Srbija je to samo jednom prošla: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme – zakon, praksa i ograničenja Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.… Ceo tekst
Srbija je to samo jednom prošla: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme – zakon, praksa i ograničenja
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Iako je bilo nagoveštaja da bi se tako nešto moglo desiti, pošto je 2027. godina održavanja EXPO.
Ukoliko se budžet za narednu godinu ne usvoji u zakonom propisanom roku, po Zakonu o budžetskom sistemu donosi se Uredba o privremenom finansiranju. Tu uredbu bi, u takvoj situaciji, donela tehnička vlada, ukoliko neka nova ne bude izabrana.
Srbiji ovo ne bi bilo prvi put da uvodi privremeno finansiranje države. Takva situacija već se desila pre tačno dve decenije. Istim povodom. Zbog izbora i kratkog perioda za usvajanje najvažnijeg zakona za funkcionisanje sistema u redovnom postupku .
Šta propisuje Zakon o budžetskom sistemu? Koji su rokovi za usvajanje novog budžeta? Šta ako on ne bude usvojen? Da li je privremeno finansiranje isto što i budžet za 2026? Koliko može da traje i kakva su ograničenja?
Šta kada se država privremeno finansira
U članu 46. Zakona o budžetskom sistemu kaže se da se budžet odnosi na jednu fiskalnu godinu i važi samo za godinu za koju je donet. Može se doneti i za period od tri fiskalne godine. To, ipak, nije praksa Srbije.
U slučaju, pak, da Narodna skupština ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje. I to najduže prva tri meseca fiskalne godine.
Podsetimo, budžetski kalendar predviđa da se Zakon o budžetu za narednu godinu mora usvojiti u Skupštini najkasnije 20. decembra. Prethodno, ministar finansija ima obavezu da 1. novembra Vladi dostavi nacrt budžeta. Vlada onda do 15. novembra mora da usvoji budžet u formi predloga i uputi ga u parlamentarnu proceduru.
Prema ovom propisu, dakle, ukoliko se budžet za 2027. ne usvoji u Skupštini do 20. decembra donosi se odluka o privremenom finansiranju. I ona će važiti sve dok novi saziv ne usvoji budžet za narednu godinu. Iako u jednoj odredbi stoji da privremeno finansiranje može da traje najduže prva tri meseca, u drugoj se kaže da se ono može produžiti za dodatna tri.
„Izuzetno, period privremenog finansiranja se može produžiti za još tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, ako se budžet ne donese ni do 15. marta tekuće budžetske godine“.
Kako se određuju prihodi i rashodi
Pomenuti zakon kaže da se, dok traje privremeno finansiranje, rashodi i izdaci planiraju najviše do jedne četvrtine iznosa rashoda i izdataka planiranih u budžetu za prethodnu godinu. Drugim rečima, rashodi tokom privremenog finansiranja jednaki su rashodima planiranim budžetom za 2026, za prva tri meseca.
Isto je i sa rashodima planiranim za nabavku finansijske imovine. I oni ne smeju da budu veći od jedne četvrtine plana iz budžeta za ovu kalendarsku godinu.
„Izdaci za otplatu kredita planiraju se u visini obaveza koje dospevaju na plaćanje u periodu za koji se donosi odluka o privremenom finansiranju. Dok traje privremeno finansiranje, Srbija neće izdavati garancije niti se zaduživati za nove projektne zajmove“.
Jedini izuzetak od pravila o visini budžeta tokom trajanja privremenog finansiranja su troškovi Fonda PIO. Izdaci ovog Fonda planiraju se najviše do jedne četvrtine planiranih rashoda za prethodnu godinu, ali uvećani za efekat redovnog usklađivanja penzija na osnovu zakona kojim se to usklađivanje reguliše.
Zakon, dakle, kaže da Srbija dok traje privremeno finansiranje ne bi smela da daje garancije za zaduživanje državnih preduzeća, ali ni da se zadužuje za nove projekte. Jedino što je dozvoljeno je zaduživanje za finansiranje deficita i servisiranje ranije uzetih kredita.
Iskustva iz prošlosti
Srbija je privremeno finansiranje uvodila početkom 2007. godine. Upravo zbog parlamentarnih izbora i nemogućnosti da se usvoji budžet za tu godinu, 21. decembra 2006. doneta je Uredba o privremenom finansiranju za prva tri meseca 2007. Ta Uredba je, međutim, zbog neusvajanja zakona, 29. marta produžena na još tri meseca.
Poslanici dve partije protivili su se produženju privremenog finansiranja na pola godine, jer Zakon o budžetskom sistemu tada nije predviđao takvu mogućnost. Upravo su i tražili izmenu propisa i legalizaciju mogućnosti da privremeno finansiranje može da se produži za još jedan kvartal.
Zakon o budžetu za 2007. usvojen je tek 22. juna te godine. Tokom trajanja privremenog finansiranja bilo je mnogo polemika u javnosti, pa i među političkim partijama o načinu trošenja novca iz budžeta. Podsetimo, Srbija je 2006. godinu završila sa suficitom u republičkoj kasi od 30,8 milijardi dinara.
