Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Ceo uporedni tekst61 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 3 rečenice prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 55 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Život po mjeri čovjeka
- Trofej Radija Crne Gore
Poluge vlasti u Srbiji u tehničkom mandatu: Ko može koliko
Šta vlada u tehničkom mandatu, raspuštena skupština i vršiteljka dužnosti predsednice Srbije zapravo mogu da rade i do kada?
Vlada u tehničkom mandatu, raspuštena skupština, vršiteljka dužnosti predsednice zemlje i više od 100 debitanata u budućem sazivu parlamenta - to je slika Srbije 26. oktobra 2026.
Šta nabrojane glavne poluge vlasti u političkom sistemu Srbije sada mogu da urade?
Odgovor se u najkraćem krije u formulaciji „da obavljaju tekuće poslove“.
Ana Brnabić, visoka zvaničnica Srpske napredne stranke (SNS), trenutno je predsednica raspuštene skupštine, a ujedno je i vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, posle ostavke Aleksandra Vučića.
Ona je jedina u istoriji Srbije koja je obavljala ili obavlja sve tri najvažnije funkcije u zemlji: predsednica skupštine, bila je predsednica vlade, a sada je i predsednica države.
Đuro Macut, univerzitetski profesor, predsednik je Vlade Srbije u tehničkom mandatu i biće do formiranje nove izvršne vlasti.
- Vlada u tehničkom mandatu
Vlada u tehničkom mandatu „održava funkcionisanje države, preduzima neophodne mere za redovan rad državnih organa i donosi odluke kada je to neophodno zbog zakonskog roka ili potreba države“, prema Zakonu o vladi.
Ne može da predlaže zakone i donosi propise, osim u zakonom predviđenim izuzecima, kao ni da postavlja državne službenike na položaje.
To u praksi znači da može da nastavi da upravlja postojećim sistemom i obavlja neophodne poslove, ali ne može da sprovodi novi politički program.
Novu Vladu Srbije treba da izglasa Narodna skupština, koja treba da bude konstituisana 30 dana od proglašenja zvaničnih rezultata izbora.
„Da blokiramo, da nećemo da verifikujemo mandate - nećemo ništa od toga", izjavio je u izbornoj noći Vučić, nosilac izborne liste naprednjaka.
„Čim zakažu sednicu skupštinu mogu da je naprave za 10-15 dana i da formiraju vladu", dodao je.
Rok za formiranje nove vlade je tri meseca od konstituisanja novog saziva parlamenta.
Prema zakonu, sazivanje prve sednice skupštine u rukama je Brnabić kao aktuelne predsednice parlamenta.
I predlaganje mandata za formiranje nove vlade, posle konsultacija sa kandidatima, takođe je u njenim rukama, ali ovog puta kao vršiteljke dužnosti predsednice Srbije.
Nije potpuno bez nadležnosti, ali takođe „obavlja tekuće ili neodložne poslove“, prema Ustavu Srbije.
Ako se proglasi ratno ili vanredno stanje, ponovo se uspostavlja nadležnost Narodne skupštine i traje dok takvo stanje ne prestane.
Može da prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata, raspiše parlamentarne izbore, predloži Narodnoj skupštini kandidata za predsednika vlade i komanduje Vojskom Srbije, prema Zakonu o predsedniku Republike.
Predsednik Narodne skupštine koji menja predsednika Republike mora da proglasi svaki izglasani zakon, dodaje se.
Međutim, predsednik Narodne skupštine ne može duže od tri meseca da menja predsednika Republike.
U tom roku moraju da budu održani predsednički izbori.
Pošto je Vučić 27. septembra podneo ostavku, predsednički izbori bi trebalo da budu održani do kraja godine.
Predsednik skupštine u ulozi vršioca dužnosti šefa države može i da proglasi vanredno ili ratno stanje.
Takva situacija je već zabeležena u novijoj istoriji Srbije.
Nataša Mićić, predsednica skupštine, ali i vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, proglasila je vanredno stanje u Srbiji posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003.
Vanredno stanje je trajalo 42 dana - od 12. marta do 22. aprila 2003. godine.
Tokom ovog perioda sprovedena je opsežna policijska akcija „Sablja“ protiv organizovanog kriminala.
Pogledajte video iz štaba SNS-a kada je Vučić priznao poraz na izborima
Šta se dogodilo na izborima?
Studentska lista pobedila je na parlamentarnim izborima u Srbiji, imaju mandata dovoljno za formiranje vlasti, procene su domaćih posmatrača.
Holandija neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2027. godine jer nijedan emiter nije spreman da preuzme odgovornost za holandski nastup zbog zabrinutosti oko učešća Izraela, saopštilo je udruženje emitera NPO, prenosi Rojters.
NPO je prošlog meseca izrazio uverenje da će se Holandija vratiti na takmičenje 2027, posle bojkota ovogodišnjeg takmičenja.
Međutim, na kraju nijedan holandski emiter nije bio spreman da podrži povratak Holandije na Pesmi Evrovizije.
Republika Irska, Island, Španija, Slovenija i Holandija su bojkotovale takmičenje u maju ove godine u znak protesta zbog učešća Izraela i njegove vojne ofanzive u Pojasu Gazi.
Jet de Ranic, predsednik NPO-a, kaže da je organizacija u početku verovala da postoji dovoljna podrška za povratak Holandije, ali na kraju nije uspela da pronađe odgovarajući način za učešće u evropskom muzičkom takmičenju.
Jure Bosman, direktor za medije NPO-a, priznaje da učešće Izraela i dalje izaziva debatu i podele, kako unutar holandskog društva, tako i među emiterima i njihovim zaposlenima.
Uprkos povlačenju, takmičenje 2027. će biti prenošeno u Holandiji.
Martin Grin, direktor Pesme Evrovizije, izrazio je žaljenje zbog odluke Holandije, ali kaže da Evropska radiodifuzna unija (EBU) razume i poštuje zabrinutost.
Holandija je jedna od zemalja osnivača takmičenja i deo je evrovizijske porodice od prvog izdanja 1956. godine.
Holandski umetnici, emiteri i ljubitelji oblikovali su takmičenje tokom sedam decenija, a Holandija je bila kreativan i cenjen glas u njemu, rekao je Grin.
Naglašavajući da razume različita mišljenja i da ih uvažava, Grin je rekao da je „Pesma Evrovizije važna u podeljenom svetu".
„To je jedan od retkih trenutaka svake godine kada se ljudi iz cele Evrope i šire okupljaju oko muzike, kreativnosti i zajedničkog iskustva.
Taj duh jedinstva je ono za šta se takmičenje uvek zalagalo i mi smo posvećeni njegovoj zaštiti", rekao je Grin.
Osim Holandije, ni Republika Irska neće učestvovati u takmičenju 2027. godine, a šef španskog javnog emitera izjasnio se za bojkot.
Češki javni emiter se takođe povukao, ali je kao razlog naveo smanjenje troškova.
Evrovizija 2027. biće održana u Burgasu u Bugarskoj 15. maja, zahvaljujući pobedi pevačice Dare sa pesmom „Bangaranga“ na takmičenju u Beču.
Studentska lista osvojila oko 53 odsto glasova izašlih, SNS oko 39 odsto, preliminarni su podaci posmatračkih organizacija.
Vučić je u štabu SNS priznao poraz, a odmah potom počelo je veliko slavlje širom zemlje.
Osim Studentske liste i SNS-a, kao i nekih manjinskih stranaka, niko od ostalih učesnika prevremenih izbora i nije ušao u parlament, prema procenama.
Opširnije pročitajte u BBC blogu uživo - OVDE.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Još 6 rečenica, samo Blic
- Pesma Evrovizije menja pravila za zemlje u ratu, Burgas domaćin 2027.
- Kanada učestvuje na Evroviziji 2027. godine
- 'Zamalo da odustanem od Evrovizije': Dara za BBC
- Prašina zbog Evrovizije: Ostavka šefa televizije u Moldaviji, kritike i u Srbiji
- Zašto bi posledice bojkota oko Izraela zauvek mogle da izmene Evroviziju
- Može li Evrovizija da prevaziđe najveću krizu u istoriji
