Dr Darko Donevski, srpski astrofizičar, pisac i naučni komunikator, jedan od vodećih svetskih istraživača svemira, povukao je nesvakidašnji i duboko simboličan potez u naučnoj zajednici. “Pre godinu dana, teleskopima… Ceo tekst
Dr Darko Donevski, srpski astrofizičar, pisac i naučni komunikator, jedan od vodećih svetskih istraživača svemira, povukao je nesvakidašnji i duboko simboličan potez u naučnoj zajednici.
“Pre godinu dana, teleskopima ALMA i Džejms Veb, moj tim i ja smo otkrili 17 galaksija u dubokom svemiru. U čast studenata, odlučio sam da jednu od njih nazovem SL3. Ova galaksija je, baš kao i studenti, prešla dug put da bi njena svetlost došla do nas. Neke od zvezda u njoj su jako mlade, tek rođene, a druge su nastale pre više od 7 milijardi godina. Ona ima i veliki rezervoar molekulskog gasa, od kojeg će i dalje praviti nove zvezde.
SL3 je dugo bila “nevidljiva” optičkim teleskopima zbog gasa i prašine (ugljenika) kojim je ispunjena. Međutim, teleskopi ALMA i Veb otkrili su da u svom centru SL3 krije izuzetan sjaj, potpomognut procesom stvaranja novih generacija zvezda. Sijaće još 3 milijarde godina!
Čak i kada SL3 prestane intenzivno da stvara nove zvezde, njena priča ne mora biti završena.
U njoj i dalje postoji kosmička prašina, trag prošlosti, ali možda i deo neke nove budućnosti. Jer ni u svemiru, kao ni među ljudima, promene ne prestaju onda kada sve naizgled utihne.
Formalno, galaksije dobijaju “zvanična” kataloška imena od strane međ. astron. unije, i ona su suvoparna i dosadna. Zato sam odlučio da pribegnem čestoj praksi u nauci, i davanju simboličkog, neformalnog imena, koje će se koristiti u medijima, naučnim radovima i konferencijama”, napisao je dr Donevski na svom profilu na društvenoj mreži X.
Ovim gestom dr Donevski je još jednom potvrdio neraskidivu vezu između nauke i društvene stvarnosti, podsećajući da su mladi ljudi i nauka pokretačka snaga svake budućnosti.
