Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 4 od 7 medija.
Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja, napade na institucije, privatnu imovinu, ugrožavanje bezbednosti građana i pokušaje da se nakon održanih parlamentarnih izbora institucionalne i druge promene sprovode pritiscima, pretnjama ili nasiljem, izvan zakonom propisanih procedura. "Izborni proces počinje raspisivanjem izbora, a završava se konstituisanjem Narodne skupštine i Vlade, zbog čega je izuzetno važno da se demokratski legitimitet stečen na izborima sačuva kroz institucije i postupke propisane Ustavom i zakonom.
Do izbora novih organa vlasti, postojeći organi nastavljaju da vrše svoje nadležnosti u skaldu sa zakonskim ovlašćenjima i ograničenjima, zbog čega niko ne može samostalno preuzimati njihove nadležnosti, niti zahtevati da se odluke donose mimo propisanih procedura", navodi se u saopštenju. Vlada u tehničkom mandatu ističe da je pravo na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i javno iznošenje zahteva garantovano je Ustavom Republike Srbije.
Međutim, kako je navedeno, ostvarivanje tih prava ne može biti opravdanje za nasilje, pretnje, zastrašivanje ili prinudno nametanje odluka koje se moraju donositi u zakonom propisanoj proceduri. Vlada u tehničkom mandatu naglašava da profesionalnost policije, sloboda medija i urednička nezavisnost moraju biti zaštićeni u svakom trenutku, uključujući i period tranzicije vlasti.
Građani i politički akteri imaju pravo da zahtevaju kadrovske promene, ali odluke o imenovanjima i razrešenjima mogu donositi isključivo nadležni organi, u skladu sa zakonom. Nasilje, pretnje i zastrašivanje zaposlenih ne mogu biti sredstvo za ostvarivanje političkih zahteva, niti čuvaju demokratsko društvo", ističe se u saopštenju.
Ceo uporedni tekst16 rečenica u više medija, 139 samo u jednom
Tekst iz 7 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 18 se razlikuju.
Još 38 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Koji su dalji koraci Studentske liste i kako donose odluke: 'Demokratski eksperiment'
- Autor, Milica Radenković Jeremić
- Funkcija, BBC News na srpskom
Studentska lista (SL) ostvarila je ubedljivu izbornu pobedu, ali na čelu ključnih, najmoćnijih institucija, mesecima mogu da ostanu ljudi odani dosadašnjoj vlasti.
Dok se čeka konstituisanje nove Skupštine Srbije, potom formiranje nove vlade, a sa tim i promene u javnim preduzećima, službama i agencijama, kakav je manevarski prostor političke opcije koja je stavila tačku na 14-godišnju vladavinu Srpske napredne stranke (SNS) i partnera?
Predstavnici studentskog pokreta, koji je predvodio antikorupcijske proteste poslednjih godinu dana, i Studentske liste, kandidovane na izborima, u prvim danima poručuju da nasilni potezi nisu opcija.
Pozivaju zaposlene u javnim institucijama da se samoorganizuju i samooslobode.
Za to vreme Vlada Srbije u tehničkom mandata naglašava „mirnu i zakonitu tranziciju vlasti", dok Aleksandar Vučić, doskora najmoćniji političar u zemlji, govori o samoorganizovanju pristalica da bi se branili mediji bliski SNS-u od napada.
Republička izborna komisija (RIK) najpre treba da saopšti konačne rezultate izbora, i tek tada počinju da teku rokovi za konstituisanje nove skupštine i vlade.
„Ceo proces može da traje tri, četiri meseca.
„Javni i politički život neće stati u međuvremenu", kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, i kandidat za poslanika na Studentskoj listi.
U prvim satima posle izbora, dok su pristalice Studentske liste širom Srbije još slavili pobedu, okupljeni su budućoj vlasti poručili da se ne udaljavaju od naroda i da ostvare jedan od osnovnih zahteva - poštovanje zakona.
„Suočeni ste sa nekom vrstom postizborne euforije i podignutim očekivanjima da ispunite ono što ste obećavali, a obećali ste obračun sa sistemskom korupcijom, oslobađanje institucija i povratak u normalnost.
„Na početku, međutim, nemate legalni autoritet da to izvršite.
To je osetljiva situacija u kojoj treba da delujete", kaže Stojiljković.
Prvi izazov bili su upad i protesti ispred režimskih televizija Informer i Pink, na šta su predstavnici studenata i prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović odgovorili pozivima na smirivanje strasti.
„Važno je bilo da se upute poruke za sprečavanje nasilja i očekivane spontane reakcije ljudi koji su decenijama trpeli posledice autoritarne vlasti", kaže Stojiljković.
Paralelno podržavaju sve inicijative unutar zarobljenih institucija, medija, da se ljudi samooslobode i da pokrenu promene.
„Ako ste rasli na studentskom i građanskom buntu, ne možete reći da sa samoorganizovanjem treba stati.
„Po pravilu, tokom prvih nekoliko meseci, dok ne uvedete institucionalni okvir, promene se dešavaju na osnovu podrške građana i ljudi u samim institucijama", kaže profesor FPN-a.
On očekuje da će u takvoj atmosferi neki od sadašnjih čelnika „podneti ostavke".
„Nema gotovih recepata" za situacije kada se „ne menja samo vlast, već i režim", zaključuje.
Pogledajte video: Šta glasači poručuju kandidatima Studentske liste
'Institucije treba da služe narodu'
Studenti su od rukovodstva i uredništva Radio-televizije Srbije (RTS) već zatražili ostavke zbog neobjektivnog izveštavanja, a od Regulatornog tela za elektronske medije da profesionalno postupa.
U međuvremenu, dobili su jednu ostavku - direktorke RTS-a Manje Grčić, a u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa prvi put je gostovao predstavnik Studentske liste.
„Pozvaćemo zaposlene u tim javnim institucijama da beleže svako kršenje zakona kako bismo kroz sudove to mogli da procesuiramo.
„Očekujemo od institucija koje nisu u procesu tranzicije, kao što je Više javno tužilaštvo, koje ima poluge moći, da sada počne da radi svoj posao", kaže Mihailo Babić iz studentskog pokreta.
Ove ili slične poruke studenti su slali i tokom antirežimskih protesta, ali nije bilo željenog odgovora.
Babić smatra da je sada drugačije.
„Sve te institucije treba da služe narodu, a narod je jasno pokazao vlastitu volju na izborima, iza kojih vrednosti stoji.
„Ne sumnjamo da institucije znaju šta je volja naroda", govori.
Pobeda je donela još jednu promenu - sve je manje straha, smatra.
„Ovom državom se upravljalo u mafijaškom stilu na osnovu straha.
„Sada ne postoji nikakav izgovor, ni sumnja da treba da se postupa u skladu sa zakonom."
Prvo oglašavanje Vlade Srbije nakon izbora
Vlada u tehničkom mandatu najoštrije osudila svaki oblik nasilja
2026. Odnosi sa EU i Rusijom, Kosovo i očuvanje jedinstva: Studentsku listu posle izborne pobede očekuje usaglašavanje državne politike.
Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja, napade na institucije, privatnu imovinu, ugrožavanje bezbednosti građana i pokušaje da se nakon održanih parlamentarnih izbora institucionalne i druge promene sprovode pritiscima, pretnjama ili nasiljem, izvan zakonom propisanih procedura.
2026. Odnosi sa EU i Rusijom, Kosovo i očuvanje jedinstva: Studentsku listu posle izborne pobede očekuje usaglašavanje državne politike.
2026. Liste koje ne osvoje propisani procenat glasova moraju da vrate novac iz budžeta za kampanju u roku od 30 dana od utvrđivanja rezultata.
U saopštenju Vlade navodi se da izbori predstavljaju izraz suverene volje građana, a da je mirna i zakonita tranzicija vlasti jedno od osnovnih načela demokratskog društva i ustavnog poretka Republike Srbije.
"Izborni proces počinje raspisivanjem izbora, a završava se konstituisanjem Narodne skupštine i Vlade, zbog čega je izuzetno važno da se demokratski legitimitet stečen na izborima sačuva kroz institucije i postupke propisane Ustavom i zakonom.
Do izbora novih organa vlasti, postojeći organi nastavljaju da vrše svoje nadležnosti u skaldu sa zakonskim ovlašćenjima i ograničenjima, zbog čega niko ne može samostalno preuzimati njihove nadležnosti, niti zahtevati da se odluke donose mimo propisanih procedura", navodi se u saopštenju.
Vlada u tehničkom mandatu ističe da je pravo na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i javno iznošenje zahteva garantovano je Ustavom Republike Srbije.
Međutim, kako je navedeno, ostvarivanje tih prava ne može biti opravdanje za nasilje, pretnje, zastrašivanje ili prinudno nametanje odluka koje se moraju donositi u zakonom propisanoj proceduri.
Vlada u tehničkom mandatu naglašava da profesionalnost policije, sloboda medija i urednička nezavisnost moraju biti zaštićeni u svakom trenutku, uključujući i period tranzicije vlasti.
Još 3 rečenice, samo BBC na srpskom
U prva tri dana posle izbora stigli su i zahtevi da ostavke podnesu rektori Univerziteta u Novom Sadu i Nišu, kao i da se sklone čelnici bezbednosnih službi i pravosuđa.
Pogledajte video: Šta posle izbora
Vlada Srbije, u tehničkom mandatu, poziva na „zakonsku proceduru" i mirnu primopredaju vlasti.
Građani i politički akteri imaju pravo da zahtevaju kadrovske promene, ali odluke o imenovanjima i razrešenjima mogu donositi isključivo nadležni organi, u skladu sa zakonom.
Nasilje, pretnje i zastrašivanje zaposlenih ne mogu biti sredstvo za ostvarivanje političkih zahteva, niti čuvaju demokratsko društvo", ističe se u saopštenju.
Kako je navedeno, Republička izborna komisija nastavlja da obavlja svoje zakonom utvrđene nadležnosti, uz obavezu savesnog, odgovornog, profesionalnog i blagovremenog postupanja, uz puno poštovanje izbornih procedura i prava svih učesnika izbornog procesa.
Vlada u tehničkom mandatu izražava poverenje u zakonit i nepristrasan rad Republičke izborne komisije i podseća da predstavnici izbornih lista, uključujući i Studentsku listu, učestvuju u radu izbornih organa u skladu sa zakonom, čime im je omogućeno da neposredno prate izborni postupak i poštovanje zakonom propisanih rokova, uz kontinuirano praćenje svih izbornih radnji od strane predstavnika ODIHR.
Vlada u tehničkom mandatu pozdravila je to što su predstavnici Studentske liste javno, jasno i nedvosmisleno pozvali svoje simpatizere na uzdržanost od svakog oblika nasilja, poštovanje državnih institucija, kao i na mirnu, dostojanstvenu i zakonitu primopredaju vlasti, u skladu sa rezultatima izbora.
Politička odgovornost podrazumeva ne samo poštovanje izborne volje građana, već i spremnost da se obezbedi nesmetano funkcionisanje institucija i miran prenos vlasti.
Nijedan izborni rezultat ne može biti opravdanje za nasilje, pretnje ili zastrašivanje.
Sve drugo je ugrožavanje demokratskog društva i pravne države", navedeno je u saopštenju.
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Kako navode u saopštenju, izborni postupak, konstituisanje Narodne skupštine i izbor nove Vlade sprovodi kroz odgovarajuće ustavne i zakonske procedure i da se svaka od ovih faza sprovodi po propisanim pravilima, koja se moraju poštovati.
Mirna primopredaja vlasti, dodaje se u saopštenju, predstavlja jedno od temeljnih načela demokratskog poretka i mora se odvijati isključivo u skladu sa Ustavom, zakonom i utvrđenom izbornom voljom građana, a sve drugo je uvođenje Srbije u nestabilnost i dovođenje u pitanje izbornog procesa.
Sve drugo je uvođenje Srbije u nestabilnost i dovođenje u pitanje izbornog procesa.
Vlada u tehničkom mandatu očekuje od svih nadležnih organa da profesionalno, nepristrasno i u skladu sa zakonom zaštite bezbednost građana, javni red i mir, kao i nesmetano funkcionisanje institucija, jer niko nije i ne sme biti iznad zakona, ali niko ne sme biti ni izvan njegove zaštite.
U okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, Vlada u tehničkom mandatu će nastaviti da obezbeđuje kontinuitet rada državnih organa i izvršavanje svih obaveza prema građanima do izbora nove Vlade.
Takođe, Vlada u tehničkom mandatu poziva Studentsku listu da, u skladu sa svojim odgovornostima, doprinese pripremama za konstituisanje Narodne skupštine, formiranje novih organa vlasti i mirnu institucionalnu tranziciju.
Vlada u tehničkom mandatu ističe da se demokratska zrelost društva pokazuje ne samo prihvatanjem izbornih rezultata, već i sposobnošću svih političkih aktera da obezbede da se političke promene odvijaju mirno, dostojanstveno i u skladu sa Ustavom.
U saopštenju Vlada poziva sve građane da ne podležu provokacijama i da svojim odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju mira, stabilnosti i međusobnog poštovanja.
Političke promene moraju se odvijati mirno i u skladu sa zakonom.
Srbija je država svih svojih građana i nijedna politička razlika ne sme biti razlog za nasilje i nepoštovanje zakona i institucija", navodi se u saopštenju.
Još 94 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Video: Hapšenje u Pudarcima, našli mu 21 kilogram
Telegraf Politika zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Novosadska akademska mreža Slobodan univerzitet zatražila je danas od rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića da, zajedno sa svojim timom, u roku od 72 sata podnese ostavku.
U suprotnom će, kako su najavili, univerzitetski profesori pokrenuti postupak njihovog razrešenja.
Optužuju ga za urušavanje autonomije univerziteta, između ostalog jer je nakon protesta u univerzitetskom kampusu 5. septembra 2025, koji je obeležilo policijsko nasilje i brutalnost, uveo policiju u Rektorat.
Madić je na izborima koji su održani u nedelju 25. septembra podržao listu Srpske napredne stranke (SNS), koja je nakon 14 godina izgubila vlast.
On se do sada se nije oglašavao povodom zahteva za ostavku.
Odgovor nije stigao ni na hitan upit RSE Rektoratu.
Madićevu ostavku studenti u blokadi i profesori zahtevaju od početka studentskih blokada koje su počele nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a kojima se tražila politička i krivična odgovornost vlasti.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar, naveo da ostavke treba da podnesu i dekani svih fakulteta koji nisu stali uz svoje profesore i studente.
Kao one fakultete koji su bili uz svoje zaposlene i studente naveo je pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, Akademija umetnosti, Pedagoški fakultet, Građevinski fakultet u Subotici i Ekonomski fakultet u Subotici.
"Naša borba za slobodan Univerzitet se nastavlja, od danas na novi način", naglasio je Sedlar.
Uz gromoglasne povike „ostavka“ upućene rektoru Jovanu Stepanoviću i podsećanje na višemesečno ćutanje Rektorata povodom pokušaja cepanja Filozofskog fakulteta, ispred zgrade Univerziteta u Nišu održan je protestni skup sa kog je zatražena hitna odgovornost rukovodstva.
On je upitao i da li postoji ijedan univerzitet na kojem su otkaze dobili profesori na način na koji su otpušteni Jelena Kleut i Vladimir Mihić, doskorašnji profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Uprkos pozitivnim ocenama stručnih tela, dvoje profesora ostalo je bez posla nakon što Senat Univerziteta Jelenu Kleut nije izabrao u zvanje redovne profesorke, a Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora.
Deo akademske zajdenice ocenio je to kao politički pritisak vlasti zbog njihove podrške studentskim protestima.
Predstavnici Slobodnog univerziteta su ispred Rektorata proslavili pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima.
Njima se pridružio deo zaposlenih u Rektoratu.
Zastavu Slobodnog univerziteta su okačili na zgradu Rektorata i uneli je u ovu instituciju.
Slobodan univerzitet je mreža profesora, saradnika, istraživača i ostalih zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini.
Nastala je kao odgovor i podrška studentskim blokadama.
Između ostalog, pokrenuli su tužbe protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zbog povrede univerzitetske autonomije i policijskih intervencija u kampusu tokom studentskih blokada.
Predstavnici Slobodnog univerziteta i zaposleni na Filozofskom fakultetu predali su zvaničan zahtev rektoru sa rokom od tri dana da podnese ostavku, ostavivši pred vratima njegove kancelarije pocepano platno sa natpisom Fakulteta srpskih studija.
Skup podrške Filozofskom fakultetu počeo je u 13 sati ispred zgrade Univerziteta u Nišu, gde se okupljenim kolegama i građanima obratila profesorka sa Departmana za istoriju Filozofskog fakulteta i buduća narodna poslanica Irena Ljubomirović.
Ona je podsetila na hronologiju pritisaka sa kojima se ova visokoškolska ustanova suočavala proteklih meseci, od namere Vlade Srbije i Ministarstva prosvete da odvajanjem tri departmana osnuju novu ustanovu, pa sve do tromesečne blokade plata svim zaposlenima.
Posebno ogorčenje okupljenih izazvalo je podsećanje da predstavnici Univerziteta nisu stali u zaštitu svoje članice, već su dali pozitivno mišljenje na izmenu Statuta i prihvatili Fakultet srpskih studija u svoj sastav.
To je izazvalo i je veliku buku među prisutnima, koji su uglas počeli da skandiraju „ostavka“.
Objašnjavajući kako je pokušaj podele fakulteta osujećen, profesorka sa Departmana za istoriju Irena Ljubomirović je naglasila da je plan, uskoro bivše vlasti propao isključivo zahvaljujući nepokolebljivom jedinstvu većine zaposlenih, koji nisu poklekli ni u trenucima kada su mesecima ostajali bez zarađenih prihoda.
Iz tog razloga Slobodni univerzitet zahteva odgovornost svih onih koji su u tome učestvovali i traži ostavke onih koji nisu bili spremni da jasno stanu iza svoje članice, Filozofskog fakulteta.
Vlada Republike Srbije je pokušala zajedno sa Ministarstvom prosvete da pocepa Filozofski fakultet.
Mi im to nismo dali, nismo im dali zahvaljujući jasnom i kategoričnom stavu većine zaposlenih na Filozofskom fakultetu.
Da nije bilo te podrške naših kolega, mi sa ova tri departmana ne bismo bili ovde i naši departmani ne bi bili na Filozofskom fakultetu – rekla je Ljubomirović.
Ona je dodala da takvu odlučnost i solidarnost nije videla nigde u svojoj karijeri, istakavši da je ponosna na kolektiv u kom niko nije popreko pogledao svoje kolege, jer je svima bilo jasno da krivicu za krizu snosi grupa od 15 pojedinaca koji su želeli cepanje ustanove.
Govoreći o simbolici borbe za autonomiju Univerziteta, Ljubomirović je istakla da je natpis ustanove koja je trebalo da nastane otcepljenjem uklonjen i uništen prilikom sinoćnjeg okupljanja građana na Trgu kralja Milana.
Sinoć je, umesto da se pocepa Filozofski fakultet, pocepano platno sa natpisom Fakulteta srpskih studija.
Zato ćemo simbolično pred vratima Rektorata ostaviti ovo platno, pa neka vide šta će sa njim dalje činiti – rekla je buduća poslanica Narodne skupštine Republike Srbije.
Nakon njenog obraćanja, pocepano platno je odneseno direktno u kancelariju rektora Jovice Stepanovića, zajedno sa pisanim zahtevom za njegovu ostavku.
Sadržinu zahteva okupljenima ispred kancelarije pročitao je vanredni profesor Filozofskog fakulteta Dušan Aleksić.
Rektoru je ostavljen rok od 72 sata da postupi po zahtevu i podnese ostavku.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta.
Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo.
Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Ana Brnabić pozvala je na mir i poštovanje institucija i zatražila od novoizabrane skupštinske većine da što pre počne uspostavljanje vlasti
2026. Iz tzv. kosovske policije za region sever naveli su da je akcija sprovedena u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Obrađeni su zapisnici na svih 93 biračkih mesta van zemlje, po kojima je od 102.147 birača u biračkom spisku na izbore izašlo njih 79.597.
2026. Glavni javni tužioci treba da provere da li postoje elementi krivičnog dela i o tome bez odlaganja obaveste nadležno tužilaštvo.
2026. Trojica Srba privedena su jutros u Crkolezu, u opštini Istok, tokom akcije tzv. kosovske policije, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Meto
2026. Priština je iz Nemačke dobila 12 vojnih kamiona za tzv. Kosovske bezbednosne snage, a nove isporuke najavljene su za 2027. godinu.
„Donesu li odluku i nastave li teror nad ljudima koji drugačije misle, batinanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzimaju ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo", izjavio je Aleksandar Vučić, bivši predsednik i nosilac poražene liste Ujedinjena Srbija.
„I neka znaju da nose svu odgovornost za to", rekao je dan posle protesta ispred Informera i Pinka, dve privatne televizije koje su ga podržavale kroz sve godine vlasti, i diskreditovale njegove protivnike.
Studentski pokret ogradio se od oba događaja i za sada nije jasno ko je organizovao ova okupljanja.
Ko i kako sada donosi odluke?
Nemamo pojedince koji stoje iznad zajednice.
Naše delovanje je kolektivno, promišljeno i odgovorno.
Ovo je bila istaknuta poruka na nalozima Studenti u blokadi na društvenim mrežama nastalim posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, i kada su počele blokade fakulteta širom zemlje.
Nije promenjena ni dve godine kasnije, iako je politička opcija bez jasnog lidera i strukture izbornom pobedom obezbedila 140 od ukupno 250 poslanika u sprskom parlamentu.
Studentski pokret i Studentska lista, učesnica izbora, jesu međusobno odvojeni, imaju sopstvenu koordinaciju, ali i sarađuju, kaže Babić, objašnjavajući kako se donose odluke o narednim potezima.
„Mi smo toliko dugo u ovoj borbi da znamo iza čega stojimo i koje su osnovne vrednosti - čuvanje države koja služi narodu i postupa po zakonima.
„Sve odluke biće utemeljene u tim vrednostima", dodaje.
Očekuje se da u parlamentu dobiju strukturu poslaničke grupe, uveren je Zoran Stojiljković.
„Ostaće, međutim, okvir u kome crpite autoritet iz ogromnog studentskog ili građanskog nezadovoljstva.
To je specifičan vid kredibiliteta, koji je duboko demokratskiji nego što smo do sada imali.
„Ovo je jedan demokratski eksperiment čiji značaj nadilazi Srbiju", zaključuje.
U intervjuu Radio-televiziji Srbije, pet dana uoči izbora, profesor Radomir Saičić, kandidat Studentske liste, rekao je da će odluke biti donošene „demokratski, kao i do sada".
Na direktno pitanje ko odlučuje o politici, Saičić je odgovorio: „Moramo da razlikujemo stvari - studenti odučuju o studentskim pitanjima i o studentskom pokretu, a Studentska lista predstavlja jednu političku artikulaciju studentskih zahteva i mi ćemo je predstavljati u skupštini".
„Budući poslanici će birati premijera i vladu i svakako da će biti u dogovoru sa studentskim pokretom koji je celu ovu stvar izneo", rekao je Saičić, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu.
Potvrdio je da su o kandidatima Studentske liste odlučivali plenumi, nazivajući to „horizontalnom demokratijom".
„Ima 250.000 studenata širom Srbije i organizovani su plenumi koji obuhvataju sve studente i nema hijerarhije nego se odlučuje plebiscitom", dodao je.
Šta čeka buduću vladu?
Nije poznato ko će činiti buduću vladu, koju SL može sama da formira.
Ko god se nađe na ministarskim mestima - verovatno ekspertske vlade - neće imati lak zadatak, ocenjuje politikolog Duško Radosavljević.
„Iako će to biti stručnjaci u sopstvenim oblastima, oni neće imati političkog iskustva, a pred njima su velika očekivanja.
„Uz sve to moraće da donose nepopularne odluke", govori profesor novosadskog Fakulteta političkih nauka.
Prvi zadatak biće da saopšte „stanje državnih finansija i šta ono znači".
Očekuje da „kosturi počnu da ispadaju iz ormara" kada se vidi stvarna zaduženost i uslovi pod kojima su krediti uzimani.
Izostanak jasne partijske organizacije i hijerarhije Studentske liste ne vidi nužno kao prepreku.
„Njihova poslanička grupa će biti svojevrsni plenum.
Sastanci će možda trajati duže, ali demokratija je uvek bila spor i dugotrajan proces, a nekad i skup."
Povlačeći paralelu sa petooktobarskim promenama, kada je pao nedemokratski režim Slobodana Miloševića, Radosavljević očekuje više.
„Predstavnici tadašnje vlasti bili su abolirani za lopovluk, sada neće moći da bude abolicije, jer bi SL izgubila poverenje.
„Veliki je broj onih koji ne mogu da prođu ne samo bez lustracije, već i bez krivične odgovornosti", kaže.
U narednim danima ili nedeljama, najveći izazov biće da kod pristalica „smire opravdan nagon za odmazdom".
„Ovi periodi međuvlašća su opasni i zato bi zakonskim izmenama morali da se skrate rokovi za konstituisanje novih vlasti", zaključuje Radosavljević.
