Sve vesti
Foto iz članka: PolitikaRIA Novosti: Promena vlasti u Srbiji ne znači i okretanje leđa Rusiji
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pobedila je Studentska lista.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Govoreći o postupcima u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 1. novembra 2024. godine poginulo 16 ljudi, Beljanski je rekao da očekuje da pravda bude zadovoljena, što, prema njegovim rečima, podrazumeva i kažnjavanje odgovornih i oslobađanje onih koji nisu krivi.
Ceo uporedni tekst82 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 70 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Pobeda Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pre svega je posledica duboke unutrašnje političke krize, a ne opredeljenja građana za radikalnu promenu spoljnopolitičkog kursa zemlje.
Iako je dosadašnja vlast Aleksandra Vučića pretrpela izborni poraz, analitičari sa kojima je razgovarala ruska agencija RIA Novosti smatraju da nema osnova za zaključak da će novo rukovodstvo Srbije okrenuti leđa Moskvi i svoju politiku u potpunosti podrediti Briselu.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, Studentska lista osvojila je 52,71 odsto glasova, odnosno 140 poslaničkih mandata, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” dobila 39,17 odsto glasova i 104 mandata.
Vučić je priznao izborni poraz i pre objavljivanja zvaničnih rezultata, čime je otvoren put za promenu vlasti posle dugogodišnje dominacije Srpske napredne stranke.
RIA Novosti u analizi izbornog ishoda posebnu pažnju posvećuje pitanju budućih odnosa Beograda i Moskve, ukazujući na to da politička raznolikost pobedničkog pokreta, ali i tradicionalne veze Srbije i Rusije, otežavaju predviđanje spoljnopolitičkih poteza buduće vlade.
Bondarenko: Pobeda Studentske liste ne znači da je Srbija pala pod kontrolu Brisela
Direktor Fondacije za progresivnu politiku Oleg Bondarenko ocenjuje za RIA Novosti da bi bilo preuranjeno izvoditi zaključke o budućoj spoljnoj politici Srbije samo na osnovu rezultata parlamentarnih izbora.
Prema njegovim rečima, Studentska lista okupila je ideološki, politički i društveno različite grupe, čiji je glavni zajednički imenitelj bilo nezadovoljstvo prethodnom vlašću.
Bondarenko smatra da izborna pobeda takvog pokreta sama po sebi ne znači da će Srbija preći pod političku kontrolu Brisela, niti da će nova vlast automatski preuzeti sve spoljnopolitičke stavove Evropske unije.
On ukazuje na to da je tek potrebno videti kako će pobednička koalicija funkcionisati kada se sa zajedničkog protivljenja prethodnoj vlasti pređe na konkretne odluke o upravljanju državom.
Ruski analitičar ne isključuje ni mogućnost novih prevremenih parlamentarnih izbora, ukoliko političke razlike unutar pobedničkog pokreta otežaju formiranje i funkcionisanje stabilne vlade.
Bondarenko istovremeno ocenjuje da Aleksandar Vučić, uprkos izbornom porazu, nije izgubio politički značaj.
Činjenica da je njegova lista zadobila podršku približno 40 odsto birača, prema njegovom mišljenju, ostavlja prostor za njegov eventualni politički povratak.
Entina: Izbori su bili referendum o poverenju Vučiću
Jekaterina Entina, rukovodilac Odeljenja za crnomorsko-mediteranske studije Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, smatra da su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji po svom političkom značenju predstavljali svojevrstan referendum o poverenju Aleksandru Vučiću.
Kako objašnjava za RIA Novosti, dugotrajna politička kriza, protestni pokret i nezadovoljstvo delom institucija i javnosti stvorili su uslove u kojima je glasanje prevazišlo uobičajeno nadmetanje izbornih programa.
Entina ne isključuje mogućnost da su strani politički činioci pokušavali da utiču na dešavanja u Srbiji, ali naglašava da visoka izlaznost i obim podrške Studentskoj listi ukazuju na snažno nezadovoljstvo unutar samog srpskog društva.
Prema njenoj oceni, izborni rezultat ne može se objasniti isključivo spoljnim uticajem, već se mora posmatrati u kontekstu političkih i društvenih procesa koji su trajali gotovo dve godine.
Ona takođe smatra da Studentska lista, uprkos izbornom uspehu, nije politički homogena organizacija.
Njene članove povezuju zahtevi za promenom vlasti, borbom protiv korupcije i reformom institucija, ali među njima postoje razlike u političkim uverenjima i pogledima na budući razvoj Srbije.
Zbog toga Entina ne isključuje mogućnost da se pobednički pokret vremenom podeli na više samostalnih političkih stranaka, naročito kada se bude odlučivalo o konkretnim ekonomskim, institucionalnim i spoljnopolitičkim pitanjima.
Kosovo i Metohija ostaju ključno pitanje
Posebnu pažnju ruski analitičari posvećuju odnosu buduće vlasti prema Kosovu i Metohiji, kao jednom od najvažnijih pitanja srpske državne politike.
Entina ukazuje na to da značajan deo srpskog društva podržava saradnju sa Evropskom unijom, ali da takvo opredeljenje ne podrazumeva spremnost na odustajanje od nacionalnih interesa.
Prema njenom tumačenju, upravo pitanje Kosova i Metohije pokazuje ograničenja mogućeg približavanja Srbije zapadnim političkim stavovima.
Ona navodi da predstavnici Studentske liste ne nameravaju da priznaju nezavisnost takozvanog Kosova, kao i da su pojedini pripadnici tog pokreta kritikovali Vučića zbog ustupaka koje mu pripisuju u pregovorima o pokrajini.
To, prema oceni ruske analitičarke, pokazuje da promena vlasti ne mora da znači i promenu osnovnih državnih pozicija Srbije.
Hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji
RIA Novosti navodi da će jedno od najosetljivijih pitanja za buduću vlast biti odnos prema Rusiji, naročito u kontekstu zahteva za usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije.
Vučić je tokom predizborne kampanje upozoravao na mogućnost snažnijeg stranog uticaja na politiku Beograda, tvrdeći da njegove protivnike podržavaju pojedine evropske zemlje koje se protive politici američkog predsednika Donalda Trampa.
On je izrazio i zabrinutost za budućnost srpskog suvereniteta, uz upozorenje da bi Srbija već na proleće mogla da se suoči sa odlukom o uvođenju sankcija Rusiji.
Ipak, kako ističe ruska agencija, iz dosadašnjih programskih opredeljenja Studentske liste ne proizlazi da će takva odluka nužno biti doneta.
Predstavnici pobedničkog pokreta zagovaraju održavanje odnosa i sa zapadnim zemljama i sa Rusijom, dok su se pojedini članovi izjašnjavali protiv uvođenja antiruskih sankcija.
RIA Novosti posebno izdvaja stav profesora Jova Bakića, koji je Rusiju označio kao važnog istorijskog i strateškog partnera Srbije.
Upravo različiti stavovi unutar pobedničkog pokreta, prema oceni ruskih analitičara, predstavljaju jedan od razloga zbog kojih je preuranjeno govoriti o radikalnom zaokretu srpske spoljne politike.
Advokat Beljanski: Pobeda studentske liste prekretnica za Srbiju, tužilaštvo i policija moraju postati nezavisne institucije (VIDEO)
Dan nakon izbora ishoda koji mnogi smatraju političkim zemljotresom, koji će obeležiti političku istoriju Srbije, pa i Evrope sređuju se utisci, prave se analize uspeha i neuspeha, ekstremne izlaznosti, nezapamćene i ogromne motivacije građana koje je izazvala i katalizovala Studentska lista.
Advokat Vladimir Beljanski ocenio je da pobeda studentske liste na izborima predstavlja prekretnicu za Srbiju i priliku za otvaranje prostora za nove ideje, ljude i promene, ali je upozorio da će jedan od najvećih izazova u narednom periodu biti uspostavljanje nezavisnih institucija, posebno pravosuđa.
Beljanski je rekao da je pre godinu i po dana bilo teško zamisliti da bi studentski pokret mogao da potisne dotadašnje političke aktere, uključujući i vlast i opoziciju, i otvori prostor za drugačije političko delovanje.
„Očigledno je da su građani hteli da se institucije izgrade ponovo, da sistem počne da živi ponovo i da se izbrišu one negativne stvari koje su nas trovale godinama“, naveo je Beljanski.
On smatra da je rezultat izbora pokazao da građani žele uređeno društvo, u kojem će se znati koje su nadležnosti institucija i u kojem će svi biti jednaki pred zakonom.
„Mi imamo pravo da živimo u normalnom društvu, u uređenom društvu, u državi u kojoj će se znati red i gde će se znati šta institucije treba da rade“, rekao je Beljanski, dodajući da je zbog aktuelnih događaja ponovo ponosan što je iz Srbije.
"Dobro je što nije došlo do eskalacije nasilja"
Govoreći o izbornoj noći i priznavanju rezultata, Beljanski je rekao da je postojala strepnja da se stvari neće završiti bez problema i da nije bilo izvesno da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasiti pobedu studentske liste.
Prema njegovoj oceni, razlika u rezultatima bila je toliko velika da je ostalo malo prostora za dalje manipulacije.
Smatra da je Vučićeva procena bila da bi eskalacija nasilja nanela štetu i njemu i njegovoj stranci, kao i međunarodni pritisak, mogla da utiče na priznavanje rezultata.
„Jako je dobro da se tako završilo i da nije bilo bilo kakvih problema u tom smislu“, rekao je Beljanski, ali je upozorio da je nasilja bilo tokom izbornog procesa, kao i na pojedinim mestima u Srbiji nakon izbora.
Naveo je da je čuo za slučaj premlaćivanja dvojice aktivista, za koji mu je, kako je rekao, ispričala koleginica, i dodao da je potrebno utvrditi odgovornost za nasilje tokom izbornog dana i prethodnih dana.
„Za to što se događalo i tokom izbora i prethodnih dana, treba tražiti odgovorne.
To je već pitanje za tužilaštvo i za krivične postupke za koje se ja nadam da će biti pokrenuti“, istakao je Beljanski.
Izlaznost pokazala da su građani istrajali u svojim zahtevima
Beljanski je ocenio da visoka izlaznost, koja je prema podacima bila blizu 70 odsto, predstavlja fenomen koji nije lako objasniti, ali da se može povezati sa organizacijom studentskog pokreta i istrajnošću građana.
Podsetio je da su studentski zahtevi na početku protesta mnogima delovali teško ostvarivo, ali da je vremenom počeo da veruje da su promene moguće.
Naveo je i da je Advokatska komora Vojvodine, čiji je bio predsednik, podržala studentske zahteve odmah nakon što su studenti započeli proteste, kao i da je tada stupila u obustavu rada u znak podrške.
Beljanski je rekao da je na dan izbora bio u izbornom štabu studenata, gde je pomagao u skladu sa svojim mogućnostima.
Rezultat je, kako je naveo, doneo veliko olakšanje i osećaj sreće.
„Osetili smo i miris i ukus slobode, tu smo došli u priliku da slobodu zagrlimo i da joj pevamo“, rekao je Beljanski, dodajući da će naredni dani pokazati kako će se taj proces dalje razvijati.
"Pravosuđe ne sme da služi novoj vlasti umesto prethodnoj"
Kao jedan od važnih izazova nakon izbora, Beljanski je izdvojio promenu načina rada tužilaštva i policije, ali je naglasio da cilj ne sme da bude da institucije koje su ranije služile izvršnoj vlasti sada počnu da služe novoj vlasti.
„Oni moraju postati nezavisne institucije koje će raditi nezavisno i samostalno“, rekao je Beljanski.
Govoreći o krivičnom gonjenju i lustraciji, Beljanski je naglasio da je reč o dva odvojena procesa.
Objasnio je da se krivičnim postupcima utvrđuje odgovornost za konkretna krivična dela, dok se lustracija odnosi na zabranu učešća u javnom političkom životu zbog grešaka ili pripadnosti strukturama koje su kršile ljudska prava.
On je ocenio da je potrebno da tužilaštva, uključujući Tužilaštvo za organizovani kriminal, sprovedu ozbiljne istrage i pokrenu postupke u slučajevima za koje postoje osnovi, ali i da javnosti objasne zašto određene istrage ranije nisu pokrenute.
Brisel nudi podršku reformama, Moskva očekuje nastavak saradnje
Izborni rezultati u Srbiji izazvali su reakcije i u Briselu i u Moskvi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je spremnost da Evropska unija podrži reformske procese u Srbiji, posebno u oblastima vladavine prava, nezavisnosti institucija, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Sa druge strane, Moskva je poručila da ostaje zainteresovana za dalji razvoj rusko-srpskih odnosa.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je nadu da će buduće rukovodstvo Srbije biti opredeljeno za konstruktivnu saradnju sa Ruskom Federacijom.
Za rusku stranu, nastavak odnosa sa Beogradom ima poseban značaj u okolnostima zategnutih odnosa Moskve i zapadnih država, ali i zbog dugogodišnje političke, ekonomske i energetske saradnje sa Srbijom.
Od protestnog pokreta do preuzimanja vlasti
Govoreći o postupcima u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 1. novembra 2024. godine poginulo 16 ljudi, Beljanski je rekao da očekuje da pravda bude zadovoljena, što, prema njegovim rečima, podrazumeva i kažnjavanje odgovornih i oslobađanje onih koji nisu krivi.
Još 12 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
„Pravda će biti zadovoljena ukoliko oni koji su zaista krivi za to budu osuđeni, a ukoliko oni koji za to nisu krivi, a optuženi su, budu oslobođeni.
To su dve stvari koje moraju istovremeno da se dogode“, rekao je Beljanski.
"Reforma pravosuđa biće dugotrajan proces"
Beljanski je naglasio da se sve promene moraju sprovoditi u skladu sa zakonom i propisima, bez ad hoc rešenja i postupanja mimo zakonskih procedura.
Kao prvi korak naveo je obavezu Ministarstva pravde da tužilaštvima obezbedi resurse neophodne za rad, dok je uspostavljanje nezavisnog sudstva ocenio kao znatno duži i zahtevniji proces.
„Jako je kod nas teško izgovarati reč reforma pravosuđa zbog toga što smo imali jednu neuspešnu reformu pravosuđa 2009. godine i svi imaju veliki otpor kada čuju tako nešto, ali će to biti neophodno“, rekao je Beljanski.
Dodao je da će način na koji će reforma biti sprovedena zavisiti od ideja studentske liste, ali da bi cilj trebalo da bude da Srbija na naredne izbore izađe kao uređeno društvo, sa pravosuđem koje već funkcioniše nezavisno.
Tragedija je pokrenula masovne demonstracije, uz zahteve za utvrđivanje odgovornosti i istragu o mogućoj korupciji i propustima nadležnih institucija.
Protestni pokret vremenom je prerastao u organizovanu političku snagu, koja je na vanrednim parlamentarnim izborima uspela da osvoji apsolutnu većinu mandata.
Studentska lista najavljuje borbu protiv korupcije, jačanje nezavisnosti pravosuđa i zaštitu medijskih sloboda, ali ostaje otvoreno pitanje na koji način će njeni predstavnici, okupljeni oko različitih političkih i društvenih ideja, usaglasiti zajedničku politiku.
U analizi koju prenosi RIA Novosti, Bondarenko i Entina saglasni su u oceni da izborni poraz Vučića ne predstavlja sam po sebi dokaz da je Srbija odlučila da promeni svoj odnos prema Rusiji.
Prema njihovom tumačenju, izbori su pre svega pokazali dubinu unutrašnjeg nezadovoljstva prethodnom vlašću, dok će stvarni spoljnopolitički pravac Srbije biti jasniji tek nakon formiranja nove vlade i njenih prvih odluka.
