Posmatrači Crte biće na 500 biračkih mesta od faze pripreme biračkih mesta, od 6h ujutru, pratiće otvaranje, ceo tok glasanja, zatvaranje, utvrđivanje rezultata do momenta kačenja zapisnika
Pavle Dimitrijević ispred Crte kaže da je utisak da su građani za izbore 2026. zainteresovaniji nego za prethodne izborne procese. On je objasnio i kakva će biti uloga posmatračke misije Crte na dan izbora, kao i kako da građani znaju da li je glasački listić važeći ili ne.
„Pažnja javnosti je usmerena na svaki deo izbornog procesa i zato je važno i kako će se ponašati svi organi za sprovođenje izbora. Zbog interesovanja građana za ovaj birački proces je bitno da se ljudi striktno pridržavaju procedure i daju maksimum da informišu javnost o procedurama. Utisak je da je zainteresovanost građana da se uključe u izborni proces mnogo veća nego ranije i da postoji ozbiljno interesovanje ljudi da uče o izbornim pravilima i procedurama“, kazao je Dimitrijević.
To ohrabruje, dodaje, da će se na biračkim mestima naći ljudi koji bolje znaju izborne procese i da će, dodaje, moći da ih sprovedu u delo.
O situaciji u Vranju – šta je zapravo bitno da se utvrdi
Izbori se održavaju 25. oktobra, a nekoliko dana uoči izbora primećene su sumnje da postoje mnoge izborne nepravilnosti. Jedan od primera je i Vranje.
Predsednik biračkog odbora na biračkom mestu „Donje Žapsko“ kod Vranja Novica Mitić izjavio je danas za portal InfoVranjske da je birački materijal za to mesto predat zameniku predsednika odbora, što je, prema njegovim rečima, protivzakonito.
Vršiteljka funkcije glavnog javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju Branislava Mihajlović rekla je za FoNet da je došlo do zabune između predsednika i zamenika predsednika biračkog odbora i da je materijal preuzeo zamenik predsednika, Goran Stojilković.
Dimitrijević kaže da je u ovom slučaju bitnije da li je ispoštovana procedura, a ne to ko je preuzeo materijal.
„Čuo sam iz medija o tom slučaju i verujem da lokalna izborna komisija ima više informacija šta se desilo, jer ona zadužena za primopredaju izbornog materijala. O tome se sačinjava i zapisnik i on (džak sa izbornim materijalom prim. aut.) bi trebalo da bude zatvoren sigurnosnom zatvornicom. Ključno je da li izborni materijal na propisan način predat i zatvoren. Važno je da se primopredaja obavi u prisustvu članova biračkog odbora, tako da je pitanje da li je ispoštovana sama procedura predaje“, ističe naš sagovornik.
Propisi, dodaje, nisu jasni oko toga gde se čuva izborni materijal.
„Propisi ne kažu striktno gde treba da se čuva izborni materijal. Propisi kažu da mora da bude očuvan integritet izbornog materijala – da bude zapečaćen i da sme da se skine na otvaranju biračkog mesta, u prisustvu svih članova biračkog odbora. Moguće je da neko od članova biračkog odbora ili predsednik odnese materijal kući, pa transferiše na biračko mesto, ali ključna provera je da li je integritet povređen ili ne”, istakao je on.
Izbori 25. oktobra imaće više od 16.000 posmatrača, što je tri puta više u odnosu na izbore 2023.
Dimitrijević objašnjava koje će tačno biti aktivnosti Crte na izborni dan.
„Ključno je da će posmatrači Crte na 500 biračkih mesta biti od faze pripreme biračkih mesta, od 6h ujutru, pratiće otvaranje, ceo tok glasanja, zatvaranje, utvrđivanje rezultata do momenta kačenja zapisnika. U prvom planu nam je ocena regularnosti izbornog procesa, beleženje određenih nepravilnosti i da ponovo pozivamo sve aktere, pre svega biračke odbore, da profesionalno rade svoj posao jer samo to može da obezbedi biračima da bez problema ispune građansku dužnost“, navodi on.
Crta će prvu redovnu konferenciju za medije imati u 12h, a blizu zatvaranja biračkih mesta imaće i konferenciju u 20.15, gde će u prvom planu biti ocena kako je protekao izborni dan. Procena rezultata, dodaje naš sagovornik, zavisi od pristizanja informacija o zapisnicima o radu biračkih odbora, tako da, kako kaže, trenutno ne može da se kalkuliše vremenom.
Kada je glasački listić važeći
Dimitrijević je objasnio i kako treba da bude ponašanje na biračkom mestu.
„Hemijske olovke nisu na bilo koji način problem, da li je poneo ili uzeo sa biračkog mesta. Važno je kako se glasa – važeći glasački listić je onaj na kojem se nedvosmisleno može prepoznati volja birača tj. zaokruživanje broja, podvlačenje naziva liste. Nevažeći je onaj gde neko zaokruži više broja ili precrta tri liste, pa onda se samim pogledom ne može zaključiti šta je izborna volja“, navodi sagovornik N1.
Važno je, kaže, i ko odlučuje da li je glasački listić važeći ili nevažeći – a to je birački odbor.
„U prethodnim izborima su naši posmatrači uočavali simbole ili šifre koje su se upisivale na glasačke listiće, to samo po sebi nije uslov da se listić proglasi nevažećim, ali ukazuje na stranačku kontrolu, mobilizaciju, da li su određene grupe birača glasale ili nisu glasale. Tu se radilo o biračima iz javnih preduzeća ili kompanija. To je fenomenološki primećeno i ranije“, upozorio je on.
