Da li je novac Alta banke korišćen za kupovinu “Idee“, “Rode“ i “Merkatora“ – jedno je od ključnih pitanja koje bi trebalo da bude razjašnjeno u stečajnom postupku, poručuje Ivana Matić, bivša vršiteljka dužnosti… Ceo tekst
Da li je novac Alta banke korišćen za kupovinu “Idee“, “Rode“ i “Merkatora“ – jedno je od ključnih pitanja koje bi trebalo da bude razjašnjeno u stečajnom postupku, poručuje Ivana Matić, bivša vršiteljka dužnosti direktorke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Bivša vršiteljka dužnosti direktorke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Ivana Matić ističe da “Idea“, “Roda“ i “Merkator“ mogu da nastave redovno poslovanje uprkos stečaju Alta banke, jer je reč o kompanijama koje nisu direktno u njenom vlasništvu.
Objasnila je da je kompanija “Alta ritejl“, čiji je vlasnik Davor Macura, 13. oktobra završila transakciju kupovine trgovinskih lanaca, dok je stečaj nad Alta bankom otvoren 3. novembra.
“Roda“, “Merkator“ i ostale kompanije koje su kupljene, odnosno za koje je transakcija završena 13. oktobra, mogu da nastave da posluju kao i ranije. Oni su kupili samo udeo, znači promenio se vlasnik – objasnila je Matićeva.
Istakla je da su trgovinski lanci imali račune u više poslovnih banaka, a ne samo u Alta banci, što im omogućava da nesmetano obavljaju transakcije.
Njihovo poslovanje nije ugroženo u tom delu. Oni imaju transakcije i preko svih drugih banaka, što je uobičajeno, jer velika kompanija ne radi samo sa jednom bankom – navela je Matićeva.
Govoreći o sudbini oko 6.500 zaposlenih u trgovinskim lancima, Matićeva je ocenila da u ovom trenutku nema razloga za zabrinutost, jer prodavnice nastavljaju redovno da rade. Posebno je istakla značaj dogovora kompanije Idea sa dobavljačima, kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje prodavnica.
Koliko ja imam saznanja, juče je “Idea“ imala sastanak sa svojim dobavljačima. Najvažnije je da u ovom trenutku svi oni budu u koordinaciji, da se nastavi snabdevanje prodavnica, pošto je to jedan od najvećih i najznačajnijih lanaca u Srbiji – rekla je Matićeva.
Naglasila je da ne postoji automatska veza između stečaja Alta banke i eventualnog stečaja kompanija koje je kupila “Alta ritejl“.
Oni trenutno nisu ugroženi, s obzirom na to da prodavnice normalno posluju i da sve normalno funkcioniše. Nisu direktno povezani i nije direktno vlasništvo Alta banke u njihovom sistemu – istakla je Matićeva.
Prema rečima Matićeve, jedno od najvažnijih pitanja u predstojećem stečajnom postupku biće utvrđivanje porekla novca kojim je „Alta ritejl“ kupila trgovinske lance.
Navela je da je kupoprodajna transakcija završena 13. oktobra i da je novac isplaćen “Fortenovi“, ali da tek treba utvrditi da li je kupovina finansirana kreditom Alta banke.
Ovo da li je “Alta ritejl“ uzeo kredit od Alta banke, to će se tek videti – rekla je Matićeva.
Ukoliko se utvrdi da je „Alta ritejl“ koristila kredit Alta banke za kupovinu Idee i Rode, ta sredstva će morati da budu vraćena, objasnila je Matićeva.
U ovom trenutku neće doći do promene vlasništva, ali ukoliko je “Alta ritejl“ uzela kredit od Alta banke da bi kupila “Ideu“ i “Rodu“, ona mora da vrati ta sredstva – naglasila je Matićeva.
Ukazala je i da bi imovina mogla da bude predmet daljih postupaka ukoliko se utvrdi da je stečena nezakonitim radnjama.
Ako se utvrdi da je to imovina stečena na sumnjiv način ili nekim nedozvoljenim radnjama, ona može biti oduzeta – rekla je Matićeva.
Matićeva smatra da će stečajni postupak Alta banke biti dugotrajan i složen, kao i da će biti neophodno uključivanje drugih nadležnih organa.
Sto posto sam sigurna da sama Agencija za osiguranje depozita ne može sve da utvrdi i da će ovde međunarodne organizacije i organi koji trenutno rade istrage, tužilaštvo, morati biti uključeni i u tok i u postupak sprovođenja stečajnog postupka nad Alta bankom – rekla je Matićeva.
Posebno je ukazala na značaj finansijske forenzike, koja omogućava praćenje novčanih tokova i utvrđivanje eventualnih nezakonitih transakcija.
Danas se novac može pratiti, postoji finansijska forenzika kojom se ja takođe bavim i trag novca se vidi. Nekad je to bilo nevidljivo. U današnje vreme moguće je da se isprati sa velikim procentom uspešnosti – istakla je ona.
Naglasila je da je jedan od najvažnijih zadataka da se eventualno nezakonito izneta sredstva pronađu i vrate u stečajnu masu, kako bi se omogućila isplata poverilaca.
Najvažniji zadatak je da se taj novac vrati i da uđe u stečajnu masu, kako bi se od tog novca mogli namiriti poverioci, odnosno isplatiti sredstva deponentima banke, bilo da su pravna ili fizička lica – zaključila je Matićeva.
Izvor: RTS
