MedijiPrvi objavio N1, 29. okt, 09:08 · poslednji 29. okt, 15:54

Veljanovski: Ostavka Manje Grčić skoro da nije aktivna, može da je da samo Upravnom odboru, a RTS ga trenutno nema

2 medija · 2 teksta · 1 izvorni Istraži mrežu

Foto iz članka: Cenzolovka

Pregled vesti

Hronologija

09:08
N1 (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Veljanovski: Ostavka Manje Grčić skoro da nije aktivna, može da je da samo Upravnom odboru, a RTS ga trenutno nema
Bivši profesor na FPN Rade Veljanovski kaže da je dobro što je generalna direktorka RTS podnela ostavku, ali da sada nastaje konfuzija, jer ona ostavku može da podnese Upravnom odboru, a RTS ga u ovom trenutku nema, jer… Ceo tekst
Bivši profesor na FPN Rade Veljanovski kaže da je dobro što je generalna direktorka RTS podnela ostavku, ali da sada nastaje konfuzija, jer ona ostavku može da podnese Upravnom odboru, a RTS ga u ovom trenutku nema, jer su od devet članova šestorici istekli mandati.
"Samo tri člana Upravnog odbora postoje, a to nije dovoljno da bi mogli da donesu bilo kakvu odluku. I u tom smislu su tačne informacije da ta ostavka sada jednostavno skoro da nije aktivna. Direktorka više neće funkcionisati, ali neće postojati u ovom trenutku niko ko može da po svojoj nadležnosti imenuje zamenika, odnosno vršioca dužnosti", pojašnjava Veljanovski za N1.
Ističe da je u ovom trenutku veoma važno ne praviti ishitrene poteze.
"Ako se ljudi u kući dogovore, i na neki način dogovore i sa predstavnicima nove (Studentske) liste koja je pobedila na izborima, da neko funkcioniše u tom smislu, to će onda potrajati do trenutka kada se sve po zakonu ne bude moglo da obavi. I ja mislim da, ako bi neko bio na taj način proizveden u vršioca dužnosti, da bi trebalo da se uzdrži od nekih krupnih odluka, od potpisivanja nekih dokumenata, zato što to može kasnije da bude pravno ništavno", ukazuje.
Prema njegovim rečima, treba što pre Savet REM da dobije devetog člana, a to se može dogoditi odmah posle konstituisanja skupštine, "a onda da Savet REM odmah donese akt o izboru članova upravnih odbora, jer po zakonu to mora".
"Oni to mogu i sada da urade, taj akt, nema veze što ih je osam, pošto je u zakonu sve precizno predviđeno kako se biraju upravni odbori, i da se onda, odmah posle konstituisanja Skupštine i posle izbora devetog člana, izaberu novi upravni odbori. Dakle, taj upravni odbor bi mogao da postane aktivan već za mesec dana, možda i za manje vremena. I onda on radi po zakonu, onda on bira, raspisuje konkurs za generalnog direktora, bira generalnog direktora, a generalni direktor postavlja glavne urednike i ostale urednike, i tako se problem rešava", navodi Veljanovski.
Na pitanje da li je ostavka Manje Grčić i ključnih ljudi na čelu RTS dovoljna za prvi korak ka promenama u uređivačkoj politici, on ocenjuje da to jeste prvi korak, ali da nije dovoljno da se reše problemi.
"Naravno da će novo rukovodstvo, kada bude bilo ekipirano u potpunosti, morati da se ozbiljno pozabavi načinom rada RTS-a poslednjih godina. RTS, otkako je po zakonu trebalo da se transformiše iz državne radio-televizije u javni servis, to nije uradio dosledno do kraja. To se pre svega odnosi na informativni program, ali informativni program i jeste ta linija razgraničenja između državne radio-televizije i javnog servisa", kaže Veljanovski.
Dodaje da će novo rukovodstvo morati ozbiljno da se upozna sa tim šta jesu funkcije javnog servisa.
Navodi da od 2002. godine i Zakona o radio-difuziji, kojim je bilo predviđeno da se radio-televizija transformiše u javni servis, nijedan od generalnih direktora to nije shvatio na najbolji način.
"Oni su svi mislili, kada su dolazili u RTS, da dolaze u javni servis, a to nije bilo tako. Trebalo je tek da krenu da transformišu kuću u javni servis, i to niko nije uradio", ukazuje.
Na to šta možemo očekivati od RTS u tranzicionom periodu do izbora direktora, savetuje "svima koji u ovom trenutku rade u javnom servisu da se ozbiljno zamisle šta je njihova prava funkcija i šta treba da bude programski sadržaj javnog servisa, i da shvate da moraju da promene način rada".
"Znači, treba da počnu da rade zaista u javnom interesu, treba da obezbede pluralizam mišljenja i informacija u javnom servisu, treba da omoguće svim društvenim akterima, političkim i nepolitičkim, i građanima i predstavnicima civilnog sektora, da mogu u javnom servisu da izraze svoje mišljenje, da mogu da vode dijalog, da mogu da oponiraju jedni drugima. Znači, oni ne treba da se stavljaju na stranu ničiju, ni novih pobednika ni bivših pobednika. Oni jednostavno treba da budu servis javnosti, a ne servis vlasti. Ako to budu shvatili, onda ćemo mi biti na dobrom putu", zaključuje.
Dodaje da će se kasnije dogoditi neminovne druge kadrovske promene, "ali je strašno važno da se u programu oseti promena, jer menjali smo kadrove i ranije, ali se program nije menjao".
15:54
Cenzolovka (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 6 sati 45 min posle prvog
Veljanovski: Ostavka Manje Grčić skoro da nije aktivna, može da je da samo Upravnom odboru, a RTS ga trenutno nema
„Samo tri člana Upravnog odbora postoje, a to nije dovoljno da bi mogli da donesu bilo kakvu odluku. I u tom smislu su tačne informacije da ta ostavka sada jednostavno skoro da nije aktivna. Direktorka više neće… Ceo tekst
„Samo tri člana Upravnog odbora postoje, a to nije dovoljno da bi mogli da donesu bilo kakvu odluku. I u tom smislu su tačne informacije da ta ostavka sada jednostavno skoro da nije aktivna. Direktorka više neće funkcionisati, ali neće postojati u ovom trenutku niko ko može da po svojoj nadležnosti imenuje zamenika, odnosno vršioca dužnosti“, pojašnjava Veljanovski za N1.
Ističe da je u ovom trenutku veoma važno ne praviti ishitrene poteze.
„Ako se ljudi u kući dogovore, i na neki način dogovore i sa predstavnicima nove (Studentske) liste koja je pobedila na izborima, da neko funkcioniše u tom smislu, to će onda potrajati do trenutka kada se sve po zakonu ne bude moglo da obavi. I ja mislim da, ako bi neko bio na taj način proizveden u vršioca dužnosti, da bi trebalo da se uzdrži od nekih krupnih odluka, od potpisivanja nekih dokumenata, zato što to može kasnije da bude pravno ništavno“, ukazuje.
Prema njegovim rečima, treba što pre Savet REM da dobije devetog člana, a to se može dogoditi odmah posle konstituisanja skupštine, „a onda da Savet REM odmah donese akt o izboru članova upravnih odbora, jer po zakonu to mora“.
„Oni to mogu i sada da urade, taj akt, nema veze što ih je osam, pošto je u zakonu sve precizno predviđeno kako se biraju upravni odbori, i da se onda, odmah posle konstituisanja Skupštine i posle izbora devetog člana, izaberu novi upravni odbori. Dakle, taj upravni odbor bi mogao da postane aktivan već za mesec dana, možda i za manje vremena. I onda on radi po zakonu, onda on bira, raspisuje konkurs za generalnog direktora, bira generalnog direktora, a generalni direktor postavlja glavne urednike i ostale urednike, i tako se problem rešava“, navodi Veljanovski.
Na pitanje da li je ostavka Manje Grčić i ključnih ljudi na čelu RTS dovoljna za prvi korak ka promenama u uređivačkoj politici, on ocenjuje da to jeste prvi korak, ali da nije dovoljno da se reše problemi.
„Naravno da će novo rukovodstvo, kada bude bilo ekipirano u potpunosti, morati da se ozbiljno pozabavi načinom rada RTS-a poslednjih godina. RTS, otkako je po zakonu trebalo da se transformiše iz državne radio-televizije u javni servis, to nije uradio dosledno do kraja. To se pre svega odnosi na informativni program, ali informativni program i jeste ta linija razgraničenja između državne radio-televizije i javnog servisa“, kaže Veljanovski.
Dodaje da će novo rukovodstvo morati ozbiljno da se upozna sa tim šta jesu funkcije javnog servisa.
Navodi da od 2002. godine i Zakona o radio-difuziji, kojim je bilo predviđeno da se radio-televizija transformiše u javni servis, nijedan od generalnih direktora to nije shvatio na najbolji način.
„Oni su svi mislili, kada su dolazili u RTS, da dolaze u javni servis, a to nije bilo tako. Trebalo je tek da krenu da transformišu kuću u javni servis, i to niko nije uradio“, ukazuje.
Na to šta možemo očekivati od RTS u tranzicionom periodu do izbora direktora, savetuje „svima koji u ovom trenutku rade u javnom servisu da se ozbiljno zamisle šta je njihova prava funkcija i šta treba da bude programski sadržaj javnog servisa, i da shvate da moraju da promene način rada“.
„Znači, treba da počnu da rade zaista u javnom interesu, treba da obezbede pluralizam mišljenja i informacija u javnom servisu, treba da omoguće svim društvenim akterima, političkim i nepolitičkim, i građanima i predstavnicima civilnog sektora, da mogu u javnom servisu da izraze svoje mišljenje, da mogu da vode dijalog, da mogu da oponiraju jedni drugima. Znači, oni ne treba da se stavljaju na stranu ničiju, ni novih pobednika ni bivših pobednika. Oni jednostavno treba da budu servis javnosti, a ne servis vlasti. Ako to budu shvatili, onda ćemo mi biti na dobrom putu“, zaključuje.
Dodaje da će se kasnije dogoditi neminovne druge kadrovske promene, „ali je strašno važno da se u programu oseti promena, jer menjali smo kadrove i ranije, ali se program nije menjao“.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

09:08

N1 (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Veljanovski: Ostavka Manje Grčić skoro da nije aktivna, može da je da samo Upravnom odboru, a RTS ga trenutno nema

Bivši profesor na FPN Rade Veljanovski kaže da je dobro što je generalna direktorka RTS podnela ostavku, ali da sada nastaje konfuzija, jer ona ostavku može da podnese Upravnom odboru, a RTS ga u ovom trenutku nema, jer… Ceo tekst

"Samo tri člana Upravnog odbora postoje, a to nije dovoljno da bi mogli da donesu bilo kakvu odluku. I u tom smislu su tačne informacije da ta ostavka sada jednostavno skoro da nije aktivna. Direktorka više neće funkcionisati, ali neće postojati u ovom trenutku niko ko može da po svojoj nadležnosti imenuje zamenika, odnosno vršioca dužnosti", pojašnjava Veljanovski za N1.

Ističe da je u ovom trenutku veoma važno ne praviti ishitrene poteze.

"Ako se ljudi u kući dogovore, i na neki način dogovore i sa predstavnicima nove (Studentske) liste koja je pobedila na izborima, da neko funkcioniše u tom smislu, to će onda potrajati do trenutka kada se sve po zakonu ne bude moglo da obavi. I ja mislim da, ako bi neko bio na taj način proizveden u vršioca dužnosti, da bi trebalo da se uzdrži od nekih krupnih odluka, od potpisivanja nekih dokumenata, zato što to može kasnije da bude pravno ništavno", ukazuje.

Prema njegovim rečima, treba što pre Savet REM da dobije devetog člana, a to se može dogoditi odmah posle konstituisanja skupštine, "a onda da Savet REM odmah donese akt o izboru članova upravnih odbora, jer po zakonu to mora".

"Oni to mogu i sada da urade, taj akt, nema veze što ih je osam, pošto je u zakonu sve precizno predviđeno kako se biraju upravni odbori, i da se onda, odmah posle konstituisanja Skupštine i posle izbora devetog člana, izaberu novi upravni odbori. Dakle, taj upravni odbor bi mogao da postane aktivan već za mesec dana, možda i za manje vremena. I onda on radi po zakonu, onda on bira, raspisuje konkurs za generalnog direktora, bira generalnog direktora, a generalni direktor postavlja glavne urednike i ostale urednike, i tako se problem rešava", navodi Veljanovski.

Na pitanje da li je ostavka Manje Grčić i ključnih ljudi na čelu RTS dovoljna za prvi korak ka promenama u uređivačkoj politici, on ocenjuje da to jeste prvi korak, ali da nije dovoljno da se reše problemi.

"Naravno da će novo rukovodstvo, kada bude bilo ekipirano u potpunosti, morati da se ozbiljno pozabavi načinom rada RTS-a poslednjih godina. RTS, otkako je po zakonu trebalo da se transformiše iz državne radio-televizije u javni servis, to nije uradio dosledno do kraja. To se pre svega odnosi na informativni program, ali informativni program i jeste ta linija razgraničenja između državne radio-televizije i javnog servisa", kaže Veljanovski.

Dodaje da će novo rukovodstvo morati ozbiljno da se upozna sa tim šta jesu funkcije javnog servisa.

Navodi da od 2002. godine i Zakona o radio-difuziji, kojim je bilo predviđeno da se radio-televizija transformiše u javni servis, nijedan od generalnih direktora to nije shvatio na najbolji način.

"Oni su svi mislili, kada su dolazili u RTS, da dolaze u javni servis, a to nije bilo tako. Trebalo je tek da krenu da transformišu kuću u javni servis, i to niko nije uradio", ukazuje.

Na to šta možemo očekivati od RTS u tranzicionom periodu do izbora direktora, savetuje "svima koji u ovom trenutku rade u javnom servisu da se ozbiljno zamisle šta je njihova prava funkcija i šta treba da bude programski sadržaj javnog servisa, i da shvate da moraju da promene način rada".

"Znači, treba da počnu da rade zaista u javnom interesu, treba da obezbede pluralizam mišljenja i informacija u javnom servisu, treba da omoguće svim društvenim akterima, političkim i nepolitičkim, i građanima i predstavnicima civilnog sektora, da mogu u javnom servisu da izraze svoje mišljenje, da mogu da vode dijalog, da mogu da oponiraju jedni drugima. Znači, oni ne treba da se stavljaju na stranu ničiju, ni novih pobednika ni bivših pobednika. Oni jednostavno treba da budu servis javnosti, a ne servis vlasti. Ako to budu shvatili, onda ćemo mi biti na dobrom putu", zaključuje.

Dodaje da će se kasnije dogoditi neminovne druge kadrovske promene, "ali je strašno važno da se u programu oseti promena, jer menjali smo kadrove i ranije, ali se program nije menjao".

15:54

Cenzolovka (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 6 sati 45 min posle prvog

Veljanovski: Ostavka Manje Grčić skoro da nije aktivna, može da je da samo Upravnom odboru, a RTS ga trenutno nema

„Samo tri člana Upravnog odbora postoje, a to nije dovoljno da bi mogli da donesu bilo kakvu odluku. I u tom smislu su tačne informacije da ta ostavka sada jednostavno skoro da nije aktivna. Direktorka više neće funkcionisati, ali neće postojati u ovom trenutku niko ko može da po svojoj nadležnosti imenuje zamenika, odnosno vršioca dužnosti“, pojašnjava Veljanovski za N1.

Ističe da je u ovom trenutku veoma važno ne praviti ishitrene poteze.

„Ako se ljudi u kući dogovore, i na neki način dogovore i sa predstavnicima nove (Studentske) liste koja je pobedila na izborima, da neko funkcioniše u tom smislu, to će onda potrajati do trenutka kada se sve po zakonu ne bude moglo da obavi. I ja mislim da, ako bi neko bio na taj način proizveden u vršioca dužnosti, da bi trebalo da se uzdrži od nekih krupnih odluka, od potpisivanja nekih dokumenata, zato što to može kasnije da bude pravno ništavno“, ukazuje.

Prema njegovim rečima, treba što pre Savet REM da dobije devetog člana, a to se može dogoditi odmah posle konstituisanja skupštine, „a onda da Savet REM odmah donese akt o izboru članova upravnih odbora, jer po zakonu to mora“.

„Oni to mogu i sada da urade, taj akt, nema veze što ih je osam, pošto je u zakonu sve precizno predviđeno kako se biraju upravni odbori, i da se onda, odmah posle konstituisanja Skupštine i posle izbora devetog člana, izaberu novi upravni odbori. Dakle, taj upravni odbor bi mogao da postane aktivan već za mesec dana, možda i za manje vremena. I onda on radi po zakonu, onda on bira, raspisuje konkurs za generalnog direktora, bira generalnog direktora, a generalni direktor postavlja glavne urednike i ostale urednike, i tako se problem rešava“, navodi Veljanovski.

„Naravno da će novo rukovodstvo, kada bude bilo ekipirano u potpunosti, morati da se ozbiljno pozabavi načinom rada RTS-a poslednjih godina. RTS, otkako je po zakonu trebalo da se transformiše iz državne radio-televizije u javni servis, to nije uradio dosledno do kraja. To se pre svega odnosi na informativni program, ali informativni program i jeste ta linija razgraničenja između državne radio-televizije i javnog servisa“, kaže Veljanovski.

Dodaje da će novo rukovodstvo morati ozbiljno da se upozna sa tim šta jesu funkcije javnog servisa.

Navodi da od 2002. godine i Zakona o radio-difuziji, kojim je bilo predviđeno da se radio-televizija transformiše u javni servis, nijedan od generalnih direktora to nije shvatio na najbolji način.

„Oni su svi mislili, kada su dolazili u RTS, da dolaze u javni servis, a to nije bilo tako. Trebalo je tek da krenu da transformišu kuću u javni servis, i to niko nije uradio“, ukazuje.

Na to šta možemo očekivati od RTS u tranzicionom periodu do izbora direktora, savetuje „svima koji u ovom trenutku rade u javnom servisu da se ozbiljno zamisle šta je njihova prava funkcija i šta treba da bude programski sadržaj javnog servisa, i da shvate da moraju da promene način rada“.

„Znači, treba da počnu da rade zaista u javnom interesu, treba da obezbede pluralizam mišljenja i informacija u javnom servisu, treba da omoguće svim društvenim akterima, političkim i nepolitičkim, i građanima i predstavnicima civilnog sektora, da mogu u javnom servisu da izraze svoje mišljenje, da mogu da vode dijalog, da mogu da oponiraju jedni drugima. Znači, oni ne treba da se stavljaju na stranu ničiju, ni novih pobednika ni bivših pobednika. Oni jednostavno treba da budu servis javnosti, a ne servis vlasti. Ako to budu shvatili, onda ćemo mi biti na dobrom putu“, zaključuje.

Dodaje da će se kasnije dogoditi neminovne druge kadrovske promene, „ali je strašno važno da se u programu oseti promena, jer menjali smo kadrove i ranije, ali se program nije menjao“.