Prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) posredovala je u postizanju lokalnog prekida vatre između Rusije i Ukrajine za grad Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom, saopštila je u petak Bela kuća.
Kijev je potvrdio da su u toku pripreme za operaciju uspostavljanja humanitarnih koridora i evakuacije civila.
Bela kuća je navela da će privremeni prekid vojnih dejstava stupiti na snagu 29. oktobra, što će omogućiti dopremanje humanitarne pomoći u grad, kao i izlazak stanovnika kroz predviđeni bezbedni prolaz.
U saopštenju se navodi da je Melanija Tramp direktno sarađivala s ruskim i ukrajinskim rukovodstvom na dogovaranju aranžmana, što je neuobičajena diplomatska uloga za prvu damu SAD.
David Arahamija, šef poslaničke grupe Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, potvrdio je planiranu operaciju u objavi na društvenim mrežama, zahvalivši Melaniji Tramp i papi Lavu XIV na njihovom doprinosu.
"Operacija deblokade naselja Oleški i okolnih područja počeće u bliskoj budućnosti", napisao je Arahamija. "Cilj je uspostavljanje stalnih humanitarnih koridora radi bezbedne evakuacije civila i dopremanja pomoći".
On je rekao da će uskoro biti postignut prekid vatre kako bi se omogućila operacija, pozivajući se pritom na saopštenje prve dame SAD.
Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava koji je predvodio pregovore s ukrajinske strane, potvrdio je na Telegramu pokretanje humanitarne misije za spasavanje civila u Oleškiju i zahvalio "Melaniji Tramp i njenom timu na njihovom vođstvu i naporima u koordinaciji pregovaračkih timova Ukrajine i Ruske Federacije".
"Prema našem dogovoru, prvo će biti uspostavljen prekid vatre. Drugo, humanitarna pomoć biće dopremljena u Olešku. Treće, biće osigurano slobodno kretanje civila iz Oleškija", naveo je Lubinec.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je angažovanje Melanije Tramp u koordinaciji humanitarne operacije u Oleški, ističući saradnju ruskih i ukrajinskih zvaničnika. "Nadovezujući se na dogovore postignute između predsednika (Vladimira) Putina i (Donalda) Trampa, i uz direktno angažovanje gospođe Tramp, Jana Lantratova – zvaničnica koju je predsednik Ruske Federacije imenovao za pitanja ljudskih prava – sprovela je, zajedno sa svojom koleginicom s ukrajinske strane, opsežne aktivnosti", izjavio je Peskov.
Stanovnici Oleškija suočeni s teškim uslovima
Oleški se nalazi na obali reke Dnjepar koju su okupirale ruske snage, preko puta regionalnog centra, grada Hersona. Pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, grad je imao oko 24.000 stanovnika.
Prema procenama kabineta Melanije Tramp, u gradu je ostalo između 1.700 i 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece. Veruje se da su većina njih starije osobe koje nisu mogle ili nisu želele da odu. Od 2022. nije sproveden zvaničan popis stanovništva.
Grad je prošao kroz godine borbi, raseljavanja i izolacije. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. godine dodatno je pogoršalo situaciju, pri čemu je, prema procenama, 90 odsto teritorije Oleškija bilo poplavljeno.
Stanovnici se suočavaju s ozbiljnim nestašicama hrane, čiste vode, električne energije i medicinske nege. Melanija Tramp je opisala ovaj grad kao zajednicu na liniji fronta koja se nalazi na ivici katastrofe, navodeći da su putevi minirani, a da se vojni napadi redovno nastavljaju.
Ruske vlasti ne dozvoljavaju nezavisnim medijima ulazak u Oleški, što otežava nezavisnu procenu punih razmera humanitarne krize.
Ukrajinski zvaničnici i volonteri rekli su za RSE da su civili u gradu zapravo taoci ruskih vojnih ciljeva na okupiranom jugu zemlje. Oni navode da prisustvo civila otežava ukrajinske vojne operacije usmerene protiv ruskih položaja u tom području.
Evakuacije iz Oleškija
Melanija Tramp je navela da će predstavnici civilnog sektora iz Rusije i Ukrajine obilaziti stanovnike u njihovim domovima kako bi procenili njihove potrebe. Oni koji žele da odu dobiće koordinisanu pomoć i prevoz do odredišta po svom izboru.
"Predviđam da će neki želeti da odu u Rusiju, a neki u Ukrajinu", rekla je ona.
Njena kancelarija je saopštila da su strane radile na tehničkim aranžmanima, uključujući razminiranje, ali nisu otkrivene planirane rute, broj osoba čija se evakuacija očekuje, niti mehanizmi za praćenje poštovanja prekida vatre.
Prva dama je navela da je takođe obezbedila učešće jedne američke medijske kuće koja će pratiti ruske i ukrajinske timove tokom operacije i dokumentovati njihov rad, ističući da će nezavisno dokumentovanje pomoći da se osigura poštovanje želja porodica. Konzervativni američki medij Njuzmaks (Newsmax) potvrdio je da će učestvovati.
Melanija Tramp je navela da je za ovu krizu saznala tokom privatnog razgovora na događaju "Negovanje budućnosti zajedno" (Fostering the Future Together), održanom u Njujorku tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Ona je navela da je njen predstavnik koristio kanale komunikacije uspostavljene tokom prethodnih napora da se deca ponovo spoje sa svojim porodicama od kojih su razdvojena zbog rata. Prema podacima njene kancelarije, ti napori su pomogli da se 34 dece ponovo spoji sa svojim porodicama.
Predsednik Tramp je pohvalio ovu inicijativu, navodeći da obe strane sarađuju s njegovom suprugom.
"Ona želi da vidi kako se mališani vraćaju svojim porodicama i to je stvar između Rusije i Ukrajine", rekao je Tramp novinarima. On je rekao da je prekid vatre dogovoren u posebno teškom području, opisujući rad svoje supruge kao "sjajan".
Zelenski traži bezbednosne garancije
Ovo saopštenje usledilo je dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obraćao u Institutu Hadson u Vašingtonu, gde je pozvao na obnovu diplomatskih napora za okončanje rata, uz upozorenje da sporazum mora sprečiti Rusiju da ponovo napadne Ukrajinu.
Zelenski je rekao da je, neposredno pre događaja, razgovarao s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), o nedavnim sastancima i načinima za unapređenje pregovora.
On je rekao da se za prvu polovinu novembra planira trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Rusije koji bi se, potencijalno, održao na tehničkom nivou, s dugoročnijim ciljem organizovanja razgovora između lidera tih zemalja.
"Potrebni su nam ovi sastanci i potrebna nam je diplomatija kako bismo napredovali", rekao je Zelenski, dodajući da će napredak zavisiti od spremnosti Rusije da učestvuje.
On je rekao da je Ukrajina spremna za sastanak u svakom trenutku, ali je optužio Moskvu da neprestano pronalazi razloge za odlaganje pregovora. Zelenski je takođe naglasio potrebu za nastavkom američkog pritiska na Rusiju i dodao da bi Evropa trebalo da bude uključena u šire razgovore.
Zelenski je rekao da će Ukrajini biti potrebna finansijska podrška za održavanje snažne vojske u trajanju od najmanje 10 godina, kao i pomoć u obnovi i pristup naprednim sistemima naoružanja.
On je takođe rekao da Ukrajina još uvek čeka na ranije dogovorene isporuke presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, za koje je naveo da su neophodni s obzirom na to da Rusija nastavlja napade velikih razmera koristeći dronove i rakete.
"Najvažnije nije samo pregovaranje", rekao je on. "Potrebni su nam rezultati".
I dalje ograničenja Starlinka
Zelenski je izjavio da i dalje postoje ograničenja koja utiču na pristup Ukrajine satelitskim komunikacijama Starlink, uprkos izveštajima da je taj problem rešen.
Upitan o tom pitanju ispred Bele kuće, Tramp je rekao da nije razgovarao s Ilonom Maskom (Elon Musk) čija kompanija SpaceX upravlja sistemom Starlink, ali da bi mogao da ga kontaktira ako ograničenja potraju.
"Čuo sam da je to rešeno, ali ako nije, razgovaraću s njim", rekao je Tramp.
Zelenski je na Hadson institutu rekao da ograničenja u vezi sa Starlinkom, kao i kašnjenja u isporuci presretača, otežavaju odbranu Ukrajine, mada je naveo da ukrajinske snage i dalje drže svoje položaje i održavaju vojnu logistiku.
