Sve vesti
Foto iz članka: NINPrijava nelegalnih objekata: Ko još može da podnese prijavu do 24. oktobra
Dodatni rok za podnošenje prijava po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ističe 24. oktobra.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst49 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 49 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Rok za podnošenje prijave za evidentiranje nekretnina po zakonu, reklamiranom kao „Svoj na svome“, koji je trajao više od pola godine, ističe u subotu, 24. oktobra, preneo je Danas.
Ko nije podneo zahtev u redovnom roku do 8. februara, ima priliku da to uradi u dodatnom roku do subote, uz obrazloženje i dokaz da je bio sprečen da to učini u prvom roku.
U validne razloge za „probijanje“ prvog roka spadaju nepredviđene okolnosti, poput bolesti, povrede, više sile, tehničkih razloga ili putovanja.
Zakon „Svoj na svome“ donet je kao vid olakšice za ono što je u javnosti nazivano legalizacija objekata koji do sada nisu legalizovani.
Da bi nekretnina bila i upisana u katastar, potrebno je platiti novčanu naknadu.
U promotivnoj kampanji „Svoj na svome“ isticano je da se plaća 100 evra, mada su u praksi naknade uglavnom više i kreću se od 100 do 1.000 evra za kuće i stanove, u zavisnosti od lokacije i veličine naselja.
Za evidentiranje pomoćnih objekata do 500 kvadrata ne plaća se naknada.
U nekim slučajevima građani su dobili obračune i po nekoliko desetina puta veće od najavljene cene.
Pored finansijskog podsticaja, po ovom zakonu i administrativno je olakšan upis objekta u katastar kao privatne svojine.
Nije potrebno pribavljanje skupe tehničke dokumentacije, dok je i sam način prijave pojednostavljen.
Zahtevi su se mogli podneti onlajn, u opštini ili u Pošti.
Advokat Gordana Mihailović kaže da je velika prednost ove prijave što brzo i lako dozvoljava onima koji poseduju nelegalne objekte da ih puste u promet.
„Zna se da je neki objekat bio nelegalan i da je pretvoren u status legalnog, bez ikakve građevinske dokumentacije, samo na osnovu prijave.
Na taj način se ljudima, koji su izgradili te nelegalne objekte, dozvoljava da ga stave u neki status u kom mogu da prometuju taj objekat“, navela je Mihajlović.
Što se tiče poreza, većina vlasnika takvih objekata, prema njenim rečima, ranije ih je prijavljivala za legalizaciju, pa je sekretarijat za legalizaciju slao informacije Upravi javnih prihoda, tako da su oni plaćali porez.
Prvo su, kako je rekla, rešavani jednostavniji predmeti, dok će oni komplikovaniji, verovatno sačekati.
Zakon je donet u jesen prošle godine, a prijave su počele 8. decembra.
Do 8. februara zahteve je podnelo 2.470.000 građana.
Iako je, to veliki broj prijava, advokat Đorđe Vukotić upozorava da ta informacija nije reprezentativna kada je u pitanju broj objekata.
„Ministarstvo građevinarstva je davalo tumačenja da treba da podnese zahtev svako od suvlasnika, što znači da su mnogi ljudi verovatno i duplo podnosili.
Tako da tih 2,5 miliona ne znači ništa, jer ne znamo šta su oni to sabirali.
Može da bude jedna ogromna zgrada, kao jedan objekat, a može i neki manji objekat da ima četiri prijave“, naveo je Vukotić.
Dodao je da do sada nije objavljen zvanični izveštaj za koliko objekata i koje kategorije je tražena legalizacija i na kojim opštinama jer to može biti objekat koji ne vredi ništa, vredi 5.000 evra ili 500.000 evra.
Za one koji su probili i dodatni rok i nisu legalizovali objekte, važiće standardna procedura legalizacije.
Postoje i slučajevi gde država ima nadležnost da sruši objekat, ukoliko ugrožava prava ili bezbednost trećeg lica, kao i da ga prisvoji ukoliko je nelegalan objekat na državnom zemljištu.
2026. Prosečna cena novogradnje bila je 3.247, a starogradnje 3.201 evro po kvadratu.
Dodatni rok od godinu dana za podnošenje prijava, u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ističe u subotu, 24. oktobra.
Zbog toga je Gradska uprava Beograda organizovala rad dežurnih šaltera toga dana od osam do 16 časova, saopštio je Gradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.
2026. Prosečna cena novogradnje bila je 3.247, a starogradnje 3.201 evro po kvadratu.
2026. Lična karta nepokretnosti od sada je dostupna i besplatno u digitalnom obliku, bez odlaska na šalter katastra.
Građani koji nisu podneli prijave iz opravdanih razloga moći će to da učine u prostorijama Gradske uprave u Ulici kraljice Marije 1. na 15. spratu, precizirano je u saopštenju.
Gradska uprava za urbanizam u Užicu radiće i u subotu 24. oktobra, kada ističe rok za prijavu po Zakonu za upis prava nad nepokretnostima, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.
U saopštenju se pojašnjava da je Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, propisano da oni koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku, mogu to da urade u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Uslov je da uz prijavu dostave i dokaze iz kojih se na nesumnjiv način može utvrditi opravdanost za nepodnošenje prijave.
Pošto dodatni rok od godinu dana za podnošenje prijava ističe 24. oktobra građani koji iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu moći će to da učine tokom ove sedmice, ali i u subotu 24. oktobra od 08 do 15 časova u prostorijama Gradske uprave za urbanizam Užice.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Na evidenciji službi za zapošljavanje u oktobru bilo je 654.000 slobodnih radnih mesta, što je 31.000 više nego godinu dana ranije.
2026. Deficit iznosi 6,58 milijardi dolara (6.576,3 miliona dolara), što čini smanjenje od sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
2026. Kompanija je smanjila dugovanja prema bankama, dok je u strateške projekte uložila 19,2 milijarde dinara.
2026. Bez novih dozvola ne bi bili obuhvaćeni nastavak rada NIS-a, pregovori o promeni vlasništva i transport sirove nafte.
Vukotić smatra da je inicijativa „Svoj na svome“ jako loše osmišljena i još gore sprovedena, kao i da se svela na „floskulu i na jednu krajnje populističku reformu“.
„Upisani su neki objekti sa netačnim površinama, neki i bez površine.
Krajnje nedosledno se to sprovodilo.
Rešena su neka pitanja nekim ljudima za koje nije bio nekakav prioritet, naravno i onima koje ja zovem profesionalnim investitorima nelegalne gradnje.
To su oni koji se bave nelegalnom gradnjom i konkurišu legalnoj gradnji, a toleriše ih inspekcija i posle toga se sve to legalizuje“, ocenio je Vukotić.
Dodao je da je takav zakon bio povod da se „prikupi nešto malo para i stvori utisak da se nešto bitno radi dok se nekim privilegovanim investitorima mimo redosleda i očigledno na nečiju intervenciju rešavaju komplikovane prijave“.
Kako teče projekat Svoj na svome: RGZ do sada postupio po 219.000 prijava od ukupno 2,5 miliona prijava
