Sećate li se dana kada je GoPro bio sinonim za akcione kamere? One što ih ljudi koji voze motocikle ili izvode trikove sa skejt-bordom pričvrste na kacigu pa snimaju akciju… Na vrhuncu 2015. godine, američka kompanija… Ceo tekst
Sećate li se dana kada je GoPro bio sinonim za akcione kamere? One što ih ljudi koji voze motocikle ili izvode trikove sa skejt-bordom pričvrste na kacigu pa snimaju akciju…
Na vrhuncu 2015. godine, američka kompanija vladala je tržištem sa oko 6,6 miliona prodatih uređaja te godine i tržišnim udelom većim od 70 odsto. Danas se ovaj pionir bori za opstanak.
Glavni krivac? Kineska konkurencija.
Najveći konkurenti GoPro-a, DJI i Insta360, ušli su na tržište akcionih kamera 2019. Danas čine više od 90 odsto svetske prodaje pametnih ručnih kamera.
Aleksander Haneman, koji redovno koristi ove kamere za snimanje vožnji motociklom, kaže da je pre otprilike dve godine prešao na Insta360.
„Kvalitet je mnogo bolji nego kod kamere GoPro, čak i kada ubrzavam i ulazim u krivine brzinom sa 80 na sat“, kaže za DW.
Kina sve više prednjači u tehnologiji
Slučaj GoProa nije izuzetak. U poslednjih petnaestak godina mnogi kineski brendovi su sustigli i nadmašili nekada dominantne zapadne konkurente u industriji potrošačke tehnologije, od pametnih televizora do robotskih usisivača.
Prošla su vremena kada je „Made in China“ označavalo jeftinu i rđavu robu.
„Kina i danas proizvodi pristupačne proizvode“, kaže Kris Pereira, kanadski preduzetnik i autor s više od dve decenije iskustva u Kini. „Ali proizvodi su takođe visokog kvaliteta.“
Zato, kaže Pereira, više od polovine novih proizvoda potrošačke tehnologije širom sveta dolazi od kineskih dobavljača.
BYD, Xpeng i drugi kineski proizvođači automobila prodali su gotovo dve trećine svih električnih automobila prošle godine, nadmašivši etablirane kompanije poput Tesle. U segmentu robotskih usisivača kineski brendovi dominiraju, ostavljajući nekadašnjeg američkog pionira iRobot iza sebe.
Kako su to uspeli?
Pereira, čija konsultantska kompanija iMpact pomaže kineskim firmama da ojačaju poslovanje u inostranstvu, uspeh Kine pripisuje žestokoj domaćoj konkurenciji u gradovima poput Šenžena, Hangdžoua i Šangaja, gustim lancima snabdevanja i poslovnoj kulturi koja kompanijama omogućava da brzo uvode inovacije.
No, tu je i dalje velika prednost – jeftina radna snaga. Sve to zajedno dovodi do nižih troškova proizvodnje i mnogo bržih inovacionih ciklusa nego u najnaprednijim svetskim privredama.
Džoi Čeng, koji se pre više od 20 godina preselio u SAD zbog doktorskih studija, poznaje i američke potrošače i kineske proizvođače.
Iako se njegov startap nalazi u SAD, gotovo sva proizvodnja obavlja se u Šenženu.
„Lanac snabdevanja u Šenženu praktično je nezaobilazan za smanjenje troškova i brz razvoj proizvoda“, kaže Čeng. „Posebno kao startap morate brzo da izbacite proizvod ili ćete biti izbačeni iz trke.“
Zabrinutost ostaje
Iako potrošači hrle ka kineskim kompanijama, rezerve i dalje postoje.
Nedavna anketa u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Belgiji, pokazuje da svega sedam odsto ispitanih veruje da kineske kompanije štite njihove podatke. Doduše, i u američke kompanije je poverenje tek 16 odsto.
Nadin, nemačka blogerka o putovanjima koja koristi proizvode DJI i Insta360, kaže da kod kuće ne bi koristila nikakve azijske proizvode.
„Moj kućni robotski usisivač dolazi od nemačke kompanije upravo iz tog razloga: podaci se čuvaju u skladu s nemačkim propisima. Uostalom, proizvođači mogu direktno da se povežu s kamerom“, kaže ona, misleći na incidente hakovanja kamera i zvuka povezane s robotskim usisivačima.
Ipak, Pereira kaže da kineske kompanije koje se šire u inostranstvo moraju da plate „premiju poverenja“.
„Ovaj manjak poverenja znači da moraju da budu dodatno konkurentne u pogledu proizvoda i cene kako bi ih tržište izabralo“, kaže. Dodaje da jaz može da se smanji prisustvom na inostranim tržištima, poput prve evropske fabrike putničkih automobila kompanije BYD, čije se otvaranje u Mađarskoj očekuje kasnije ove godine.
Kineske kompanije kažu da poštuju pravila EU o zaštiti podataka. Međutim, zakoni o unutrašnjoj bezbednosti u SAD i Kini mogu da zahtevaju od kompanija da predaju podatke vlastima, a nemački zvaničnici ukazuju na ograničen nadzor nad time da li se podaci s evropskih servera prenose u inostranstvo.
Osim zabrinutosti za privatnost, kineske kompanije za potrošačku tehnologiju našle su se pod lupom zbog špijunaže, a u poslednje vreme i zbog povezanih uređaja poput električnih vozila.
Sprema li se novi trgovinski rat?
SAD i nekoliko drugih zapadnih zemalja pogodile su kineski uvoz i kompanije carinama, crnim listama i strogim zahtevima. Krajem jula Trampova administracija zabranila je uvoz novih modela humanoidnih robota proizvedenih van SAD.
Predstavnik kineskog proizvođača robota Primebot kaže za DW da sve kineske kompanije iz oblasti potrošačke tehnologije osećaju posledice.
„Možda bismo tražili saradnju s lokalnom američkom kompanijom. Drugo potencijalno rešenje je izgradnja fabrike tamo“, kaže on.
Evropske zemlje i EU takođe razmatraju uvođenje dodatnih carina protiv kineskih kompanija.
Kris Pereira predviđa da će carine ubrzati dva trenda među kineskim kompanijama: preseljenje većeg dela proizvodnje u inostranstvo i ulazak u takmičenje sa zapadnjacima i na polju vrlo skupih proizvoda.
„Kineski zvaničnici i kompanije prepoznaju da proizvodnju u određenoj meri treba lokalizovati. Jedan razlog je ublažavanje izvoznih prepreka, a drugi stvaranje poverenja na lokalnom nivou“, sažima Pereira.
„Drugi trend je da, kada carine ponište cenovnu prednost u nižem segmentu, preostala marža ostaje u višem, pa kineski brendovi sve više direktno konkurišu etabliranim zapadnim imenima, gde je poverenje najvažnije“, kaže Pereira.
Mogu li zapadne kompanije da konkurišu?
Kako kineska dominacija nastavlja da raste, zapadne kompanije pokušavaju da pronađu načine da ostanu konkurentne.
Kaz Merčant, koji radi za kompaniju sa sedištem u Velikoj Britaniji koja uvozi i izvozi IT hardver, kaže da posebno manje kompanije moraju da izgrade geografsku nišu.
„Moraju da imaju sopstvenu jedinstvenu prodajnu prednost za određeni proizvod, koju Kina možda nema u tom regionu. Ili moraju da postanu partneri s kineskom kompanijom“, kaže.
Za Pereiru je ključni problem koji Evropa mora da reši sposobnost regulatora da reaguju.
„Kineski regulatori vam veoma jasno i brzo govore šta možete da uradite. Ta brzina pomaže kompanijama da unapređuju proizvode i uspeju u inostranstvu“, kaže Pereira.
„Ako nedeljama čekate odgovor, izgubićete posao“, zaključuje on.
