KosovoNajraniji tekst Kurir, 23. okt, 19:30

ŠTA SE TO MENjA U SB UN U VEZI KOSMETA? - INTERMAGAZIN

Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj UNMIK-u iznet je uravnoteženiji i pozitivniji izveštaj šefa misije uz kritiku prištinskih vlasti, a pokušaj SAD i Velike Britanije da otvore pitanje suspenzije misije nije uspeo.

2 medija · 2 teksta · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: Kurir

Pregled vesti

Hronologija

22. okt
Intermagazin (otvara se u novom prozoru)
ŠTA SE TO MENjA U SB UN U VEZI KOSMETA? - INTERMAGAZIN
Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji pokazala je da UNMIK misija ostaje, uprkos pokušajima SAD i Velike Britanije da se suspenduje. Posle dužeg vremena kritikovana je represija nad Srbima i njihovim… Ceo tekst
Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji pokazala je da UNMIK misija ostaje, uprkos pokušajima SAD i Velike Britanije da se suspenduje. Posle dužeg vremena kritikovana je represija nad Srbima i njihovim institucijama. Srbija mora da insistira na poštovanju Rezolucije 1244 i da pravdu za srpske žrtve učini delom međunarodne agende.
Prema oceni diplomate dr Zorana Milivojevića, jedna od najvažnijih poruka sednice jeste to što je izveštaj šefa UNMIK-a bio uravnoteženiji i pozitivniji nego prethodni, uz kritički osvrt na postupke prištinskih vlasti, kako u odnosu na Specijalizovana veća, tako i u pogledu odnosa prema srpskom narodu.
„Posle dugo vremena imali smo jedan kritički osvrt na represiju koja se primenjuje prema srpskom narodu i prema srpskim institucijama“, ističe Milivojević.
Pokušaji suspenzije UNMIK-a nisu uspeli
Milivojević ukazuje da su SAD i Velika Britanija ponovo pokušale da otvore pitanje suspenzije UNMIK-a, ali da do toga nije došlo. On smatra da se međunarodna atmosfera postepeno menja i da su pritisci i reakcije drugih učesnika na sednici ovoga puta bili slabiji nego ranije.
Za Srbiju je, naglašava on, posebno važno to što Rusija i Kina ostaju pri stavu da se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN mora dosledno da se štiti, kao i da status Kosova i Metohije pod mandatom Ujedinjenih nacija mora biti očuvan.
„Odlučnost Ruske Federacije i Kine je da se Rezolucija 1244 štiti do kraja, da se status Kosova i Metohije pod mandatom Ujedinjenih nacija apsolutno očuva i ubuduće i da nema govora o suspendovanju UNMIK-a kao civilne misije“, ističe Milivojević.
On dodaje da je za Beograd od ključnog značaja i to što obavezujući karakter rezolucije ostaje na snazi, jer predstavlja jedan od glavnih argumenata Srbije u međunarodnim odnosima kada je reč o Kosovu i Metohiji.
Priština bez ozbiljne političke platforme
Govoreći o nastupu predstavnika Prištine na sednici Saveta bezbednosti UN, Milivojević ocenjuje da se politika privremenih institucija i dalje oslanja na optužbe protiv Srbije i pokušaje njenog diskreditovanja, ali da takvi argumenti ovoga puta nisu imali značajniji odjek. Glauk Konjufca se koristio uobičajenim stereotipima, koji, pokazuje se, sve manje „piju vodu“.
Istovremeno, ponovo su upućeni pozivi na dijalog Beograda i Prištine, uz insistiranje na sprovođenju postignutih sporazuma, uključujući Ohridski dogovor, Briselski sporazum i formiranje Zajednice srpskih opština.
„Imamo ono standardno pozivanje na dijalog, pokušaj da se stvari vrate na politički teren. Prozivaju obe strane, ali i pozivaju na Ohridski sporazum i na Zajednicu srpskih opština, na potrebu da se ona uspostavi i da i Priština ispuni svoje obaveze“, navodi Milivojević.
Prema njegovim rečima, poruke sa sednice ukazuju i na to da postoji pritisak da se rad Specijalizovanih veća u Hagu ne dovodi u pitanje. Milivojević smatra da zapadni centri moći imaju interes da taj mehanizam nastavi da funkcioniše, između ostalog i kao sredstvo održavanja određene vrste političke ravnoteže u odnosu na Srbiju.
U tom kontekstu, on ukazuje i na pominjanje događaja u Banjskoj, ocenjujući da se time, po njegovom mišljenju, nastoji da i Srbija preuzme određene obaveze.
Srbija mora da pojača diplomatsku aktivnost
Milivojević smatra da Srbija nakon sednice Saveta bezbednosti UN treba da nastavi da drži pitanje Kosova i Metohije visoko na međunarodnoj agendi i da dosledno insistira na tri ključna zahteva.
Prvi je da pravda mora biti jednaka za sve, što podrazumeva da u procesuiranju zločina i utvrđivanju odgovornosti ne smeju biti zanemarene srpske žrtve.
Drugi je očuvanje Rezolucije 1244 i uloge Ujedinjenih nacija, uključujući obavezujući karakter tog dokumenta i međunarodni okvir u kojem deluju UNMIK i KFOR.
Treći je pojačana diplomatska aktivnost Srbije, koja bi, kako ističe Milivojević, trebalo da bude zasnovana na argumentima o neodrživosti kosovske nezavisnosti.
(Sputnjik)
19:30
Kurir (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu
SRUŠENI PLANOVI ALJBINA KURTIJA! Posle dužeg vremena, šef UNMIK-a u Savetu bezbednosti UN kritikovao represiju nad Srbima!
Srbija je u utorak na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Unmika maksimalno poremetila plan Prištine da se pod tepih stave srpske žrtve i da se sakrije istina o masovnim i brutalnim zločinima OVK na Kosovu i… Ceo tekst
Srbija je u utorak na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Unmika maksimalno poremetila plan Prištine da se pod tepih stave srpske žrtve i da se sakrije istina o masovnim i brutalnim zločinima OVK na Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija je, takođe, ogolila i teror Aljbina Kurtija koji i dalje traje nad Srbima, što se ogleda u činjenici da je Milorad Đoković iz okoline Peći osuđen na deset godina zatvora za navodni ratni zločin.
Uravnotežen izveštaj
Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Kurir da je to bilo primetno u izveštaju generalnog sekretara, u nastupu predstavnika UNMIK-a, ali i u kritikama čak i nekih stalnih članica Saveta bezbednosti koje inače imaju rezerve kad je u pitanju nastup Srbije. On dodaje da je to pokazatelj da se menja klima prema Srbiji i da argumenti naše zemlje dobijaju na težini i značaju, zbog čega ih u narednom periodu treba još više isticati i koristiti.
Milivojević je naveo da su SAD i Velika Britanija ponovo pokušale da otvore pitanje suspenzije UNMIK-a, ali da do toga nije došlo. On smatra da se međunarodna atmosfera postepeno menja i da su pritisci i reakcije drugih učesnika na sednici ovoga puta bili slabiji nego ranije.
- Posle dužeg vremena, u izveštaju šefa UNMIK-a kritikovana je represija nad Srbima i njihovim institucijama. Taj izveštaj je bio uravnoteženiji i pozitivniji nego prethodni, uz kritički osvrt na postupke prištinskih vlasti, kako u odnosu na Specijalizovana veća, tako i u pogledu odnosa prema srpskom narodu. Srbija kroz pojačanu diplomatsku aktivnost mora da drži pitanje Kosova i Metohije visoko na međunarodnoj agendi i da insistira na poštovanju Rezolucije 1244, kao i da pravdu za srpske žrtve učini delom međunarodne agende -zaključio je Milivojević.
Nema Srba povratnika
Na sednici je upozoreno da privremene prištinske institucije opstruišu glasanje Srba sa KiM na predstojećim izborima za Skupštinu Srbije zabranom otvaranja biračkih mesta Srbima u njihovim sredinama, uprkos činjenici da je OEBS u prošlosti uspešno pomagao takvo glasanje.
- To je jedan od primera u kojoj meri privremene institucije na Kosovu i Metohiji odudaraju od onoga što je vladavina prava, što su norme i standardi civilizovanog sveta i demokratskog sveta u celini - naglašava Milivojević.
A da sever KiM sve više postaje zabranjena zona za Srbe svedoči i podatak iz izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK za period od marta do septembra 2026. godine u kojem se navodi da se tokom tog perioda na KiM dobrovoljno vratilo 47 pripadnika nevećinskih zajednica i da nijedan od njih nije Srbin!

Hronologija

22. okt

Intermagazin (otvara se u novom prozoru)

ŠTA SE TO MENjA U SB UN U VEZI KOSMETA? - INTERMAGAZIN

Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji pokazala je da UNMIK misija ostaje, uprkos pokušajima SAD i Velike Britanije da se suspenduje. Posle dužeg vremena kritikovana je represija nad Srbima i njihovim institucijama. Srbija mora da insistira na poštovanju Rezolucije 1244 i da pravdu za srpske žrtve učini delom međunarodne agende.

Prema oceni diplomate dr Zorana Milivojevića, jedna od najvažnijih poruka sednice jeste to što je izveštaj šefa UNMIK-a bio uravnoteženiji i pozitivniji nego prethodni, uz kritički osvrt na postupke prištinskih vlasti, kako u odnosu na Specijalizovana veća, tako i u pogledu odnosa prema srpskom narodu.

„Posle dugo vremena imali smo jedan kritički osvrt na represiju koja se primenjuje prema srpskom narodu i prema srpskim institucijama“, ističe Milivojević.

Pokušaji suspenzije UNMIK-a nisu uspeli

Milivojević ukazuje da su SAD i Velika Britanija ponovo pokušale da otvore pitanje suspenzije UNMIK-a, ali da do toga nije došlo. On smatra da se međunarodna atmosfera postepeno menja i da su pritisci i reakcije drugih učesnika na sednici ovoga puta bili slabiji nego ranije.

Za Srbiju je, naglašava on, posebno važno to što Rusija i Kina ostaju pri stavu da se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN mora dosledno da se štiti, kao i da status Kosova i Metohije pod mandatom Ujedinjenih nacija mora biti očuvan.

„Odlučnost Ruske Federacije i Kine je da se Rezolucija 1244 štiti do kraja, da se status Kosova i Metohije pod mandatom Ujedinjenih nacija apsolutno očuva i ubuduće i da nema govora o suspendovanju UNMIK-a kao civilne misije“, ističe Milivojević.

On dodaje da je za Beograd od ključnog značaja i to što obavezujući karakter rezolucije ostaje na snazi, jer predstavlja jedan od glavnih argumenata Srbije u međunarodnim odnosima kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Priština bez ozbiljne političke platforme

Govoreći o nastupu predstavnika Prištine na sednici Saveta bezbednosti UN, Milivojević ocenjuje da se politika privremenih institucija i dalje oslanja na optužbe protiv Srbije i pokušaje njenog diskreditovanja, ali da takvi argumenti ovoga puta nisu imali značajniji odjek. Glauk Konjufca se koristio uobičajenim stereotipima, koji, pokazuje se, sve manje „piju vodu“.

Istovremeno, ponovo su upućeni pozivi na dijalog Beograda i Prištine, uz insistiranje na sprovođenju postignutih sporazuma, uključujući Ohridski dogovor, Briselski sporazum i formiranje Zajednice srpskih opština.

„Imamo ono standardno pozivanje na dijalog, pokušaj da se stvari vrate na politički teren. Prozivaju obe strane, ali i pozivaju na Ohridski sporazum i na Zajednicu srpskih opština, na potrebu da se ona uspostavi i da i Priština ispuni svoje obaveze“, navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, poruke sa sednice ukazuju i na to da postoji pritisak da se rad Specijalizovanih veća u Hagu ne dovodi u pitanje. Milivojević smatra da zapadni centri moći imaju interes da taj mehanizam nastavi da funkcioniše, između ostalog i kao sredstvo održavanja određene vrste političke ravnoteže u odnosu na Srbiju.

U tom kontekstu, on ukazuje i na pominjanje događaja u Banjskoj, ocenjujući da se time, po njegovom mišljenju, nastoji da i Srbija preuzme određene obaveze.

Srbija mora da pojača diplomatsku aktivnost

Milivojević smatra da Srbija nakon sednice Saveta bezbednosti UN treba da nastavi da drži pitanje Kosova i Metohije visoko na međunarodnoj agendi i da dosledno insistira na tri ključna zahteva.

Prvi je da pravda mora biti jednaka za sve, što podrazumeva da u procesuiranju zločina i utvrđivanju odgovornosti ne smeju biti zanemarene srpske žrtve.

Drugi je očuvanje Rezolucije 1244 i uloge Ujedinjenih nacija, uključujući obavezujući karakter tog dokumenta i međunarodni okvir u kojem deluju UNMIK i KFOR.

Treći je pojačana diplomatska aktivnost Srbije, koja bi, kako ističe Milivojević, trebalo da bude zasnovana na argumentima o neodrživosti kosovske nezavisnosti.

(Sputnjik)

19:30

Kurir (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

SRUŠENI PLANOVI ALJBINA KURTIJA! Posle dužeg vremena, šef UNMIK-a u Savetu bezbednosti UN kritikovao represiju nad Srbima!

Srbija je u utorak na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Unmika maksimalno poremetila plan Prištine da se pod tepih stave srpske žrtve i da se sakrije istina o masovnim i brutalnim zločinima OVK na Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija je, takođe, ogolila i teror Aljbina Kurtija koji i dalje traje nad Srbima, što se ogleda u činjenici da je Milorad Đoković iz okoline Peći osuđen na deset godina zatvora za navodni ratni zločin.

Uravnotežen izveštaj

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Kurir da je to bilo primetno u izveštaju generalnog sekretara, u nastupu predstavnika UNMIK-a, ali i u kritikama čak i nekih stalnih članica Saveta bezbednosti koje inače imaju rezerve kad je u pitanju nastup Srbije. On dodaje da je to pokazatelj da se menja klima prema Srbiji i da argumenti naše zemlje dobijaju na težini i značaju, zbog čega ih u narednom periodu treba još više isticati i koristiti.

Milivojević je naveo da su SAD i Velika Britanija ponovo pokušale da otvore pitanje suspenzije UNMIK-a, ali da do toga nije došlo. On smatra da se međunarodna atmosfera postepeno menja i da su pritisci i reakcije drugih učesnika na sednici ovoga puta bili slabiji nego ranije.

- Posle dužeg vremena, u izveštaju šefa UNMIK-a kritikovana je represija nad Srbima i njihovim institucijama. Taj izveštaj je bio uravnoteženiji i pozitivniji nego prethodni, uz kritički osvrt na postupke prištinskih vlasti, kako u odnosu na Specijalizovana veća, tako i u pogledu odnosa prema srpskom narodu. Srbija kroz pojačanu diplomatsku aktivnost mora da drži pitanje Kosova i Metohije visoko na međunarodnoj agendi i da insistira na poštovanju Rezolucije 1244, kao i da pravdu za srpske žrtve učini delom međunarodne agende -zaključio je Milivojević.

Nema Srba povratnika

Na sednici je upozoreno da privremene prištinske institucije opstruišu glasanje Srba sa KiM na predstojećim izborima za Skupštinu Srbije zabranom otvaranja biračkih mesta Srbima u njihovim sredinama, uprkos činjenici da je OEBS u prošlosti uspešno pomagao takvo glasanje.

- To je jedan od primera u kojoj meri privremene institucije na Kosovu i Metohiji odudaraju od onoga što je vladavina prava, što su norme i standardi civilizovanog sveta i demokratskog sveta u celini - naglašava Milivojević.

A da sever KiM sve više postaje zabranjena zona za Srbe svedoči i podatak iz izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK za period od marta do septembra 2026. godine u kojem se navodi da se tokom tog perioda na KiM dobrovoljno vratilo 47 pripadnika nevećinskih zajednica i da nijedan od njih nije Srbin!