27.10. 2026. Studenti su osvojili apsolutnu većinu na izborima u Srbiji sa 13 odsto prednosti nad SNS-om, što je izvestio ARD. Gost NIN-a Radomir Saičić redovni je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i redovni član… Ceo tekst
27.10.
2026.
Studenti su osvojili apsolutnu većinu na izborima u Srbiji sa 13 odsto prednosti nad SNS-om, što je izvestio ARD.
Gost NIN-a Radomir Saičić redovni je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, rođen u Beogradu 1961. godine.
27.10.
2026.
Studenti su osvojili apsolutnu većinu na izborima u Srbiji sa 13 odsto prednosti nad SNS-om, što je izvestio ARD.
21.10.
2026.
"Politička filozofija studentskog pokreta je stvaranje države u kojoj svaki građanin živi dostojanstveno."
Naučnik velikog ugleda u struci nedavno je ušao i u politiku kao kandidat studentskog pokreta.
Mirno i autoritativno govori za NIN o izbornoj pobedi Studentske liste i izazovima koji je očekuju u narednom periodu.
Profesorski poziv je sinonim za znanje, argumente, duboko razmišljanje i kritički stav, dok je politika najčešće nešto što je potpuno suprotno od toga. Koji je bio presudan trenutak u vašoj odluci da uđete u politiku, da se priključite Studentskoj listi: moralna obaveza intelektualca da reaguje na stanje u društvu ili iskristalisan stav naučnika da se srpsko društvo ne može reformisati izvan politike?
- Ono što se u poslednje dve godine dešavalo u Srbiji nije bilo sučeljavanje različitih političkih stavova ili ideoloških orijentacija, već borba protiv kriminala i mafije. Ovu borbu poveli su studenti i smatrao sam svojom moralnom obavezom da im se u toj borbi pridružim. Ne smatram sebe političarem, niti sam to ikada bio. Kao što u ratu, kada se proglasi mobilizacija, svi (privremeno) ostavljamo svoja građanska zanimanja, oblačimo uniformu i borimo se protiv neprijatelja kao vojnici i oficiri, tako sam i ja preuzeo svoju ulogu u ovoj borbi studentskog pokreta, koji je svoju političku artikulaciju ostvario formiranjem Studentske liste. Ja sam rezervni oficir, pa kada se rat završi – nameravam da skinem uniformu i da se vratim svojim redovnim aktivnostima univerzitetskog profesora i istraživača. Ali treba još dosta toga uraditi do demobilizacije.
Koja su tri cilja Studentske liste koji za vas imaju najveću težinu? Obnova pravne države, uspostavljanje meritokratskog sistema ili, recimo, zaštita javnog interesa? Da li su vaši prioriteti drugačiji? Kako političku viziju pretvoriti u egzaktne rezultate?
- Teško ih je rangirati po značaju, jer je svaki od ciljeva Studentske liste neophodan za normalan život građana Srbije. Ipak, ako bih morao da u tri reči sažmem svoj pokretački motiv, to bi bila borba za slobodu, istinu i pravdu. Godinama smo robovali korumpiranoj vlasti, koja nas je podjarmila urušavajući sve institucije sistema: oslobađanjem pravosudnog sistema vratićemo pravdu; oslobađanjem sistema informisanja ponovo će se čuti istina u javnom prostoru, koji je godinama bio ispunjen klevetama i govorom mržnje. Moj lični stav? Stalo mi je ne do puke promene vlasti, već do uspostavljanja jednog zdravog sistema vrednosti.
Isticali ste da su zajednički ciljevi pokreta važniji od razlika. Da li je politička zajednica moguća bez ideološkog jedinstva? Koliko ona može opstati bez potiskivanja suštinskih neslaganja?
- Svi želimo da udišemo čist vazduh, da pijemo bistru vodu i jedemo zdravu hranu: to određuje naš stav prema poljoprivredi, ekologiji i rudarstvu, nezavisno od ideološkog opredeljenja. Želimo državu u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, u kojoj će se posao dobijati prema stručnosti, a ne prema partijskoj pripadnosti, u kojoj će pacijent biti u centru pažnje zdravstvenog sistema, a učenik predstavljati svrhu postojanja obrazovnog sistema. U kojoj će univerzitet biti izvor znanja, obrazovanja, naučno-tehnološkog razvoja, privrednog napretka, kvalifikovanog donošenja političkih odluka, kulturnog razvoja i umetničkog stvaralaštva… Verujem da ćemo složno raditi na ostvarenju ovih ciljeva. Naravno, ima pitanja po kojima imamo različite, pa i sasvim suprotne stavove. Treba pokazati razum, sačiniti listu prioriteta, pragmatično staviti težište na ono što nas spaja, a ne na ono što nas deli. Vremenom, kako se ovi ciljevi budu ostvarivali, a naše međusobno poverenje učvršćivalo, stvoriće se uslovi za demokratski dijalog o spornim pitanjima. Verujem da će racionalnost prevladati ideološku ostrašćenost.
Gde povlačite granicu između pragmatičnog političkog kompromisa neophodnog za napredak države, i kompromisa koji destruiše temelj političkog angažmana? Koje su to crvene linije?
- Ogroman uspeh studentskog pokreta proističe iz neiscrpne energije koja je pratila borbu studenata za temeljne vrednosti. Veliku ulogu u tome imali su ideali, uverenje da je moguće izgraditi pravedno društvo, bolji svet. Nekome je to moglo izgledati naivno, nezrelo, bez uporišta u dosadašnjem političkom iskustvu, ali studenti su uspeli! Ako se politika svede na puku „umetnost mogućeg“, politički akteri neće imati energiju potrebnu za suštinske promene. Ne smemo zaboraviti, niti izneveriti osnovne vrednosti i ciljeve koje smo na početku postavili. Takođe: sve što radimo mora biti u interesu društva i države, a ne pojedinca i lične koristi. Kada se tako radi, neophodan balans između mogućeg i poželjnog će biti lakše uspostavljen, a reč kompromis imaće značenje racionalnog dogovora, a ne kompromitovanja.
31.10.
2026.
U vreme evakuacije, mnogi stanovnici bili su primorani da ostave svoje kućne ljubimce.
31.10.
2026.
Oba soka sadrže korisne biljne materije, ali se razlikuju po količini kalijuma. Evo šta treba proveriti pre kupovine.
28.10.
2026.
Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Potencirate značaj stručnosti i znanja u upravljanju državom, dok su studentski plenumi oblik horizontalnog demokratskog odlučivanja. Kako razrešiti napetost između demokratske volje građana i autoriteta stručnog znanja?
- Parlamentarna demokratija daje odgovor na ovo pitanje, jer odluke donose stručni ljudi izabrani demokratskim procesom. Problemi nastaju kada se ova institucija zloupotrebi, što je bio slučaj u prethodnom periodu. Verujem da će budući rad Skupštine ipak imati jednu specifičnost, koja će se ogledati u tesnoj saradnji poslanika sa studentskim pokretom. Narodni poslanici su birani po svom integritetu i znanju; podsećam da među njima ima 160 doktora nauka, što bi trebalo da bude garancija stručnosti. U Narodnoj skupštini odluke će donositi poslanici, ali uz konsultacije sa predstavnicima studenata, u tesnoj saradnji sa njima.
Kada bi se odluka većine našla u sukobu sa stručnim procenama ili ustavnim principima, kome bi pripala poslednja reč?
- Parlamentarna demokratija predstavlja algoritam, formu odlučivanja koja sprečava relativizacije i zloupotrebe. Ako većina građana smatra da ih postojeći Ustav po nekim pitanjima nepotrebno ograničava, postoje mehanizmi da se on izmeni. Do tada, odredbe najvišeg pravnog akta moraju se poštovati.
Zalažete se za objavljivanje ugovora i preispitivanje velikih državnih investicija, uz poštovanje ispravnih pravno obavezujućih obaveza koje su u interesu Srbije. Međutim, transparentnost je jednostavna kao načelo, a složena kao praksa? Kako to pomiriti?
- Ne vidim problem u poštovanju principa transparentnosti. Postoje pravila sklapanja ugovora koja se moraju poštovati i dokle god se radi u interesu države, niko nema motiv da to pravilo krši. Problem nastaje kada pojedinci nastoje da koruptivnim radnjama ostvare ličnu korist, što će se sprečiti kontrolom i krivičnim sankcijama.
Legitimitet protesta i legitimitet vlasti nisu isto: prvi počiva na sposobnosti da se na nepravdu ukaže, da se ona prepozna u svim svojim destruktivnim oblicima i istovremeno ospori, a drugi na sposobnosti da se njene posledice otklone. Gde je tu Studentska lista?
31.10.
2026.
Naglasio je da Hrvatska insistira da se reši pitanje granice na Dunavu, ali da nesporazum postoji u načinu povlačenja granične linije.
- Studenti su detaljno analizirali stanje u zemlji i uočili probleme koji predstavljaju generatore aktuelne društvene krize. To obuhvata probleme radničkih prava, predškolstva, prosvete, visokog obrazovanja i nauke, studentskog obrazovanja, radnika u kulturi, zdravstva, poljoprivrede, pravosuđa, socijalne zaštite, javnih izvršitelja, lokalne samouprave, trgovinskih lanaca, eksploatacije strateških sirovina, zaštite kulturno-istorijskog nasleđa, departizacije javnog sektora, utvrđivanja porekla imovine, problem REM-a, da pomenem neke od njih. Tu su, naravno i problemi spoljne politike i pitanja od nacionalnog značaja. Kao što rekoste – jedno je ukazati na probleme, a drugo predložiti rešenje. Više desetina stručnjaka, eksperata u pojedinim oblastima, radilo je na sastavljanju Studentskog programa, elaborata koji na preko 1.200 strana opisuje način na koji ćemo ove probleme rešavati, obnoviti institucije sistema i ostvariti napredak na svim poljima. Studentska lista će ovo ostvariti kroz rad Narodne skupštine.
Da li ste bili iznenađeni izbornim rezultatom? Jeste li očekivali tako ubedljivu razliku?
- Od početka sam bio uveren u ubedljivu pobedu. Tokom godina represije i nepravde, u narodu se akumuliralo nezadovoljstvo, želja za životom u boljoj, slobodnoj, demokratskoj zemlji i ogromna količina energije. Studenti su bili katalizator koji je ove želje i ovu energiju pretočio u studentsko-narodni pokret, moćan talas promene kome se korumpirana, sebična, istrošena vlast nije mogla suprotstaviti.
Formiranje vlade biće prvi ozbiljan test političke zrelosti Studentske liste. Da li već imate razrađen model vlade, kako pristupate izboru mandatara i ministara i na osnovu kojih kriterijuma ćete birati ljude za najodgovornije funkcije? Kako ćete uskladiti stručnost, političku odgovornost i potrebu da nova vlast ne postane skup međusobno suprotstavljenih interesa?
- O vladi se svakako razmišlja. Njenom formiranju prethodiće verifikacija izborne volje i konstitutivna sednica Skupštine, posle čega će u zakonskom roku biti formirana nova vlada. Cilj nam je svakako da ceo ovaj proces ne traje predugo i da se ne iscrpljuje do krajnjih zakonskih granica, ali ovom poslu pristupamo u isto vreme odgovorno i bez brzopletosti. Zaista, između 250 kandidata i većeg broja spoljnih saradnika za različite oblasti, neće biti teško izabrati stručne ljude koji će najbolje voditi zemlju. Cela Studentska lista ima zajedničke interese o kojima je već bilo reči – vladavina prava, borba protiv korupcije, oslobađanje medija, ekonomski razvoj i još mnogo toga – tako da se tu ne očekuju trzavice.
Borba protiv korupcije bila je jedan od ključnih zahteva koji su pratili uspon studentskog pokreta. Koji će biti prvi konkretni potezi nove vlasti u toj oblasti: institucionalne promene, revizija spornih javnih ugovora, ispitivanje porekla imovine ili utvrđivanje odgovornosti u konkretnim aferama?
- Institucionalne promene na vrhu mafijaške hobotnice su prvi korak, preduslov za sve naredne. Zatim otvaranje ugovora za javnost. Važno je da se i samo tužilaštvo uključi, jer ima odgovornost i taj zadatak, kao jedna od grana vlasti. Sledi oduzimanje nelegalno stečene imovine, koja bi pre toga bila zamrznuta do okončanja procesa, za koje se nadamo da će biti brzo rasvetljeni, jer novac uvek ostavlja svoj trag. Bliži se godišnjica pogibije šesnaest žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu. Anketna komisija je ustanovila da je rekonstrukcija nadstrešnice realizovana uz brojne protivzakonite i koruptivne radnje. Prvi i najvažniji od inicijalnih studentskih zahteva bio je istraga i krivično gonjenje odgovornih. Pa ipak, do danas ništa nije urađeno, a istraga je aktivno opstruirana. Tome je došao kraj: istraga će biti vođena daleko efikasnije, utvrđene činjenice i pokrenuti postupci protiv optuženih.
Svaka nova vlast nasleđuje administraciju, javna preduzeća i institucije u kojima su se godinama preplitali stručni rad, partijska pripadnost i politička lojalnost. Da li planirate kadrovske promene po dubini sistema i kako i gde ćete povući granicu između neophodne profesionalizacije i političke smene kadrova?
- Mi pružamo ruku svim poštenim radnicima u institucijama, a državni aparat čine stotine hiljada ljudi, od kojih se većina nije ogrešila o zakon; država će nastaviti da funkcioniše. Sa druge strane, svi visokorangirani funkcioneri moraju položiti račun ne samo novoj vlasti, već narodu, koji je svestan šta su sve činili lokalni funkcioneri, direktori preduzeća, razni partijski koordinatori i uposlenici, koji su radno vreme trošili na partijske zadatke. Profesionalizacija će se lako rešiti sprovođenjem konkursa i napuštanjem prakse postavljanja v. d. direktora. Pripadnost partijama je legitimna, ali ne i partijsko zapošljavanje, koje za ishod ima uništenje preduzeća ili institucije.
Pobeda na izborima otvara velika očekivanja, ali poverenje građana zavisi od rezultata, a ne od simbolike političke promene. Koje rezultate očekujete u prvih 100 dana vlade i koji će rokovi biti postavljeni za ispunjenje najvažnijih obećanja? Da li će Studentska lista objaviti program sa merljivim ciljevima i mehanizmom javne kontrole njegovog sprovođenja? Šta su prioriteti Studentske liste kada govorimo o promenama sistema i reformama?
- Program postoji, a njegova realizacija biće merljiva. Nije moguće u formatu novinskog članka izneti širi prikaz planiranih aktivnosti, ali dotaknimo se samo ekonomije, koja je među temama koje verovatno najviše zanimaju čitaoce. U prvih 30 dana osiguraće se stabilnost kursa dinara, redovne isplate plata i penzija, kao i snabdevanje energijom, što obuhvata naftu, gas i funkcionisanje Elektroprivrede Srbije. U tom cilju, naše delegacije obaviće razgovore u Vašingtonu (istek odluke OFAC-a o privremenoj suspenziji sankcija NIS-u) i u Moskvi (gasni aranžman), radi ugovaranja dugoročnijih aranžmana. Biće utvrđen i usvojen budžet za 2027. godinu, gde će biti napravljen zaokret u trošenju sredstava, uz veću transparentnost. U periodu od 100 dana biće preduzete mere usmerene ka dekriminalizaciji države, restrukturiranju i profesionalizaciji upravljanja. To obuhvata reviziju projekata od javnog značaja, restrukturiranje državnih institucija i firmi, profesionalizaciju upravljanja, novi sistem podsticaja, strogo praćenje i kažnjavanje korupcije. Firme koje su nezakonito stekle položaj biće zatvorene, a biće rešeni privredni sporovi koje je prethodna vlast kreirala neodgovornim ponašanjem, kao i sporovi nastali usled kriminalnih radnji. U ovom periodu realizovaće se povraćaj nezakonito stečene imovine funkcionera i stranačkih finansijera. U roku od godinu dana biće doneti reformski zakoni (npr. zakonska rešenja za telekomunikacije, osiguranje, avio-saobraćaj, bankarske provizije i maloprodaju, poreski zakoni i antikorupcijski zakoni, zakon o hartijama od vrednosti i dr). U ovom periodu rešavaće se i pitanja investicija i digitalizacije… U narednom periodu planiramo i uključivanje naših vrhunskih naučnika i preduzetnika iz dijaspore, otvaranje visokotehnoloških kompanija sa centrima za istraživanje i razvoj, sa ciljem razvoja privrede zasnovane na znanju, shodno visokim standardima 21. veka. Program je kvalitetno sačinjen, a na njemu su radili vrhunski svetski stručnjaci. Tako je i u drugim oblastima.
Posle parlamentarnih izbora otvara se i pitanje naredne faze političke transformacije Srbije — predsedničkih izbora. Da li Studentska lista već razmatra moguću kandidaturu i da li će izbor predsedničkog kandidata biti deo šire strategije promene institucija ili zasebna politička odluka? Kako ćete definisati odnos buduće vlade i predsednika republike da bi se izbegla koncentracija moći i obezbedila jasna podela odgovornosti?
- Studenti će odlučivati o predsedničkom kandidatu. Svojevremeno je u javnosti bilo mnogo nagađanja o sastavu Studentske liste: mnogi su nas uveravali da znaju ko je na listi, ali je tačna informacija data tek kada su studenti okončali proces predlaganja kandidata. Tako je i ovde – sačekajmo da donesu svoju odluku. Odnos vlade i predsednika države regulisan je Ustavom Republike Srbije. Svako treba da ostane u okviru svojih ovlašćenja i država će skladno funkcionisati.
30.10.
2026.
Kuzmanović je najavio i preispitivanje ranije započetih projekata za koje postoje sumnje da su višestruko preplaćeni.
30.10.
2026.
Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama. Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
30.10.
2026.
Ana Brnabić pozvala je na mir i poštovanje institucija i zatražila od novoizabrane skupštinske većine da što pre počne uspostavljanje vlasti
30.10.
2026.
Iz tzv. kosovske policije za region sever naveli su da je akcija sprovedena u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
