PravosuđePrvi objavio Tanjug, 30. okt, 12:37 · poslednji 30. okt, 14:23

Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima

4 medija · 4 teksta · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: Tanjug

Pregled vesti

Hronologija

12:37
Tanjug (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima
31. oktobar 20:00 30. oktobar 2026 11:37 Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima podeli vest BEOGRAD - Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je… Ceo tekst
31. oktobar 20:00
30. oktobar 2026 11:37
Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima
podeli vest
BEOGRAD - Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je imajući u vidu kontinuirani pritisak dela javnosti na rad i postupanje VJT, nadzor Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva koja se u medijima predstavlja kao, kako su naveli, neka "inkvizicija", kao i pozive na ostavke i razrešenja rukovodilaca tužilaštva zbog navodnog "lojalističkog postupanja", ukazalo i podsetilo javnost da je najveće i najefikasnije u državi i da to tužilaštvo postupa u skladu sa Ustavom i zakonima.
U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg kriminala, koruptivna krivična dela, maloletničkog kriminala, visokotehnološkog kriminala, a bavi se i koordinacijom rodno zasnovanog nasilja i međunarodnom saradnjom u konkretnim predmetima.
Pored toga, kako navode, ovo tužilaštvo je najtransparentnije javno tužilaštvo u Srbiji koje redovno obaveštava javnost o svojim aktivnostima putem saopštenja za javnost i odgovora na pitanja medija, u meri u kojoj je to moguće, imajući u vidu tajnost predistražnih postupaka i istraga.
Kada je u pitanju postupanje glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu Nenada Stefanovića koji je, kako dodaju, od stupanja na funkciju izložen napadima dela javnosti, te političara i pojedinih kolega, podsećaju da su u vreme njegovog mandata, počev od 1. januara 2022. godine pokrenute istrage i podignute optužnice u nekim od najkompleksinih predmeta iz oblasti korupcije.
Za primer su naveli predmete koji su u medijima poznati kao "EPS - Bauwesen", gradski sekretar za legalizaciju Nemanja S, bivši direktor EPS Milorad G, Aleksandar P, tročlana komisija za kontrolu radova - nadstrešnica i mnogi drugi u javnosti manje zastupljeni predmeti protiv nosilaca javnih funkcija, policijskih službenika, vojnih lica ili odgovornih lica koja se dovode u vezu sa prethodnom vlašću.
Postupanje u ovim predmetima VJT se nikako, kako ističu, ne može opredeliti kao "lojalističko", već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i prikupljenim dokazima.
U pomenutim predmetima, kako dodaju, paralelno sa pokretanjem krivičnog postupka, pokretane su i finansijske istrage protiv okrivljenih, koje su rezultirale privremenim oduzimanjem više miliona evra, desetina miliona dinara, više od sedam stotina nekretnina, među kojima su stambeno-poslovne zgrade, stanovi, zemljišta, gradsko-građevinsko zemljište, šume i poslovni prostori, kao i više desetina vozila, mahom luksuznih automobila, zlatnih poluga i drugih dragocenosti.
Pored toga podsećaju na veliko profesionalno angažovanje glavnog javnog tužioca u predmetu "Ribnikar" gde je zajedno sa dvojicom postupajućih tužilaca pred sudom zastupao optužnicu, koja je rezultirala maksimalnim kaznama za Miljanu i Vladimira Kecmanović, roditelje 13-godišnjeg deteta koje je 3. maja 2023. godine lišilo života devetoro dece i školskog čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", a teško ranilo još petoro dece i nastavnicu istorije.
Ne sme se, kako je navedeno, zaboraviti ni samostalno, profesionalno i efikasno postupanje ovog tužilaštva u slučaju izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na štetu A.N. 12. maja ove godine u restoranu "27", koje je dovelo do podizanja optužnice protiv šestorice okrivljenih, a koja optužnica je potvrđena odlukom Višeg suda u Beogradu.
"I pored svih pritisaka javnosti i pokušaja opstrukcije istrage od strane različitih faktora, VJT u Beogradu je podiglo na dokazima zasnovanu optužnicu, a ne na insinuacijama ili bilo čijim željama", naglasili su iz tog tužilaštva.
Što se tiče predmeta pokrenutih u poslednje dve godine u vezi sa blokadama, VJT ističe da je sve postupke vodilo isključivo u skladu sa zakonom, te da su sva lica koja su izvršila krivična dela procesuirana u skladu sa zakonom i prikupljenim dokazima.
Dodaju da je napad na studente i druge građane okupljene ispred Fakulteta dramskih umetnosti u novembru 2024. godine rezultirao optužnim aktima i priznanjem okrivljenih da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, te osuđujućim presudama Višeg suda u Beogradu.
Nasilničko ponašanje jednog građanina prema studentu na skupu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kako navode, takođe je procesuirano od strane VJT i okončano osuđujućom presudom.
"Procesuirani su u skladu sa zakonom opredeljenoj kvalifikaciji krivičnog dela i datim dokazima i svi drugi slučajevi u kojima je usled blokade saobraćaja od strane studenata i drugih građana dolazilo do izvršenja krivičnih dela usled probijanja blokade nasilničkom vožnjom", navedeno je u saopštenju.
Među njima su i slučajevi u javnosti poznati kao "Ruzveltova", "Filharmonija", "Jurija Gagarina", "Pravni fakultet", "Palmotićeva".
Desetak građana, među kojima su pojedini bili studenti, u proteklom periodu su procesuirani isključivo kada su se, kako ističu iz tužilaštva, u njihovim radnjama, u skladu sa prikupljenim dokazima, stekli elementi izvršenja nekog od krivičnih dela protiv ustavnog uređenja ili drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
"Niko nije procesuiran, a da za tako nešto nije bilo dokaza i zbog toga VJT odlučno odbacuje sve tvrdnje koje se iznose u javnosti od strane pojedinaca ili neformalnih grupa koje se temelje na njihovim političkim preferencijama, a ne na pravu i na zakonu", naglasili su iz VJT.
Pored navedenog, jedna od ključnih uloga VJT jeste borba protiv kriminala u njegovom klasičnom obliku.
"U tom smislu VJT u Beogradu može da se pohvali da je samo u toku 2025. godine procesuiralo okrivljene za ukupno 2,7 tona različitih vrsta opojnih droga, a od početka ove godine za oko 1,5 tona", naveli su iz tužilaštva.
Podsećaju i da je istraga Javnog tužilaštva za organizovani kriminal poznata u javnosti kao "Konjuh", rezultat prethodno pokrenute istrage pred VJT u avgustu prošle godine, kada je od dvojice okrivljenih na periferiji Beograda zaplenjeno skoro dve tone opojne droge kanabis.
Takođe ističu da su sva krivična dela - ubistva, teška ubistva, računajući i pokušaje i pripremne radnje, izvršena od početka ove godine do danas na teritoriji Beograda - rasvetljena i rešena, u smislu identifikovanja i procesuiranja osumnjičenih, zahvaljujući efikasnoj i koordiniranoj saradnji javnih tužilaca ovog tužilaštva sa pripadnicima MUP RS i bezbednosnih službi.
Veći deo ubistava i teških ubistava, kao i pokušaja izvršenja ovih krivičnih dela, za koja su procesuirani kako punoletni tako i maloletni učinioci, tiču se, kako dodaju, mahom obračuna u kriminogenim sredinama, ali su i rezultat problematičnih porodičnih odnosa ili su inspirisana imovinskim motivima.
U ovom saopštenju za javnost VJT se osvrnulo, kako navode, samo na nekoliko krivičnih dela koja su uvek u fokusu javnosti, ali se njegov rad tu ne završava.
Postupa i u velikom broju krivičnih dela koja se tiču nelegalnog nošenja ili držanja oružja u većoj količini, upotrebe eksplozivnih sredstava, silovanja, otmica, trgovine ljudima i drugih teških krivičnih dela.
"Javno tužilaštvo mora da se drži slova Ustava i zakona, zbog čega je dužno da postupa uvek kada postoje osnovi sumnje na izvršenje krivičnog dela, a ne selektivno u odnosu na dnevno politička i / ili društvena dešavanja", naglasili su iz tužilaštva.
Zbog toga podsećaju javnost i sve društvene i političke aktere da član 2 Zakona o javnom tužilaštvu propisuje: "Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom".
Istim članom u drugom stavu je propisano da "Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta, donetog u skladu sa zakonom".
"Više javno tužilaštvo u Beogradu i svi njegovi javni tužioci drže se čvrsto slova Ustava i zakona u svom postupanju, na koje su se obavezali polaganjem zakletve prilikom stupanja na funkcije", zaključeno je u saopštenju.
13:01
Mondo (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 sata 5 min posle prvog
VJT odgovorilo na kritike: Oglasili se zbog Nenada Stefanovića, pa nabrojali šta su sve uradili
- VJT u Beogradu odbacilo je kritike i pritiske na rad Nenada Stefanovića, uz tvrdnju da postupa isključivo po Ustavu i zakonima. - Tužilaštvo navodi da je od 2022. pokrenulo brojne korupcionaške i druge teške predmete,… Ceo tekst
- VJT u Beogradu odbacilo je kritike i pritiske na rad Nenada Stefanovića, uz tvrdnju da postupa isključivo po Ustavu i zakonima.
- Tužilaštvo navodi da je od 2022. pokrenulo brojne korupcionaške i druge teške predmete, uz finansijske istrage i oduzimanje imovine vredne milione.
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je imajući u vidu, kako navodi, kontinuirani pritisak dela javnosti na rad i postupanje VJT, nadzor Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva koja se u medijima predstavlja kao, kako su naveli, neka "inkvizicija", kao i pozive na ostavke i razrešenja rukovodilaca tužilaštva zbog navodnog "lojalističkog postupanja", ukazalo i podsetilo javnost da je najveće i najefikasnije u državi i da to tužilaštvo postupa u skladu sa Ustavom i zakonima.
U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg kriminala, koruptivna krivična dela, maloletničkog kriminala, visokotehnološkog kriminala, a bavi se i koordinacijom rodno zasnovanog nasilja i međunarodnom saradnjom u konkretnim predmetima.
Pored toga, kako navode, ovo tužilaštvo je najtransparentnije javno tužilaštvo u Srbiji koje redovno obaveštava javnost o svojim aktivnostima putem saopštenja za javnost i odgovora na pitanja medija, u meri u kojoj je to moguće, imajući u vidu tajnost predistražnih postupaka i istraga.
Kada je u pitanju postupanje glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu Nenada Stefanovića koji je, kako dodaju, od stupanja na funkciju izložen napadima dela javnosti, te političara i pojedinih kolega, podsećaju da su u vreme njegovog mandata, počev od 1. januara 2022. godine pokrenute istrage i podignute optužnice u nekim od najkompleksinih predmeta iz oblasti korupcije.
Za primer su naveli predmete koji su u medijima poznati kao "EPS - Bauwesen", gradski sekretar za legalizaciju Nemanja S, bivši direktor EPS Milorad G, Aleksandar P, tročlana komisija za kontrolu radova - nadstrešnica i mnogi drugi u javnosti manje zastupljeni predmeti protiv nosilaca javnih funkcija, policijskih službenika, vojnih lica ili odgovornih lica koja se dovode u vezu sa prethodnom vlašću.
Postupanje u ovim predmetima VJT se nikako, kako ističu, ne može opredeliti kao "lojalističko", već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i prikupljenim dokazima.
U pomenutim predmetima, kako dodaju, paralelno sa pokretanjem krivičnog postupka, pokretane su i finansijske istrage protiv okrivljenih, koje su rezultirale privremenim oduzimanjem više miliona evra, desetina miliona dinara, više od sedam stotina nekretnina, među kojima su stambeno-poslovne zgrade, stanovi, zemljišta, gradsko-građevinsko zemljište, šume i poslovni prostori, kao i više desetina vozila, mahom luksuznih automobila, zlatnih poluga i drugih dragocenosti.
Pored toga podsećaju na veliko profesionalno angažovanje glavnog javnog tužioca u predmetu "Ribnikar" gde je zajedno sa dvojicom postupajućih tužilaca pred sudom zastupao optužnicu, koja je rezultirala maksimalnim kaznama za Miljanu i Vladimira Kecmanović, roditelje 13-godišnjeg deteta koje je 3. maja 2023. godine lišilo života devetoro dece i školskog čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", a teško ranilo još petoro dece i nastavnicu istorije.
Ne sme se, kako je navedeno, zaboraviti ni samostalno, profesionalno i efikasno postupanje ovog tužilaštva u slučaju izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na štetu A.N. 12. maja ove godine u restoranu "27", koje je dovelo do podizanja optužnice protiv šestorice okrivljenih, a koja optužnica je potvrđena odlukom Višeg suda u Beogradu.
"I pored svih pritisaka javnosti i pokušaja opstrukcije istrage od strane različitih faktora, VJT u Beogradu je podiglo na dokazima zasnovanu optužnicu, a ne na insinuacijama ili bilo čijim željama", naglasili su iz tog tužilaštva.
Što se tiče predmeta pokrenutih u poslednje dve godine u vezi sa blokadama, VJT ističe da je sve postupke vodilo isključivo u skladu sa zakonom, te da su sva lica koja su izvršila krivična dela procesuirana u skladu sa zakonom i prikupljenim dokazima.
Dodaju da je napad na studente i druge građane okupljene ispred Fakulteta dramskih umetnosti u novembru 2024. godine rezultirao optužnim aktima i priznanjem okrivljenih da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, te osuđujućim presudama Višeg suda u Beogradu.
Nasilničko ponašanje jednog građanina prema studentu na skupu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kako navode, takođe je procesuirano od strane VJT i okončano osuđujućom presudom.
"Procesuirani su u skladu sa zakonom opredeljenoj kvalifikaciji krivičnog dela i datim dokazima i svi drugi slučajevi u kojima je usled blokade saobraćaja od strane studenata i drugih građana dolazilo do izvršenja krivičnih dela usled probijanja blokade nasilničkom vožnjom", navedeno je u saopštenju.
Među njima su i slučajevi u javnosti poznati kao "Ruzveltova", "Filharmonija", "Jurija Gagarina", "Pravni fakultet", "Palmotićeva".
Desetak građana, među kojima su pojedini bili studenti, u proteklom periodu su procesuirani isključivo kada su se, kako ističu iz tužilaštva, u njihovim radnjama, u skladu sa prikupljenim dokazima, stekli elementi izvršenja nekog od krivičnih dela protiv ustavnog uređenja ili drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
"Niko nije procesuiran, a da za tako nešto nije bilo dokaza i zbog toga VJT odlučno odbacuje sve tvrdnje koje se iznose u javnosti od strane pojedinaca ili neformalnih grupa koje se temelje na njihovim političkim preferencijama, a ne na pravu i na zakonu", naglasili su iz VJT.
Pored navedenog, jedna od ključnih uloga VJT jeste borba protiv kriminala u njegovom klasičnom obliku.
"U tom smislu VJT u Beogradu može da se pohvali da je samo u toku 2025. godine procesuiralo okrivljene za ukupno 2,7 tona različitih vrsta opojnih droga, a od početka ove godine za oko 1,5 tona", naveli su iz tužilaštva.
Podsećaju i da je istraga Javnog tužilaštva za organizovani kriminal poznata u javnosti kao "Konjuh", rezultat prethodno pokrenute istrage pred VJT u avgustu prošle godine, kada je od dvojice okrivljenih na periferiji Beograda zaplenjeno skoro dve tone opojne droge kanabis.
Takođe ističu da su sva krivična dela - ubistva, teška ubistva, računajući i pokušaje i pripremne radnje, izvršena od početka ove godine do danas na teritoriji Beograda - rasvetljena i rešena, u smislu identifikovanja i procesuiranja osumnjičenih, zahvaljujući efikasnoj i koordiniranoj saradnji javnih tužilaca ovog tužilaštva sa pripadnicima MUP RS i bezbednosnih službi.
Veći deo ubistava i teških ubistava, kao i pokušaja izvršenja ovih krivičnih dela, za koja su procesuirani kako punoletni tako i maloletni učinioci, tiču se, kako dodaju, mahom obračuna u kriminogenim sredinama, ali su i rezultat problematičnih porodičnih odnosa ili su inspirisana imovinskim motivima.
U ovom saopštenju za javnost VJT se osvrnulo, kako navode, samo na nekoliko krivičnih dela koja su uvek u fokusu javnosti, ali se njegov rad tu ne završava.
Postupa i u velikom broju krivičnih dela koja se tiču nelegalnog nošenja ili držanja oružja u većoj količini, upotrebe eksplozivnih sredstava, silovanja, otmica, trgovine ljudima i drugih teških krivičnih dela.
"Javno tužilaštvo mora da se drži slova Ustava i zakona, zbog čega je dužno da postupa uvek kada postoje osnovi sumnje na izvršenje krivičnog dela, a ne selektivno u odnosu na dnevno politička i / ili društvena dešavanja", naglasili su iz tužilaštva.
Zbog toga podsećaju javnost i sve društvene i političke aktere da član 2 Zakona o javnom tužilaštvu propisuje: "Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom".
Istim članom u drugom stavu je propisano da "Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta, donetog u skladu sa zakonom".
"Više javno tužilaštvo u Beogradu i svi njegovi javni tužioci drže se čvrsto slova Ustava i zakona u svom postupanju, na koje su se obavezali polaganjem zakletve prilikom stupanja na funkcije", zaključeno je u saopštenju.
14:23
Espreso (otvara se u novom prozoru)
Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo zbog Nenada Stefanovića: Stigao odgovor na kritike
prenosimo saopštenje Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo zbog Nenada Stefanovića: Stigao odgovor na kritike U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg… Ceo tekst
prenosimo saopštenje
Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo zbog Nenada Stefanovića: Stigao odgovor na kritike
U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg kriminala, koruptivna krivična dela, maloletničkog kriminala, visokotehnološkog kriminala
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je imajući u vidu, kako navodi, kontinuirani pritisak dela javnosti na rad i postupanje VJT, nadzor Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva koja se u medijima predstavlja kao, kako su naveli, neka "inkvizicija", kao i pozive na ostavke i razrešenja rukovodilaca tužilaštva zbog navodnog "lojalističkog postupanja", ukazalo i podsetilo javnost da je najveće i najefikasnije u državi i da to tužilaštvo postupa u skladu sa Ustavom i zakonima.
U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg kriminala, koruptivna krivična dela, maloletničkog kriminala, visokotehnološkog kriminala, a bavi se i koordinacijom rodno zasnovanog nasilja i međunarodnom saradnjom u konkretnim predmetima.
Pored toga, kako navode, ovo tužilaštvo je najtransparentnije javno tužilaštvo u Srbiji koje redovno obaveštava javnost o svojim aktivnostima putem saopštenja za javnost i odgovora na pitanja medija, u meri u kojoj je to moguće, imajući u vidu tajnost predistražnih postupaka i istraga.
Kada je u pitanju postupanje glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu Nenada Stefanovića koji je, kako dodaju, od stupanja na funkciju izložen napadima dela javnosti, te političara i pojedinih kolega, podsećaju da su u vreme njegovog mandata, počev od 1. januara 2022. godine pokrenute istrage i podignute optužnice u nekim od najkompleksinih predmeta iz oblasti korupcije.
Za primer su naveli predmete koji su u medijima poznati kao "EPS - Bauwesen", gradski sekretar za legalizaciju Nemanja S, bivši direktor EPS Milorad G, Aleksandar P, tročlana komisija za kontrolu radova - nadstrešnica i mnogi drugi u javnosti manje zastupljeni predmeti protiv nosilaca javnih funkcija, policijskih službenika, vojnih lica ili odgovornih lica koja se dovode u vezu sa prethodnom vlašću.
Postupanje u ovim predmetima VJT se nikako, kako ističu, ne može opredeliti kao "lojalističko", već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i prikupljenim dokazima.
U pomenutim predmetima, kako dodaju, paralelno sa pokretanjem krivičnog postupka, pokretane su i finansijske istrage protiv okrivljenih, koje su rezultirale privremenim oduzimanjem više miliona evra, desetina miliona dinara, više od sedam stotina nekretnina, među kojima su stambeno-poslovne zgrade, stanovi, zemljišta, gradsko-građevinsko zemljište, šume i poslovni prostori, kao i više desetina vozila, mahom luksuznih automobila, zlatnih poluga i drugih dragocenosti.
Pored toga podsećaju na veliko profesionalno angažovanje glavnog javnog tužioca u predmetu "Ribnikar" gde je zajedno sa dvojicom postupajućih tužilaca pred sudom zastupao optužnicu, koja je rezultirala maksimalnim kaznama za Miljanu i Vladimira Kecmanović, roditelje 13-godišnjeg deteta koje je 3. maja 2023. godine lišilo života devetoro dece i školskog čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", a teško ranilo još petoro dece i nastavnicu istorije.
Ne sme se, kako je navedeno, zaboraviti ni samostalno, profesionalno i efikasno postupanje ovog tužilaštva u slučaju izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na štetu A.N. 12. maja ove godine u restoranu "27", koje je dovelo do podizanja optužnice protiv šestorice okrivljenih, a koja optužnica je potvrđena odlukom Višeg suda u Beogradu.
"I pored svih pritisaka javnosti i pokušaja opstrukcije istrage od strane različitih faktora, VJT u Beogradu je podiglo na dokazima zasnovanu optužnicu, a ne na insinuacijama ili bilo čijim željama", naglasili su iz tog tužilaštva.
Što se tiče predmeta pokrenutih u poslednje dve godine u vezi sa blokadama, VJT ističe da je sve postupke vodilo isključivo u skladu sa zakonom, te da su sva lica koja su izvršila krivična dela procesuirana u skladu sa zakonom i prikupljenim dokazima.
Dodaju da je napad na studente i druge građane okupljene ispred Fakulteta dramskih umetnosti u novembru 2024. godine rezultirao optužnim aktima i priznanjem okrivljenih da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, te osuđujućim presudama Višeg suda u Beogradu.
Nasilničko ponašanje jednog građanina prema studentu na skupu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kako navode, takođe je procesuirano od strane VJT i okončano osuđujućom presudom. "Procesuirani su u skladu sa zakonom opredeljenoj kvalifikaciji krivičnog dela i datim dokazima i svi drugi slučajevi u kojima je usled blokade saobraćaja od strane studenata i drugih građana dolazilo do izvršenja krivičnih dela usled probijanja blokade nasilničkom vožnjom", navedeno je u saopštenju.
Među njima su i slučajevi u javnosti poznati kao "Ruzveltova", "Filharmonija", "Jurija Gagarina", "Pravni fakultet", "Palmotićeva".
Desetak građana, među kojima su pojedini bili studenti, u proteklom periodu su procesuirani isključivo kada su se, kako ističu iz tužilaštva, u njihovim radnjama, u skladu sa prikupljenim dokazima, stekli elementi izvršenja nekog od krivičnih dela protiv ustavnog uređenja ili drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
"Niko nije procesuiran, a da za tako nešto nije bilo dokaza i zbog toga VJT odlučno odbacuje sve tvrdnje koje se iznose u javnosti od strane pojedinaca ili neformalnih grupa koje se temelje na njihovim političkim preferencijama, a ne na pravu i na zakonu", naglasili su iz VJT.
Pored navedenog, jedna od ključnih uloga VJT jeste borba protiv kriminala u njegovom klasičnom obliku. "U tom smislu VJT u Beogradu može da se pohvali da je samo u toku 2025. godine procesuiralo okrivljene za ukupno 2,7 tona različitih vrsta opojnih droga, a od početka ove godine za oko 1,5 tona", naveli su iz tužilaštva.
Podsećaju i da je istraga Javnog tužilaštva za organizovani kriminal poznata u javnosti kao "Konjuh", rezultat prethodno pokrenute istrage pred VJT u avgustu prošle godine, kada je od dvojice okrivljenih na periferiji Beograda zaplenjeno skoro dve tone opojne droge kanabis.
Takođe ističu da su sva krivična dela - ubistva, teška ubistva, računajući i pokušaje i pripremne radnje, izvršena od početka ove godine do danas na teritoriji Beograda - rasvetljena i rešena, u smislu identifikovanja i procesuiranja osumnjičenih, zahvaljujući efikasnoj i koordiniranoj saradnji javnih tužilaca ovog tužilaštva sa pripadnicima MUP RS i bezbednosnih službi.
Veći deo ubistava i teških ubistava, kao i pokušaja izvršenja ovih krivičnih dela, za koja su procesuirani kako punoletni tako i maloletni učinioci, tiču se, kako dodaju, mahom obračuna u kriminogenim sredinama, ali su i rezultat problematičnih porodičnih odnosa ili su inspirisana imovinskim motivima.
U ovom saopštenju za javnost VJT se osvrnulo, kako navode, samo na nekoliko krivičnih dela koja su uvek u fokusu javnosti, ali se njegov rad tu ne završava.
Postupa i u velikom broju krivičnih dela koja se tiču nelegalnog nošenja ili držanja oružja u većoj količini, upotrebe eksplozivnih sredstava, silovanja, otmica, trgovine ljudima i drugih teških krivičnih dela.
"Javno tužilaštvo mora da se drži slova Ustava i zakona, zbog čega je dužno da postupa uvek kada postoje osnovi sumnje na izvršenje krivičnog dela, a ne selektivno u odnosu na dnevno politička i / ili društvena dešavanja", naglasili su iz tužilaštva.
Zbog toga podsećaju javnost i sve društvene i političke aktere da član 2 Zakona o javnom tužilaštvu propisuje: "Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom".
Istim članom u drugom stavu je propisano da "Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta, donetog u skladu sa zakonom".
"Više javno tužilaštvo u Beogradu i svi njegovi javni tužioci drže se čvrsto slova Ustava i zakona u svom postupanju, na koje su se obavezali polaganjem zakletve prilikom stupanja na funkcije", zaključeno je u saopštenju.
(Espreso)
31. okt
Intermagazin (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 12 sati 23 min posle prvog
Smene u državnom vrhu Srbije: Ko kontroliše policiju i BIA?SRBIJA PRED VELIKOM SMENOM DRŽAVNOG VRHA: Ko će kontrolisati policiju, tajne službe i pravosuđe? - INTERMAGAZIN
Studentska lista, koja je prema preliminarnim rezultatima osvojila ubedljivu većinu glasova na parlamentarnim izborima, zatražila je ostavke i smene najviših rukovodilaca policije, bezbednosnih službi i pravosuđa. Time… Ceo tekst
Studentska lista, koja je prema preliminarnim rezultatima osvojila ubedljivu većinu glasova na parlamentarnim izborima, zatražila je ostavke i smene najviših rukovodilaca policije, bezbednosnih službi i pravosuđa. Time je otvoreno pitanje koliko će duboke biti promene u državnom aparatu Srbije, ali i ko ima zakonsko pravo da ih sprovede. Dok se čeka završetak izbornog procesa i formiranje nove vlade, postaje jasno da politička promena ne znači i automatsku smenu ljudi koji rukovode najvažnijim institucijama.
Na konferenciji za novinare održanoj 29. oktobra u Pionirskom parku u Beogradu, predstavnici Studentske liste „Studenti pobeđuju” zatražili su ostavke brojnih državnih funkcionera, najavili preispitivanje poslovanja javnih institucija i pozvali zaposlene da spreče eventualno uništavanje službene dokumentacije.
Zahtevi su obuhvatili rukovodioce policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, pojedinih javnih tužilaštava, predsednika Ustavnog suda, kao i čelnike državnih preduzeća.
Studentska lista time je jasno stavila do znanja da svoju izbornu pobedu vidi kao osnov za mnogo šire promene od proste zamene ministara.
Međutim, za razliku od političkih funkcija, veliki broj rukovodećih mesta u državnom sistemu uređen je posebnim zakonima, mandatima i postupcima razrešenja.
POLICIJA: NA SPISKU DIREKTOR I NAJVIŠI RUKOVODIOCI
Predstavnica Studentske liste Svetlana Stanarević zatražila je smenu policijskih službenika za koje ta lista tvrdi da su kršili zakon.
Među imenovanima su direktor policije Dragan Vasiljević, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandant Žandarmerije Radoslav Repac i komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić.
Zahtevi se odnose i na rukovodioce pojedinih policijskih uprava, Uprave za tehniku i Sektora unutrašnje kontrole.
Studentska lista traži i vraćanje na odgovarajuća radna mesta policijskih službenika koji su, prema njenim tvrdnjama, nezakonito smenjeni ili premešteni.
Moguće promene u policiji predstavljaju jedno od politički najosetljivijih pitanja buduće vlasti.
Prema članu 149. Zakona o policiji, direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra unutrašnjih poslova.
Isti zakon propisuje da direktora policije razrešava Vlada, na obrazloženi predlog ministra, ako ne ostvaruje rezultate rada u okviru kompetencija propisanih za to radno mesto.
To znači da nova vlada, nakon što bude formirana, ima važnu ulogu u odlučivanju o direktoru policije, ali da postupak razrešenja mora biti sproveden u skladu sa zakonom.
Za rukovodioce nižih organizacionih nivoa postoje posebna pravila o postavljenju, raspoređivanju i razrešenju.
BIA: ODLUKA JE U RUKAMA VLADE
Jedan od najznačajnijih zahteva odnosi se na direktora Bezbednosno-informativne agencije Vladimira Orlića.
Studentska lista zatražila je njegovu ostavku, čime je otvoreno pitanje budućeg rukovođenja civilnom bezbednosnom službom Srbije.
Za razliku od pojedinih drugih državnih institucija, zakonska procedura za promenu direktora BIA relativno je jasna.
Član 5. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji predviđa da direktora postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije.
To znači da će buduća vlada imati neposredno zakonsko ovlašćenje da odlučuje o rukovodiocu ove agencije.
Međutim, promena direktora ne znači i prestanak institucionalnih obaveza BIA, niti slobodno raspolaganje poverljivim podacima kojima služba raspolaže.
BIA obavlja poslove zaštite bezbednosti Republike Srbije, prikupljanja i obrade bezbednosno-obaveštajnih podataka i obaveštavanja nadležnih državnih organa.
Njen rad i nakon eventualne promene rukovodstva mora ostati u okvirima zakona.
VOJNE SLUŽBE: VAŽNA ULOGA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Studentska lista zatražila je i ostavku direktora Vojnobezbednosne agencije Đure Jovanića.
Međutim, pravni položaj vojnih službi razlikuje se od položaja BIA.
Prema Zakonu o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, rukovodioci ovih službi za svoj rad odgovaraju ministru odbrane.
Kada je direktor profesionalno vojno lice, njegovo postavljenje i razrešenje pripada predsedniku Republike, na predlog ministra odbrane.
Kada je direktor državni službenik, odgovarajuću odluku donosi Vlada, na predlog ministra odbrane.
Zakon predviđa petogodišnji mandat i posebne uslove za razrešenje pre njegovog isteka.
Zato promena parlamentarne većine i Vlade ne mora da znači i mogućnost da se sve kadrovske odluke u vojnom bezbednosnom sistemu donesu bez učešća predsednika Republike.
Ukoliko dođe do različitih političkih stavova između predsednika i nove vlade, upravo ovaj deo sistema mogao bi postati jedno od značajnih institucionalnih pitanja.
PRAVOSUĐE: POLITIČKI ZAHTEV NE ZNAČI I ZAKONSKO PRAVO NA SMENU
Posebnu pažnju privukli su zahtevi koji se odnose na javna tužilaštva.
Studentska lista zatražila je ostavke glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića.
Od javnih tužilaštava istovremeno je zatraženo postupanje u predmetima koji su prethodnih godina izazvali veliku pažnju javnosti.
Među posebno pomenutim predmetima nalaze se „Nadstrešnica”, „Generalštab” i „Skaj prepiska”.
Od glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića zatraženo je preduzimanje radnji u predmetima od javnog interesa.
Ipak, javna tužilaštva imaju poseban položaj u ustavnom i pravnom sistemu Srbije.
Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i štiti javni interes određen zakonom.
Visoki savet tužilaštva ima zakonom utvrđenu ulogu u izboru, prestanku funkcije i odgovornosti nosilaca javnotužilačkih funkcija.
Zbog toga ni predsednik Vlade ni ministar pravde ne mogu prostom političkom odlukom da razreše glavnog javnog tužioca.
Za to moraju postojati zakonom predviđeni razlozi i biti sproveden odgovarajući postupak.
Upravo će pitanje odnosa nove vlasti prema pravosuđu pokazati kako će se politički zahtevi za promene uklapati u postojeći institucionalni sistem.
USTAVNI SUD: VLADAN PETROV NE MOŽE BITI SMENjEN ODLUKOM VLADE
Među zahtevima Studentske liste nalazi se i ostavka predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova.
Petrov je na tu funkciju izabran 22. januara 2026. godine, odlukom samih sudija Ustavnog suda, na mandat od tri godine.
Izbor je potvrđen zvaničnim saopštenjem Ustavnog suda.
Za razliku od direktora BIA ili direktora policije, predsednik Ustavnog suda ne dolazi na funkciju odlukom Vlade.
Njega biraju sudije Ustavnog suda iz sopstvenog sastava, po proceduri utvrđenoj zakonom.
Zato nova parlamentarna većina i Vlada ne mogu neposredno da ga razreše sa funkcije predsednika suda.
Potrebno je razlikovati i položaj predsednika Ustavnog suda od položaja sudije te institucije, jer se radi o funkcijama za koje važe različita pravila.
Zahtev za Petrovljevu ostavku tako ostaje politički zahtev, a eventualna promena na čelu Ustavnog suda morala bi da bude sprovedena u skladu sa propisanom procedurom.
IZBORI JOŠ NISU ZAVRŠENI: NOVA VLADA TEK TREBA DA BUDE FORMIRANA
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, utvrđenim na osnovu 97,56 odsto biračkih mesta, Studentska lista „Studenti pobeđuju” osvojila je 2.267.615 glasova, odnosno 52,71 odsto.
Izborna lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” osvojila je 1.685.022 glasa, odnosno 39,17 odsto.
Međutim, izborni proces još nije okončan.
Republička izborna komisija donela je 28. oktobra odluku da se glasanje ponovi na 53 biračka mesta, a ponovljeno glasanje zakazano je za nedelju, 1. novembar.
Tek nakon završetka izbornog postupka i proglašenja konačnih rezultata sledi konstituisanje novog saziva Narodne skupštine i izbor Vlade.
Do tada Studentska lista nema ovlašćenja izvršne vlasti, bez obzira na ubedljiv rezultat koji je ostvarila prema dosadašnjim podacima.
Zato se najavljene smene i provere trenutno nalaze u sferi političkih zahteva i planova, a ne donetih državnih odluka.
PROVERA UGOVORA, JAVNIH NABAVKI I VELIKIH PROJEKATA
Pored kadrovskih promena, Studentska lista najavila je i preispitivanje poslovanja državnih institucija i javnih preduzeća.
Zatražen je popis zatečenog stanja u ministarstvima, javnim preduzećima, Elektroprivredi Srbije i državnim fondovima.
Posebna pažnja najavljena je za ugovore, finansijske obaveze, javne nabavke i velike investicione projekte.
Među pomenutim projektima su EKSPO, Beograd na vodi, auto-put „Miloš Veliki” i Rio Tinto.
Student Filip Ubović pozvao je zaposlene u državnim institucijama da prijave eventualno uništavanje dokumentacije i zloupotrebe tokom prelaznog perioda.
„Ne tražimo političku poslušnost, već zakonitost, profesionalnost i odgovornost”, poručio je Ubović, naglašavajući da eventualna odgovornost mora biti utvrđena u zakonitom postupku.
Najavljene provere mogle bi da obuhvate značajan broj ugovora i finansijskih odluka donetih tokom prethodnih godina.
Međutim, svaka eventualna nepravilnost mora biti utvrđena na osnovu dokumentacije i u postupku pred nadležnim organima.
PRVA VELIKA PROVERA BUDUĆE VLASTI
Srbija se nalazi pred mogućnošću jedne od najznačajnijih političkih promena poslednjih decenija.
Međutim, obim kadrovskih promena u državnom aparatu neće zavisiti samo od izbornog rezultata i političkih namera nove većine.
U policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji buduća vlada raspolagaće značajnim zakonskim ovlašćenjima.
U vojnim bezbednosnim službama deo nadležnosti pripada predsedniku Republike.
U javnom tužilaštvu i Ustavnom sudu postoje posebna ustavna i zakonska pravila koja ograničavaju neposredan uticaj izvršne vlasti na kadrovske odluke.
Studentska lista već je imenovala funkcionere čije ostavke očekuje i institucije čiji rad namerava da preispita.
Pred Srbijom je zato period u kojem će se pokazati kako će nova politička većina, ukoliko formira vladu, pristupiti upravljanju postojećim državnim sistemom.
Promene na vrhu policije, bezbednosnih službi i drugih institucija mogu biti značajne, ali njihov stvarni obim biće poznat tek nakon formiranja Vlade i pokretanja konkretnih zakonskih postupaka.
Izvori: Republička izborna komisija, RTS, Tanjug, Fonet, Radio Slobodna Evropa, N1, Ustavni sud Republike Srbije, Zakon o policiji, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu tužilaštva.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

12:37

Tanjug (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima

31. oktobar 20:00 30. oktobar 2026 11:37 Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima podeli vest BEOGRAD - Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je… Ceo tekst

31. oktobar 20:00

30. oktobar 2026 11:37

Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovara na napade i pritiske: Postupamo samo u skladu sa Ustavom i zakonima

podeli vest

BEOGRAD - Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je imajući u vidu kontinuirani pritisak dela javnosti na rad i postupanje VJT, nadzor Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva koja se u medijima predstavlja kao, kako su naveli, neka "inkvizicija", kao i pozive na ostavke i razrešenja rukovodilaca tužilaštva zbog navodnog "lojalističkog postupanja", ukazalo i podsetilo javnost da je najveće i najefikasnije u državi i da to tužilaštvo postupa u skladu sa Ustavom i zakonima.

U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg kriminala, koruptivna krivična dela, maloletničkog kriminala, visokotehnološkog kriminala, a bavi se i koordinacijom rodno zasnovanog nasilja i međunarodnom saradnjom u konkretnim predmetima.

Pored toga, kako navode, ovo tužilaštvo je najtransparentnije javno tužilaštvo u Srbiji koje redovno obaveštava javnost o svojim aktivnostima putem saopštenja za javnost i odgovora na pitanja medija, u meri u kojoj je to moguće, imajući u vidu tajnost predistražnih postupaka i istraga.

Kada je u pitanju postupanje glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu Nenada Stefanovića koji je, kako dodaju, od stupanja na funkciju izložen napadima dela javnosti, te političara i pojedinih kolega, podsećaju da su u vreme njegovog mandata, počev od 1. januara 2022. godine pokrenute istrage i podignute optužnice u nekim od najkompleksinih predmeta iz oblasti korupcije.

Za primer su naveli predmete koji su u medijima poznati kao "EPS - Bauwesen", gradski sekretar za legalizaciju Nemanja S, bivši direktor EPS Milorad G, Aleksandar P, tročlana komisija za kontrolu radova - nadstrešnica i mnogi drugi u javnosti manje zastupljeni predmeti protiv nosilaca javnih funkcija, policijskih službenika, vojnih lica ili odgovornih lica koja se dovode u vezu sa prethodnom vlašću.

Postupanje u ovim predmetima VJT se nikako, kako ističu, ne može opredeliti kao "lojalističko", već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i prikupljenim dokazima.

U pomenutim predmetima, kako dodaju, paralelno sa pokretanjem krivičnog postupka, pokretane su i finansijske istrage protiv okrivljenih, koje su rezultirale privremenim oduzimanjem više miliona evra, desetina miliona dinara, više od sedam stotina nekretnina, među kojima su stambeno-poslovne zgrade, stanovi, zemljišta, gradsko-građevinsko zemljište, šume i poslovni prostori, kao i više desetina vozila, mahom luksuznih automobila, zlatnih poluga i drugih dragocenosti.

Pored toga podsećaju na veliko profesionalno angažovanje glavnog javnog tužioca u predmetu "Ribnikar" gde je zajedno sa dvojicom postupajućih tužilaca pred sudom zastupao optužnicu, koja je rezultirala maksimalnim kaznama za Miljanu i Vladimira Kecmanović, roditelje 13-godišnjeg deteta koje je 3. maja 2023. godine lišilo života devetoro dece i školskog čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", a teško ranilo još petoro dece i nastavnicu istorije.

Ne sme se, kako je navedeno, zaboraviti ni samostalno, profesionalno i efikasno postupanje ovog tužilaštva u slučaju izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na štetu A.N. 12. maja ove godine u restoranu "27", koje je dovelo do podizanja optužnice protiv šestorice okrivljenih, a koja optužnica je potvrđena odlukom Višeg suda u Beogradu.

"I pored svih pritisaka javnosti i pokušaja opstrukcije istrage od strane različitih faktora, VJT u Beogradu je podiglo na dokazima zasnovanu optužnicu, a ne na insinuacijama ili bilo čijim željama", naglasili su iz tog tužilaštva.

Što se tiče predmeta pokrenutih u poslednje dve godine u vezi sa blokadama, VJT ističe da je sve postupke vodilo isključivo u skladu sa zakonom, te da su sva lica koja su izvršila krivična dela procesuirana u skladu sa zakonom i prikupljenim dokazima.

Dodaju da je napad na studente i druge građane okupljene ispred Fakulteta dramskih umetnosti u novembru 2024. godine rezultirao optužnim aktima i priznanjem okrivljenih da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, te osuđujućim presudama Višeg suda u Beogradu.

Nasilničko ponašanje jednog građanina prema studentu na skupu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kako navode, takođe je procesuirano od strane VJT i okončano osuđujućom presudom.

"Procesuirani su u skladu sa zakonom opredeljenoj kvalifikaciji krivičnog dela i datim dokazima i svi drugi slučajevi u kojima je usled blokade saobraćaja od strane studenata i drugih građana dolazilo do izvršenja krivičnih dela usled probijanja blokade nasilničkom vožnjom", navedeno je u saopštenju.

Među njima su i slučajevi u javnosti poznati kao "Ruzveltova", "Filharmonija", "Jurija Gagarina", "Pravni fakultet", "Palmotićeva".

Desetak građana, među kojima su pojedini bili studenti, u proteklom periodu su procesuirani isključivo kada su se, kako ističu iz tužilaštva, u njihovim radnjama, u skladu sa prikupljenim dokazima, stekli elementi izvršenja nekog od krivičnih dela protiv ustavnog uređenja ili drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

"Niko nije procesuiran, a da za tako nešto nije bilo dokaza i zbog toga VJT odlučno odbacuje sve tvrdnje koje se iznose u javnosti od strane pojedinaca ili neformalnih grupa koje se temelje na njihovim političkim preferencijama, a ne na pravu i na zakonu", naglasili su iz VJT.

Pored navedenog, jedna od ključnih uloga VJT jeste borba protiv kriminala u njegovom klasičnom obliku.

"U tom smislu VJT u Beogradu može da se pohvali da je samo u toku 2025. godine procesuiralo okrivljene za ukupno 2,7 tona različitih vrsta opojnih droga, a od početka ove godine za oko 1,5 tona", naveli su iz tužilaštva.

Podsećaju i da je istraga Javnog tužilaštva za organizovani kriminal poznata u javnosti kao "Konjuh", rezultat prethodno pokrenute istrage pred VJT u avgustu prošle godine, kada je od dvojice okrivljenih na periferiji Beograda zaplenjeno skoro dve tone opojne droge kanabis.

Takođe ističu da su sva krivična dela - ubistva, teška ubistva, računajući i pokušaje i pripremne radnje, izvršena od početka ove godine do danas na teritoriji Beograda - rasvetljena i rešena, u smislu identifikovanja i procesuiranja osumnjičenih, zahvaljujući efikasnoj i koordiniranoj saradnji javnih tužilaca ovog tužilaštva sa pripadnicima MUP RS i bezbednosnih službi.

Veći deo ubistava i teških ubistava, kao i pokušaja izvršenja ovih krivičnih dela, za koja su procesuirani kako punoletni tako i maloletni učinioci, tiču se, kako dodaju, mahom obračuna u kriminogenim sredinama, ali su i rezultat problematičnih porodičnih odnosa ili su inspirisana imovinskim motivima.

U ovom saopštenju za javnost VJT se osvrnulo, kako navode, samo na nekoliko krivičnih dela koja su uvek u fokusu javnosti, ali se njegov rad tu ne završava.

Postupa i u velikom broju krivičnih dela koja se tiču nelegalnog nošenja ili držanja oružja u većoj količini, upotrebe eksplozivnih sredstava, silovanja, otmica, trgovine ljudima i drugih teških krivičnih dela.

"Javno tužilaštvo mora da se drži slova Ustava i zakona, zbog čega je dužno da postupa uvek kada postoje osnovi sumnje na izvršenje krivičnog dela, a ne selektivno u odnosu na dnevno politička i / ili društvena dešavanja", naglasili su iz tužilaštva.

Zbog toga podsećaju javnost i sve društvene i političke aktere da član 2 Zakona o javnom tužilaštvu propisuje: "Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom".

Istim članom u drugom stavu je propisano da "Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta, donetog u skladu sa zakonom".

"Više javno tužilaštvo u Beogradu i svi njegovi javni tužioci drže se čvrsto slova Ustava i zakona u svom postupanju, na koje su se obavezali polaganjem zakletve prilikom stupanja na funkcije", zaključeno je u saopštenju.

13:01

Mondo (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 sata 5 min posle prvog

VJT odgovorilo na kritike: Oglasili se zbog Nenada Stefanovića, pa nabrojali šta su sve uradili

- VJT u Beogradu odbacilo je kritike i pritiske na rad Nenada Stefanovića, uz tvrdnju da postupa isključivo po Ustavu i zakonima. - Tužilaštvo navodi da je od 2022. pokrenulo brojne korupcionaške i druge teške predmete,… Ceo tekst

- VJT u Beogradu odbacilo je kritike i pritiske na rad Nenada Stefanovića, uz tvrdnju da postupa isključivo po Ustavu i zakonima.

- Tužilaštvo navodi da je od 2022. pokrenulo brojne korupcionaške i druge teške predmete, uz finansijske istrage i oduzimanje imovine vredne milione.

Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je imajući u vidu, kako navodi, kontinuirani pritisak dela javnosti na rad i postupanje VJT, nadzor Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva koja se u medijima predstavlja kao, kako su naveli, neka "inkvizicija", kao i pozive na ostavke i razrešenja rukovodilaca tužilaštva zbog navodnog "lojalističkog postupanja", ukazalo i podsetilo javnost da je najveće i najefikasnije u državi i da to tužilaštvo postupa u skladu sa Ustavom i zakonima.

Postupanje u ovim predmetima VJT se nikako, kako ističu, ne može opredeliti kao "lojalističko", već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i prikupljenim dokazima.

Nasilničko ponašanje jednog građanina prema studentu na skupu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kako navode, takođe je procesuirano od strane VJT i okončano osuđujućom presudom.

Među njima su i slučajevi u javnosti poznati kao "Ruzveltova", "Filharmonija", "Jurija Gagarina", "Pravni fakultet", "Palmotićeva".

Pored navedenog, jedna od ključnih uloga VJT jeste borba protiv kriminala u njegovom klasičnom obliku.

U ovom saopštenju za javnost VJT se osvrnulo, kako navode, samo na nekoliko krivičnih dela koja su uvek u fokusu javnosti, ali se njegov rad tu ne završava.

14:23

Espreso (otvara se u novom prozoru)

Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo zbog Nenada Stefanovića: Stigao odgovor na kritike

prenosimo saopštenje Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo zbog Nenada Stefanovića: Stigao odgovor na kritike U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg… Ceo tekst

prenosimo saopštenje

Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo zbog Nenada Stefanovića: Stigao odgovor na kritike

U saopštenju je tužilaštvo podsetilo da imaju najveći broj predmeta i to za krivična dela opšteg kriminala, koruptivna krivična dela, maloletničkog kriminala, visokotehnološkog kriminala

Postupanje u ovim predmetima VJT se nikako, kako ističu, ne može opredeliti kao "lojalističko", već isključivo u skladu sa zakonskim propisima i prikupljenim dokazima.

Nasilničko ponašanje jednog građanina prema studentu na skupu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kako navode, takođe je procesuirano od strane VJT i okončano osuđujućom presudom. "Procesuirani su u skladu sa zakonom opredeljenoj kvalifikaciji krivičnog dela i datim dokazima i svi drugi slučajevi u kojima je usled blokade saobraćaja od strane studenata i drugih građana dolazilo do izvršenja krivičnih dela usled probijanja blokade nasilničkom vožnjom", navedeno je u saopštenju.

Među njima su i slučajevi u javnosti poznati kao "Ruzveltova", "Filharmonija", "Jurija Gagarina", "Pravni fakultet", "Palmotićeva".

Pored navedenog, jedna od ključnih uloga VJT jeste borba protiv kriminala u njegovom klasičnom obliku. "U tom smislu VJT u Beogradu može da se pohvali da je samo u toku 2025. godine procesuiralo okrivljene za ukupno 2,7 tona različitih vrsta opojnih droga, a od početka ove godine za oko 1,5 tona", naveli su iz tužilaštva.

U ovom saopštenju za javnost VJT se osvrnulo, kako navode, samo na nekoliko krivičnih dela koja su uvek u fokusu javnosti, ali se njegov rad tu ne završava.

(Espreso)

31. okt

Intermagazin (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 12 sati 23 min posle prvog

Smene u državnom vrhu Srbije: Ko kontroliše policiju i BIA?SRBIJA PRED VELIKOM SMENOM DRŽAVNOG VRHA: Ko će kontrolisati policiju, tajne službe i pravosuđe? - INTERMAGAZIN

Studentska lista, koja je prema preliminarnim rezultatima osvojila ubedljivu većinu glasova na parlamentarnim izborima, zatražila je ostavke i smene najviših rukovodilaca policije, bezbednosnih službi i pravosuđa. Time je otvoreno pitanje koliko će duboke biti promene u državnom aparatu Srbije, ali i ko ima zakonsko pravo da ih sprovede. Dok se čeka završetak izbornog procesa i formiranje nove vlade, postaje jasno da politička promena ne znači i automatsku smenu ljudi koji rukovode najvažnijim institucijama.

Na konferenciji za novinare održanoj 29. oktobra u Pionirskom parku u Beogradu, predstavnici Studentske liste „Studenti pobeđuju” zatražili su ostavke brojnih državnih funkcionera, najavili preispitivanje poslovanja javnih institucija i pozvali zaposlene da spreče eventualno uništavanje službene dokumentacije.

Zahtevi su obuhvatili rukovodioce policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, pojedinih javnih tužilaštava, predsednika Ustavnog suda, kao i čelnike državnih preduzeća.

Studentska lista time je jasno stavila do znanja da svoju izbornu pobedu vidi kao osnov za mnogo šire promene od proste zamene ministara.

Međutim, za razliku od političkih funkcija, veliki broj rukovodećih mesta u državnom sistemu uređen je posebnim zakonima, mandatima i postupcima razrešenja.

POLICIJA: NA SPISKU DIREKTOR I NAJVIŠI RUKOVODIOCI

Predstavnica Studentske liste Svetlana Stanarević zatražila je smenu policijskih službenika za koje ta lista tvrdi da su kršili zakon.

Među imenovanima su direktor policije Dragan Vasiljević, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandant Žandarmerije Radoslav Repac i komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić.

Zahtevi se odnose i na rukovodioce pojedinih policijskih uprava, Uprave za tehniku i Sektora unutrašnje kontrole.

Studentska lista traži i vraćanje na odgovarajuća radna mesta policijskih službenika koji su, prema njenim tvrdnjama, nezakonito smenjeni ili premešteni.

Moguće promene u policiji predstavljaju jedno od politički najosetljivijih pitanja buduće vlasti.

Prema članu 149. Zakona o policiji, direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra unutrašnjih poslova.

Isti zakon propisuje da direktora policije razrešava Vlada, na obrazloženi predlog ministra, ako ne ostvaruje rezultate rada u okviru kompetencija propisanih za to radno mesto.

To znači da nova vlada, nakon što bude formirana, ima važnu ulogu u odlučivanju o direktoru policije, ali da postupak razrešenja mora biti sproveden u skladu sa zakonom.

Za rukovodioce nižih organizacionih nivoa postoje posebna pravila o postavljenju, raspoređivanju i razrešenju.

BIA: ODLUKA JE U RUKAMA VLADE

Jedan od najznačajnijih zahteva odnosi se na direktora Bezbednosno-informativne agencije Vladimira Orlića.

Studentska lista zatražila je njegovu ostavku, čime je otvoreno pitanje budućeg rukovođenja civilnom bezbednosnom službom Srbije.

Za razliku od pojedinih drugih državnih institucija, zakonska procedura za promenu direktora BIA relativno je jasna.

Član 5. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji predviđa da direktora postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije.

To znači da će buduća vlada imati neposredno zakonsko ovlašćenje da odlučuje o rukovodiocu ove agencije.

Međutim, promena direktora ne znači i prestanak institucionalnih obaveza BIA, niti slobodno raspolaganje poverljivim podacima kojima služba raspolaže.

BIA obavlja poslove zaštite bezbednosti Republike Srbije, prikupljanja i obrade bezbednosno-obaveštajnih podataka i obaveštavanja nadležnih državnih organa.

Njen rad i nakon eventualne promene rukovodstva mora ostati u okvirima zakona.

VOJNE SLUŽBE: VAŽNA ULOGA PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Studentska lista zatražila je i ostavku direktora Vojnobezbednosne agencije Đure Jovanića.

Međutim, pravni položaj vojnih službi razlikuje se od položaja BIA.

Prema Zakonu o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, rukovodioci ovih službi za svoj rad odgovaraju ministru odbrane.

Kada je direktor profesionalno vojno lice, njegovo postavljenje i razrešenje pripada predsedniku Republike, na predlog ministra odbrane.

Kada je direktor državni službenik, odgovarajuću odluku donosi Vlada, na predlog ministra odbrane.

Zakon predviđa petogodišnji mandat i posebne uslove za razrešenje pre njegovog isteka.

Zato promena parlamentarne većine i Vlade ne mora da znači i mogućnost da se sve kadrovske odluke u vojnom bezbednosnom sistemu donesu bez učešća predsednika Republike.

Ukoliko dođe do različitih političkih stavova između predsednika i nove vlade, upravo ovaj deo sistema mogao bi postati jedno od značajnih institucionalnih pitanja.

PRAVOSUĐE: POLITIČKI ZAHTEV NE ZNAČI I ZAKONSKO PRAVO NA SMENU

Posebnu pažnju privukli su zahtevi koji se odnose na javna tužilaštva.

Studentska lista zatražila je ostavke glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića.

Od javnih tužilaštava istovremeno je zatraženo postupanje u predmetima koji su prethodnih godina izazvali veliku pažnju javnosti.

Među posebno pomenutim predmetima nalaze se „Nadstrešnica”, „Generalštab” i „Skaj prepiska”.

Od glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića zatraženo je preduzimanje radnji u predmetima od javnog interesa.

Ipak, javna tužilaštva imaju poseban položaj u ustavnom i pravnom sistemu Srbije.

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i štiti javni interes određen zakonom.

Visoki savet tužilaštva ima zakonom utvrđenu ulogu u izboru, prestanku funkcije i odgovornosti nosilaca javnotužilačkih funkcija.

Zbog toga ni predsednik Vlade ni ministar pravde ne mogu prostom političkom odlukom da razreše glavnog javnog tužioca.

Za to moraju postojati zakonom predviđeni razlozi i biti sproveden odgovarajući postupak.

Upravo će pitanje odnosa nove vlasti prema pravosuđu pokazati kako će se politički zahtevi za promene uklapati u postojeći institucionalni sistem.

USTAVNI SUD: VLADAN PETROV NE MOŽE BITI SMENjEN ODLUKOM VLADE

Među zahtevima Studentske liste nalazi se i ostavka predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova.

Petrov je na tu funkciju izabran 22. januara 2026. godine, odlukom samih sudija Ustavnog suda, na mandat od tri godine.

Izbor je potvrđen zvaničnim saopštenjem Ustavnog suda.

Za razliku od direktora BIA ili direktora policije, predsednik Ustavnog suda ne dolazi na funkciju odlukom Vlade.

Njega biraju sudije Ustavnog suda iz sopstvenog sastava, po proceduri utvrđenoj zakonom.

Zato nova parlamentarna većina i Vlada ne mogu neposredno da ga razreše sa funkcije predsednika suda.

Potrebno je razlikovati i položaj predsednika Ustavnog suda od položaja sudije te institucije, jer se radi o funkcijama za koje važe različita pravila.

Zahtev za Petrovljevu ostavku tako ostaje politički zahtev, a eventualna promena na čelu Ustavnog suda morala bi da bude sprovedena u skladu sa propisanom procedurom.

IZBORI JOŠ NISU ZAVRŠENI: NOVA VLADA TEK TREBA DA BUDE FORMIRANA

Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, utvrđenim na osnovu 97,56 odsto biračkih mesta, Studentska lista „Studenti pobeđuju” osvojila je 2.267.615 glasova, odnosno 52,71 odsto.

Izborna lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” osvojila je 1.685.022 glasa, odnosno 39,17 odsto.

Međutim, izborni proces još nije okončan.

Republička izborna komisija donela je 28. oktobra odluku da se glasanje ponovi na 53 biračka mesta, a ponovljeno glasanje zakazano je za nedelju, 1. novembar.

Tek nakon završetka izbornog postupka i proglašenja konačnih rezultata sledi konstituisanje novog saziva Narodne skupštine i izbor Vlade.

Do tada Studentska lista nema ovlašćenja izvršne vlasti, bez obzira na ubedljiv rezultat koji je ostvarila prema dosadašnjim podacima.

Zato se najavljene smene i provere trenutno nalaze u sferi političkih zahteva i planova, a ne donetih državnih odluka.

PROVERA UGOVORA, JAVNIH NABAVKI I VELIKIH PROJEKATA

Pored kadrovskih promena, Studentska lista najavila je i preispitivanje poslovanja državnih institucija i javnih preduzeća.

Zatražen je popis zatečenog stanja u ministarstvima, javnim preduzećima, Elektroprivredi Srbije i državnim fondovima.

Posebna pažnja najavljena je za ugovore, finansijske obaveze, javne nabavke i velike investicione projekte.

Među pomenutim projektima su EKSPO, Beograd na vodi, auto-put „Miloš Veliki” i Rio Tinto.

Student Filip Ubović pozvao je zaposlene u državnim institucijama da prijave eventualno uništavanje dokumentacije i zloupotrebe tokom prelaznog perioda.

„Ne tražimo političku poslušnost, već zakonitost, profesionalnost i odgovornost”, poručio je Ubović, naglašavajući da eventualna odgovornost mora biti utvrđena u zakonitom postupku.

Najavljene provere mogle bi da obuhvate značajan broj ugovora i finansijskih odluka donetih tokom prethodnih godina.

Međutim, svaka eventualna nepravilnost mora biti utvrđena na osnovu dokumentacije i u postupku pred nadležnim organima.

PRVA VELIKA PROVERA BUDUĆE VLASTI

Srbija se nalazi pred mogućnošću jedne od najznačajnijih političkih promena poslednjih decenija.

Međutim, obim kadrovskih promena u državnom aparatu neće zavisiti samo od izbornog rezultata i političkih namera nove većine.

U policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji buduća vlada raspolagaće značajnim zakonskim ovlašćenjima.

U vojnim bezbednosnim službama deo nadležnosti pripada predsedniku Republike.

U javnom tužilaštvu i Ustavnom sudu postoje posebna ustavna i zakonska pravila koja ograničavaju neposredan uticaj izvršne vlasti na kadrovske odluke.

Studentska lista već je imenovala funkcionere čije ostavke očekuje i institucije čiji rad namerava da preispita.

Pred Srbijom je zato period u kojem će se pokazati kako će nova politička većina, ukoliko formira vladu, pristupiti upravljanju postojećim državnim sistemom.

Promene na vrhu policije, bezbednosnih službi i drugih institucija mogu biti značajne, ali njihov stvarni obim biće poznat tek nakon formiranja Vlade i pokretanja konkretnih zakonskih postupaka.

Izvori: Republička izborna komisija, RTS, Tanjug, Fonet, Radio Slobodna Evropa, N1, Ustavni sud Republike Srbije, Zakon o policiji, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu tužilaštva.