Poljska se suočava sa političkom i institucionalnom krizom, posebno oko Ustavnog suda u Varšavi gde je policija raspoređena zbog bezbednosne pretnje i protesta Tokom protesta ispred suda, došlo je do incidenata i… Ceo tekst
Poljska se suočava sa političkom i institucionalnom krizom, posebno oko Ustavnog suda u Varšavi gde je policija raspoređena zbog bezbednosne pretnje i protesta
Tokom protesta ispred suda, došlo je do incidenata i privođenja, a policija tvrdi da je delovala u skladu sa zakonima štiteći oko zgrade
Politička i institucionalna kriza u Poljskoj dodatno je eskalirala u petak, 30. oktobra, kada je policija raspoređena u krugu Ustavnog suda u Varšavi. Na zvaničnom sajtu institucije objavljeno je da su predsednik suda Bogdan Švječkovski i njegov zamenik Bartlomej Sohanjski privremeno suspendovani sa dužnosti. Premijer Donald Tusk brani poteze svoje vlade kao deo procesa vraćanja vladavine prava, dok opozicija optužuje vlast za protivpravno preuzimanje institucije.
Prema saopštenju varšavske policije, intervencija je usledila nakon što je Generalno tužilaštvo zatražilo da se posebna pažnja posveti bezbednosti Ustavnog suda zbog protesta ispred zgrade. Policija je istovremeno dobila dopis sudije Ane Korvin-Pjotrovske, koja je upozorila na moguće ugrožavanje bezbednosti sudija i zaposlenih, kao i na rizik od narušavanja javnog reda.
Policija je navela da su njeni pripadnici postupali u okviru zakonskih ovlašćenja i da nisu ulazili u samu zgradu suda, već su obezbeđivali prostor oko nje. Tokom intervencije došlo je do incidenata, uključujući bacanje opasnih predmeta na policajce, a privedene su tri osobe koje su preskočile ogradu i ušle na posed suda.
Spor oko rukovodstva Ustavnog suda
Istovremeno sa policijskom intervencijom, na zvaničnom sajtu Ustavnog suda objavljeno je obaveštenje o privremenoj obustavi obavljanja dužnosti predsednika Švječkovskog i njegovog zamenika Sohanjskog. Prema tom obaveštenju, odluku je donela sudija Ana Korvin-Pjotrovska, koja je u tom trenutku rukovodila radom institucije.
Međutim, rukovodstvo suda osporilo je objavu, tvrdeći da je zvanična internet stranica protivpravno preuzeta i da Švječkovski i Sohanski i dalje ostaju na svojim funkcijama. Ustavni sud je poteze koji su doveli do objavljivanja odluke opisao kao pokušaj državnog udara, piše Polskieradio.pl.
"Došlo je do protivpravnog preuzimanja internet stranice Ustavnog suda. Bogdan Švječkovski je i dalje predsednik, a Bartlomej Sohanjski potpredsednik Ustavnog suda. Ana Korvin-Pjotrovska nije sudija Ustavnog suda. Sve osobe koje učestvuju u ovim aktivnostima čine krivično delo državnog udara", piše u objavi Ustavnog suda na Iksu.
Dodatnu dimenziju sukobu dao je glavni tužilac i ministar pravde Valdemar Žurek, koji je saopštio da je sudu dostavio pet zahteva za ukidanje sudijskog imuniteta. Četiri zahteva odnose se na Švječkovskog, a jedan na Sohanjskog. Prema njegovim rečima, dokumentacija obuhvata 224 strane i 50 tomova spisa.
Višegodišnji sukob oko imenovanja sudija
Sukob oko Ustavnog suda traje od promene vlasti 2023. godine, kada je vladu stranke Pravo i pravda (PiS) zamenila proevropska koalicija Donalda Tuska. Jedno od glavnih spornih pitanja jeste imenovanje novih sudija i njihovo pravo da preuzmu dužnost.
Parlament je u martu 2026. izabrao šest novih sudija, ali predsednik Karol Navrocki nije primio zakletve svih izabranih kandidata. Švječkovski je, s druge strane, osporavao njihov status i nije im omogućio da učestvuju u radu suda. Vlada tvrdi da pokušava da otkloni posledice ranijih političkih uticaja na pravosuđe, dok PiS i predsednik države smatraju da sadašnja vlast krši ustavni poredak.
Premijer Tusk branio je postupke svoje vlade porukom da je vraćanje vladavine prava obaveza države i da taj proces, posle godina problema, zahteva odlučne poteze. Opozicioni lider Jaroslav Kačinjski, međutim, optužio je vlast za napad na Ustavni sud.
Zbog razvoja događaja predsednik Poljske Karol Navrocki prekinuo je putovanje u Senegal i vratio se u zemlju. Poručio je da u trenutku takve krize predsednik mora biti u Poljskoj.
"Vraćanje vladavine prava naša je dužnost. Posle godina bezakonja pod vlašću PiS-a, to je težak proces, ponekad bolan, i zahteva odlučno delovanje. Drugog puta nema", napisao je Tusk na društvenoj mreži Iks.
(Polskieradio.pl)
