Za smrznute maline, kupine i drugo bobičasto voće iz Srbije postoji dodatni izvozni potencijal od 90 miliona dolara, za gume za putničke automobile 75 miliona, a za lekove 60 miliona dolara, pokazala je analiza efekata… Ceo tekst
Za smrznute maline, kupine i drugo bobičasto voće iz Srbije postoji dodatni izvozni potencijal od 90 miliona dolara, za gume za putničke automobile 75 miliona, a za lekove 60 miliona dolara, pokazala je analiza efekata globalnih trgovinskih kretanja na izvoz Srbije.
Ovu analizu je sproveo NALED, uz podršku Vlade Švedske, u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti“, a kako je saopšteno iz NALED-a analizom su izdvojena 23 sektora koja su zajedno činila više od 75 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u 2025. godini.
Analiza je rađena sa ciljem da identifikuje proizvode i tržišta sa prostorom za rast, ali i sektore posebno izložene promenama u međunarodnoj trgovini.
Među proizvodima sa značajnim neiskorišćenim potencijalom izdvajaju se i hleb, peciva, kolači i keks, gde ima prostora za dodatnih 40 miliona dolara izvoza na svetsko tržište. Slede sveže višnje i trešnje sa 33 miliona i ostali drveni nameštaj sa 32 miliona dolara. Preparati za ulepšavanje i šminku imaju dodatni potencijal od 25 miliona dolara, a ostali sirevi od 20 miliona.
Analiza je pokazala da je na tržištu Evropske unije (EU) iskorišćeno tek oko 43 odsto procenjenog potencijala poslastica od šećera i 46 odsto preparata za ulepšavanje i šminku. Pored globalnog potencijala, analiza posebno razmatra mogućnosti za rast izvoza na tržištu EU, na kome za smrznute maline i kupine postoji dodatni procenjeni potencijal od 55 miliona dolara.
Konsultant NALED-a Radovan Kastratović je istakao da bi se procenjeni potencijal ostvario do 2030. godine, kompanijama je neophodno obezbediti jednostavniji pristup informacijama o carinskim procedurama, potrebnim sertifikatima i zahtevima održivosti.
"Za izlazak na udaljena tržišta, posebno za proizvode visoke vrednosti poput smrznutih malina, predlažemo namensku podršku za sertifikaciju i sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta u ključnim logističkim centrima. Time bismo malim i srednjim preduzećima olakšali pripremu za izvoz i plasman robe do novih kupaca", rekao je on drugog dana konferencije „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026“ koju organizuju PKS i Institut ekonomskih nauka.
Iako EU predstavlja ključno tržište za izvoznike iz Srbije, analiza ukazuje i na značajne mogućnosti za plasman proizvoda na drugim tržištima. Za smrznuto voće prepoznate su prilike u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Za električne provodnike mapiran je potencijal u Italiji, Mađarskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji, a za hleb, peciva, kolače i keks izdvajaju se Hrvatska i Slovenija, kao i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.
Potrebu za širenjem baze proizvoda i kupaca potvrđuje podatak da električne mašine i oprema, mehanički uređaji, vozila i njihovi delovi zajedno generišu oko 30 odsto ukupnog izvoza Srbije. Takva struktura povećava izloženost promenama u evropskoj industriji, naročito automobilskoj. Preporučuje se podrška tehnološkom unapređenju domaćih malih i srednjih preduzeća kako bi postali sertifikovani dobavljači velikih sistema, uključili se u proizvodnju složenijih komponenti i kreirali veći deo stvorene vrednosti u zemlji.
Posebnu pažnju zahteva metalska industrija, koja je u EU 2025. izvezla robu vrednu 1,62 milijarde evra, a čak 90 odsto vrednosti izvoza obuhvaćeno je CBAM režimom. Dodatne izazove predstavljaju visoka zavisnost od evropskog tržišta, trgovinske mere EU, kao i rastući zahtevi u oblasti održivosti.
"Zato preporučujemo formiranje namenskog fonda za podršku izvoznicima pogođenim CBAM-om i novim ekološkim zahtevima, koji bi podržao ulaganja u čistije tehnologije. Malim i srednjim preduzećima potrebno je olakšati pristup zelenom finansiranju kroz kreditne garancije i kombinovanje javnih i privatnih izvora sredstava", rekao je Kastratović.
Dodao je da je uz to, neophodna sistemska stručna podrška za merenje emisija i izveštavanje, uz pristupačne digitalne alate i razmenu podataka između institucija, kako firme iste podatke ne bi dostavljale više puta. Tako bi se, prema njegovim rečima, smanjili troškovi usklađivanja i domaćim dobavljačima olakšao put ka međunarodnim lancima snabdevanja.
