Suđenje u slučaju “Generalštab” trebalo je da bude nastavljeno danas pred Specijalnim sudom u Beogradu, ali je odloženo pošto se jedan od optuženih, v. d. direktora republičkog Zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić,… Ceo tekst
Suđenje u slučaju “Generalštab” trebalo je da bude nastavljeno danas pred Specijalnim sudom u Beogradu, ali je odloženo pošto se jedan od optuženih, v. d. direktora republičkog Zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić, nije pojavio na suđenju. Sledeće suđenje zakazano je za 23. novembar. Prema ranijim najavama, danas je trebalo da bude doneta odluka o predlogu odbrane i započet uvid u materijalne dokaze.
Sudija Stojan Petrov, na početku suđenja saopštio je da je pre dva dana u sud stigao podnesak Vasićevog advokata u kom obaveštava sud da je Vasić hospitalizovan zbog srčanih problema, zbog čega je sprečen da prisustvuje suđenju, javlja reporterka Insajdera.
Vasićev advokat zatim je zatražio da se suđenje odloži, dok je tužilac Vojislav Isailović bio protiv odlaganja, uz predlog da se postupak razdovoji u odnosu na Vasića i suđenje nastavi. Sudsko Veće je posle nekoliko minuta odlučilo da se današnji postupak odloži za 23. novembar.
Uoči današnjeg ročišta, ispred zgrade suda u Ustaničkoj okupila se grupa građana. Prisutna je bila i policija, a okupljeni su igrali kolo. Ispred suda obratila se i studentkinja Tamara Kapetanović, javila je reporterka Insajdera.
Studentkinja je okupljenima danas rekla da “dokaz ne sme ostati u fioci, već mora biti u sudnici”. Iznela je zahtev za objavljivanjem svih pomilovanih, kao i obrazloženja odluka.
“Na ove zahteve nismo dobili odgovor u zakonski predviđenom roku. Zbog toga smo juče predali žalbe na ćutanje uprave povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti. Odgovor i dalje čekamo”, dodala je ona.
Istakla je da se nisu okupili da bi vršili pritisak na instituciju suda, već “radi zaustavljanja daljeg degradiranja kulturnog nasleđa i zahteva za procesuiranjem svih odgovornih za nepodizanje zvanične zaštite kompleksa”.
“To je naše građansko pravo, a pre svega građanska obaveza. Oslobođenoj Srbiji nije cilj osveta, već ponovno uspostavljanje državnog sistema u kojem institucije rade u službi građana. Oslobođena Srbija znači očuvanje naše zemlje, našeg kulturnog nasleđa i zajednice, uz poštovanje zakona i Ustava. Želimo da nam se više nikad ne dogodi da građani budu živi zid između kulturnog nasleđa i političkih interesa”, istakla je Kapetanović.
Novinarima se kasnije ispred suda obratio arhitekta i kandidat Studentske liste Miljan Salata, koji je pozvao zainteresovanu javnost da dođe 23. novembra, jer bi tada trebalo da se čuje iznošenje dokaza.
"Nadam se da ćemo 23. moći da čujemo i dokaze. S obzirom da se u javnosti dosta spekulisalo da se ovde radi o politički instruisanom procesu, tada ćemo moći da čujemo konkretne dokaze i sve ono što je deo ovog dokaznog postupka", poručio je Salata.
U ovom predmetu su, inače, optuženi v. d. direktora beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandar Ivanović, ministar kulture u tehničkom mandatu Nikola Selaković, sekretarka u ministarstvu Slavica Jelača i Goran Vasić v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Svo četvoro se terete za zloupotrebu službenog položaja, dok se Selaković, Jelača i Vasić terete i za falsifikovanje službene isprave. Ivanović se optužuje za pomaganje pri falsikovanju isprave. Svi oni su negirali da su počinili krivična dela koja im tužilaštvo stavlja na teret.
Ivanović je tada optužni predlog TOK-a nazvao "praznim, nejasnim, netačnim, kontradiktornim, uzajamno potirućim i bespredmetnim". Naveo je da ministar kulture Nikola Selakovć i državna sekretarka tog ministarstva Slavica Jelača nisu imali naredbodavni stav prema njemu, niti je od njega traženo bilo šta protivpravno i nezakonito, niti je tako nešto uradio.
Naveo je da je više desetina puta pročitao optužni predlog i oko 2.500 stranica dokaznog postupka, ali da mu nije jasno ni kako i u kom obimu je prekoračio svoja ovlašćenja. Svoju odbranu zasnovao je i na tvrdnji da nije načinio štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije. Opširnije o tome u zasebnom tekstu.
