Skupština AP Vojvodine usvojila je danas rebalans pokrajinskog budžeta za 2026. godinu, kojim je pokrajinska kasa povećana za 625,13 miliona dinara, na ukupno 59,69 milijardi dinara. Rebalans budžeta usvojen je nakon… Ceo tekst
Skupština AP Vojvodine usvojila je danas rebalans pokrajinskog budžeta za 2026. godinu, kojim je pokrajinska kasa povećana za 625,13 miliona dinara, na ukupno 59,69 milijardi dinara. Rebalans budžeta usvojen je nakon više od tri sata rasprave, sa 72 glasa za i pet protiv, dok uzdržanih nije bilo.
Od ukupno 120 poslanika, 12 nije glasalo, a 31 nije prisustvovao glasanju.
Ona je podsetila da je prvobitni budžet iznosio 59,03 milijarde dinara, a da je rebalansom povećan za nešto više od jedan odsto.
Na dnevnom redu sednice su i predlozi izmena programa korišćenja sredstava iz budžetskih fondova za šume i vode, programi podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i izveštaji o poslovanju javnih preduzeća „Vojvodinašume“ i „Vode Vojvodine“.
Radak: Glavni razlog za rebalans budžeta Vojvodine optimizacija raspodele sredstava
Pokrajinska sekretarka za finansije Aleksandra Radak izjavila je danas da je glavni razlog za rebalans budžeta AP Vojvodine za 2026. godinu optimizacija raspodele sredstava u skladu sa izmenjenim okolnostima i procenama pokrajinskih sekretarijata, kao i uključivanje dodatno ostvarenih prihoda i prenetih sredstava iz prethodnih godina.
Radak je, obrazlažući predlog rebalansa pred poslanicima pokrajinskog parlamenta, navela da je predloženim rebalansom predviđeno povećanje budžeta za 625,13 miliona dinara, odnosno na ukupno 59,69 milijardi dinara.
Podsetila je da je budžet, koji je usvojen u decembru prošle godine, iznosio 59,03 milijarde dinara, a da se predloženim rebalansom njegova vrednost povećava za nešto više od jedan odsto.
Govoreći o stanju pokrajinskih finansija, Radak je ocenila da je ono stabilno, uz očuvanu likvidnost i nizak nivo javnog duga.
Prema njenim rečima, neotplaćeni javni dug na kraju 2025. godine iznosio je 1,29 milijardi dinara, odnosno 2,39 odsto tekućih prihoda, dok je krajem 2015. godine bio veći od devet milijardi dinara.
Osvrćući se na navode da se Pokrajina dodatno zadužuje za oko pet miliona evra, istakla je da one nisu tačne.
Objasnila je da je prvobitnim budžetom bilo planirano povlačenje 7,78 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, ali da je, zbog procedura i dinamike realizacije projekata energetske efikasnosti, taj iznos smanjen na 4,9 miliona evra.
Ona je dodala da predloženi rebalans predviđa i povećanje fiskalnog deficita za 733 miliona dinara, na ukupno 4,39 milijardi dinara, odnosno 8,04 odsto tekućih prihoda i istakla da će deficit u celosti biti pokriven prenetim neutrošenim sredstvima iz prethodnih godina.
Radak je naglasila da je jedna od najvažnijih karakteristika predloženog rebalansa preraspodela sredstava iz tekuće potrošnje u kapitalne investicije.
Pozvala je poslanike da podrže predlog rebalansa, ocenjujući da predložene izmene potvrđuju da je početni budžet bio zasnovan na realnim projekcijama.