Sve vesti
Foto iz članka: AutonomijaNobelova nagrada za mir
Stručnjak za konflikte i predavač na univerzitetu Džons Hopkins Edvard P. Džozef izneo je u analizi u časopisu "Forin polisi" stav da srpski studenti zaslužuju Nobelovu nagradu za mir.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
"Izvanredna disciplina, marljivost i organizacija, koje su srpski studenti pokazali tokom dve godine punih pritisaka, zaslužuju Nobelovu nagradu za mir", naveo je Edvard P. "Nasilje nad mirnim studentima u Beogradu pokrenulo je studentski pokret na nacionalnom nivou.
Ključni faktor za pridobijanje podrške širom zemlje, umesto prolazne medijske pažnje ili oportunističkih skupova, bila je uzdržanost studenata u duhu Gandijeve filozofije, čak i kada je režim pojačavao provokacije i napade, naročito nakon trećeg masovnog protesta krajem juna 2025. godine", smatra Džozef. Dodao je da je saradnju i kolektivno donošenje odluka, presudne za uspeh studenstkog pokreta, podstakla odlučnost da se ostvare promene, a ne ogorčenost ili otrovna retorika.
Dok mladi u Francuskoj "jurišaju na Bastilju", piše Džozef u analizi, srpski studenti su se "raštrkali širom zemlje, osnivajući građanske grupe u velikim gradovima i malim selima, čime su kod običnih ljudi ponovo probudili veru u participativnu demokratiju". Kao treću pouku koju treba izvući iz pristupa srpskih studenata, Džozef navodi to što njihov pokret "nije dogmatski odbacio učešće u izbornom procesu", kao što to čine mnogi studentski aktivisti širom sveta: "Na primer, učesnici protesta protiv korupcije u Bosni i Hercegovini pre jedne decenije napravili su upravo tu grešku".
Džozef navodi da su studenti iz Srbije, za razliku od mnogih svojih vršnjaka u SAD, shvatili da im nedostatak životnog iskustva predstavlja prepreku za kandidovanje na javne funkcije i upravljanje državnim institucijama. "Umesto toga, obratili su se javnosti, dodeljujući srazmeran broj mesta za kandidate svakom fakultetu širom zemlje.
Ceo uporedni tekst12 rečenica u više medija, 35 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 11 rečenica prenose svi, u 11 se razlikuju.
"Ključni faktor za pridobijanje podrške širom zemlje, umesto prolazne medijske pažnje ili oportunističkih skupova, bila je uzdržanost studenata u duhu Gandijeve filozofije"
Džozef, stručnjak za konflikte i predavač na američkom univerzitetu Džons Hopkins, smatra da su studenti iz Srbije dokazali da se suštinske promene mogu izvesti nenasilnim delovanjem i da za svoje napore zaslužuju Nobelovu nagradu za mir.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Ubedljiva pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra predstavlja dragoceno olakšanje za kontinent koji se suočava s brojnim izazovima.
Dok talas besnih omladinskih protesta zahvata Evropu, pripadnici generacije Z u Srbiji pokazali su da mladi mogu da ostvare suštinske promene kroz nenasilno političko delovanje.
Američki profesor Edvard P.
"Izvanredna disciplina, marljivost i organizacija, koje su srpski studenti pokazali tokom dve godine punih pritisaka, zaslužuju Nobelovu nagradu za mir", naveo je Edvard P.
Džozef u analizi objavljenoj u časopisu "Forin polisi".
Džozef je u analizi ocenio da između studenata u Srbiji, koji su delovali u neprijateljskom okruženju, i njihovih vršnjaka u Francuskoj, koji pre svega "traže pažnju javnosti", postoji oštar kontrast koji "pruža brojne pouke".
On je naveo da je u Srbiji došlo do suprotnog scenarija u odnosu na Francusku, gde su studentski nemiri bili prisutni od samog početka protesta.
Još 8 rečenica, samo Danas
Džozef, stručnjak za upravljanje konfliktima koji predaje u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins.
Proveo je više od deset godina na Balkanu, između ostalog i u sastavu američke vojske, a obavljao je i funkciju zamenika šefa Misije OEBS-a na Kosovu.
Malo verovatan pokušaj da se s vlasti svrgne korumpirani režim bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, koji je kontrolisao sve poluge moći, pruža i značajnu priliku Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, kako u regionu tako i šire.
Susedi Srbije često su izražavali skepticizam prema pokretu predvođenom studentima, koji okuplja i tvrdokorne srpske nacionaliste i pragmatičare koji su shvatili da je potrebno osujetiti Vučićeve tvrdnje da su studenti i njihovi podržavaoci „antisrpski“.
Ipak, srpski studenti stvorili su inspirativan i održiv model za usmeravanje masovnog nezadovoljstva kroz politički proces – pod uslovom da nova vlada bude uspešna.
Da bi se u potpunosti iskoristila velika pobeda studentskog pokreta u Srbiji, najpre je potrebno razumeti šta je do nje dovelo.
Oštar kontrast između konstruktivnog delovanja srpskih studenata, koji rade u neprijateljskom okruženju, i njihovih francuskih kolega iz liberalnih krugova, koji neprestano nastoje da privuku pažnju, obiluje poukama.
Prva među njima jeste posvećenost nenasilju.
"Nasilje nad mirnim studentima u Beogradu pokrenulo je studentski pokret na nacionalnom nivou.
Ključni faktor za pridobijanje podrške širom zemlje, umesto prolazne medijske pažnje ili oportunističkih skupova, bila je uzdržanost studenata u duhu Gandijeve filozofije, čak i kada je režim pojačavao provokacije i napade, naročito nakon trećeg masovnog protesta krajem juna 2025. godine", smatra Džozef.
Za razliku od protesta koji su doveli do pada bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, demonstranti nisu zauzimali državne institucije, već isključivo fakultete.
U Novom Sadu, gde se dogodila tragedija na železničkoj stanici u kojoj je život izgubilo 16 ljudi i koja je izazvala ogorčenje širom zemlje, studenti su s ponosom nastojali da pokažu koliko pažljivo čuvaju fakultetske prostorije.
Dodao je da je saradnju i kolektivno donošenje odluka, presudne za uspeh studenstkog pokreta, podstakla odlučnost da se ostvare promene, a ne ogorčenost ili otrovna retorika.
"Drugo, mladi u Srbiji usmerili su pažnju na suštinske potrebe društva, umesto na uske, partikularne zahteve koji se tiču samo cene ili uslova studiranja.
Spremnost na žrtvovanje, koja se ogledala u iscrpljujućim dugim marševima, maratonskim biciklističkim vožnjama i dugim, napornim sastancima, umesto traženja trenutnog zadovoljenja, predstavlja glavno obeležje ovog uspešnog pokreta", navodi američki profesor.
Drugo, mladi u Srbiji usredsredili su se na suštinske potrebe društva, umesto na usko postavljene zahteve u vezi s troškovima i uslovima obrazovanja.
Žrtvovanje – iskazano kroz naporna pešačenja na velike udaljenosti, maratonske biciklističke vožnje i iscrpljujuće sastanke – umesto težnje ka trenutnom zadovoljstvu predstavlja zaštitni znak ovog uspešnog pokreta.
Dok mladi u Francuskoj "jurišaju na Bastilju", piše Džozef u analizi, srpski studenti su se "raštrkali širom zemlje, osnivajući građanske grupe u velikim gradovima i malim selima, čime su kod običnih ljudi ponovo probudili veru u participativnu demokratiju".
Kao treću pouku koju treba izvući iz pristupa srpskih studenata, Džozef navodi to što njihov pokret "nije dogmatski odbacio učešće u izbornom procesu", kao što to čine mnogi studentski aktivisti širom sveta: "Na primer, učesnici protesta protiv korupcije u Bosni i Hercegovini pre jedne decenije napravili su upravo tu grešku".
Još 5 rečenica, samo Danas
Antikorupcijski demonstranti u Bosni i Hercegovini, na primer, napravili su takvu grešku pre desetak godina.
U početku su se srpski studenti uzdržavali od bilo kakvog političkog opredeljivanja i zahtevali samo da vlada ispuni svoje zakonske i moralne obaveze prema žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Nakon ostavke premijera Miloša Vučevića u januaru 2025. godine, studenti su zatražili formiranje prelazne vlade koja bi pripremila nove izbore.
Nepopustljivost vlasti nakon masovnog protesta u martu, najvećeg okupljanja u Beogradu od završetka Drugog svetskog rata, uverila je studente da moraju da promene pristup.
Jasna većina studenata razumela je i prihvatila svoju jedinstvenu ulogu – bili su jedini politički akter bez mrlje na svom ugledu koji je imao legitimitet da na izborima smeni režim.
Džozef navodi da su studenti iz Srbije, za razliku od mnogih svojih vršnjaka u SAD, shvatili da im nedostatak životnog iskustva predstavlja prepreku za kandidovanje na javne funkcije i upravljanje državnim institucijama.
"Umesto toga, obratili su se javnosti, dodeljujući srazmeran broj mesta za kandidate svakom fakultetu širom zemlje.
Kandidati su prošli kroz stroge provere, detaljne intervjue i nekoliko krugova selekcije.
Kandidati su morali da prođu strogu proveru, detaljne razgovore i nekoliko krugova selekcije.
Samo oni koji su uživali ugled u svojim oblastima uspeli su da zadovolje postavljene kriterijume.
Jedan apsolutni kriterijum bio je presudan u procesu odabira: kandidati nisu smeli da imaju apsolutno nikakvu političku pripadnost niti političku prošlost", piše Džozef u analizi. ;
On je dodao da su studenti "pronicljivo shvatili" da srpska opozicija, "koju javnost u velikoj meri smatra neefikasnom", ne bi uživala nikakav kredibilitet među glasačima.
Još 4 rečenice, samo Danas
Izborom kandidata dominirao je jedan apsolutni kriterijum – niko od njih nije smeo da ima bilo kakvu političku pripadnost niti prethodno političko angažovanje.
Studenti su ispravno procenili da takozvana profesionalna opozicija u Srbiji, koja se finansira iz državnih sredstava, funkcioniše kroz sistem političkih veza i usluga i koju javnost uglavnom smatra neefikasnom, ne bi imala kredibilitet među biračima.
Zaista, nekoliko opozicionih stranaka koje su učestvovale na izborima, uključujući Stranku slobode i pravde, dugogodišnju vodeću opozicionu stranku koju predvodi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, nije uspelo da pređe izborni cenzus.
Kao pokazatelj nastupanja nove političke ere, i stranka bivšeg premijera Ivice Dačića, dugogodišnjeg aktera srpske politike i lidera Socijalističke partije Srbije, koju je osnovao Slobodan Milošević, nije uspela da uđe u parlament.
"Sada je trenutak da Sjedinjene Države i Evropska unija unaprede političke i ekonomske odnose, kao i veze među ljudima, između Srbije i njenih suseda iz bivše Jugoslavije, kako bi se povratilo poverenje izgubljeno tokom godina srpskog revizionizma pod vlašću Aleksandra Vučića.
Uz popustljiv stav Evropske unije, kao i administracija Džozefa Bajdena i Donalda Trampa, Vučićeva Srbija postala je najsnažnije uporište ruskog i kineskog uticaja u celoj Evropi, kao i glavni izvor razdora u regionu", smatra Džozef.
Još 9 rečenica, samo Danas
Koliko god da prezire Evropu, Trampova administracija sada mora aktivno da podrži dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom Brisela.
S obzirom na to da se predsednički izbori u Srbiji približavaju u decembru, Brisel mora da reaguje izuzetno brzo kako bi podržao i očuvao uspešan prelazak sa ukorenjenog, potencijalno autokratskog sistema vlasti koji je Vučić nastojao da izgradi.
Dobri ekonomski rezultati tokom Vučićeve vlasti omogućili su njegovoj Srpskoj naprednoj stranci da zadrži više od sto poslaničkih mesta u srpskom parlamentu, što predstavlja znatno veći udeo mandata – oko 41 odsto – od udela koji u susednoj Mađarskoj trenutno ima stranka Fides bivšeg premijera Viktora Orbana iako obe stranke imaju sličan udeo u biračkom telu.
Nije poznato koliko će lojalista Vučić i dalje kontrolisati unutar državnih institucija, naročito u bezbednosnim službama.
Zbog toga je hitan prioritet racionalizacija različitih službi unutrašnje bezbednosti koje su služile režimu, uz jasno definisanu i odgovornu strukturu rukovođenja.
Sa svoje strane, Trampova administracija trebalo bi brzo da prebaci odgovornost za dugo odlagano uklanjanje ruskih vlasnika iz srpske nacionalne naftne kompanije na tehničku vladu predvođenu strankom Aleksandra Vučića, pre nego što ona napusti funkciju.
Kada se Senat ponovo bude sastao, trebalo bi bez odlaganja da potvrdi imenovanje Majkla Janga, jednog od retkih kvalifikovanih kandidata ove administracije, za ambasadora u Srbiji, uz jasnu poruku da vladavina prava, a ne ortački kapitalizam, predstavlja temelj za povećanje američkih investicija i ubrzavanje njihovog priliva.
Inspiraciju mogu pronaći u srpskim studentima.
Iako su ih mnogi opisivali kao pokret „bez vođe“, nekoliko stotina ključnih studentskih aktivista – a ne nekoliko hiljada – koji su osmislili i sproveli ovu istorijsku izbornu pobedu, zapravo su pokazali suštinske osobine liderstva – spremnost na žrtvu, istrajnost, posvećenost cilju umesto ličnom interesu, hrabrost, saradnju, efikasnu komunikaciju, promišljenost i, iznad svega, integritet.
