U Srbiji se sutra održavaju vanredni parlamentarni izbori i građani izlaze na birališta kako bi izabrali novi saziv Narodne skupštine. Pored prava da slobodno odluče da li će glasati i kako će glasati, kao i da tajno daju svoj glas, birači imaju i obavezu da poštuju određena pravila. Da bi izborni dan protekao regularno, važno je da građani znaju šta je dozvoljeno, a koja su ponašanja najstrože zabranjena na biračkom mestu i u njegovoj neposrednoj okolini.
Iz CRTE napominju da je na biračkom mestu i neposredno ispred njega zabranjeno isticanje propagandnih materijala i simbola političkih stranaka i podnosilaca izborne liste – nalepnica, bedževa i svih drugih predmeta sa takvim simbolima.
Takođe, zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih osoba koje nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora.
Na biračkom mestu niko ne sme da fotografiše druge, a zabranjeno je i da se, van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska, prave spiskovi birača koji su izašli na glasanje ili nisu izašli na glasanje.
Zabranjeno je i da članovi biračkog odbora dopisuju birače u izvod iz biračkog spiska.
Zakon o izboru narodnih poslanika nalaže i da niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što je glasao ili što nije glasao i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.
Važeći je svaki glasački listić na kome se na nesumnjiv način može utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, navode iz CESID-a.
To znači da je listić važeći ako je birač, na primer, zaokružio samo redni broj ispred izborne liste, zaokružio naziv izborne liste, zaokružio ime nosioca izborne liste, zaokružio ime, broj i naziv izborne liste, zaokružio jednu izbornu listu, a ostale precrtao ili zaokružio jednu izbornu listu, a na listiću dopisao poruku ili nacrtao nešto, pod uslovom da je jasno za koju listu je glasao.
Glasački listić je nevažeći ako je prazan ili ako se na osnovu onoga što je na njemu označeno ne može pouzdano utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao.
To je, između ostalog, slučaj kada je zaokruženo ili podvučeno više rednih brojeva; zaokruženo ili podvučeno više naziva izbornih lista, zaokruženo ili podvučeno više imena nosilaca izbornih lista ili su oznake na listiću takve da nije moguće pouzdano utvrditi izbor birača.
Kako navode iz CRTE, svaki građanin može da glasa sa dokumentom koji sadrži JMBG (jedinstveni matični broj građana) – to može biti važeća lična karta ili važeći pasoš. Oni koji su započeli proceduru promene lične karte kod sebe moraju da imaju potvrdu MUP-a.
U slučaju da je neko promenio prezime, svakako može da glasa ako su drugi podaci (ime i JMBG) ostali isti.
Da bi bili sigurni gde tačno glasaju, građani broj svog biračkog mesta mogu da provere na sajtu upit.birackispisak.gov.rs.
Moguće je glasati i bez poziva za glasanje i taj poziv ne mora da se nosi na biračko mesto, niti birački odbor sme kao uslov za glasanje da postavi pokazivanje tog poziva.
Oni koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu, mogu to učiniti van njega, a Gradska izborna komisija u Nišu objavila je nedavno koja je procedura za to.
Glasanje je tajno – niko nikome ne mora da odgovori na pitanje da li je i za koga glasao i zašto jeste ili nije glasao, bez obzira na to da li mu je to pitanje postavio član biračkog odbora, posmatrač, novinar ili neki drugi birač.
Birački odbor je u obavezi da svim biračima koji se u trenutku kada se zatvara biračko mesto, odnosno u 20 sati, zateknu u ili ispred biračkog mesta, omogući da glasaju.
Postoji nekoliko pravila koja moraju da se ispoštuju pre ubacivanja listića u kutiju. Najpre, UV lampom se proverava da li je birač već glasao.
Potom, birač daje ličnu kartu ili pasoš kako bi se utvrdio njegov identitet. Birački odbor zatim proverava da li se birač nalazi u biračkom spisku, a kada ga pronađe, birač se potpisuje i onda mu se na prst nanosi nevidljivi sprej.
Tek nakon toga se biraču daje listić za glasanje, nakon čega se odlazi iza paravana i popunajva glasački listić. Nakon što birač ubaci listić u kutiju, odmah napušta biračko mesto.
Građanin kojem birački odbor ne dozvoli da glasa ili smatra da mu je bilo povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, može podneti zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu.
Taj zahtev birač može da podnese u roku od 72 sata od zatvaranja biračkog mesta na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska.
Jedna od situacija u kojima može doći do toga da birački odbor spreči birača da glasa jeste ako je upisano da je on već glasao, a birač ima biračko pravo na tom biračkom mestu – ne postoji zakonska mogućnost da birački odbor dozvoli biraču da glasa.
Takođe, povreda prava može nastati ako, na primer, birački odbor ne dozvoljava građaninu da glasa jer mu se u ličnoj ispravi razlikuje prezime, što se dešava, recimo, nakon promene bračnog statusa.
Povreda prava nastaje i ako biraču nije omogućeno da glasa tajno, odnosno ako mu nije garantovana privatnost iza paravana za glasanje.
Zakon propisuje da zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi. Ako je zahtev nerazumljiv ili nepotpun, organ nadležan da o tom zahtevu odluči donosi rešenje kojim ga odbacuje.
Prigovor bi trebalo da sadrži označenje organa koji je nadležan da odluči po zahtevu, ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte birača, potpis podnosioca zahteva, tačno označenje biračkog mesta (naziv opštine, odnosno grada u kojem se nalazi biračko mesto i broj biračkog mesta) i tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo, činjenice na kojima se zasniva zahtev, kao i dokaze.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
