Sve vesti
Foto iz članka: MondoSrpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog velikomučenika Artemija Antiohijskog
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju svetog velikomučenika Artemija. Sveti velikomučenik Artemije Antiohijski je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Rođen je oko 300. godine. Bio je prvi vojvoda cara Konstantina.
Videći to Sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: "Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: "Tvoja je pogibao blizu“, piše u žitijama. Glava mu je odsečena 362. godine.
Prema narodnom verovanju, ukoliko ste u svađi sa nekim, danas biste ga morali pozvati i izmiriti se inače će vas stići strašan gnev Svetog Artemija Antiohijskog.
Ceo uporedni tekst24 rečenice u više medija, 4 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 6 rečenica prenose svi, u 7 se razlikuju.
- Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Artemija Antiohijskog, hrišćanskog svetitelja i mučenika iz 4. veka.
- Prema narodnom verovanju, ako ste u svađi s nekim, danas treba da se pozovete i izmirite, jer se uvrede opraštaju i mire zavađeni.
DANAS JE SVETI ARTEMIJE, A ON JEDNO NE PRAŠTA: Stići će vas gnev velikog svetitelja ako jedno ne uradite!
Nastradao je 362. godine u vreme cara Julijana Odstupnika
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju svetog velikomučenika Artemija.
Sveti velikomučenik Artemije Antiohijski je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.
Rođen je oko 300. godine.
U mladosti je bio upravnik celokupne careve imovine u vreme cara Konstancija.
Nastradao je 362. godine u vreme cara Julijana Odstupnika.
Nastradao je 362. godine u vreme cara Julijana Odstupnika.Počeo je svoju službu u vojsci cara Konstantina Velikog i uticao na njega da primi hrišćanstvo.
Bio je prvi vojvoda cara Konstantina.
Kada se caru Konstantinu javio pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije je video taj krst, poverovao je u Hrista Gospoda i krstio se.
Docnije, u vreme cara Konstancija, on ga je poslao u Jeladu, da prenese mošti Svetog Andreja iz Patrasa i Svetog Luke iz Tive u Carigrad, što je vojvoda Artemije s velikom radošću uradio.
Potom je bio postavljen za avgustalija i carskog namesnika u Misiru, u kome zvanju je bio i za vreme Konstancija, sina cara Konstantina, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika.
"Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju.
U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija.
Nakon smrti cara Konstancija, Rimskom carevinom zacario se Julijan Odstupnik, idolopoklonik i progonitelj hrišćana.
Čuvši da se Julijan zacario i da je pošao u rat protiv Persijanaca, i dobivši od Julijana naređenje da mu se sa svojom vojskom pridruži u Antiohiji, Artemije se odazvao i odao Julijanu dužno poštovanje kao caru, podnevši mu poklone, gledao je kako muče svete ispovednike, Evgenija i Makarija.Posmatrajući mučenje svetih ljudi i slušajući kako car huli na Gospoda Isusa Hrista, Artemije pristupi caru i reče:
Posmatrajući mučenje svetih ljudi i slušajući kako car huli na Gospoda Isusa Hrista, Artemije pristupi caru i reče:
Videći to Sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: "Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: "Tvoja je pogibao blizu“, piše u žitijama.
To je cara ražestilo, Evgenija i Makarija poslao je u izgnanstvo u Arabiju, gde su uskoro i skončali.
Vojvodi Artemiju oduzeo je vojnički čin i naredio da biju i muče.
Svog izubijanog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se sam Gospod Isus Hristos javio, iscelio ga i utešio.
Potom je car naredio, da ga stave na jedan kamen, a da ga drugim teškim kamenom pritisnu, tako da se telo Svetog Artemija bilo zdrobljeno i spljošteno kao daska.
Znaj da si i ti čovek, od iste čovečanske prirode; jer iako te je Bog postavio za cara, ipak i ti možeš biti podvrgnut iskušenju od đavola.
Ja smatram da je prvi vinovnik zla lukavi i zlobni đavo.
I kao što on nekada izmoli od Boga dozvolu da kuša Jova i dobi je, tako i tebe on diže protiv nas i natutka na nas, da tobom istrebi Hristovu pšenicu i poseje svoj kukolj.
No uzalud su njegova naprezanja i ništavna je njegova sila; jer otkako Gospod Hristos dođe i poboden bi krst, na koji se podiže Gospod, pade đavolska gordost i satrvena bi đavolova sila.
Zato, ne varaj sebe, care, i ne predaj sebe đavolima, goneći Bogom čuvani rod hrišćanski.
Znaj, Hristova jačina i sila su nepobedivi i nesavladljivi.“
Čuvši to, Julijan ga je predao mučiteljima, a nakon toga zatvorio u tamnicu, zajedno sa Evgenijem i Makarijem koji su tamo ubrzo i umrli.
Glava mu je odsečena 362. godine.
Car Julijan je u bici sa Persijancima poginuo i to sramno, kako se naglašava, kao što mu je Artemije i prorekao.
Godinu dana kasnije proročanstvo se i ostvarilo Julijan je poginuo 363. godine.
Prema narodnom verovanju, ukoliko ste u svađi sa nekim, danas biste ga morali pozvati i izmiriti se inače će vas stići strašan gnev Svetog Artemija Antiohijskog.
