Sve vesti
Foto iz članka: BlicRoj pčela na Novom Beogradu: Pčelar otkriva kako reagovati i koga zvati
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Šta nikako ne smete raditi ako vidite roj pčela Iako prizor hiljada pčela na drvetu ili zgradi kod prolaznika stvara strah, stručnjaci uveravaju da razloga za paniku nema.
- Roj pčela nije agresivan: Pčele koje se nalaze u roju na javnoj površini su izuzetno mirne jer nemaju stanište koje brane. One nikoga neće ubosti niti napasti ukoliko ih ljudi ne provociraju.
- Ne gađajte ih i ne prskajte: Deca nipošto ne smeju da gađaju roj loptom, a odrasli ne treba da pokušavaju da ih oteraju metlama, mlazom vode ili hemijskim sredstvima. - Pustite ih da same odu: U većini slučajeva roj se na drvetu ili terasi zadrži od nekoliko sati do par dana dok ne pronađe trajno skrovište.
Ceo uporedni tekst29 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 6 rečenica prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 20 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Roj pčela je primećen na drvetu u Bloku 28 na Novom Beogradu već tri meseca, blizu škole i igrališta
Pčele su izašle iz prenatrpane košnice i celo leto su preživele hraneći se nektarom sa lipe
U urbanim delovima Beograda, terasama i krovovima zgrada, sve su češća pojava rojevi pčela koji u potrazi za novim domom napuštaju prenaseljene košnice.
Nesvakidašnja scena zabeležena je u Bloku 28 na Novom Beogradu, gde se u neposrednoj blizini Osnovne škole "Radoje Domanović" i dečjeg igrališta, na visini od oko sedam metara, na grani drveta već tri meseca nalazi veliki roj pčela.
Kako bi pčele bile bezbedno uklonjene pre dolaska prvih mrazeva i snega, na teren je izašao poznati beogradski pčelar Stefan Stevanović, koji je za "Blic" objasnio kako izgleda akcija spasavanja pčela i kako građani treba da reaguju u ovakvim situacijama.
SPREMAO DRVA ZA ZIMU, PA PRONAŠAO PRAVO BLAGO U DVORIŠTU: Domaćin sa Zlatibora u šoku zbog prizora ispred kuće
Zašto pčele prave rojeve u gradu i kako preživljavaju leto
Kako objašnjava pčelar Stevanović, rojenje pčela je prirodan proces koji se dešava kada u matičnoj košnici nestane prostora.
- Ovaj roj je početkom leta izašao iz neke košnice i nastanio se na drvetu u Bloku 28. Celo leto su se hranile nektarom cveta lipe kojom obiluje Novi Beograd i uspele su da sagrade saće.
Međutim, stižu nam hladni dani i zima.
Na otvorenom drvetu, pod udarima vetra, kiše i snega, pčele bi jedna po jedna uginule i ceo roj bi propao.
Zato je bilo neophodno hitno ih zbrinuti i preseliti u toplu košnicu - navodi Stevanović.
Na Zlatiboru jedna domaćina zatekao je prizor kakav se retko viđa
Na Zlatiboru jedna domaćina zatekao je prizor kakav se retko viđa.
Taman što je pošao da iseče drva za predstojeću zimu, otkrio je blago!
"Kod nas se i drva za zimu pretvaraju u priču koju priroda napiše sama", započeo je ovaj domaćin sa Zlatibora.
Kako kaže, došao je da pripremi drva za hladne zlatiborske dane, a onda ga je priroda iznenadila - u starom stablu pronašao je pravu prirodnu košnicu, sa saćem i medom.
Jednom rečju, besplatan med u sopstvenom dvorištu.
"Jer ovde, u srcu Zlatibora, nikad ne znaš kakvo te blago čeka iza sledećeg drveta", dodao je.
Kako pčele više nisu bile u ovoj neobičnoj košnici, domaćin je bez bojazni uzeo dar iz prirode.
Šta nikako ne smete raditi ako vidite roj pčela
Iako prizor hiljada pčela na drvetu ili zgradi kod prolaznika stvara strah, stručnjaci uveravaju da razloga za paniku nema.
- Roj pčela nije agresivan: Pčele koje se nalaze u roju na javnoj površini su izuzetno mirne jer nemaju stanište koje brane.
One nikoga neće ubosti niti napasti ukoliko ih ljudi ne provociraju.
- Ne gađajte ih i ne prskajte: Deca nipošto ne smeju da gađaju roj loptom, a odrasli ne treba da pokušavaju da ih oteraju metlama, mlazom vode ili hemijskim sredstvima.
- Pustite ih da same odu: U većini slučajeva roj se na drvetu ili terasi zadrži od nekoliko sati do par dana dok ne pronađe trajno skrovište.
Još 9 rečenica, samo Blic
Kako izgleda akcija spasavanja i kome se obratiti
Spasavanje roja na visini od sedam metara zahteva veliku opreznost i korišćenje specijalnih merdevina i opreme.
- Najvažniji i najdelikatniji deo posla jeste pronalazak i prebacivanje matice u novu košnicu.
Pčele se na kiši sabijaju i miruju, što nam olakšava rad.
Kada maticu bezbedno smestimo u nastavak košnice, sve ostale pčele prate njen miris i same ulaze unutra.
Ako matica ostane na grani, pčele bi se iz košnice vratile nazad.
Nakon pola sata do sat vremena, kada se sve pčele skupe oko matice, košnicu zatvaramo i odnosimo na sigurno - objašnjava pčelar.
Ukoliko uočite roj pčela na javnoj površini ili u blizini zgrade, nemojte ih uništavati.
Pozovite Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), lokalno udruženje pčelara ili kontaktirajte pčelara iz svog okruženja koji će besplatno i bezbedno zbrinuti pčele.
