Sve vesti
Foto iz članka: AutonomijaRadar objavio sudska rešenja o tajnom nadzoru kritičara vlasti od strane BIA
Šta navode mediji
Radar je objavio dokumenta o tajnom nadzoru kritičara režima, uključujući rešenja Višeg suda u Beogradu kojima su odbijeni predlozi BIA za dalje produžavanje mera nadzora.
Ovo navodi jedan izvor
Autonomija, 5. nov, 11:45 (otvara se u novom prozoru)
Dokazi do kojih je Radar došao pokazuju masovnost nadziranja građana Srbije i razmere zloupotrebe tajne službe i direktora BIA Vladimira Orlića. O tome svedoče rešenja Višeg suda o prekidu mera nadzora BIA nad studentima, šefom kabineta rektora, predsednikom Demokratske stranke, predstavnikom udruženja IT Blokada Aleksom Mijucom i predsednikom Nezavisnog sindikata železničara Srbije, u koje su imali uvid. Sada imamo dokaz da je BIA bila politička policija Aleksandra Vučića koja mu je služila da tajno nadzire sve njegove kritičare, od studenata, ljudi sa univerziteta, lidera opozicionih stranaka, predsednika sindikata, članova zborova građana… Radar je imao uvid u više rešenja Višeg suda u Beogradu, kojima su posle dužeg vremena sprovođenja mera tajnog nadzora, odbijeni predlozi za njihovo dalje produžavanje. Kao obrazloženje za odbijanje navedeno je da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je iznela BIA kao opravdanje za uvođenje mera. U nekoliko slučajeva mere su odbijene i prvi put kada ih je BIA tražila. Sve ove zahteve upućene Višem sudu, koji su se ispostavili kao neosnovani, potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić. koji nije pokazao ni najmanje lične odgovornosti da bi podneo ostavku. Radar je do sada imao uvid u manji deo takvih rešenja suda, a objavljujemo imena samo onih sa kojima smo uspeli da razgovaramo i damo im na uvid odluke suda.
Nadzirani su, prema rešenjima, bili studenti, šef kabineta rektora, predsednik Demokratske stranke, predstavnik udruženja IT Blokada Aleksa Mijuca i predsednik Nezavisnog sindikata železničara Srbije.
Ovo navodi jedan izvor
Dokazi do kojih je Radar došao pokazuju masovnost nadziranja građana Srbije i razmere zloupotrebe tajne službe i direktora BIA Vladimira Orlića. O tome svedoče rešenja Višeg suda o prekidu mera nadzora BIA nad studentima, šefom kabineta rektora, predsednikom Demokratske stranke, predstavnikom udruženja IT Blokada Aleksom Mijucom i predsednikom Nezavisnog sindikata železničara Srbije, u koje su imali uvid. Sada imamo dokaz da je BIA bila politička policija Aleksandra Vučića koja mu je služila da tajno nadzire sve njegove kritičare, od studenata, ljudi sa univerziteta, lidera opozicionih stranaka, predsednika sindikata, članova zborova građana… Radar je imao uvid u više rešenja Višeg suda u Beogradu, kojima su posle dužeg vremena sprovođenja mera tajnog nadzora, odbijeni predlozi za njihovo dalje produžavanje. Kao obrazloženje za odbijanje navedeno je da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je iznela BIA kao opravdanje za uvođenje mera. U nekoliko slučajeva mere su odbijene i prvi put kada ih je BIA tražila. Sve ove zahteve upućene Višem sudu, koji su se ispostavili kao neosnovani, potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić. koji nije pokazao ni najmanje lične odgovornosti da bi podneo ostavku. Radar je do sada imao uvid u manji deo takvih rešenja suda, a objavljujemo imena samo onih sa kojima smo uspeli da razgovaramo i damo im na uvid odluke suda. Nezvanično nam je potvrđeno iz više izvora, koji zbog bezbednosti žele da ostanu anonimni, da je broj zahteva koje je BIA uputila svim sudovima u Srbiji dramatično veliki, a da su brojne mere primenjivane bez bilo kakvog zakonskog odobrenja. Instaliranja softvera Pegasus, koji je nađen kod brojnih studenata, rektora BU Vladana Đokića, aktivista i predstavnika nevladinih organizacija je nezakonito, kao i instaliranje prislušnog i audio-uređaja u amfiteatar na Pravnom fakultetu u Beogradu (o čemu smo prvi izvestili). Na merama fizičkog praćenja i presretanja kompletne komunikacije, koje nisu bile sudski odobrene, prema našim saznanjima, našli su se brojni studenti, njihovi profesori, aktivisti, ali i novinari, među kojima i iz redakcije Radar. Te mere su nekad bile direktno nezakonite, a ponekad indirektno tako što su u zahtevima za prisluškivanje i praćenje jedne osobe stavljani brojevi telefona druge osobe i mesta gde ta druga osoba izlazi. Nekada su prisluškivani svi oko ciljane osobe. Objavili smo i da je BIA presretala komunikaciju nekoliko tužilaca Tužilaštva za organizovani kriminal, nakon što su nastavili istragu u postupku „Nadstrešnica“. Na taj način su praktično nadzirali sve u tom tužilaštvu. Nadziranje TOK-a je klasično obeležje državnog udara, naročito ako se u obzir uzme da je vlast onemogućila rad ovog tužilaštva tako što je povukla udarne grupe. Uvidom u pojedina rešenja Višeg suda u Beogradu kojima je odbijena dalja primena mera vidi se da su BIA i njen direktor Vladimir Orlić to tražili uglavnom šablonski navodeći: (…) zbog postojanja osnova sumnje da sprovodi aktivnosti kojima se ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije vršenjem krivičnih dela pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom pripremanje dela protivustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320 Krivičnog zakonika“, dok je u ređim slučajevima BIA navodila da postoje sumnje na špijunažu po članu 315 Krivičnog zakonika, tako što su svaki kontakt sa stranim državljanima opisivali kao sumnjiv. Sva rešenja kojim su odbijene dalje mere i ona ređa kojim se odbija početna primena mera potpisao je predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević. Zanimljivo je da je BIA poslala zahteve i neposredno pred izbore, a odbijajuća rešenja su doneta i pre i posle izbora. Samo tri rešenja u koja smo imali uvid i koja se odnose na troje studenata su doneta krajem 2025. i njima su zahtevi BIA tada odbijeni odmah bez prethodnih odobrenja za primenu mera nadzora. Za jednog studenta zahtev je primljen dan posle izbora, 26. oktobra 2026. i dan kasnije je takođe odmah odbijen. U delovima rešenja gde se prepričava zvaničan zahtev BIA koji je potpisao Orlić koriste se neuobičajeni termini za administraciju poput „blokaderi“ i slično, što su termini propagandne mašinerije poraženog Vučićevog režima. Šta je BIA tražila i šta kažu praćeni O svim rešenjima u koja smo imali uvid razgovarali smo sa šefom kabineta rektora Univerziteta u Beogradu Danilom Potparićem, predsednikom Demokratske stranke Srđanom Milivojevićem, predstavnikom udruženja građana IT Blokada Aleksom Mijucom i predsednikom Nezavisnog sindikata železničara Srbije Radomirom Popovićem. Našim sagovornicima smo dali na uvid rešenja Višeg suda u Beogradu i za sva je karakteristično da je dalja primena mera tajnog nadzora odbijena nakon više meseci.
Kao obrazloženje za odbijanje mera sud je naveo da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je BIA iznela; u nekoliko slučajeva mere su odbijene već pri prvom zahtevu.
Ovo navodi jedan izvor
Sada imamo dokaz da je BIA bila politička policija Aleksandra Vučića koja mu je služila da tajno nadzire sve njegove kritičare, od studenata, ljudi sa univerziteta, lidera opozicionih stranaka, predsednika sindikata, članova zborova građana… Radar je imao uvid u više rešenja Višeg suda u Beogradu, kojima su posle dužeg vremena sprovođenja mera tajnog nadzora, odbijeni predlozi za njihovo dalje produžavanje. Kao obrazloženje za odbijanje navedeno je da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je iznela BIA kao opravdanje za uvođenje mera. U nekoliko slučajeva mere su odbijene i prvi put kada ih je BIA tražila. Sve ove zahteve upućene Višem sudu, koji su se ispostavili kao neosnovani, potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić. koji nije pokazao ni najmanje lične odgovornosti da bi podneo ostavku. Radar je do sada imao uvid u manji deo takvih rešenja suda, a objavljujemo imena samo onih sa kojima smo uspeli da razgovaramo i damo im na uvid odluke suda.
U zahtevima BIA se uglavnom pozivalo na članove 309 i 320 Krivičnog zakonika (nasilna promena ustavnog uređenja), ređe na špijunažu po članu 315, a odbijajuća rešenja potpisao je predsednik Višeg suda Dragan Milošević.
Ovo navodi jedan izvor
Uvidom u pojedina rešenja Višeg suda u Beogradu kojima je odbijena dalja primena mera vidi se da su BIA i njen direktor Vladimir Orlić to tražili uglavnom šablonski navodeći: (…) zbog postojanja osnova sumnje da sprovodi aktivnosti kojima se ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije vršenjem krivičnih dela pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom pripremanje dela protivustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320 Krivičnog zakonika“, dok je u ređim slučajevima BIA navodila da postoje sumnje na špijunažu po članu 315 Krivičnog zakonika, tako što su svaki kontakt sa stranim državljanima opisivali kao sumnjiv. Sva rešenja kojim su odbijene dalje mere i ona ređa kojim se odbija početna primena mera potpisao je predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević.
BIA je zahteve slala i neposredno pred izbore, a odbijajuća rešenja doneta su i pre i posle izbora 26. oktobra 2026; zahtev za jednog studenta primljen je 26. oktobra 2026. i odbijen dan kasnije.
Ovo navodi jedan izvor
Zanimljivo je da je BIA poslala zahteve i neposredno pred izbore, a odbijajuća rešenja su doneta i pre i posle izbora. Samo tri rešenja u koja smo imali uvid i koja se odnose na troje studenata su doneta krajem 2025. i njima su zahtevi BIA tada odbijeni odmah bez prethodnih odobrenja za primenu mera nadzora. Za jednog studenta zahtev je primljen dan posle izbora, 26. oktobra 2026. i dan kasnije je takođe odmah odbijen. U delovima rešenja gde se prepričava zvaničan zahtev BIA koji je potpisao Orlić koriste se neuobičajeni termini za administraciju poput „blokaderi“ i slično, što su termini propagandne mašinerije poraženog Vučićevog režima.
Mere tajnog nadzora nad Danilom Potparićem, šefom kabineta rektora Univerziteta u Beogradu, odobravane su i proširivane tokom 2026. (prvi put 27. januara, poslednji put 28. avgusta), a predlog za novo produženje od 21. oktobra odbijen je 23. oktobra 2026.
Ovo navodi jedan izvor
Za Danila Potparića, šefa kabineta rektora Univerziteta u Beogradu, sve mere su odobravane u 2026. Prvi put ih je Viši sud u Beogradu odobrio 27. januara, pa zatim 27. aprila, a proširene su 4. juna, 27. jula i poslednji put 28. avgusta 2026. Sa potpisom Vladimira Orlića BIA je tražila novo produženje 21. oktobra. Taj predlog je stigao u sud 23. oktobra, kada je i odbijen. Kao i kod svih drugih popisano je gde borave i rade, vozila koja koriste, ali i brojni ugostiteljski objekti u koje navodno često dolaze. Nejasno je da li se u svim tim objektima, pa i onim ugostiteljskim, nalaze prislušni uređaji i kamere. Potpariću se u zahtevu BIA, koji je odbijen, zamera što koristi zaštićene aplikacije na mobilnom telefonu, koje inače koriste svi. Rečenice iz zahteva BIA koje su citirane u rešenju Višeg suda predstavljaju jasne primere propagande poraženog autokratskog režima.
Mere nadzora nad predsednikom DS-a Srđanom Milivojevićem odobrene su 30. januara 2026, produžene 24. aprila i 27. jula 2026, a zahtev BIA od 24. oktobra odbijen je rešenjem od 29. oktobra 2026.
Ovo navodi jedan izvor
Za predsednika DS-a Srđana Milivojevića Viši sud je prvo odobrio mere tajnog nadzora 30. januara 2026, pa ih produžio 24. aprila i poslednji put 27. jula 2026. BIA je zatim dan pred izbore 24. oktobra tražila novo produženje mera, što je u Viši sud stiglo 27. oktobra, a dva dana kasnije 29. oktobra je doneto rešenje o odbijanju. BIA u svom predlogu konstatuje da Milivojević „u kontinuitetu sprovodi aktivnosti kojima se ugrožava bezbednost Republike Srbije“. Orlić koji potpisuje predlog, kako se citira u rešenju Višeg suda, poziva se na nešto od pre više od 26 godina. BIA tvrdi da je Milivojević navodno devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, kao pripadnik nekadašnjeg Otpora poslat na obuku u Segedin u Mađarsku i u Baltimor u SAD, te da ga je na
Navod, nepotvrđenoRadar navodi da dokumenta pokazuju masovnost nadziranja građana Srbije i razmere zloupotrebe tajne službe i direktora BIA Vladimira Orlića.
Ovaj navod prenose
Dokazi do kojih je Radar došao pokazuju masovnost nadziranja građana Srbije i razmere zloupotrebe tajne službe i direktora BIA Vladimira Orlića. O tome svedoče rešenja Višeg suda o prekidu mera nadzora BIA nad studentima, šefom kabineta rektora, predsednikom Demokratske stranke, predstavnikom udruženja IT Blokada Aleksom Mijucom i predsednikom Nezavisnog sindikata železničara Srbije, u koje su imali uvid.
Navod, nepotvrđenoSve zahteve upućene Višem sudu potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić, a Radar navodi da nije podneo ostavku.
Ovaj navod prenose
Sada imamo dokaz da je BIA bila politička policija Aleksandra Vučića koja mu je služila da tajno nadzire sve njegove kritičare, od studenata, ljudi sa univerziteta, lidera opozicionih stranaka, predsednika sindikata, članova zborova građana… Radar je imao uvid u više rešenja Višeg suda u Beogradu, kojima su posle dužeg vremena sprovođenja mera tajnog nadzora, odbijeni predlozi za njihovo dalje produžavanje. Kao obrazloženje za odbijanje navedeno je da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je iznela BIA kao opravdanje za uvođenje mera. U nekoliko slučajeva mere su odbijene i prvi put kada ih je BIA tražila. Sve ove zahteve upućene Višem sudu, koji su se ispostavili kao neosnovani, potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić. koji nije pokazao ni najmanje lične odgovornosti da bi podneo ostavku. Radar je do sada imao uvid u manji deo takvih rešenja suda, a objavljujemo imena samo onih sa kojima smo uspeli da razgovaramo i damo im na uvid odluke suda.
Navod, nepotvrđenoNezvanično, iz anonimnih izvora, Radar tvrdi da je broj zahteva BIA sudovima dramatično veliki i da su brojne mere primenjivane bez zakonskog odobrenja, uključujući instalaciju softvera Pegasus i prislušni uređaj na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Ovaj navod prenose
Nezvanično nam je potvrđeno iz više izvora, koji zbog bezbednosti žele da ostanu anonimni, da je broj zahteva koje je BIA uputila svim sudovima u Srbiji dramatično veliki, a da su brojne mere primenjivane bez bilo kakvog zakonskog odobrenja. Instaliranja softvera Pegasus, koji je nađen kod brojnih studenata, rektora BU Vladana Đokića, aktivista i predstavnika nevladinih organizacija je nezakonito, kao i instaliranje prislušnog i audio-uređaja u amfiteatar na Pravnom fakultetu u Beogradu (o čemu smo prvi izvestili). Na merama fizičkog praćenja i presretanja kompletne komunikacije, koje nisu bile sudski odobrene, prema našim saznanjima, našli su se brojni studenti, njihovi profesori, aktivisti, ali i novinari, među kojima i iz redakcije Radar.
Navod, nepotvrđenoBIA je, prema Radar-u, presretala komunikaciju nekoliko tužilaca Tužilaštva za organizovani kriminal koji su nastavili istragu u postupku „Nadstrešnica“.
Ovaj navod prenose
Te mere su nekad bile direktno nezakonite, a ponekad indirektno tako što su u zahtevima za prisluškivanje i praćenje jedne osobe stavljani brojevi telefona druge osobe i mesta gde ta druga osoba izlazi. Nekada su prisluškivani svi oko ciljane osobe. Objavili smo i da je BIA presretala komunikaciju nekoliko tužilaca Tužilaštva za organizovani kriminal, nakon što su nastavili istragu u postupku „Nadstrešnica“. Na taj način su praktično nadzirali sve u tom tužilaštvu. Nadziranje TOK-a je klasično obeležje državnog udara, naročito ako se u obzir uzme da je vlast onemogućila rad ovog tužilaštva tako što je povukla udarne grupe.
Navod, nepotvrđenoU zahtevu BIA Potpariću je, prema rešenju, zamerao rad u interesu Nemačke bez navedenog dokaza, a sud je posle devet meseci nadzora konstatovao da nema nijednog dokaza o krivičnim delima.
Ovaj navod prenose
Tako između ostalog piše: „Danilo Potparić posebno osetljive podatke vezane za aktuelne društveno političke prilike posmatrane kroz prizmu delovanja blokaderskog pokreta i studenata-blokadera dostavlja…“, pa se navodi ime srpskog državljanina koji je neskriveno pomagao studentskom pokretu. Da ne bi ostalo nejasno navodi se „da o društveno političkoj situaciji obavlja konsultacije sa profesorima fakulteta koji nedvosmisleno deluju u interesu blokaderskog pokreta“. Tu se pominju imena brojnih profesora Univerziteta u Beogradu. Sve to je za Vladimira Orlića bilo rušenje ustavnog poretka. Da bi još začinili zahtev za tajni nadzor, Popariću su pripisali da radi u interesu Nemačke, ne navodeći nijedan dokaz. U odbijajućem rešenju donetom posle devet meseci tajnog nadzora konstatuje se da nema nijednog dokaza na koji način Potparić organizuje, dogovara ili planira bilo koja krivična dela. „Imajući u vidu sve navedeno predsednik višeg suda u Beogradu (Dragan Milošević) je mišljenja da iz četiri priložena izveštaja ne proizlazi da su radnje Danila Potparića na bilo koji način usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije“, zaključuje se u rešenju o odbijanju, što je formulacija za svako rešenje o prekidu primene tajnih mera.
Navod, nepotvrđenoDanilo Potparić kaže da najodlučnije odbacuje kvalifikacije o delovanju protiv bezbednosti Srbije i u interesu Nemačke, te da nikada nije radio u interesu druge države.
Ovaj navod prenose
U razgovoru za Radar Danilo Potparić kaže da ga ne iznenađuje saznanje da su ljudi sa Univerziteta u Beogradu bili predmet prismotre jer je Univerzitet bio jedno od mesta najsnažnijeg otpora urušavanju institucija i pokušajima režima da se kritička misao stavi pod kontrolu. „Vlast je više puta pokazala da se, izgleda, najviše plaši obrazovanih građana i institucija koje ne pristaju na poslušnost. Ipak, jedno je pretpostavljati da ste pod nadzorom, a drugo saznati da su prema vama gotovo godinu dana primenjivane mere, po predlogu direktora BIA i uz odobrenje Višeg suda u Beogradu, zbog sumnji u pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i navodnog delovanja u interesu Savezne Republike Nemačke. Te kvalifikacije najodlučnije odbacujem. Nikada nisam radio u interesu bilo koje strane države, niti protiv interesa Srbije. Nije prijatno kada shvatite da vas neko fotografiše dok vodite dete u vrtić i da se prate vaši susreti i razgovori“, kaže Potparić. Dodaje i da mu ni u jednom trenutku nije palo na pamet da zbog toga odustane od svog rada ili uverenja.
Navod, nepotvrđenoBIA je u predlogu tvrdila da je Milivojević devedesetih poslat na obuku u Segedin i Baltimor radi svrgavanja režima Slobodana Miloševića, bez ijednog dokaza, što je utvrdio i Viši sud.
Ovaj navod prenose
Za predsednika DS-a Srđana Milivojevića Viši sud je prvo odobrio mere tajnog nadzora 30. januara 2026, pa ih produžio 24. aprila i poslednji put 27. jula 2026. BIA je zatim dan pred izbore 24. oktobra tražila novo produženje mera, što je u Viši sud stiglo 27. oktobra, a dva dana kasnije 29. oktobra je doneto rešenje o odbijanju. BIA u svom predlogu konstatuje da Milivojević „u kontinuitetu sprovodi aktivnosti kojima se ugrožava bezbednost Republike Srbije“. Orlić koji potpisuje predlog, kako se citira u rešenju Višeg suda, poziva se na nešto od pre više od 26 godina. BIA tvrdi da je Milivojević navodno devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, kao pripadnik nekadašnjeg Otpora poslat na obuku u Segedin u Mađarsku i u Baltimor u SAD, te da ga je na obuku poslalo američko diplomatsko-konzularno predstavništvo sa ciljem svrgavanja režima Slobodana Miloševića. Međutim nisu pružili ni jedan dokaz za to, što je utvrdio i Viši sud. Još BIA tvrdi da je Milivojević nastavio da „podstiče i usmerava ekstremno orijentisane pojedince, potpiruje i podstiče građane na masovni bunt, a aktuelnu vlast označava kao krivce“. BIA navodi da Milivojević u rušenju ustavnog poretka koristi metode i znanja stečena na obuci u Segedinu i Baltimoru, te da od početka protesta u Novom Sadu 2024. koordinira proteste. Za BIA je problematično što su Milivojević i DS celokupnu svoju infrastrukturu i prostorije stavili na raspolaganje Studentskom pokretu, zborovima, udruženjima građana.
Navod, nepotvrđenoSrđan Milivojević kaže da su bezbednosne službe 14 godina u službi opstanka režima, da mu je dva puta pronađen GPS uređaj na automobilu i da je više puta dobijao informacije o praćenju njegovih komunikacija.
Ovaj navod prenose
Predsednik DS-a Srđan Milivojević kaže za Radar da su bezbednosne službe već 14 godina u službi opstanka režima, a ne očuvanja bezbednosti Srbije i građana. To je, kako zaključuje, daleko od zakonskog okvira i Ustavom definisane političke neutralnosti. „Interesantno je da BIA zna broj šasije mog automobila, ali ne zna kako se pet tona droge našlo u magacinu odbornika SNS-a u Konjuhu. Strašno je da BIA uhodi tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal, opozicione stranke i novinare, a ne zna da je kod Loznice u turističkom kompleksu Sunčana reka organizovan tajni paravojni kamp za borbeno-taktičku obuku državljana Moldavije i Rumunije. Zbog čega ti ljudi primaju platu ako tvrde da sam ja bio u Baltimoru, iako nikada nisam bio u SAD. Kako su utvrdili da sam 1999. i 2000. bio u Segedinu, a 1998. su mi oduzeli pasoš, dok ne znaju kako im se desila Banjska i šta njeni pripadnici rade na Jovanjici“, pita Milivojević. On ocenjuje da zahtev za odobravanje posebnih mera za praćenje njegovih komunikacija i kontakata izgleda kao da ga je pisao neki Branislav Nušić, kako kaže, baš po meri intelektualnih kapaciteta Vladimira Orlića, koji bi trebalo da glumi Aleksu Žunića. „Prosto je neverovatno da redove ovako ozbiljne službe popunjavaju polupismeni i priglupi ljudi sa članskom kartom SNS-a. Više puta sam od profesionalnih i časnih pripadnika bezbednosnih službi dobio informaciju da se moje komunikacije i kretanje prate. Dva puta sam na automobilu pronašao GPS uređaj za praćenje mog kretanja. Prilikom praćenja u autobusu gradskog prevoza, momak i devojka koji su me pratili su ispustili sredstvo veze. Kako su čuvali Srbiju i režim, dobro da nam je država opstala. Vreme je da se sve ovako obrukane bezbednosne službe raspuste“, zaključuje Srđan Milivojević.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
