Sve vesti
Foto iz članka: Sputnik SrbijaStudentska lista: Cilj je dugoročni ugovor sa Rusijom za gas i trajno rešenje za NIS
Šta navode mediji
Radivojević je rekao da je gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.
Ovo navodi jedan izvor
Sputnik Srbija, 4. nov, 14:53 (otvara se u novom prozoru)
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević je naveo da je poslednji gasni aranžman sa Rusijom napravljen 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević smatra da kratkoročna produženja gasnog aranžmana ne obezbeđuju dovoljno predvidljivosti za privredu i da bi cilj trebalo da bude stabilniji, višegodišnji dogovor.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević je rekao da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na NIS, ali da to ne znači ukinuće sankcija.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević je naveo da bi trebalo razjasniti detalje evantualne transakcije NIS-a, uključujući dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, kupoprodajni ugovor, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević je dodao da bi Srbija u procesu oko NIS-a mogla da iskoristi svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević je upozorio da bi ukidanje mere smanjenja akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, moglo da dovede do rasta maloprodajnih cena goriva.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21
Radivojević je procenio da bi ukidanje smanjenja akciza moglo dovesti do poskupljenja benzina za preko 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o snabdevanju gasom, Radivojević je podsetio da je prethodni gasni aranžman Srbije i Rusije istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja.Gasni aranžman sa Rusijom“Imamo gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2025. Posle toga smo imali produženja, a poslednji aranžman napravljen je 30. septembra 2026. i važi do 31. decembra 2026. Takav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za privredu“, dodao je.Prema njegovim rečima, cilj bi trebalo da bude postizanje stabilnijeg, višegodišnjeg dogovora.Govoreći o NIS-u, Radivojević je podsetio da je OFAK produžio licencu koja se odnosi na kompaniju, ali da to ne znači ukidanje sankcija.O NIS-uKako je istakao, u narednom periodu trebalo bi razjasniti detalje eventualne transakcije i budućih vlasničkih odnosa u NIS-u.“Ono što bi trebalo uraditi jeste razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze, analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove korekcione uslove, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, kao i obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo“, rekao je Radivojević.On je dodao da bi Srbija u tom procesu mogla da iskoristi i svoje postojeće predstavnike u Odboru direktora NIS-a.Govoreći o odluci Vlade o smanjenju akciza za 25 odsto, koja ističe 8. novembra, Radivojević je upozorio da bi ukidanje te mere moglo da dovede do značajnog rasta maloprodajnih cena goriva.“Ako se ta mera ukine i to se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja. Nakon toga bi usledilo ono što je vezano za Narodnu skupštinu, koja ima pravo da izvrši izmene Zakona o akcizama. Kasnije postoji mogućnost da se pokrene rasprava o fiskalnoj politici“, rekao je Radivojević.On smatra da bi pre donošenja novih odluka trebalo utvrditi na osnovu čega su prethodne mere produžavane i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.„Potrebno preispitivanje poslovanja EPS-a“Stevan Cvetićanin, stučnjak u oblasti energetike, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat na Studentskoj listi, rekao je da smatraju da je njihova dužnost da otvore pitanje i zatraže preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije - “ovo nisu politička, već životna pitanja”.“Činjenica je da je naš sistem zastareo i da se oslonja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja ograničio je proizvodnju, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatka strategije”, naveo je Cvetićanin.Kako kaže, najveći problemi u energetskom sistemu su doteralost opreme, nedovoljno ulaganje, kao iizostanak remonta. A sve to, kako je dodao, dovodi u pitanje pouzdanog proizvodnog kapaciteta.“Postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji? I zašto se sredstva ne ulažu u održavanje imodernizaciju. Drugo pitanje – da li je moguće da u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu – ulaganja su usmerena u nacionalni stadion?”, rekao je Cvetićanin.Cve
Radivojević je naveo da Vlada može da donese novu odluku o akcizama i u tehničkom mandatu, nakon čega bi Narodna skupština mogla da izmeni Zakon o akcizama.
Ovo navodi jedan izvor
dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja. Nakon toga bi usledilo ono što je vezano za Narodnu skupštinu, koja ima pravo da izvrši izmene Zakona o akcizama. Kasnije postoji mogućnost da se pokrene rasprava o fiskalnoj politici“, rekao je Radivojević.On smatra da bi pre donošenja novih odluka trebalo utvrditi na osnovu čega su prethodne mere produžavane i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.„Potrebno preispitivanje poslovanja EPS-a“Stevan Cvetićanin, stučnjak u oblasti energetike, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat na Studentskoj listi, rekao je da smatraju da je njihova dužnost da otvore pitanje i zatraže preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije - “ovo nisu politička, već životna pitanja”.“Činjenica je da je naš sistem zastareo i da se oslonja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja ograničio je proizvodnju, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatka strategije”, naveo je Cvetićanin.Kako kaže, najveći problemi u energetskom sistemu su doteralost opreme, nedovoljno ulaganje, kao iizostanak remonta. A sve to, kako je dodao, dovodi u pitanje pouzdanog proizvodnog kapaciteta.“Postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji? I zašto se sredstva ne ulažu u održavanje imodernizaciju. Drugo pitanje – da li je moguće da u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu – ulaganja su usmerena u nacionalni stadion?”, rekao je Cvetićanin.Cve
Stevan Cvetićanin, kandidat Studentske liste, rekao je da smatraju dužnošću da otvore pitanje i zahtevaju preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.
Ovo navodi jedan izvor
dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja. Nakon toga bi usledilo ono što je vezano za Narodnu skupštinu, koja ima pravo da izvrši izmene Zakona o akcizama. Kasnije postoji mogućnost da se pokrene rasprava o fiskalnoj politici“, rekao je Radivojević.On smatra da bi pre donošenja novih odluka trebalo utvrditi na osnovu čega su prethodne mere produžavane i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.„Potrebno preispitivanje poslovanja EPS-a“Stevan Cvetićanin, stučnjak u oblasti energetike, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat na Studentskoj listi, rekao je da smatraju da je njihova dužnost da otvore pitanje i zatraže preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije - “ovo nisu politička, već životna pitanja”.“Činjenica je da je naš sistem zastareo i da se oslonja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja ograničio je proizvodnju, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatka strategije”, naveo je Cvetićanin.Kako kaže, najveći problemi u energetskom sistemu su doteralost opreme, nedovoljno ulaganje, kao iizostanak remonta. A sve to, kako je dodao, dovodi u pitanje pouzdanog proizvodnog kapaciteta.“Postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji? I zašto se sredstva ne ulažu u održavanje imodernizaciju. Drugo pitanje – da li je moguće da u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu – ulaganja su usmerena u nacionalni stadion?”, rekao je Cvetićanin.Cve
Cvetićanin je naveo da je sistem EPS-a zastareo, da se oslanja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, i da je period niskog vodostaja ograničio proizvodnju hidroelektrana.
Ovo navodi jedan izvor
dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja. Nakon toga bi usledilo ono što je vezano za Narodnu skupštinu, koja ima pravo da izvrši izmene Zakona o akcizama. Kasnije postoji mogućnost da se pokrene rasprava o fiskalnoj politici“, rekao je Radivojević.On smatra da bi pre donošenja novih odluka trebalo utvrditi na osnovu čega su prethodne mere produžavane i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.„Potrebno preispitivanje poslovanja EPS-a“Stevan Cvetićanin, stučnjak u oblasti energetike, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat na Studentskoj listi, rekao je da smatraju da je njihova dužnost da otvore pitanje i zatraže preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije - “ovo nisu politička, već životna pitanja”.“Činjenica je da je naš sistem zastareo i da se oslonja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja ograničio je proizvodnju, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatka strategije”, naveo je Cvetićanin.Kako kaže, najveći problemi u energetskom sistemu su doteralost opreme, nedovoljno ulaganje, kao iizostanak remonta. A sve to, kako je dodao, dovodi u pitanje pouzdanog proizvodnog kapaciteta.“Postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji? I zašto se sredstva ne ulažu u održavanje imodernizaciju. Drugo pitanje – da li je moguće da u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu – ulaganja su usmerena u nacionalni stadion?”, rekao je Cvetićanin.Cve
Cvetićanin je naveo da su najveći problemi u energetskom sistemu doteralost opreme, nedovoljno ulaganje i izostanak remonta.
Ovo navodi jedan izvor
dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja. Nakon toga bi usledilo ono što je vezano za Narodnu skupštinu, koja ima pravo da izvrši izmene Zakona o akcizama. Kasnije postoji mogućnost da se pokrene rasprava o fiskalnoj politici“, rekao je Radivojević.On smatra da bi pre donošenja novih odluka trebalo utvrditi na osnovu čega su prethodne mere produžavane i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.„Potrebno preispitivanje poslovanja EPS-a“Stevan Cvetićanin, stučnjak u oblasti energetike, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat na Studentskoj listi, rekao je da smatraju da je njihova dužnost da otvore pitanje i zatraže preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije - “ovo nisu politička, već životna pitanja”.“Činjenica je da je naš sistem zastareo i da se oslonja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja ograničio je proizvodnju, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatka strategije”, naveo je Cvetićanin.Kako kaže, najveći problemi u energetskom sistemu su doteralost opreme, nedovoljno ulaganje, kao iizostanak remonta. A sve to, kako je dodao, dovodi u pitanje pouzdanog proizvodnog kapaciteta.“Postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji? I zašto se sredstva ne ulažu u održavanje imodernizaciju. Drugo pitanje – da li je moguće da u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu – ulaganja su usmerena u nacionalni stadion?”, rekao je Cvetićanin.Cve
Cvetićanin je postavio pitanje zašto se ulaganja usmeravaju u nacionalni stadion u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu.
Ovo navodi jedan izvor
dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja. Nakon toga bi usledilo ono što je vezano za Narodnu skupštinu, koja ima pravo da izvrši izmene Zakona o akcizama. Kasnije postoji mogućnost da se pokrene rasprava o fiskalnoj politici“, rekao je Radivojević.On smatra da bi pre donošenja novih odluka trebalo utvrditi na osnovu čega su prethodne mere produžavane i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.„Potrebno preispitivanje poslovanja EPS-a“Stevan Cvetićanin, stučnjak u oblasti energetike, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat na Studentskoj listi, rekao je da smatraju da je njihova dužnost da otvore pitanje i zatraže preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije - “ovo nisu politička, već životna pitanja”.“Činjenica je da je naš sistem zastareo i da se oslonja na termoelektrane kao osnovni izvor električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja ograničio je proizvodnju, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatka strategije”, naveo je Cvetićanin.Kako kaže, najveći problemi u energetskom sistemu su doteralost opreme, nedovoljno ulaganje, kao iizostanak remonta. A sve to, kako je dodao, dovodi u pitanje pouzdanog proizvodnog kapaciteta.“Postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji? I zašto se sredstva ne ulažu u održavanje imodernizaciju. Drugo pitanje – da li je moguće da u trenutku ozbiljnih izazova u energetskom sistemu – ulaganja su usmerena u nacionalni stadion?”, rekao je Cvetićanin.Cve
Cvetićanin je naveo da se potrebe za električnom energijom moraju nadoknađivati uvozom, što nosi ozbiljne finansijske posledice po nepovoljnim tržišnim cenama, i da je, prema informacijama kojima raspolažu, izvršen rebalans budžeta.
Ovo navodi jedan izvor
tićanin je objasnio da je jasno da se potrebe za električnom energijom moraju nadoknađivati uvozom, a to sa sobom, kaže, nosi ozbiljne finansijske posledice - pogotovo ako se obavlja po nepovoljnim tržišnim cenama.Samim tim, on je naveo da, prema informacijama kojima raspolažu, izvršen je rebalans budžeta, a sve kako bi se obezbedila dovoljna sredstva.O Alta banci i Poštanskoj štedioniciEkonomski ekspert i kandidat "Studentske liste - Studenti pobeđuju" Emir Zildžović objasnio je šta sve treba ispitati u slučaju poslovanja Alta banke kojoj je oduzeta dozvola za rad zbog pogoršanog finansijskog stanja.Dodaje da je važno da se zna kako su članovi Upravnog odbora banke odbrani i kakvim su se kriterijumima vodili oni koji su ih birali. Takođe, da je potrebno ispitati kako je novac unošen i iznošen iz banke, od osnivanja, kako bi se poštovali zakoni o sprečavanju pranja novca.Reagovao je i na probleme u Poštanskoj štedionici, osvrćući se na saopštenje gde je ova banka od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadžor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke."Ono što je važno za građane jeste kakav je kvalitet stvarne aktive i kakvo je bilo upravljanje ovom bankom u poslednjem periodu", kazao je on, ističući da će to utvrditi kako će banka poslovati na duži rok.Još je poručio da Studentska lista poziva nadležne da sprovedu sve mere da bi se sačuvala finansijska stabilnost.
Emir Zildžović, kandidat Studentske liste, rekao je da treba ispitati poslovanje Alta banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad zbog pogoršanog finansijskog stanja, uključujući kako su članovi Upravnog odbora odbrani i kako je novac unošen i iznošen iz banke.
Ovo navodi jedan izvor
tićanin je objasnio da je jasno da se potrebe za električnom energijom moraju nadoknađivati uvozom, a to sa sobom, kaže, nosi ozbiljne finansijske posledice - pogotovo ako se obavlja po nepovoljnim tržišnim cenama.Samim tim, on je naveo da, prema informacijama kojima raspolažu, izvršen je rebalans budžeta, a sve kako bi se obezbedila dovoljna sredstva.O Alta banci i Poštanskoj štedioniciEkonomski ekspert i kandidat "Studentske liste - Studenti pobeđuju" Emir Zildžović objasnio je šta sve treba ispitati u slučaju poslovanja Alta banke kojoj je oduzeta dozvola za rad zbog pogoršanog finansijskog stanja.Dodaje da je važno da se zna kako su članovi Upravnog odbora banke odbrani i kakvim su se kriterijumima vodili oni koji su ih birali. Takođe, da je potrebno ispitati kako je novac unošen i iznošen iz banke, od osnivanja, kako bi se poštovali zakoni o sprečavanju pranja novca.Reagovao je i na probleme u Poštanskoj štedionici, osvrćući se na saopštenje gde je ova banka od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadžor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke."Ono što je važno za građane jeste kakav je kvalitet stvarne aktive i kakvo je bilo upravljanje ovom bankom u poslednjem periodu", kazao je on, ističući da će to utvrditi kako će banka poslovati na duži rok.Još je poručio da Studentska lista poziva nadležne da sprovedu sve mere da bi se sačuvala finansijska stabilnost.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
