Slušaj vest U Srbiji raste broj obolelih od respiratornih infekcija i virusa, a među građanima ima i onih koji se bore sa visokom temperaturom koju teško uspevaju da obore lekovima. Prema podacima o zdravstvenom… Ceo tekst
Slušaj vest
U Srbiji raste broj obolelih od respiratornih infekcija i virusa, a među građanima ima i onih koji se bore sa visokom temperaturom koju teško uspevaju da obore lekovima. Prema podacima o zdravstvenom nadzoru, registrovano je 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu i 10.286 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, dok lekari beleže i slučajeve koronavirusa.
Doktori savetuju da uz terapiju za skidanje temperature mogu da pomognu i dopunske metode poput tuširanja mlakom vodom, dok se za narodne recepte, poput stavljanja kolutova krompira na stopala ili čelo, smatra da imaju samo placebo efekat.
Dr Radmila Šehić, spec. opšte medicine, objašnjava da su ibuprofen, poznatiji kao brufen, i paracetamol lekovi koji se koriste za snižavanje temperature, ali da se razlikuju po dejstvu i mogućim neželjenim efektima.
- Brufen je snažan antireumatik i veoma efikasan lek koji deluje višestruko. Koristi se protiv povišene temperature, glavobolje i bolova u kostima. Može da se uzima prema preporučenom doziranju, ali njegova mana je što kod osoba sa osetljivim želucem može da izazove probleme sa sluznicom. Ne treba da ga uzimaju ni ljudi koji koriste terapiju za razređivanje krvi bez prethodne konsultacije sa lekarom, jer može da poveća rizik od krvarenja. Kod dece se daje u obliku sirupa, u dozama prilagođenim uzrastu i telesnoj težini - navodi doktorka.
Za razliku od ibuprofena, paracetamol je blaži za želudac i često se koristi za ublažavanje temperature i bolova.
- On deluje tako što štiti digestivni trakt i može da se koristi više puta tokom dana, u skladu sa preporučenim doziranjem. Njegova mana je što nema pun efekat. Kod temperature koja izaziva izraženu nelagodnost može se primeniti terapija, ali je važno da se ne prekoračuju doze i da se lekovi ne kombinuju na svoju ruku - objašnjava dr Šehić.
Ukoliko lekovi ne daju očekivani rezultat, uz njih je važno primeniti i odgovarajuće dopunske mere, ali i utvrditi šta je izazvalo temperaturu.
Doktorka navodi da je najefikasnije tuširanje mlakom vodom kako bi se otvorili krvni sudovi i forsiralo znojenje.
Dr Radmila Šehić Foto: Printscreen Prva TV
- Ljudi koriste i razlaženi alkohol za premazivanje jer alkohol omogućava isparavanje, dok deca mogu i da se ogrnu pokvašenim peškirom. Osobu koja gori nikako ne treba utopljavati, već je raskomotiti kako se temperatura ne bi zadržavala. Treba uzeti i da tople napitke poput domaće supe kako bi se forsiralo znojenje.
Dr Šehić naglašava da je najvažnije utvrditi uzrok povišene temperature, naročito kada ona ne reaguje na primenjenu terapiju.
- Ako antipiretici ne deluju, potrebno je otići kod lekara koji će, u zavisnosti od uzroka, odrediti dalje lečenje i eventualno uključiti antibiotik ukoliko je reč o bakterijskoj infekciji.