Grupa vodećih srpskih makroekonomista pokrenula je jutros potpisivanje javne izjave „Pobeda Studentske liste je nova ekonomska prilika, a ne razlog za strah“. Do sada ju je potpisalo više od 30 ekonomista, a… Ceo tekst
Grupa vodećih srpskih makroekonomista pokrenula je jutros potpisivanje javne izjave „Pobeda Studentske liste je nova ekonomska prilika, a ne razlog za strah“.
Do sada ju je potpisalo više od 30 ekonomista, a potpisivanje se nastavlja.
Među potpisnicima su akademik Pavle Petrović, redovni član SANU; prof. dr Milojko Arsić, dopisni član SANU i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Zorica Mladenović i prof. dr Aleksandra Nojković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Goran Radosavljević sa FEFA, dr Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), dr Kori Udovički, predsednica CEVES-a, kao i drugi ekonomisti uglavnom sa fakulteta i instituta.
Potpisnici poručuju vlasti da, ako Studentska lista pobedi na izborima 25. oktobra, primopredaja vlasti mora biti odgovorna, a građanima da posle takve pobede nema razloga da se očekuju ekonomski potresi i nestabilnost.
Priče o evru od 200 dinara i o smanjenju ili neisplaćivanju plata i penzija, ocenjuju potpisnici, nemaju osnova. Makroekonomsku stabilnost Srbija je naučila da održava, budžet za ovu godinu je po oceni Fiskalnog saveta održiv, a država nastavlja da radi i kada se vlade menjaju. Niko ozbiljan, a svakako ne ekonomisti sa Studentske liste, ne bi išao na obaranje dinara.
Pravi rizik za Srbiju, kako navode, jeste nastavak potrošenog ekonomskog modela: privilegija za strane investitore koji dolaze zbog jeftine radne snage, netransparentnih državnih ulaganja u beton bez pravih tendera i urušavanja institucija, uz odlazak mladih i pražnjenje unutrašnjosti.
U nastavku dajemo u celini tekst kojim su se ekonomisti obratili javnosti:
„Mi, ekonomisti koji potpisujemo ovaj tekst, oglašavamo se pred izbore 25. oktobra da jasno poručimo vlasti: ako Studentska lista pobedi, primopredaja vlasti mora biti odgovorna, a građanima: u tom slučaju posle pobede Studentske liste nema razloga da se očekuju ekonomski potresi i nestabilnost. Pravi rizik za Srbiju je nastavak potrošenog ekonomskog modela koji postaje sve štetniji.
Taj model se oslanja na privilegije za strane investitore koji dolaze zbog jeftine radne snage ili resursa i na velika državna ulaganja u beton i cigle. K tome, ulaganja se rade netransparentno, posebnim zakonima, međudržavnim sporazumima i ugovorima bez pravog tendera. Glavne poslove dobijaju firme koje dolaze uz netransparentne zajmove ili su bliske vlasti, a naši ljudi su tek izvršioci na dnu lanca, uz male plate. To „vrti novac“, ali ne razvija domaću privredu: ona ne stiče sposobnost da makar u budućnosti takve poslove i sama prodaje svetu. Znači: država se zadužuje da plati preskupe projekte, a ne gradi kapacitet iz kojeg bi se taj dug vraćao. Korupcija tu nije samo nepravedna, već je i veliko opterećenje za privredu i prepreka za razvoj.
Istovremeno, model razgrađuje ono bez čega dalji razvoj nije moguć: institucije. Razvojna država mora imati jake institucije, sa autonomijom da rade svoj posao i jasnom odgovornošću za rezultate. Kod nas se odluke sve češće donose mimo njih i struke, a novi mandat ove vlasti ubrzao bi ovo razgrađivanje. Ovaj model nudi kratkoročni rast, a plaća ga nepravdom i dugoročnom održivošću. Posledice dolaze postepeno i zaobilazno: mladi, a posebno najobrazovaniji, odlaze iz zemlje, a privreda se sabija u dva-tri velika grada dok se ostatak Srbije prazni.
Studentski plan tačno prepoznaje gde razvojni model mora da se promeni: veći oslonac na domaću privredu i preduzetnike, znanje i inovacije, poljoprivreda, ravnomerniji razvoj zemlje i zaštita zemljišta i vode kao nacionalnog dobra. To su promene koje se ne postižu jednim budžetom, već godinama.
Razumemo da se građani plaše, jer su doživeli devedesete. Ali vlast ih danas zastrašuje pričom o evru od 200 dinara i o platama i penzijama koje će biti smanjene ili neće biti isplaćene. To su pitanja kratkoročne makroekonomske politike, kursa, inflacije i budžeta: održavanje makroekonomske stabilnosti su i Srbija i svet od tada jako dobro naučili. Studentska lista nigde ne najavljuje promenu te politike. Problem ovog modela nije današnja stabilnost, nego sutrašnji razvoj: hoće li sve više ljudi sve bolje da živi? I to pošteno.
Svaki građanin vidi da hrana i roba u prodavnicama koštaju gotovo kao u Evropi, iako su primanja znatno niža. Takav realni kurs popravlja se rastom produktivnosti, koji podiže plate, i boljom strukturom privrede, upravo onim dugoročnim promenama o kojima govore i studenti, a koje ova vlast nije u stanju da sprovede. Zato niko ozbiljan, a svakako ne ekonomisti sa Studentske liste, ne bi išao na obaranje dinara. Devalvacija bi donela samo inflaciju i pojela plate i štednju.
Neosnovane su i priče o smanjenju ili neisplaćivanju plata i penzija. Država je tanker, a ne gliser: vlada određuje pravac, ali brod drže u pokretu ljudi u upravi i javnim službama. Tokom protekle decenije, dok je bivši predsednik Aleksandar Vučić mesecima sastavljao nove vlade, država je nastavljala da radi, a plate i penzije su i tada isplaćivane nesmanjeno. Budžet za ovu godinu je, po oceni Fiskalnog saveta, održiv. Ne govorimo u ime studenata, ali sve što smo videli u njihovom ponašanju potvrđuje da je njihov stav o poštovanju zakona i ugovora iskren. Uz stručnost koje u državnoj upravi još uvek ima, to je dovoljno da se obezbedi stabilnost.
Svaka promena vlasti nosi neizvesnost. Ali alternativa, nastavak postojećeg modela uz dalje urušavanje institucija i produbljivanje korupcije, uništava zdravo tkivo srpske privrede i društva. Studentski plan nudi priliku za drugačiji razvoj: pravedniji, sa jačom domaćom privredom i institucijama koje rade za sve građane“, zaključuju najistaknutiji srpski ekonomisti.
Potpisi se skupljaju na https://razvojzasve.org/, a navodi se da potpisnici govore u lično ime, dok su institucije navedene radi identifikacije.
