novac za sebe, ostaje da saznamo od nadležnih organa.
Povodom pitanja o mogućim političkim pritiscima i razlozima za oduzimanje dozvole tokom noći, NBS je navela da je odluka doneta radi zaštite deponenata i stabilnosti finansijskog sistema, zbog čega je bila neophodna brza reakcija.
Na deo pitanja o mogućim političkim pritiscima nije odgovorila.
I ovo Vam može biti interesantno