Američki predsednik Donald Tramp oštro je kritikovao političare koji su zahtevali uvođenje novih sankcija Rusiji, ocenivši da bi takav potez onemogućio oslobađanje američkog državljanina Stivena Habarda iz ruskog zatvora. Tokom susreta sa oslobođenim Amerikancem u Beloj kući, Tramp je ponovio da je neposrednim pregovorima sa Vladimirom Putinom uspeo da obezbedi njegov povratak u Sjedinjene Američke Države, dok je Habard poručio da se Rusi „smeju sankcijama”.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nazvao je „glupim ljudima” one koji su od njega zahtevali da pooštri sankcije protiv Moskve u trenutku kada je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pregovarao o oslobađanju američkog državljanina Stivena Habarda.
Govoreći u Beloj kući, tokom susreta sa Habardom, koji je posle više od četiri godine provedene u ruskom zatvoru vraćen u SAD, Tramp je ocenio da bi istovremeno uvođenje sankcija i traženje oslobađanja zatvorenika bilo suprotno osnovnoj logici diplomatskih pregovora.
„Dok sam pregovarao o vašem oslobađanju, neki ljudi, glupi ljudi, želeli su da uvedem sankcije Rusiji”, rekao je američki predsednik.
Tramp je potom opisao kako bi, prema njegovoj oceni, izgledao razgovor sa Putinom da je prihvatio zahteve zagovornika novih ekonomskih ograničenja.
„Zamislite kako bi to izgledalo. Razgovaram sa predsednikom Putinom i kažem mu: 'Želeo bih da vratim Stivena Habarda, gospodine predsedniče. Inače, upravo vam uvodimo sankcije.' Možete li to da zamislite?”, upitao je Tramp, naglasivši da bi takva odluka ugrozila Habardov povratak kući.
U razgovor se uključio i oslobođeni Amerikanac, koji je izneo svoje viđenje delotvornosti zapadnih ekonomskih mera protiv Moskve.
„Rusi se smeju tim sankcijama”, rekao je Habard.
Tramp je prihvatio njegovu ocenu, ponovivši pred novinarima da se u Rusiji smeju sankcijama i ističući da Habard o tome govori na osnovu sopstvenog iskustva.
Na pitanje novinara da li razmatra ukidanje sankcija Ruskom fondu za direktne investicije, američki predsednik odgovorio je da u tom trenutku ne preduzima takav korak.
Vašington pod pritiskom Kongresa i evropskih saveznika
Trampove izjave dolaze nakon višenedeljnih neslaganja u Vašingtonu oko budućnosti sankcione politike prema Rusiji i mogućnosti da se pojedina ekonomska ograničenja iskoriste kao sredstvo za postizanje diplomatskih dogovora sa Moskvom.
Američki časopis „Atlantik” objavio je 29. septembra da je Tramp prihvatio predlog svog specijalnog izaslanika za Istočnu Evropu Džona Kola, koji je predviđao mogućnost ublažavanja sankcija Rusiji u zamenu za oslobađanje pojedinih zatvorenika.
Prema pisanju tog časopisa, Kol je predložio model pregovora zasnovan na uzajamnim ustupcima, koji bi, pored rešavanja humanitarnih pitanja, mogao da otvori prostor za postepenu obnovu ekonomskih odnosa dve zemlje.
Međutim, takav pristup naišao je na protivljenje dela američkog Kongresa.
Četvorica kongresmena, Marsi Kaptur, Brajan Ficpatrik, Majk Kvigli i Džo Vilson, kopredsednici dvostranačkog Kongresnog ukrajinskog kokusa, zatražili su od administracije da nastavi sa pooštravanjem ograničenja protiv Moskve.
U zajedničkom saopštenju oni su pozvali Belu kuću da bez odlaganja poveća ekonomski pritisak na Rusiju, ocenivši da je to neophodno za okončanje rata u Ukrajini.
„Pozivamo administraciju da brzo deluje kako bi povećala ekonomski pritisak na Rusiju. Mir u Evropi može se postići samo snagom”, poručili su kongresmeni.
Oni su zatražili da prva runda novih sankcionih mera bude objavljena do 18. oktobra, pozivajući se na rokove predviđene zakonodavnom inicijativom o sankcijama Rusiji i Iranu.
Slični zahtevi stizali su i iz Evropske unije.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas kritikovala je mogućnost ekonomskog približavanja Vašingtona i Moskve, uključujući razgovore o trgovini dizel-gorivom, i pozvala američke vlasti da primene strože sankcione mere.
Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je zastupao stav da je nastavak pritiska na Moskvu neophodan za postizanje sporazuma o Ukrajini.
„Rusija će započeti ozbiljne pregovore samo pod pritiskom”, poručio je Merc.
Tramp: Sankcije bi prekinule pregovore
Američki predsednik je i ranije branio svoju odluku da ne prihvati zahteve za hitno pooštravanje sankcija.
Nakon što je 21. oktobra objavljeno oslobađanje Stivena Habarda, Tramp je na društvenim mrežama naveo da su mu se pojedini zagovornici sankcija naknadno izvinili pošto su saznali da su u toku pregovori o povratku američkog državljanina.
„Da su sankcije bile uvedene, ti pregovori bi sigurno bili potpuno i konačno prekinuti”, poručio je tada Tramp.
Oslobađanje Habarda predstavio je kao rezultat neposredne komunikacije sa ruskim predsednikom, naglasivši da Vašington nije pristao na razmenu zatvorenika.
Ipak, pitanje da li je odlaganje ili ublažavanje pojedinih sankcionih mera bilo deo šireg dogovora sa Moskvom ostalo je predmet rasprave u američkoj javnosti, posebno nakon izveštaja „Atlantika” o planu Džona Kola.
Amerikanac osuđen zbog učešća u sukobu u Ukrajini
Stiven Habard, američki državljanin poreklom iz Mičigena, preselio se 2014. godine u Harkovsku oblast u Ukrajini, gde je živeo sa svojom partnerkom.
Prema navodima ruskog tužilaštva, posle izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine priključio se jedinici teritorijalne odbrane u Izjumu, za šta je, kako je navedeno tokom sudskog postupka, primao najmanje hiljadu dolara mesečno.
Ruske snage zarobile su ga u aprilu 2022. godine, a moskovski sud ga je u oktobru 2024. osudio na šest godina i deset meseci zatvora zbog učešća u oružanom sukobu u svojstvu plaćenika.
Prema izveštajima sa suđenja, Habard je priznao krivicu. Američke vlasti, međutim, njegovo zatočeništvo označile su kao protivpravno.
Do preokreta je došlo 21. oktobra ove godine, kada je, tokom kontakata ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog izaslanika američkog predsednika Stivena Vitkofa, saopšteno da Moskva oslobađa američkog državljanina.
Putin je tada objavio da se Habard nalazi na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu, dok je Vitkof zahvalio ruskom predsedniku na odluci da ga pusti na slobodu.
Kremlj je kasnije oslobađanje američkog državljanina predstavio kao gest dobre volje, dok je Tramp naglasio da Sjedinjene Države nisu ponudile razmenu zatvorenika.
Poslednjim izjavama u Beloj kući američki predsednik ponovo je otvorio pitanje odnosa sankcione politike i diplomatije, stavljajući oslobađanje Habarda u središte svoje argumentacije da ekonomski pritisak na Moskvu ne mora uvek biti najefikasnije sredstvo za ostvarivanje američkih spoljnopolitičkih ciljeva.
