Sve vesti
Foto iz članka: PolitikaStudentska lista traži uvid u ugovor o prodaji NIS-a MOL-u pred istek američke licence 11. decembra
Šta navode mediji
Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u mogli bi da budu okončani do 11. decembra, kada ističe američka licenca koja NIS-u omogućava nastavak poslovanja uprkos sankcijama.
Ovo navodi jedan izvor
Politika, 5. nov, 00:01 (otvara se u novom prozoru)
Mađarska očekuje da dogovor sa „Gaspromnjeftom” bude postignut pre isteka američke licence. Srbija je sa MOL-om već dogovorila povećanje svog vlasničkog udela i zaštitu rada rafinerije u Pančevu, dok Studentska lista traži uvid u kupoprodajnu dokumentaciju, uslove transakcije i plan za obezbeđivanje snabdevanja u slučaju neuspeha pregovora Ilustracija - FOTO (NIS) Četvrtak, 05.11.2026. u 00:01 Politika onlajn BEOGRAD – Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL mogli bi da budu okončani do 11. decembra, kada ističe važenje američke licence koja NIS-u omogućava nastavak poslovanja uprkos sankcijama Vašingtona. Taj datum predstavlja rok do kojeg srpska, ruska i mađarska strana nastoje da postignu konačan dogovor, ali će realizacija kupoprodaje zavisiti od odobrenja američkog Ministarstva finansija.
Realizacija kupoprodaje zavisi od odobrenja američkog Ministarstva finansija, odnosno Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK), koja je NIS stavila pod sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva.
Ovo navodi jedan izvor
BEOGRAD – Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL mogli bi da budu okončani do 11. decembra, kada ističe važenje američke licence koja NIS-u omogućava nastavak poslovanja uprkos sankcijama Vašingtona. Taj datum predstavlja rok do kojeg srpska, ruska i mađarska strana nastoje da postignu konačan dogovor, ali će realizacija kupoprodaje zavisiti od odobrenja američkog Ministarstva finansija. Ministarka spoljnih poslova Mađarske Anita Orban izjavila je u intervjuu za mađarski portal „Teleks” da postoji jasna namera svih učesnika da pregovore privedu kraju pre isteka američke dozvole. „Prema mojim informacijama, postoji snažna namera svih strana – srpske, ruske i mađarske – da se ova transakcija završi do 11. decembra”, rekla je Orban. Ona nije želela da iznosi pojedinosti o poslovnim pregovorima, ali je potvrdila da Budimpešta očekuje njihov završetak u narednih nešto više od mesec dana. Ukoliko dogovor bude postignut i dobije neophodna regulatorna odobrenja, MOL bi preuzeo 56,15 odsto akcija NIS-a od ruskog „Gaspromnjefta”, čime bi se otvorila mogućnost za trajno rešavanje sankcionog statusa najveće naftne kompanije u Srbiji. Vašington odlučuje o sudbini transakcije Iako su Moskva i Budimpešta zainteresovane za okončanje pregovora, potpisivanje kupoprodajnog ugovora ne bi samo po sebi značilo i završetak postupka. Konačnu saglasnost mora da izda Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK), koja je NIS stavila pod sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva. Posebnu neizvesnost predstavlja činjenica da ne postoji propisani rok u kojem je OFAK obavezan da odluči o odobravanju kupoprodajnog ugovora. To znači da bi, čak i u slučaju dogovora MOL-a i „Gaspromnjefta” do 11. decembra, okončanje transakcije moglo da zavisi od trajanja američke regulatorne procedure. OFAK je 30. oktobra izdao novu operativnu licencu NIS-u, sa važenjem do 11. decembra. Njome je omogućen nastavak poslovnih aktivnosti kompanije, uključujući rad rafinerije nafte u Pančevu, uvoz sirove nafte, izvršavanje ugovora, finansijske transakcije i održavanje postrojenja. Time je sprečen neposredan prekid poslovanja kompanije koja ima ključnu ulogu u snabdevanju srpskog tržišta naftnim derivatima. Američke vlasti su i ranije izdavale vremenski ograničene dozvole kako bi se izbegli poremećaji u snabdevanju, dok su istovremeno vođeni pregovori o promeni vlasničke strukture. Dugoročno rešavanje sankcionog statusa NIS-a povezano je sa izlaskom ruskog kapitala iz kompanije, što je i osnovni razlog pregovora o prodaji većinskog paketa akcija. MOL želi snažniju poziciju na regionalnom energetskom tržištu Za Mađarsku kupovina NIS-a ne predstavlja isključivo proširenje poslovanja nacionalne naftne kompanije, već i deo šire strategije jačanja položaja Budimpešte u energetskom sektoru srednje i jugoistočne Evrope. Anita Orban ocenila je da bi preuzimanje NIS-a moglo da ojača pregovaračku poziciju MOL-a prema hrvatskom Jadranskom naftovodu (JANAF), preko kojeg se sirova nafta doprema do rafinerije u Pančevu. Mađarska nastoji da postane jedno od glavnih regionalnih čvorišta za transport i distribuciju nafte i prirodnog gasa, koristeći postojeću infrastrukturu, skladišne kapacitete i povezanost sa susednim državama. Dodatni razlog za ubrzavanje energetskog prilagođavanja predstavlja istek privremenog američkog izuzeća, koje Mađarskoj omogućava nastavak uvoza ruske nafte od „Lukoila” i „Rosnjefta” bez određenih kaznenih mera. To izuzeće važi do 21. novembra. Prema rečima mađarske ministarke, MOL već radi na tehnološkom prilagođavanju svojih rafinerija kako bi mogao da prerađuje naftu koja nije ruskog porekla, a koja bi stizala alternativnim pravcima, uključujući JANAF. Istovremeno, Evropska unija planira postepeno ukidanje uvoza ruskog prirodnog gasa do jeseni 2027. godine, zbog čega Budimpešta nastoji da obezbedi nove pravce snabdevanja. Srbija ugovorila povećanje vlasništva i garancije za rafineriju Vlada Srbije i MOL potpisali su 16. juna akcionarski sporazum kojim su utvrđeni principi budućeg upravljanja Naftnom industrijom Srbije u slučaju da mađarska kompanija uspešno preuzme većinski paket akcija. Prema tom sporazumu, Srbija bi kupila dodatnih pet odsto akcija NIS-a i povećala svoj vlasnički udeo na približno 35 odsto. Prelaskom praga od jedne trećine vlasništva država bi stekla snažniju poziciju u odlučivanju o pitanjima za koja je potrebna kvalifikovana većina akcionara. Ugovor predviđa i obavezu očuvanja proizvodnje u rafineriji u Pančevu, koja bi najmanje narednih deset godina trebalo da radi u kapacitetu uporedivom sa periodom pre uvođenja američkih sankcija. Sporazumom su predviđene i garancije za nastavak poslovanja zavisnih društava, uključujući „Petrohemiju”, kao i veći uticaj predstavnika Srbije u upravljačkim organima NIS-a. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ranije je istakla da sporazum predstavlja mehanizam zaštite energetskih interesa Srbije, ali da njegova primena zavisi od konačnog dogovora MOL-a i ruskog vlasnika, kao i od američkog odobrenja. Predsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi takođe je prilikom potpisivanja sporazuma naglasio da dogovor sa Srbijom ne označava završetak postupka prodaje, već utvrđuje pravila budućeg upravljanja kompanijom ukoliko transakcija bude uspešno okončana. Studentska lista traži uvid u cenu, ugovore i vlasničku strukturu Pitanje prodaje NIS-a našlo se i među temama kojima su se predstavnici Studentske liste bavili na konferenciji za novinare, zahtevajući pribavljanje i analizu dokumentacije o planiranoj prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u. Prema stavu Studentske liste, neophodno je utvrditi ključne komercijalne uslove kupoprodajnog ugovora, uključujući cenu, način plaćanja i buduću strukturu vlasništva. Posebnu pažnju, kako su naveli, treba posvetiti mogućem učešću kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja se pominje kao potencijalni partner MOL-a u ovoj transakciji. Studentska lista traži i analizu akcionarskog sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a, sa posebnim osvrtom na prava i obaveze Srbije kao manjinskog akcionara. Među pitanjima koja smatraju važnim nalaze se i obaveze budućeg većinskog vlasnika prema rafineriji u Pančevu, „Petrohemiji” i zaposlenima, kao i garancije za nastavak proizvodnje i stabilno poslovanje kompanije. Predstavnici Studentske liste smatraju da je neophodno uspostaviti neposrednu komunikaciju sa američkim Ministarstvom finansija i OFAK-om kako bi se precizno utvrdili uslovi za trajno rešavanje sankcionog statusa NIS-a. Cilj takvih razgovora, prema njihovom objašnjenju, jeste da se razjasne postupak odlučivanja, vremenski okvir potreban za izdavanje odobrenja i mogućnost da se promena vlasništva sprovede bez ugrožavanja snabdevanja Srbije naftom i naftnim derivatima. Rezervni plan u slučaju neuspeha pregovora Studentska lista ukazala je i na potrebu pripreme posebnog plana za slučaj da prodaja NIS-a ne bude završena u predviđenom roku ili da američke vlasti odluče da ne produže važenje operativne licence. Takav plan, prema njihovom predlogu, morao bi da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i naftnih derivata, raspoloživost državnih rezervi, kapacitete transportne infrastrukture, uslove za nastavak rada pančevačke rafinerije i mere kojima bi se obezbedilo redovno snabdevanje domaćeg tržišta. Poseban značaj ima pitanje uvoza sirove nafte, s obzirom na to da se rafinerija u Pančevu u velikoj meri oslanja na snabdevanje preko Jadranskog naftovoda. Eventualno obustavljanje transporta ili prekid važnosti američkih dozvola mogao bi da zahteva dodatne intervencije države kako bi se sprečili poremećaji na tržištu goriva. Sankcije uvedene u januaru 2025. godine Američko Ministarstvo finansija stavilo je NIS na listu sankcionisanih subjekata 10. januara 2025. godine, u okviru mera usmerenih protiv ruskog energetskog sektora. Vašington je te sankcije obrazložio nastojanjem da se ograniče prihodi Rusije od energetike i mogućnosti finansiranja rata u Ukrajini. NIS je sankcijama obuhvaćen zbog većinskog ruskog vlasništva, iako kompanija posluje u Srbiji i ima izuzetan značaj za domaće snabdevanje naftom i naftnim derivatima. Puna primena sankcija započela je 9. oktobra 2025. godine, nakon više odlaganja, a posledice ograničenja osetile su se i u radu rafinerije u Pančevu, koja je krajem te godine privremeno obustavila proizvodnju usled prekida snabdevanja sirovom naftom. Kasnijim izdavanjem posebnih američkih dozvola omogućen je nastavak poslovanja NIS-a, dok su razgovori o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u nastavljeni. Najnovija dozvola važi do 11. decembra, što taj datum čini važnim i za tok pregovora i za planiranje snabdevanja srpskog tržišta u narednom periodu. Uprkos postojanju akcionarskog sporazuma između Srbije i MOL-a i iskazanoj nameri učesnika da pregovore okončaju do tog roka, cena kupoprodaje još nije javno saopštena, a ostaje otvoreno i pitanje eventualnog učešća drugih investitora. Za Srbiju su od posebnog značaja uslovi pod kojima bi novi vlasnik upravljao NIS-om, očuvanje proizvodnje u Pančevu i mogućnost da država sa približno 35 odsto akcija neposredno utiče na strateške odluke kompanije. Završetak prodaje zavisiće od dogovora MOL-a i „Gaspromnjefta”, ali i od odluke Vašingtona, bez čije saglasnosti promena vlasništva ne može biti sprovedena u planiranom obliku.
Ministarka spoljnih poslova Mađarske Anita Orban izjavila je u intervjuu za portal „Teleks” da postoji snažna namera svih strana, srpske, ruske i mađarske, da se transakcija završi do 11. decembra.
Ovo navodi jedan izvor
Ministarka spoljnih poslova Mađarske Anita Orban izjavila je u intervjuu za mađarski portal „Teleks” da postoji jasna namera svih učesnika da pregovore privedu kraju pre isteka američke dozvole. „Prema mojim informacijama, postoji snažna namera svih strana – srpske, ruske i mađarske – da se ova transakcija završi do 11. decembra”, rekla je Orban.
Anita Orban nije želela da iznosi pojedinosti o poslovnim pregovorima, ali je potvrdila da Budimpešta očekuje njihov završetak u narednih nešto više od mesec dana.
Ovo navodi jedan izvor
Ona nije želela da iznosi pojedinosti o poslovnim pregovorima, ali je potvrdila da Budimpešta očekuje njihov završetak u narednih nešto više od mesec dana.
Ukoliko dogovor bude postignut i dobije regulatorna odobrenja, MOL bi preuzeo 56,15 odsto akcija NIS-a od ruskog „Gaspromnjefta”.
Ovo navodi jedan izvor
Ukoliko dogovor bude postignut i dobije neophodna regulatorna odobrenja, MOL bi preuzeo 56,15 odsto akcija NIS-a od ruskog „Gaspromnjefta”, čime bi se otvorila mogućnost za trajno rešavanje sankcionog statusa najveće naftne kompanije u Srbiji.
Potpisivanje kupoprodajnog ugovora ne bi samo po sebi značilo završetak postupka, a OFAK nije obavezan da odluči u propisanom roku, pa bi okončanje transakcije moglo da zavisi od trajanja američke regulatorne procedure.
Ovo navodi jedan izvor
Iako su Moskva i Budimpešta zainteresovane za okončanje pregovora, potpisivanje kupoprodajnog ugovora ne bi samo po sebi značilo i završetak postupka. Konačnu saglasnost mora da izda Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK), koja je NIS stavila pod sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva. Posebnu neizvesnost predstavlja činjenica da ne postoji propisani rok u kojem je OFAK obavezan da odluči o odobravanju kupoprodajnog ugovora. To znači da bi, čak i u slučaju dogovora MOL-a i „Gaspromnjefta” do 11. decembra, okončanje transakcije moglo da zavisi od trajanja američke regulatorne procedure.
OFAK je 30. oktobra izdao novu operativnu licencu NIS-u sa važenjem do 11. decembra, omogućivši nastavak poslovnih aktivnosti, uključujući rad rafinerije u Pančevu, uvoz nafte, izvršavanje ugovora, finansijske transakcije i održavanje postrojenja.
Ovo navodi jedan izvor
OFAK je 30. oktobra izdao novu operativnu licencu NIS-u, sa važenjem do 11. decembra. Njome je omogućen nastavak poslovnih aktivnosti kompanije, uključujući rad rafinerije nafte u Pančevu, uvoz sirove nafte, izvršavanje ugovora, finansijske transakcije i održavanje postrojenja.
Vlada Srbije i MOL potpisali su 16. juna akcionarski sporazum o principima budućeg upravljanja NIS-om u slučaju uspešnog preuzimanja većinskog paketa akcija.
Ovo navodi jedan izvor
Vlada Srbije i MOL potpisali su 16. juna akcionarski sporazum kojim su utvrđeni principi budućeg upravljanja Naftnom industrijom Srbije u slučaju da mađarska kompanija uspešno preuzme većinski paket akcija.
Prema akcionarskom sporazumu, Srbija bi kupila dodatnih pet odsto akcija NIS-a i povećala svoj udeo na približno 35 odsto, čime bi prešla prag od jedne trećine vlasništva i stekla snažniju poziciju u odlučivanju.
Ovo navodi jedan izvor
Prema tom sporazumu, Srbija bi kupila dodatnih pet odsto akcija NIS-a i povećala svoj vlasnički udeo na približno 35 odsto. Prelaskom praga od jedne trećine vlasništva država bi stekla snažniju poziciju u odlučivanju o pitanjima za koja je potrebna kvalifikovana većina akcionara.
Ugovor predviđa obavezu očuvanja proizvodnje u rafineriji u Pančevu najmanje narednih deset godina u kapacitetu uporedivom sa periodom pre sankcija, kao i garancije za poslovanje zavisnih društava, uključujući „Petrohemiju”, i veći uticaj predstavnika Srbije u upravljačkim organima.
Ovo navodi jedan izvor
Ugovor predviđa i obavezu očuvanja proizvodnje u rafineriji u Pančevu, koja bi najmanje narednih deset godina trebalo da radi u kapacitetu uporedivom sa periodom pre uvođenja američkih sankcija. Sporazumom su predviđene i garancije za nastavak poslovanja zavisnih društava, uključujući „Petrohemiju”, kao i veći uticaj predstavnika Srbije u upravljačkim organima NIS-a.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da sporazum predstavlja mehanizam zaštite energetskih interesa Srbije, ali da primena zavisi od dogovora MOL-a i ruskog vlasnika i američkog odobrenja.
Ovo navodi jedan izvor
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ranije je istakla da sporazum predstavlja mehanizam zaštite energetskih interesa Srbije, ali da njegova primena zavisi od konačnog dogovora MOL-a i ruskog vlasnika, kao i od američkog odobrenja.
Studentska lista je na konferenciji za novinare zahtevala pribavljanje i analizu dokumentacije o prodaji ruskog udela MOL-u, uključujući cenu, način plaćanja, buduću strukturu vlasništva i akcionarski sporazum između Vlade Srbije i MOL-a.
Ovo navodi jedan izvor
Pitanje prodaje NIS-a našlo se i među temama kojima su se predstavnici Studentske liste bavili na konferenciji za novinare, zahtevajući pribavljanje i analizu dokumentacije o planiranoj prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u. Prema stavu Studentske liste, neophodno je utvrditi ključne komercijalne uslove kupoprodajnog ugovora, uključujući cenu, način plaćanja i buduću strukturu vlasništva. Posebnu pažnju, kako su naveli, treba posvetiti mogućem učešću kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja se pominje kao potencijalni partner MOL-a u ovoj transakciji. Studentska lista traži i analizu akcionarskog sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a, sa posebnim osvrtom na prava i obaveze Srbije kao manjinskog akcionara.
Studentska lista navela je da posebnu pažnju treba posvetiti mogućem učešću kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja se pominje kao potencijalni partner MOL-a u transakciji.
Ovo navodi jedan izvor
Posebnu pažnju, kako su naveli, treba posvetiti mogućem učešću kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja se pominje kao potencijalni partner MOL-a u ovoj transakciji.
Studentska lista zatražila je i pripremu rezervnog plana u slučaju da prodaja ne bude završena u roku ili da američke vlasti ne produže licencu, sa alternativnim pravcima uvoza, državnim rezervama i merama za redovno snabdevanje tržišta.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista ukazala je i na potrebu pripreme posebnog plana za slučaj da prodaja NIS-a ne bude završena u predviđenom roku ili da američke vlasti odluče da ne produže važenje operativne licence. Takav plan, prema njihovom predlogu, morao bi da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i naftnih derivata, raspoloživost državnih rezervi, kapacitete transportne infrastrukture, uslove za nastavak rada pančevačke rafinerije i mere kojima bi se obezbedilo redovno snabdevanje domaćeg tržišta.
Američko Ministarstvo finansija stavilo je NIS na listu sankcionisanih subjekata 10. januara 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva; puna primena sankcija započela je 9. oktobra 2025, a cena kupoprodaje još nije javno saopštena.
Ovo navodi jedan izvor
Američko Ministarstvo finansija stavilo je NIS na listu sankcionisanih subjekata 10. januara 2025. godine, u okviru mera usmerenih protiv ruskog energetskog sektora. Vašington je te sankcije obrazložio nastojanjem da se ograniče prihodi Rusije od energetike i mogućnosti finansiranja rata u Ukrajini. NIS je sankcijama obuhvaćen zbog većinskog ruskog vlasništva, iako kompanija posluje u Srbiji i ima izuzetan značaj za domaće snabdevanje naftom i naftnim derivatima. Puna primena sankcija započela je 9. oktobra 2025. godine, nakon više odlaganja, a posledice ograničenja osetile su se i u radu rafinerije u Pančevu, koja je krajem te godine privremeno obustavila proizvodnju usled prekida snabdevanja sirovom naftom. Kasnijim izdavanjem posebnih američkih dozvola omogućen je nastavak poslovanja NIS-a, dok su razgovori o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u nastavljeni. Najnovija dozvola važi do 11. decembra, što taj datum čini važnim i za tok pregovora i za planiranje snabdevanja srpskog tržišta u narednom periodu. Uprkos postojanju akcionarskog sporazuma između Srbije i MOL-a i iskazanoj nameri učesnika da pregovore okončaju do tog roka, cena kupoprodaje još nije javno saopštena, a ostaje otvoreno i pitanje eventualnog učešća drugih investitora.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
