Sve vesti
Foto iz članka: Forbes SrbijaPionirski park očišćen od šatora posle više od godinu i po dana, pitanja odgovornosti institucija ostaju otvorena
Šta navode mediji
Pionirski park je nakon više od godinu i po dana ponovo slobodan, a šatori i drugi objekti su uklonjeni.
Ovo navodi jedan izvor
Forbes Srbija, 5. nov, 07:00 (otvara se u novom prozoru)
Pionirski park je nakon više od godinu i po dana ponovo slobodan. Šatori i drugi objekti su uklonjeni, a samo dan nakon pobede Studentske liste na izborima, akciji čišćenja pristupili su građani, ali i radnici javnih preduzeća. Kako je N1 preneo, akciji su se priključili Beograd vode, Gradska čistoća, Gradsko zelenilo i Beogradski vodovod i kanalizacija. Park je oslobođen, ali ostaju brojna pitanja. Ko je dozvolio da javna zelena površina bude korišćena na ovaj način. Da li je korišćenje bilo u skladu sa propisima i ko bio zadužen da kontroliše šta se u parku događa? Budući da je reč o zaštićenom prirodnom dobru, njegovo višemesečno zauzimanje ne otvara samo pitanja prava na korišćenje javnog prostora, već i pitanje zaštite zelenila, infrastrukture i drugih elemenata parka. Posebno je važno utvrditi da li je za postavljanje privremenih objekata pribavljeno odgovarajuće odobrenje, ko je o tome odlučivao i da li su nadležne službe uopšte imale saznanja o načinu na koji se prostor koristi. O mogućim posledicama zauzimanja i korišćenja parka na način na koji je bio korišćen prethodnih godinu i po dana, Forbes Srbija je pisao još u aprilu prošle godine. Tada smo razgovarali sa stručnjacima iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije. Oni su upozorili da se stvarni obim štete ne može pouzdano proceniti bez pristupa čitavoj površini i detaljnog pregleda nakon uklanjanja privremenih objekata. Ukazali su na mogućnost oštećenja travnjaka, rastinja i same infrastrukture. Tada su istakli da bi analiza zatečenog stanja mogla da pokaže šta je potrebno sanirati i koliko bi ta obnova mogla da košta. Budući da su šatori uklonjeni tek nedavno, stručnjaci još nemaju informacije o procenjenoj šteti niti o mogućoj obnovi. Sada, kada su šatori uklonjeni i kada je park očišćen, pored pitanja o obnovi, nameće se i pitanje odgovornosti institucija. Kakva je bila uloga JKP „Zelenilo-Beograd“, preduzeća koje upravlja ovim zaštićenim prirodnim dobrom? Da li je tražena saglasnost ili dozvola za postavljanje šatora i da li je tokom prethodnih meseci uopšte moglo da obavlja redovno održavanje parka? Takođe, ostaje nejasno i da li su komunalna i inspekcija za zaštitu životne sredine sprovodile nadzor, da li su dobijale prijave građana ili naloge za kontrolu i, ukoliko jesu, kakve su mere preduzete. O proceduri inspekcijskog nadzora razgovarali smo i sa inspektorom koji je želeo da ostane anoniman. On je ukazao na manjkavosti Zakona o inspekcijskom nadzoru, ali i nedostatku inspekotra koji mogu da izađu na teren. Nedostatak inspektora primetan je, kaže on, gotovo u svakoj oblasti inspekcijskog nadzora. „Jedna od odredbi zakona jeste da inspektor ne sme bez naloga da izađe na teren. Ja mogu da vidim neke protivzakonite radnje. Ipak, ne smem da odem na lice mesta ukoliko od rukovodioca inspekcije ne dobijem nalog za taj inspekcijski nadzor“, ističe on. Kada je reč o slučaju Pionirskog parka, inspektor je istakao da je važno ustanoviti da li je JKP „Zelenilo-Beograd“ uopšte dalo saglasnost za postavljanje šatora i privremenih objekata na javnoj površini. „Za javne površine u Beogradu zaduženo je JKP Zelenilo-Beograd. Ono gazduje javnim površinama i daje saglasnost da li nešto može da se postavi ili ne. Druga adresa je Sekretarijat za inspekcijski nadzor i komunikaciju. Konkretno, Sektor za komunalnu inspekciju i Sektor za zaštitu životne sredine. Njih treba pitati da li je uopšte izdat nalog za kontrolu i da li ti objekti poseduju odobrenje. Inspektor dakle treba da utvrdi da li je onaj koji je to postavio pribavio odobrenje nadležnog organa, a to je JKP Zelenilo Beograd. I, naravno, ako je nalog dat, kako je postupljeno po tom nalogu“, navodi. Ukoliko nalog nije izdat – zna se ko je odgovoran, kaže. „Odgovoran je rukovodilac inspekcije koji je imao saznanja da je to postavljeno. On je trebalo da izda nalog inspektoru da izađe na lice mesta. Ne može se reći da on nije imao informacije da je to postavljeno na javnoj površini“, ističe. Pitanja smo uputili JKP „Zelenilo-Beograd“ i Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju Grada Beograda i zatražili smo odgovore o eventualnim odobrenjima, inspekcijskom nadzoru i održavanju parka tokom perioda u kome su šatori i drugi objekti bili postavljeni. Do trenutka objavljivanja teksta, nismo dobili odgovore. Podsetimo, „spomenik prirode „Pionirski park“ kategorisan je od 2007. kao značajno prirodno dobro, sa uspostavljenim režimom zaštite 3. stepena. Današnji Pionirski park, nekadašnja Dvorska bašta, čini zaštićenu okolinu nepokretnih kulturnih dobara: zgrade Starog dvora – danas zgrada Skupštine grada Beograd i Novog dvora – danas sedište predsednika Republike Srbije“, navodi se na sajtu JKP „Zelenilo-Beograd“. Na sajtu navode i da prostor Parka čine tri prostorno različite podceline. „Prva – gornji deo parka uz Bulevar kralja Aleksandra, rešena u pejzažnom (slobodnom) stilu, što je odlika engleskih parkova, predstavlja najveći deo Parka sa najviše kvalitetnog dendrološkog rastinja; druga – cvetni parter ispred zgrade Skupštine grada, bez visokog rastinja i treća – prema Ulici kralja Milana, između dva dvora, sa bogatim cvetnim parterom i fontanom koja je posle rekonstrukcije 2004. godine ponovo tu postavljena. Te dve površine su rešene u geometrijskom, francuskom stilu“, stoji na sajtu. Tako bar Pionirski park izgleda na sajtu JKP „Zelenilo-Beograd“. Kakva je slika nakon godinu i po dana pod šatorima, tek treba utvrditi.
Dan nakon pobede Studentske liste na izborima, akciji čišćenja parka pristupili su građani i radnici javnih preduzeća.
Ovo navodi jedan izvor
Pionirski park je nakon više od godinu i po dana ponovo slobodan. Šatori i drugi objekti su uklonjeni, a samo dan nakon pobede Studentske liste na izborima, akciji čišćenja pristupili su građani, ali i radnici javnih preduzeća.
Akciji čišćenja priključili su se Beograd vode, Gradska čistoća, Gradsko zelenilo i Beogradski vodovod i kanalizacija, kako je preneo N1.
Ovo navodi jedan izvor
Kako je N1 preneo, akciji su se priključili Beograd vode, Gradska čistoća, Gradsko zelenilo i Beogradski vodovod i kanalizacija.
Ostaju otvorena pitanja ko je dozvolio korišćenje javne zelene površine, da li je korišćenje bilo u skladu sa propisima i ko je bio zadužen za kontrolu.
Ovo navodi jedan izvor
Park je oslobođen, ali ostaju brojna pitanja. Ko je dozvolio da javna zelena površina bude korišćena na ovaj način. Da li je korišćenje bilo u skladu sa propisima i ko bio zadužen da kontroliše šta se u parku događa?
Stručnjaci Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije upozorili su da se obim štete ne može pouzdano proceniti bez pristupa čitavoj površini i detaljnog pregleda nakon uklanjanja objekata.
Ovo navodi jedan izvor
Oni su upozorili da se stvarni obim štete ne može pouzdano proceniti bez pristupa čitavoj površini i detaljnog pregleda nakon uklanjanja privremenih objekata. Ukazali su na mogućnost oštećenja travnjaka, rastinja i same infrastrukture. Tada su istakli da bi analiza zatečenog stanja mogla da pokaže šta je potrebno sanirati i koliko bi ta obnova mogla da košta.
Stručnjaci su ukazali na mogućnost oštećenja travnjaka, rastinja i infrastrukture parka.
Ovo navodi jedan izvor
Oni su upozorili da se stvarni obim štete ne može pouzdano proceniti bez pristupa čitavoj površini i detaljnog pregleda nakon uklanjanja privremenih objekata. Ukazali su na mogućnost oštećenja travnjaka, rastinja i same infrastrukture. Tada su istakli da bi analiza zatečenog stanja mogla da pokaže šta je potrebno sanirati i koliko bi ta obnova mogla da košta.
Budući da su šatori uklonjeni tek nedavno, stručnjaci još nemaju informacije o procenjenoj šteti ni o mogućoj obnovi.
Ovo navodi jedan izvor
Budući da su šatori uklonjeni tek nedavno, stručnjaci još nemaju informacije o procenjenoj šteti niti o mogućoj obnovi.
Forbes Srbija je uputio pitanja JKP „Zelenilo-Beograd“ i Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju Grada Beograda o odobrenjima, inspekcijskom nadzoru i održavanju parka, ali do objavljivanja teksta nije dobio odgovore.
Ovo navodi jedan izvor
Pitanja smo uputili JKP „Zelenilo-Beograd“ i Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju Grada Beograda i zatražili smo odgovore o eventualnim odobrenjima, inspekcijskom nadzoru i održavanju parka tokom perioda u kome su šatori i drugi objekti bili postavljeni. Do trenutka objavljivanja teksta, nismo dobili odgovore.
Anonimni inspektor je ukazao na manjkavosti Zakona o inspekcijskom nadzoru i nedostatak inspektora, koji je, kaže, primetan gotovo u svakoj oblasti nadzora.
Ovo navodi jedan izvor
O proceduri inspekcijskog nadzora razgovarali smo i sa inspektorom koji je želeo da ostane anoniman. On je ukazao na manjkavosti Zakona o inspekcijskom nadzoru, ali i nedostatku inspekotra koji mogu da izađu na teren. Nedostatak inspektora primetan je, kaže on, gotovo u svakoj oblasti inspekcijskog nadzora.
Prema izjavi anonimnog inspektora, inspektor ne sme bez naloga rukovodioca inspekcije da izađe na teren, iako može da vidi protivzakonite radnje.
Ovo navodi jedan izvor
„Jedna od odredbi zakona jeste da inspektor ne sme bez naloga da izađe na teren. Ja mogu da vidim neke protivzakonite radnje. Ipak, ne smem da odem na lice mesta ukoliko od rukovodioca inspekcije ne dobijem nalog za taj inspekcijski nadzor“, ističe on.
Anonimni inspektor je naveo da je važno ustanoviti da li je JKP „Zelenilo-Beograd“ dalo saglasnost za postavljanje šatora i privremenih objekata na javnoj površini.
Ovo navodi jedan izvor
Kada je reč o slučaju Pionirskog parka, inspektor je istakao da je važno ustanoviti da li je JKP „Zelenilo-Beograd“ uopšte dalo saglasnost za postavljanje šatora i privremenih objekata na javnoj površini.
Pionirski park je od 2007. kategorisan kao spomenik prirode, značajno prirodno dobro sa režimom zaštite 3. stepena, i čini zaštićenu okolinu Starog dvora i Novog dvora, prema sajtu JKP „Zelenilo-Beograd“.
Ovo navodi jedan izvor
Podsetimo, „spomenik prirode „Pionirski park“ kategorisan je od 2007. kao značajno prirodno dobro, sa uspostavljenim režimom zaštite 3. stepena. Današnji Pionirski park, nekadašnja Dvorska bašta, čini zaštićenu okolinu nepokretnih kulturnih dobara: zgrade Starog dvora – danas zgrada Skupštine grada Beograd i Novog dvora – danas sedište predsednika Republike Srbije“, navodi se na sajtu JKP „Zelenilo-Beograd“.
Prostor parka čine tri podceline: gornji deo uz Bulevar kralja Aleksandra u pejzažnom stilu, cvetni parter ispred Skupštine grada i deo prema Ulici kralja Milana sa fontanom rekonstruisanom 2004. godine.
Ovo navodi jedan izvor
„Prva – gornji deo parka uz Bulevar kralja Aleksandra, rešena u pejzažnom (slobodnom) stilu, što je odlika engleskih parkova, predstavlja najveći deo Parka sa najviše kvalitetnog dendrološkog rastinja; druga – cvetni parter ispred zgrade Skupštine grada, bez visokog rastinja i treća – prema Ulici kralja Milana, između dva dvora, sa bogatim cvetnim parterom i fontanom koja je posle rekonstrukcije 2004. godine ponovo tu postavljena. Te dve površine su rešene u geometrijskom, francuskom stilu“, stoji na sajtu.
Navod, nepotvrđenoAnonimni inspektor tvrdi da, ukoliko nalog za kontrolu nije izdat, odgovoran je rukovodilac inspekcije koji je imao saznanja da su objekti postavljeni.
Ovaj navod prenose
Ukoliko nalog nije izdat – zna se ko je odgovoran, kaže. „Odgovoran je rukovodilac inspekcije koji je imao saznanja da je to postavljeno. On je trebalo da izda nalog inspektoru da izađe na lice mesta. Ne može se reći da on nije imao informacije da je to postavljeno na javnoj površini“, ističe.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
