Neka od državnih preduzeća iz Srbije, koja su imala račune u Alta banci, navode za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njihovo poslovanje nije ugroženo nakon što je ta banka otišla u stečaj. To su saopštili Telekom, Pošta, EXPO 2027, dok RSE nezvanično saznaje da ni poslovanje Naftne industrije Srbije nije ugroženo.
RSE je utvrdio da je u Alta banci račune imalo više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu.
Na listi klijenata našli su se i Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za finansije, kao i gradovi – Beograd, Leskovac, Vranje, Prokuplje i Bor, kao i nekoliko gradskih opština.
Na spisku je i Srpska pravoslavna crkva.
Alta banka je 3. novembra otišla u stečaj nakon što je dan ranije priveden njen vlasnik Davor Macura koji se sumnjiči da je iz trezora u kešu izneo stotine miliona evra.
Macura je u javnosti predstavljan kao biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci koja je poražena na izborima 25. oktobra, a naglom uzletu Alta banke doprinela je i saradnja sa državnim preduzećima.
Narodna banka Srbije saopštila je nakon oduzimanja dozvole Alta banci da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata.
Šta kažu u državnim preduzećima?
Među više desetina dinarskih i deviznih računa, koje državna telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija ima u različitim bankama, dva su bila u Alti.
Za RSE kažu da su u, u momentu gašenja banke, u Alti imali jedan dinarski i jedan devizni račun.
„Kompanija preko tih računa nije obavljala redovan platni promet, uključujući naplatu potraživanja od korisnika naših usluga kao i redovne isplate“, navodi se u odgovoru Telekoma Srbija.
Depoziti koje je Telekom imao u Alti su, kako dodaju, nematerijalni i iznosili su ispod 50 hiljada evra.
„Tako da kompanija nije izložena potencijalnim efektima ovog događaja“, zaključuju u odgovoru, referišući na gašenje banke.
RSE nezvanično saznaje da Naftna industrija Srbije nije ugrožena gašenjem Alte, te na računima u toj banci nije bilo značajnih suma novca.
NIS, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog većinskog ruskog vlasništva, imao je u Alta banci dva računa – jedan dinarski i jedan devizni.
Kao i Telekom, i Naftna industrija ima desetine račune u drugim bankama u Srbiji, preko kojih vrši transakcije.
A da na njihovo poslovanje ne utiče to što je Alta otišla u stečaj, poručuje za RSE i Pošta Srbije.
„Pošta Srbije je likvidno i solventno preduzeće koje redovno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa rokovima njihovog dospeća. Aktuelna situacija na bankarskom tržištu nije otežala i ne utiče na njeno tekuće poslovanje i realizaciju planiranih aktivnosti“, navode u odgovoru.
Nema, međutim, odgovora na pitanje da li su i koliko novca imali u Alta banci u momentu gašenja banke i čemu su služili računi.
Kompanija EXPO 2027, koja upravlja organizacijom međunarodne izložbe čiji će Beograd biti domaćin naredne godine, poručuje za RSE da se najveći deo njihovog novca nalazi na računima kod druge banke.
„U trenutku otvaranja stečajnog postupka nad Alta bankom, na računima kompanije u toj banci nalazilo se oko četiri odsto ukupnih novčanih sredstava“, dodaju u odgovoru.
Ističu da takva raspodela sredstava omogućava da stečaj nad Alta bankom ne utiče na stabilnost i likvidnost kompanije EXPO 2027, kao ni na njeno poslovanje i izmirivanje obaveza.
Od državnih institucija Srbije, račun u Alta banci je imalo Ministarstvo poljoprivrede, koje do objave vesti nije odgovorilo na pitanja RSE.
Na listi klijenata banke našao se i Sekretarijat za finansije pokrajine Vojvodine, koji navodi da nije imao sredstva u Alti u momentu gašenja banke, te da budžet nije ugrožen.
Do objave vesti nisu odgovorili gradovi Beograd, Bor, Leskovac i Vranje, koji su takođe, kako je utvrdio RSE, imali račune u Alta banci.
A iz sedišta grada Prokuplja navode da u Alti nisu imali račun u momentu kad je banci oduzeta dozvola za rad.
Državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), kojem su građani Beograda račune za struju plaćali preko Alta banke, saopštilo je ranije da taj novac nisu čuvali u ovoj banci.
Naveli su da se, u trenutku oduzimanja dozvole, u Alti nalazilo manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje.
„EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku“, navodi se u saopštenju od 3. novembra i dodaje da poslovanje preduzeća nije ugroženo.
EPS ima račune u još devet banaka u Srbiji, a dominantan deo platnog prometa odvija preko se državne Poštanske štedionice, dodaje se.
Sredstva u stečajnom postupku potraživaće i svi klijenti koji su u Alta banci imali više od osiguranih 50.000 evra.
Vlasnicima depozita do iznosa od 50.000 evra, novac će se isplaćivati preko Poštanske štedionice.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
