Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se uvode sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Odluka Vašingtona obrazložena je protivljenjem istragama koje se… Ceo tekst
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se uvode sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Odluka Vašingtona obrazložena je protivljenjem istragama koje se odnose na SAD i njihovog saveznika Izrael.
Američka administracija smatra da aktivnosti Suda prevazilaze njegova ovlašćenja i mogu da ugroze američke državljane, uključujući pripadnike vojske. Mere predviđaju ograničenja putovanja u SAD i zamrzavanje imovine obuhvaćenih lica koja se nalazi pod američkom jurisdikcijom.
Izrael pozdravio odluku Vašingtona
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu podržao je potez američkog predsednika, ocenivši da je reč o odgovoru na postupke Suda protiv izraelskih zvaničnika. Podršku odluci izrazili su i predstavnici izraelske diplomatije.
Međunarodni krivični sud prethodno je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta zbog osnovane sumnje na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u vezi sa ratom u Gazi.
Holandija i Evropska unija zabrinute
Odluka američke administracije izazvala je reakcije i u Evropi. Holandske vlasti izrazile su žaljenje zbog sankcija, naglašavajući značaj nezavisnog rada međunarodnih pravosudnih institucija i poštovanja međunarodnog prava.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta upozorio je da bi američke mere mogle da ugroze nezavisnost Suda i oslabe međunarodni sistem krivičnog pravosuđa.
Sam Međunarodni krivični sud osudio je američku odluku, poručivši da će nastaviti da radi nezavisno i nepristrasno i da se zalaže za pravdu za žrtve najtežih zločina.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se uvode sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Odluka Vašingtona obrazložena je protivljenjem istragama koje se odnose na SAD i njihovog saveznika Izrael.
Američka administracija smatra da aktivnosti Suda prevazilaze njegova ovlašćenja i mogu da ugroze američke državljane, uključujući pripadnike vojske. Mere predviđaju ograničenja putovanja u SAD i zamrzavanje imovine obuhvaćenih lica koja se nalazi pod američkom jurisdikcijom.
Izrael pozdravio odluku Vašingtona
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu podržao je potez američkog predsednika, ocenivši da je reč o odgovoru na postupke Suda protiv izraelskih zvaničnika. Podršku odluci izrazili su i predstavnici izraelske diplomatije.
Međunarodni krivični sud prethodno je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta zbog osnovane sumnje na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u vezi sa ratom u Gazi.
Holandija i Evropska unija zabrinute
Odluka američke administracije izazvala je reakcije i u Evropi. Holandske vlasti izrazile su žaljenje zbog sankcija, naglašavajući značaj nezavisnog rada međunarodnih pravosudnih institucija i poštovanja međunarodnog prava.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta upozorio je da bi američke mere mogle da ugroze nezavisnost Suda i oslabe međunarodni sistem krivičnog pravosuđa.
Sam Međunarodni krivični sud osudio je američku odluku, poručivši da će nastaviti da radi nezavisno i nepristrasno i da se zalaže za pravdu za žrtve najtežih zločina.
SAD nisu prva država koja je uvela sankcije Sudu
Tramp je i tokom svog prvog predsedničkog mandata uveo mere protiv predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, zbog istraga o navodnim ratnim zločinima u Avganistanu i na palestinskim teritorijama.
Sličan potez preduzela je i Rusija nakon što je Sud 2023. godine izdao nalog za hapšenje predsednika Vladimira Putina zbog navodnog nezakonitog deportovanja dece iz Ukrajine.
Sjedinjene Američke Države, Izrael i Rusija nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, koji je osnovan 2002. godine radi procesuiranja pojedinaca osumnjičenih za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Tramp je i tokom svog prvog predsedničkog mandata uveo mere protiv predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, zbog istraga o navodnim ratnim zločinima u Avganistanu i na palestinskim teritorijama.
Sličan potez preduzela je i Rusija nakon što je Sud 2023. godine izdao nalog za hapšenje predsednika Vladimira Putina zbog navodnog nezakonitog deportovanja dece iz Ukrajine.
Sjedinjene Američke Države, Izrael i Rusija nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, koji je osnovan 2002. godine radi procesuiranja pojedinaca osumnjičenih za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Izvor: Pravda
