Sve vesti
Foto iz članka: KurirOstavka direktorke RTS-a, smenjeni svi urednici informativnih emisija
Manja Grčić je podnela ostavku na mesto direktorke RTS-a, Bojana Mlađenović je smenjena sa mesta glavne urednice Informativnog programa, a smenjeni su i svi urednici informativnih emisija.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
- Pa naravno, krivljenje realne slike stvari, i ono što je najopasnije, to je kontinuirano i sistematično obmanjivanje gledalaca, što je upravo suprotno od onoga što RTS kao javni servis Srbije treba da ima kao svoju ulogu i obavezu, zato što je to medij koji plaćaju svi građani Srbije. Toliko minuta u prethodnih 45 dana nije posvećeno.
Zato što studentski pokret niti želi da nametne rukovodstvo, niti da uspostavi bilo kakvu kontrolu nad RTS, niti bilo kakvu vrstu dominacije, samo želi da RTS se vrati u okvire zakona, da postupa po procedurama, i radi isključivo u korist građana, nevezano za to ko je na vlasti. To je moglo da ugrozi finansijski sistem, likvidnost banke, i da eventualno dovede do poremećaja u redovnoj isplati plata i penzija.
Ceo uporedni tekst78 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 4 rečenice prenose svi, u 4 se razlikuju.
Još 27 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Radio-televizija Srbije (RTS), nacionalni Javni servis koji plaćaju svi građani Srbije, u manje od 48 sati pretrpela je značajne promene, što je posledica političkih promena u zemlji.
Posle ostavke Manje Grčić na mestu direktorke RTS-a i smenjivanja dosadašnje glavne urednice Informativnog programa Bojane Mlađenović, dan kasnije su smenjeni i svi koji su bili zaduženi za uređivanje najznačajnijih informativnih emisija, a 29. oktobra Drugi dnevnik je odložen zbog dojave o bombi.
Vršilac dužnosti glavnog urednika Informativnog progama Borivoje Uskoković smenio je sa dužnosti urednike redakcija: Dopisništva Vesnu Šiljegović, Regiona Nikolinu Rakić, emisije „Oka“ Gorislava Papića, sajta Zorana Stanojevića i Dijaspore Suzanu Gvozdenović.
Smenjeni su i urednici glavne centralne informativne emisije Dnevnika u 19:30: Milica Nedić, Dušan Ubović i Ruža Jeremić Turudić, objavljeno je na sajtu RTS-a.
Posle ostavke Manje Grčić, objavljeno je da će direktor biti Dejan Jovanović, njen dosadašnji zamenik, koji ima status vršioca dužnosti.
Umesto Bojane Mlađenović, za vršioca dužnosti Informativnog programa imenovan je Borivoje Uskoković, dugogodišnji urednika Dnevnika.
Promene u RTS-u direktna su posledica pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima i kraja dugogodišnje vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
U centralnoj informativnoj emisiji RTS-a prvi put je 28. oktobra gostovao neko od predstavnika Studentske liste, zatraživši od Javnog servisa da ubuduće zaista bude u službi građana.
Tokom antivladinih protesta izazvanih padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena, demonstranti su organizovali nekoliko skupova ispred RTS-a u centru Beograda, a tokom aprila 2025. dve nedelje su blokirali zgrade Javnog servisa.
„Svesna sam da se u delu javnosti moj ostanak na funkciji privremeno doživljava kao prepreka promenama
„Ne želim da moja namera da obezbedim urednu primopredaju, bude razlog za dalje nepoverenje, napetosti ili podele.
„Zato sam odlučila da ostavku podnesem bez daljeg odlaganja prepuštajući nadležnim organima da u skladu sa zakonom obezbede kontinuitet rukovođenja javnim servisom“, napisala je Manja Grčić u pismu koje je pročitano u Dnevniku RTS-a.
Dodala je da veruje da RTS „mora da ostane stabilna, profesionalna institucija bez obzira ko je na njenom čelu i ko je na vlasti“.
Grčić je podnela ostavku dan pošto je Studentska lista tražila „deblokadu, departizaciju i oslobađanje RTS-a od političkih uticaja“.
Prema pisanju medija, Grčić je navodno u razgovoru sa predstavnicima dva reprezentativna sindikata zaposlenih prethodno rekla da neće podneti ostavku.
Vest o ostavci generalne direktorke objavljena je u petom minutu Dnevnika, a narednih deset minuta gledaoci su mogli da čuju Nemanju Karovića, kandidata za poslanika Studentske liste i docenta na Učiteljskom fakultetu.
Karović je kritikovao odnos prema studentskom pokretu i izveštavanje o njima na RTS-u u protekle gotovo dve godine.
Podsetio je na pogrdne nazive kojima su novinari na RTS-u nazivani studenti tokom dve godine.
- Nemanja Karović optužio je RTS za pristrasno i propagandističko izveštavanje o studentima i zatražio ostavke u vrhu informativnog programa.
- Poštanska štedionica odbacila je navode da je iz banke pokušano iznošenje oko milijardu dinara i poručila da je reč o netačnim tvrdnjama.
Docent Učiteljskog fakulteta i predstavnik Studentske listeNemanja Karović gostovao je sinoć u Dnevniku RTS.
- Neophodno je da se podsetimo kakav je bio odnos RTS prema studentima, i kako je o njima izveštavano.
Samo da podsetimo na nekoliko stvari koje su se čule na RTS, i ja pretpostavljam da nije problem da se na RTS čuje ono što se već nekada čulo.
Studenti su, svojevremeno zbog određenih simbola upoređivani sa Hamasovcima, insinuirano je da su teroristi.
Studenti su nazvani ruljom, to je izgovorila Bojana Mlađenović, a nedugo posle toga je bila i unapređena - kazao je on.
Karović je zapitao šta bi mogla biti posledica toga.
Navodeći više primera „flagrantnih neistina“ izrečenih u programu javnih servisa, dodao je da je uporedo RTS „pokazivao servilan odnos prema SNS režimu, koji nije bio saradnički, nego saučesnički“.
- Pa naravno, krivljenje realne slike stvari, i ono što je najopasnije, to je kontinuirano i sistematično obmanjivanje gledalaca, što je upravo suprotno od onoga što RTS kao javni servis Srbije treba da ima kao svoju ulogu i obavezu, zato što je to medij koji plaćaju svi građani Srbije.
Još 5 rečenica, samo Kurir
Iz tog razloga mi smo, kao studentski pokret uputili pismo, sa zahtevom da podnesu ostavke generalne direktorke RTS, njen zamenik, kao i glavne i odgovorne urednice informativnog programa, kao i svih drugih urednika u informativi, što vidim da je danas i učinjeno - kazao je Karović.
Mi svi računamo na ljude kojih u RTS ima, koji su profesionalni i pošteni, i koji će omogućiti da se RTS vrati u svoje zakonske okvire, kazao je on.
- I da služi pre svega interesu građana, a ne vlasti, bilo kojoj.
Navešću samo jedan primer.
U jučerašnjem "Dnevniku" 12 minuta je posvećeno studentskom pokretu.
Toliko minuta u prethodnih 45 dana nije posvećeno.
I u tome mi prepoznajemo neku vrstu potpuno nepotrebnog dodvoravanja.
Zato što studentski pokret niti želi da nametne rukovodstvo, niti da uspostavi bilo kakvu kontrolu nad RTS, niti bilo kakvu vrstu dominacije, samo želi da RTS se vrati u okvire zakona, da postupa po procedurama, i radi isključivo u korist građana, nevezano za to ko je na vlasti.
Još 5 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Da bude slobodan, pošten, i da blagovremeno obaveštava građane.
To je glavna stvar - naglasio je Karović
Karović je naglasio da postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanske štedionice pokušano iznošenje ogromne količine novca.
„Računamo na ljude kojih ima u RTS-u, koji su profesionalni i pošteni koji će omogućiti da se vrati u zakonske okvire“, zaključio je Karović.
Tvrdi da postoje ozbiljne indicije da je odlazeća vlast pokušala da iz Poštanske štedionice iznese oko milijardu dinara i da je to sprečeno.
To je moglo da ugrozi finansijski sistem, likvidnost banke, i da eventualno dovede do poremećaja u redovnoj isplati plata i penzija.
Još 40 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
To je hvala Bogu na vreme sprečeno, zahvaljujući profesionalnim i poštenim ljudima iz tih institucija.
O tome su obavešteni i Narodna banka, kao i nadležno tužilaštvo.
Dakle, odlazeća vlast je pokušala da učini nešto što je vrlo neodgovorno i prema državi, i prema građanima, i na sreću to je na vreme sprečeno.
Važno je da istaknemo da ne treba građani da imaju bilo kakve brige, ali čisto da podsetimo da su određene poluge moći i dalje u rukama vlasti, i da oni to pokušavaju da zloupotrebe - kazao je Karović.
Poštanska štedionica: Netačne i neosnovane tvrdnje
Tokom današnjeg dana se o tom pitanju oglasila i Poštanska štedionica, iz koje su istakli da su netačne i neosnovane tvrdnje da je iz te banke pokušano iznošenje oko milijardu dinara.
- Povodom navoda iznetih u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije 28. oktobra 2026. godine, prema kojima je iz Banke Poštanska štedionica navodno pokušano iznošenje oko milijardu dinara, Banka obaveštava javnost da su takve tvrdnje netačne i neosnovane.
Takav pokušaj nije postojao - navedeno je u saopštenju.
Banka Poštanska štedionica ističe da je stabilna, likvidna i sistemski značajna finansijska institucija, koja svoje poslovanje obavlja u skladu sa važećim propisima, uz jasno definisane kontrolne mehanizme i pod nadzorom nadležnih regulatornih organa.
Povezivanje nepostojećeg događaja sa navodnim ugrožavanjem likvidnosti Banke, redovnosti isplate zarada i penzija, pa čak i stabilnosti celokupnog finansijskog sistema, predstavlja neosnovano dovođenje u pitanje sigurnosti institucije koja više od jednog veka uživa poverenje građana Srbije", naveli su iz BPŠ.
Takodje, ističe da BPŠ kao banka u državnom vlasništvu, sa posebnom odgovornošću prema građanima, privredi i finansijskom sistemu Republike Srbije, ostaje dosledna svojoj misiji očuvanja stabilnosti, sigurnosti i poverenja.
- Posebno ukazujemo da iznošenje neproverenih informacija o poslovanju finansijskih institucija može neopravdano uznemiriti javnost i klijente i negativno uticati na poverenje u bankarski sistem, koje se gradi decenijama.
Platne transakcije i raspolaganje sredstvima u Banci odvijaju se kroz propisane procedure, uz uspostavljene mehanizme interne kontrole i regulatornog nadzora.
Zbog toga je od izuzetne važnosti da se informacije koje se odnose na poslovanje banaka zasnivaju isključivo na proverenim i tačnim činjenicama - navodi se u saopštenju.
Banka Poštanska štedionica dodaje da nastavlja da redovno i nesmetano izvršava sve svoje obaveze prema klijentima, građanima, privredi i državnim institucijama.
Banka poziva Radio-televiziju Srbije i sve druge medije koji su preneli sporne navode da objave taj odgovor-demanti, kako bi javnost bila potpuno i tačno informisana, navedeno je u saopštenju BPŠ.
Karović je pomenuo i medije u vlasništvu Telekoma, koje ta kompanija, kako tvrdi, pokušava da ugasi zbog „istraživačkog rada“ te da SL zahteva ostavku direktora.
BBC nije mogao da potvrdi ni jednu od dve iznete tvrdnje.
Pogledajte video: ‘Dosta je laži’ – studentska blokada RTS-a (april 2025.)
Ostavka Manje Grčić je usledila nakon što je, već prvog dana posle parlamentarnih izbora, direktor pokrajinskog javnog servisa, Radio-televizije Vojvodine (RTV), podneo ostavku, a Dnevnik u 17 sati počeo je izvinjenjem gledaocima zbog „jednostranog izveštavanja“.
Iste večeri grupa demonstranata ušla je u provladinu privatnu televiziju Informer, da bi se potom okupili ispred zgrade priivatne televizije Pinka.
Studenti su u aprilu 2025. dve nedelje blokirali javni servis Srbije u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Povod je bilo nezadovoljstvo, kako su rekli, izveštavanjem RTS-a o tada višemesečnim studentskim demonstracijama.
Blokada je prekinuta kada je raspisan konkurs skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Srbija se strmoglavila na listi slobode medija za čak 44 mesta od 2013. godine i spada u grupu zemalja gde je „teška situacija“, navode Reporteri bez granica.
Prema Indeksu slobode medija, Srbija je u 2026. godini na 104. mestu, od ukupno 180 zemalja i među najgore rangiranim evropskim zemljama je, podaci su ove organizacije.
Pre nego što je u februaru ove godine stupila na čelo RTS-a, zamenivši dugogodišnjeg direktora Dragana Bujoševića, Manja Grčić je više od 20 godina radila kao novinarka i medijska menadžerka.
U intervjuima je govorila da je radila na B92, čije je generalna direktorka bila od 2011. do 2013, zatim je bila savetnica za odnose sa javnošću u američkoj Agenciji za međunarodni razvoja (USAID) i direktorka firme „Medija sistem“ u okviru televizije Pink.
Bila je i direktorka slovenačke televizije TV3 i za korporativne i regulatorne poslove u okviru Antena grupe za Srbiju i Crnu goru.
Sa funkcije direktorke Prve televizije otišla je 2019, a naredne godine osnovala je K1.
Suvlasnica je firme Minacord Media sa kompozitorom i pevačem Željkom Joksimovićem, pod čijim okriljem radi televizija K1 koju je osnovala, a bila je i direktorka novinske agencije Tanjug.
Vlada Srbije izabrala ju je za članicu Upravnog odbora Beogradske filharmonije i na toj funkciji je bila do januara ove godine.
Postala je generalna direktorka RTS-a u februaru 2026.
Udruženje novinara Srbije je objavilo da iz diplome koju je Manja Grčić podnela na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS) proizilazi da ona nosi 180 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem u Velikoj Britaniji.
Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da kandidat za generalnog direktora mora imati diplomu sa 240 ESPB bodova.
Grčić je potom dostavila potvrdu da njena diploma sa Univerziteta u Lidsu ima neophodan broj bodova.
Pogledajte i ovaj video tokom studentskih protesta: Pinokio, kobre i sendvič na protestu ispred RTS-a
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
