Sve vesti
Foto iz članka: InsajderStojanović Džiga (Za Kragujevac. ZNAMO SE): Zašto je JSP Kragujevac otvorilo račun u Alta banci pred oduzimanje dozvole
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst164 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 164 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Osvrt na oktobar: Pobeda "Studentske liste", slavlje na Slaviji, promene u medijima, uništavanje dokumenata i masovni protesti u Francuskoj (FOTO/VIDEO)
Izbori i pobeda "Studentske liste", Aleksandar Vučić priznaje poraz, slavlje na Slaviji, mediji se izvinjavaju, urednici podnose ostavke, institucije rade svoj posao, masovni protesti u Francuskoj i železnička nesreća u Španiji - sve su to vesti koje su obeležile ovaj oktobar 2026. godine.
Do izbornog dana, 25. oktobra, Srbija je prošla kroz mesec u kojem je izborni proces bio poprište političkih nadmetanja, a izborni uslovi jedna od ključnih tema.
Dok su kolone studenata pešačile ka Beogradu, a vlast organizovala skupove u više od 150 mesta širom Srbije, političke bitke vodile su se i u institucijama – kroz odluke Republičke izborne komisije (RIK), prigovore i pitanja u vezi sa biračkim spiskom.
RIK je u noći između 4. i 5. oktobra, na sednici završenoj u 2.10 posle ponoći, usvojio predlog Ministarstva spoljnih poslova (MSP) da se u inostranstvu glasa po satu Srbije - što je u stratu izazvalo otpor i negodovanje.
Kritičari ove odluke među članovima RIK-a ocenili su da je jedini motiv donošenja - da se dijaspori oteža ostvarenje biračkog prava, a od Ministarstva spoljnih poslova (MSP) kao inicijatora ove ideje su tražili objašnjenje zašto je predložilo ovakvo rešenje.
Za glasanje u inostranstvu, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), prijavilo se više od 100.000 građana, naspram oko 39.000 koliko ih se prijavilo za izbore 2023. godine.
Glasanje je bilo organizovano na 93 biračka mesta u 37 država, uključujući 28 biračkih mesta u Bosni i Hercegovini.
Na prethodnim izborima birači u inostranstvu glasali su na 81 biračkom mestu.
Član RIK-a Dušan Dinčić ocenio je da je „ciljano rađeno tako da se ljudima onemogući da glasaju“.
S druge strane, ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić je tvrdnje o opstrukciji nazvao „potpunom laži“ i naglasio „rekordan broj obrađenih prijava”.
Ipak, CRTA je procenila da je oko 22.000 birača ostalo bez mogućnosti da glasa, a član Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Stranke slobode i pravde Marko Dimić nabrojao je čak 34 grada sa više od 100 prijavljenih u kojima mesto nije otvoreno biračko mesto.
Među njima našla se Vićenca, Bratislava, Vankuver i Majami.
Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević ponavljao je da je komisija „vezana predlozima ovlašćenih predlagača“, dok je članica Sofija Mandić upozorila da bi se RIK na taj način „krio iza Ministarstva“.
Prigovor Studentske liste RIK je odbio tek posle isteka zakonskih 72 sata, a Upravni sud je 17. oktobra odbio žalbe zaključkom da je RIK pravilno primenio zakon.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je više biračkih mesta, a javno su se oglasile i bivše diplomate.
Bosna i Hercegovina je, uprkos najavi ministra Elmedina Konakovića da će „poslati kući“ osoblje ambasade, na kraju dala saglasnost za glasanje državljana Srbije.
Kada je reč o Privremeni izveštaj ODIHR-a (16. septembar–7. oktobar) beleži „višegodišnju političku krizu i polarizaciju“ i neispunjene preporuke o pritiscima na birače, zloupotrebi javnih resursa, finansiranju kampanje, nezavisnosti regulatora i bezbednosti novinara.
CRTA je u prve tri nedelje zabeležila 49 incidenata i ocenila da su izbori „već sada nedemokratski i neravnopravni“, a opoziciji je televizija sa nacionalnom frekvencijom posvetila duplo manje vremena nego vlasti.
Transparentnost Srbija je upozorila da je funkcionerska kampanja „nominalno regulisana, a u praksi dozvoljena“ jer zakon dopušta promotivne aktivnosti koje su „planirane“ unapred; ministar poljoprivrede najavio je više od 50 aktivnosti, gradonačelnik Niša 73. CEPRIS je utvrdio da je od 61 prigovora RIK usvojio dva, a da je Upravni sud odbio 12 od 13 žalbi, na nejavnim sednicama.
Privremeni izveštaj ODIHR-a, koji je obuhvatao period od 16. septembra do 7. oktobra, ukazao je na „višegodišnju političku krizu i polarizaciju“, kao i na neispunjene preporuke koje se odnose na pritiske na birače, zloupotrebu javnih resursa, finansiranje kampanje, nezavisnost regulatora i bezbednost novinara.
CRTA je tokom prve tri nedelje kampanje zabeležila 49 incidenata i ocenila da su izbori „već sada nedemokratski i neravnopravni“.
Prema njenim nalazima, opozicija je na televizijama sa nacionalnom frekvencijom dobila dvostruko manje vremena od predstavnika vlasti.
Transparentnost Srbija upozorila je da je funkcionerska kampanja „nominalno regulisana, a u praksi dozvoljena“, jer zakon ostavlja prostor za promotivne aktivnosti koje su „planirane“ unapred.
Tako je ministar poljoprivrede najavio više od 50 aktivnosti, dok je gradonačelnik Niša najavio 73. CEPRIS je, analizirajući postupanje izbornih institucija, utvrdio da je RIK od 61 podnetog prigovora usvojio dva, dok je Upravni sud odbio 12 od ukupno 13 žalbi.
O žalbama je odlučivano na nejavnim sednicama.
Uoči izbora zabeleženi su brojni incidenti i međusobne optužbe za pritiske i nasilje.
Student Petar Živković izjavio je da njega i njegove kolege prate vozila, navodeći da je 4. oktobra ispred svoje zgrade video načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička u društvu desetak ljudi.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić odgovorila je da Živković taj slučaj „nije prijavio policiji“.
Studenti su prijavili i zaustavljanje kamiona sa promotivnim materijalom, dok je advokatica podnela krivičnu prijavu zbog navoda da je špijunski softver Pegasus korišćen na telefonu jedne studentkinje.
U Kaluđerici je student ranjen kosom za travu, dok je u Nišu Mateja Nikolić priveden i zadržan zbog navodnog napada na aktivistkinju Srpske napredne stranke (SNS).
Veštačenjem nisu utvrđene povrede, a Nikolić je potom pušten da se brani sa slobode.
Istovremeno, kandidatkinja SNS-a Dina Vučinić prijavila je pretnje smrću.
Policija je razdvajala skupove naprednjaka i zborova u Nišu, na Konjarniku i Novom Beogradu.
Na izborima, koje su mnogi unapred nazivali istorijskim, učestvovalo je 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata, koji su se nadmetali na 8.392 biračka mesta.
Završni predizborni skup Studentske liste „Studenti pobeđuju“ održan je 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, gde su studenti i građani pristizali iz šest pravaca, uključujući kolone koje su prethodnih dana pešačile iz više gradova Srbije.
Skup je okupio studente, građane i kandidate liste, a obeležili su ga pozivi na promene, pravdu, slobodu i odgovornost institucija.
Nosilac liste “Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić tražio je „pobedu sa pola miliona glasova razlike“.
Ponavljao je da će prihvatiti izborni poraz, ali i da je on „osim da se desi čudo, nemoguć“.
Socijalistička partija Srbije (SPS), uz odlazak Branka Ružića i Borisa Milićevića, poručila je da „nema političke stabilnosti bez SPS-a“ i da više neće biti „partner koji se tek tako podrazumeva“.
Šef odborničke grupe „Za Kragujevac – ZNAMO SE“ u Skupštini grada Kragujevca, dr Miroslav Stojanović Džiga, javno je pozvao direktora Javnog stambenog preduzeća (JSP) Kragujevac Andreju Ilića da odgovori zašto je to preduzeće u avgustu otvorilo račun u Alta banci, nepunih tri meseca pre nego što je ta banka ostala bez dozvole za rad.
Studentska lista pobedila, Vučić priznao poraz
Vanredni parlamentarni izbori održani 25. oktobra 2026. ušli su u istoriju kao dan rekordne izlaznosti i političkog preokreta kakav Srbija nije videla od 5. oktobra 2000.
Studentska lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je apsolutnu većinu, a nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ još iste večeri priznao je poraz.
Od zahteva studenata za raspisivanje vanrednih izbora 5. maja prošle godine do njihovog raspisivanja 9. septembra prošlo je više od godinu dana.
Birališta su otvorena u 7 časova, a redovi su se formirali već pre otvaranja, ne samo u Srbiji nego i u dijaspori: u Torontu, Los Anđelesu, Beču, Berlinu i drugim gradovima.
Glasalo se na 8.392 biračka mesta, a pravo glasa imalo je 6,45 miliona birača.
Prema podacima RIK-a, na izbore je izašlo 4.433.055 birača, odnosno 68,99 odsto od upisanih birača.
Posmatrači su beležili brojne nepravilnosti.
CeSID je do 17 časova zabeležio oko 260 prijava, a Crta je utvrdila da je fotografisanje listića zabeleženo na svakom četvrtom biračkom mestu do podne, a kasnije na oko 40 odsto mesta.
Nepravilna upotreba UV lampe i spreja zabeležena je na petini mesta, a pritisci na birače na gotovo trećini.
Povrede tajnosti, porodično i grupno glasanje, glasanje bez lične karte u Čačku i višestruko ubacivanje listića u Žablju i Sjenici bili su među najčešćim primedbama.
Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević tvrdio je da glasanje teče uredno, sa "manjim nepravilnostima koje članovi biračkog odbora uspešno rešavaju".
Izborni dan obeležili su i slučajevi nasilja.
U selu Pavlovac kod Vranja napadnuti su novinari Mihajlo i Jelena Stojković, zbog čega su uhapšene dve osumnjičene osobe.
Na Zvezdari su napadnuti posmatrači Mreže za izborni monitoring, dok je advokat Predrag Jovanović tvrdio da mu je tokom incidenta prećeno pištoljem.
Kod biračkog mesta u Pančevu maskirana grupa napadala je ljude štanglama i bakljama.
U Leskovcu je, nakon sukoba članova biračkog odbora, polomljena glasačka kutija, dok su u Lazarevcu povređena dvojica policajaca u incidentu ispred prostorija SNS-a, nakon čega je policija upotrebila suzavac.
Tužilaštvo je saslušalo i osumnjičenog za nabavku eksplozivnih naprava radi izazivanja nemira.
Istovremeno, pojedine prijave izbornih nepravilnosti, među kojima su navodi o kupovini glasova u Zemunu i postojanju paralelnih biračkih spiskova u Kladovu i Negotinu, nisu dobile potvrdu tužilaštva.
Policija u opremi za razbijanje demonstracija zatvorila je Ulicu kralja Milana kod RIK-a, a studenti u blokadi pozvali su građane da izbegavaju mesta s pojačanim prisustvom policije i ostanu mirni.
Nakon zatvaranja birališta u 20 časova, Vučić je na konferenciji priznao da je njegova lista izgubila.
Rekao je da će Studentska lista imati između 135 i 140 mandata, a njegova oko 105, uz napomenu da lista „neće osporavati rezultate“.
Istovremeno je studente nazvao „izvođačima prljavih radova“ i optužio ih da deluju uz podršku stranih država, a najavio je da će nova vlast „do marta ili aprila“ uvesti sankcije Rusiji.
Studenti su na mreži X objavili „Srbija je slobodna.“
Prema preliminarnim rezultatima, Studentska lista osvojila je 53,04 odsto obrađenih glasova, dok je lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" osvojila 38,97 odsto.
Lista SPS-a Ivice Dačića dobila je 2,17 odsto i nije prešla cenzus, što je Dačić nazvao „jednom izgubljenom bitkom“.
Izlaznost je iznosila oko 68,8 odsto.
Projekcija CeSID-a i Ipsosa na 100 odsto uzorka daje Studentskoj listi 141 mandat, „Ujedinjenoj Srbiji“ 103, uz po dva mandata Savezu vojvođanskih Mađara i Albanskoj koaliciji te po jedan listama Rasima Ljajića i SDA Sandžaka.
Ostale liste, uključujući „Evropsku Srbiju“ i „Autentičnu desnicu“, nisu prešle cenzus.
Geografski, Studentska lista pobedila je u svih 17 beogradskih opština, uz 63 odsto u Beogradu, a u Novom Sadu 63,2 odsto.
„Ujedinjena Srbija“ pobedila je na jugu i istoku Srbije, u Vranju, Leskovcu i Prokuplju, te na Kosovu i Metohiji sa 71,6 odsto.
U dijaspori je Studentska lista osvojila oko 89 odsto glasova.
Raša Nedeljkov iz Crte naveo je da je prednost studenata iznosila najmanje pola miliona glasova.
Reakcije političkih aktera bile su brojne.
Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta čestitali su pobedu i ponudili podršku reformama vladavine prava, medijskih sloboda i borbe protiv korupcije.
Čestitali su i premijer Mađarske Peter Mađar, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Milojko Spajić, generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berse i Milorad Dodik.
Stejt department je saopštio da se raduje saradnji sa novoizabranim poslanicima.
Američka agencija AP ocenila je da je reč o „tektonskom političkom preokretu“.
Širom zemlje građani su slavili - na Slaviji, Trgu republike i Terazijama u Beogradu, u Novom Sadu uz traktore poljoprivrednika, u Nišu, Kragujevcu, Čačku, Subotici i drugim gradovima.
Prvi put posle više od godinu dana otvoren je Pionirski park, u kojem je bilo šatorsko naselje pristalica vlasti, poznato kao „Ćacilend“.
Građani su srušili ograde i šatore, a jedan šator je izgoreo.
Sutradan je počelo čišćenje parka.
Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, najavio je „oslobađanje institucija“ kao prvi cilj.
Vrhovno javno tužilaštvo traži izveštaje o bezbednosti novinara, a Udruženje sudija i tužilaca pozvalo je kolege da ostanu profesionalni.
Iza dana slavlja stoji težak posao: izgradnja institucija u duboko podeljenom društvu, bez odmazde, ali uz ispunjenje obećanja zbog kojih su građani izašli u rekordnom broju.
Informer, REM i lavina ostavki u javnim servisima
Odmah nakon izbora i proglašenja pobede “Studentske liste”, politički preokret prelio se na medijsku scenu.
Upad grupe ljudi u televiziju Informer u noći proslave pokrenuo je pitanje odgovornosti institucija, dok su javni servisi RTS i RTV ostali bez rukovodstva.
U noći 26. oktobra, dok se slavila izborna pobeda, grupa za sada neidentifikovanih ljudi upala je u prostorije televizije Informer i prekinula redovan program.
Prethodno su se okupili ispred zgrade i skandirali uvredljive parole glavnom uredniku Draganu J.
Među okupljenima bila je i Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, stradalog u padu nadstrešnice, koja je tvrdila da su u programu Informera prethodno izrečene teške uvrede na račun njenog sina.
Vučićević pozvao je policiju, ali je, prema izveštajima, nije bilo u zgradi dok su okupljeni bili unutra.
Policija je stigla tek kasnije, u opremi za razbijanje demonstracija.
Aleksandar Vučić ocenio je upad kao „nasilje bez presedana“, istovremeno optužujući deo policije da nije reagovao kako bi se „dodvorio novim vlastima“.
Studenti u blokadi odmah su poručili da ne podržavaju upade u medije i institucije niti na njih pozivaju, te da će se za slobodu medija boriti u Skupštini.
Kandidatkinja Ana Dimitrijević rekla je da nema kredibiliteta da osudi gnev majke stradalog, ali da se na ovaj način ništa ne rešava.
Uoči sledeće večeri studenti su upozorili da imaju razloga da veruju da će „određena interesna grupa pokušati da izrežira incidente“ i prebaci odgovornost na njih.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku isključio je odgovornost studentskog pokreta, s obzirom na to da Skupština još nije konstituisana, i istakao da su za bezbednost i dalje odgovorni isti ljudi koji su tu funkciju obavljali pre izbora.
Upozorio je i da je izjava Aleksandra Vučića da će se „samoorganizovati“ ukoliko institucije ne reaguju – pretnja.
Član Saveta REM-a Rodoljub Šabić ocenio je da je upad u Informer direktna posledica izostanka reakcije nadležnih institucija.
Ukazao je da je ta televizija ostala zaštićena od monitoringa, dok je predlog sankcije, za koji tvrdi da je bio jedino zakonski moguć, u Savetu REM-a završio nerešenim glasanjem 4:4.
Dubravka Valić Nedeljković navela je da se protiv Informera vodi više od hiljadu tužbi, ističući da su „četiri politički instrumentalizovana člana“ REM-a sistematski odbijala da procesuiraju prijave protiv te televizije.
Medijska udruženja, organizacije civilnog društva i novinarske katedre iz Beograda, Novog Sada i Niša podneli su REM-u inicijativu za oduzimanje dozvole televiziji Informer.
Dokument na 52 strane, koji je podržalo 32 organizacije, navodi niz povreda medijskih propisa.
Predsednik Saveta REM-a Stevica Smederevac upozorio je da bi donošenje odluke mimo zakonom propisane procedure moglo dovesti do njenog poništavanja pred Upravnim sudom.
Savet je potom jednoglasno pokrenuo postupak protiv Informera i Televizije Prva, dok je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka protiv N1.
Odluke o eventualnim merama očekuju se na narednoj sednici, najavljenoj za utorak ili sredu.
Generalna direktorka RTS-a Manja Grčić, koja je tu funkciju obavljala od 11. februara 2026. godine, podnela je ostavku, što su prethodno zahtevali sindikati, neformalne organizacije zaposlenih i Studentska lista.
Njena ostavka usledila je nakon smene glavne urednice Informativnog programa Bojane Mlađenović i imenovanja Borivoja Uskokovića, koji je potom smenio osam urednika, među njima urednike dopisništva, regionalnog programa, emisije „Oko“, sajta, programa za dijasporu i centralnog Dnevnika.
Uskoković je smene obrazložio tvrdnjom da dosadašnji urednici nisu radili u javnom interesu, navodeći da je na tu funkciju imenovan na predlog sindikata i Studentske liste.
Novi urednički kolegijum RTS-a uputio je građanima izvinjenje, nazvavši ga „prvom merom ozdravljenja“, ali su studenti u blokadi poručili da izvinjenje ne prihvataju, već samo ostavke.
Promene se najavljuju i u Radio Beogradu, gde bi glavni urednik Nebojša Nikolić trebalo da podnese ostavku nakon imenovanja vršioca dužnosti direktora, dok će Jutarnji program ponovo voditi ranije smenjeni voditelji.
Ostavku je podneo i generalni direktor RTV-a Goran Karadžić, nakon što je to učinilo više urednika, uz obrazloženje da je “red da i on ode” nakon urađene tranzicije uredničkih poslova.
Dok se javni servisi menjaju, u privatnim medijima stiže suprotna vest.
Predstavnici „Alpak kapitala“ saopštili su da nameravaju da 31. oktobra ugase štampano izdanje novina „Nova“, uz otpuštanje honorarnih saradnika „Nove“ i „Radara“ i gašenje foto servisa Profimedia i EPA.
Redakcija je saopštila da su odluke donete jednostrano, nakon pokušaja postavljanja Marka Stjepanovića na mesto glavnog urednika portala Nova.rs 8. oktobra.
Redakcija „Radara“ odbila je da saučestvuje u „puzajućem ukidanju“ nedeljnika, nazvavši odluku „direktnom cenzurom i nasiljem“.
Rad tužilaštva, uništavanje dokumenata, ukidanje banke
Već u prvim danima nakon proglašenja pobede Studentske liste u Srbiji se dogodilo ono što godinama nije - institucije koje su godinama ćutale odjednom su počele da se oglašavaju.
Vrhovno tužilaštvo formiralo je komisiju za nadzor, tužilaštva traže od policije da spreči uništavanje spisa, a Narodna banka u petak uveče oduzima dozvolu jednoj banci.
Nameće se pitanje - ako je sve ovo moglo „koliko od juče“, zašto nije urađeno prekjuče?
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je u sredu, 28. oktobra, na adrese 89 tužilaštava, uključujući Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu i Novom Sadu i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), poslala opšte obavezno uputstvo kojim se svim glavnim tužiocima nalaže da članovima petočlane komisije bez odlaganja omoguće uvid u svaki traženi predmet.
Neizvršavanje uputstva predstavlja disciplinski prekršaj.
Komisija, koju predvodi tužilac Goran Ilić, najpre je posetila Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović, i preuzela šest predmeta, među kojima je i slučaj „zvučnog topa“.
Ilić je rekao da je zadatak komisije da utvrdi „da li je bilo tužilaca koji su, vođeni političkim pritiscima, kršili ljudska prava“.
Beogradsko VJT odgovorilo je da je to „četvrti komisijski nadzor“ u dve godine i da su „neprimereni naslovi“ u medijima, a potom da je pod „kontinuiranim pritiskom“ zbog navodnog „lojalističkog“ postupanja.
Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu nazvalo je nadzor „redovnom praksom“, a pisanje o njemu „targetiranjem javnih tužilaštava“.
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca, ocenila je da je to „krizni menadžment“ i da je vrhovna tužiteljka to mogla da učini „mnogo ranije“, ali da je rezultat važniji od motiva.
„Po zakonu, ona je i ranije imala mogućnost da ovo uradi.
Ali hajde da damo priliku komisiji da vidimo šta će da proistekne iz njihovog rada.
Da se ne vrtimo oko motiva, već da se fokusiramo na rezultate.
Ja mislim da su ti rezultati u ovom momentu neophodni.
Poverenje građana u rad javnog tužilaštva, pre svega zbog postupanja pojedinih tužilaštva, je totalno srozano.
Tako da - nikada nije kasno“, rekla je Komlen Nikolić.
Beogradski centar za ljudska prava pozdravio je nadzor, ali je podsetio da je Vrhovno tužilaštvo 7. oktobra odbilo zahtev za vanredni nadzor u predmetu zvučnog topa sa rečima da „nema osnova za postupanje“, da nije reagovalo u slučajevima policijskog zlostavljanja studentkinje, smrti Dalibora Dragijevića u policijskom zadržavanju u Boru i sumnji na Pegasus.
Drugo obavezno uputstvo, od 29. oktobra nalaže tužiocima da zatraže od policije da spreči uništavanje službenih spisa u državnim institucijama, bankama, BIA i VOA, uz navod o krivičnom delu iz člana 328 Krivičnog zakonika.
Uputstvo je usledilo nakon navoda sindikata ASNS da se u Republičkom fondu PIO „nekoliko dana, ali i noći, odmah nakon objavljivanja rezultata izbora“ uništava dokumentacija pomoću seckalica, iza zaključanih vrata na trećem spratu zgrade.
Sindikat je podneo krivične prijave protiv direktora Fonda Relje Ognjenovića.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je izuzimanje sačuvanih kesa, dok je od Državne revizorske institucije zatraženo da se izjasni o tome da li je od 2022. godine kontrolisala trošenje javnih sredstava Fonda.
Iz Fonda PIO tvrde da je reč o redovnom usitnjavanju poverljivih podataka, u skladu sa ISO standardima.
Inspektori Uprave kriminalističke policije (UKP) izneli su 30. oktobra iz zgrade Fonda PIO crne džakove i kutije.
Dragan Domazet iz sindikata rekao je da su policajci bili „korektni i profesionalni“, ali da je „veći deo materijala, nažalost, odnet i verovatno negde uništen“.
Policija je boravila i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu obezbedilo „više džakova“ dokumentacije.
S druge strane, Treće osnovno javno tužilaštvo utvrdilo je da se u desetak džakova ostavljenih ispred opštine Zemun nalaze škartirane kopije, dok su originali u zgradi opštine, zbog čega „nisu utvrđeni osnovi sumnje“ da je izvršeno krivično delo.
Slobodan Ilić, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, upozorio je da se tragovi u povezanom digitalnom sistemu teško brišu, ali i da „džakovi sami po sebi nisu dokaz krivičnog dela“.
Studenti u blokadi pozvali su zaposlene u institucijama da prijave nezakonitosti na adresu [email protected] i saopštili da su do sada dobili „nekoliko stotina mejlova“.
Docent Nemanja Karović, kandidat Studentske liste, izjavio je gostujući na RTS-u da je sprečen pokušaj iznošenja oko milijardu dinara iz Poštanske štedionice.
Narodna banka Srbije je u saopštenju, ne navodeći imena, upozorila na one koji „olako iznose neproverene sumnje i podstiču neizvesnost“, dok je Poštanska štedionica demantovala Karovićeve navode, poručivši da “takav pokušaj nije postojao”.
Ipak, tužilaštvo je 27. oktobra od NBS-a zatražilo podatke o odlivima novca jedne banke ka inostranstvu.
NBS je 30. oktobra dostavila podatke zaključno sa 20. septembrom, uz obaveštenje da izveštaj za traženi period neće moći da dostavi pre 4. novembra.
Prema navodima Stojanovića Džige, uvidom u jedinstveni registar računa utvrdio je da, od kragujevačkih javnih preduzeća, jedino JSP Kragujevac ima račun u toj banci.
JSP je, kako tvrdi, taj račun otvorio 14. avgusta ove godine.
Narodna banka Srbije je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d.
Beograd, uz obrazloženje da se finansijsko stanje banke znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata.
Stojanović Džiga od direktora Ilića traži odgovore na dva pitanja:
- Iz kojih potreba i sa kakvim obrazloženjem je JSP Kragujevac otvorilo u avgustu mesecu račun u Alta banci, čija je likvidnost već tada bila duboko upitna?
Koliko se tačno novca nalazilo na tom računu u trenutku oduzimanja dozvole za rad Alta banci? pita Stojanović Džiga.
On je pozvao i članove nadzornih odbora javnih preduzeća da posao obavljaju isključivo po zakonu, a ne po partijskom diktatu.
Ocenio je da je njihova zakonska dužnost da kontrolišu rad direktora i štite imovinu preduzeća, a ne da, kako je naveo, služe kao „protočni bojler za štetne političke odluke“.
Pored pitanja o Alta banci, Stojanović Džiga je pokrenuo i pitanje rekonstrukcije gradske Tržnice.
Tvrdi da krivična prijava podneta 2020. godine, povodom, kako je naveo, uništenja tog objekta i nastale milionske štete, i dalje stoji nerešena u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.
Od tužilaštva zahteva da hitno podigne optužnicu protiv odgovornih.
Saopštenje je deo šire ocene Stojanovića Džige da je, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, aktuelna lokalna vlast u Kragujevcu, koju predvodi koalicija SNS-SPS-300 Kragujevčana, izgubila politički legitimitet da dalje upravlja gradom.
