## Nemanja Dević: O Srbima koje su Srbi bacili u Savu - Novi Standard
Vest s-93ad0ba75974 · 2026-11-03 17:00 – 2026-11-03 17:00 (UTC) · 1 medija · 1 članaka · nezavisnih izveštaja: 1
Stranica: https://narativi.rs/lat/vesti/nemanja-devic-o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu-novi-standard-93ad0ba75974 · Tekst: https://narativi.rs/vesti/nemanja-devic-o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu-novi-standard-93ad0ba75974.md
### Jedan izvor
- U junu 1941. šabački sveštenik Grigorije Gliša Babović zapisao je u dnevnik da Savom plivaju leševi Srba ubijenih pri nastajanju NDH. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „U junu 1941. godine, šabački sveštenik (a kasnije i poznati dečiji pisac) Grigorije Gliša Babović, zapisao je u svoj dnevnik detalje o strašnoj slici: kako rekom Savom plivaju leševi Srba ubijenih već pri samom nastajanju NDH.“
- Sveštenik Babović je zapisao da je kupanje na Savi bilo zabranjeno jer se vide leševi koji plavom rekom, a da su to pobijeni Srbi iz Hrvatske i Bosne. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „„Ove nedelje toplo. Zabranjeno kupanje na Savi, jer se posvednevno vide leševi koji plove Savom. To su pobijeni Srbi iz Hrvatske i Bosne“, piše sveštenik.“
- Nemačka odmazda u okupiranoj Srbiji sprovodena je po principu „sto za jednoga“, primenjena prvo u Mačvi i okolini Šapca. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Nije mnogo prošlo, a i Šabac, poznat kao „srpski Verden“ iz prethodnog rata, ponovo je izložen stradanju. „Sto za jednoga“, to je bila krvava nemačka kvota odmazde, propisana samo za Srbiju u čitavom Hitlerovom carstvu – okupiranoj Evropi. Primenjena prvo u Mačvi i okolini Šapca, u vreme kada su nemački generali pisali podređenim oficirima da se ovde ne bore samo protiv gerilaca, već i protiv čitave jedne „devijantne kulture“.“
- Procene govore da je preko 30.000 ljudi prošlo kroz nemačke logore u Šapcu, što je otprilike tri četvrtine predratne populacije grada. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Tako da se stradanje iz 1914. ponovilo i 1941. godine. A surov, represivni režim, nije popuštao sve do kraja rata. Pored „krvavog marša“, jednog od najbestijalnijih nacističkih zločina u okupiranoj Srbiji, ovaj grad zapamtio je i masovna logorisanja srpskih civila. Procene govore da je preko 30.000 ljudi prošlo kroz nemačke logore u Šapcu, što je otprilike predstavljalo tri četvrtine predratne populacije ovog grada.“
- U oktobru 1944. u okolini Šapca vode se borbe, a dva dana nakon oslobođenja Beograda iz grada se povlače nemačke jedinice, za kojima ulaze partizani 12. udarnog korpusa NOVJ. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Zato je sloboda, koja je upravo u ove dane stigla u grad na Savi, dočekana sa oduševljenjem. U oktobru 1944. u okolini Šapca vode se borbe, a dva dana nakon oslobođenja Beograda, i iz ovog mesta povlače se nemačke jedinice. Za njima, ulaze partizani 12. udarnog korpusa NOVJ, pomažući da se ubrzano formiraju nove vlasti i ustanove u gradu prepunom ožiljaka.“
- Sveštenik Babović je zapisao da iako su nemačke snage otišle, u narodu nema velike radosti jer ne zna šta mu oslobodilačka vojska donosi. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Ipak, radost zbog odlaska srpskog arhineprijatelja HH stoleća kratko je trajala. „Po gradu se vrzma svet ovamo-onamo, ali pesme ni veselja nema. Iako su svi odahnuli dušom, što su mrske Švabe otišle, opet nema velike radosti u narodu, jer ne zna šta mu oslobodilačka vojska donosi“, piše sveštenik Babović, isti onaj letopisac koji je 1941. posvedočio o žrtvama koje su nosili talasi Save. Slično su zabeležili i drugi savremenici. Svedok prvi: „Oktobar mesec. Jesen, a kao da je leto. Sedimo ja, otac i mati, sestra i brat ispod naše kruške. Mlađa sestra u krilu majke, a ja u krilu oca. Njih dvoje razgovaraju, a mene otac polako češlja. (…) U jednom momentu u našu avliju ulaze dva čoveka u vojnim uniformama. Stadoše ispred nas, a jedan od njih dvojice će: ‘Hajde Miloše, pođi sa nama da nam predaš opštinski magacin.’ Ja zaplakah, a on me poljubi u kosu i blago reče: ‘Ne boj se, Mico, tata će se brzo vratiti.’ I ode sa onim nepoznatim vojnicima. Vratio se nekoliko dana kasnije, smrskane lobanje i sav u modricama. Majka nam nije dala da ga vidimo.“ Svedok drugi: „Noćas i danas uhapšen je veći broj građana, jer su osumnjičeni da su radili sa okupatorom. Među njima uhapšen je i prota-paroh šabački Paun Protić i katiheta učiteljske škole Voja Pavlović i biće privedeni pred ‘narodni sud’ – Odeljenje za zaštitu naroda (Ozna) da se ustanovi njihova krivica.“ Svedok treći: „Iznad nas, u sobi, lupalo je tupim predmetom. Ti udarci su delovali na naše osetljive živce. Ravnomerno su padali jedan iza drugog, a posle nekoliko udaraca čuo se poslednji jauk koji je ježio kožu, stvarao strah u nama koji je i tako ušao u naše telo, u svaki kut našega života, izazivao treperenje i pojačavao u nama jedno ledeno, nemilo osećanje od koga se ni momenta nismo oslobodili.“ Gradski trg u Šapcu (Foto: Wikimedia Commons/Vanilica/CC BY-SA 4.0) Na ovaj način, neki od preživelih – tačnije jedna lekarka, jedan sveštenik i kći jednog seoskog četovođe – opisali su prve akcije novih vlasti u Mačvi sa ciljem eliminisanja političkih i klasnih neprijatelja u okolini. Započela su masovna hapšenja, a nedugo potom i likvidacije takozvanih narodnih neprijatelja. U Šapcu su revolucionari to činili sa posebnom strašću, budući da je grad bio okarakterisan kao uporište „reakcije“: zajedno sa osvedočenim pomagačima okupatora i saučesnicima u ratnim zločinima počinjenim tokom građanskog rata, pobijeni su i brojni sveštenici, profesori, bankari, imućniji seljaci… „Švabe otišle, opet nema velike radosti u narodu, jer ne zna šta mu oslobodilačka vojska donosi“, piše Babović“
- Prema svedočenju trećeg svedoka, iz sobe iznad njih čuli su se ravnomerni udarci tupim predmetom, a posle nekoliko udaraca poslednji jauk. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Svedok treći: „Iznad nas, u sobi, lupalo je tupim predmetom. Ti udarci su delovali na naše osetljive živce. Ravnomerno su padali jedan iza drugog, a posle nekoliko udaraca čuo se poslednji jauk koji je ježio kožu, stvarao strah u nama koji je i tako ušao u naše telo, u svaki kut našega života, izazivao treperenje i pojačavao u nama jedno ledeno, nemilo osećanje od koga se ni momenta nismo oslobodili.““
- Događaji oko oslobođenja Šapca i danas su kontroverzni jer su zatamnjeni masovnim vansudskim likvidacijama u momentima kada su pobednici imali mehanizme da odgovorne procesuiraju. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „To nije bila posebnost Šapca u jesen 1944, jer je isti scenario sprovođen u svakom gradu u Srbiji. Zato su događaji oko oslobođenja i dan danas kontroverzni i predstavljaju tačku sporenja – jer su zatamnjeni masovnim vansudskim likvidacijama u momentima kada su pobednici imali u rukama sve mehanizme da odgovorne procesuiraju.“
- Žandarmeskiji narednik Josip Lovrin, Slovenac, strelian u Šumaricama 1941, obratio se supruge porukom „Šalji manje jela da biste ti i slatka deca imali.“ — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Ovih dana podsetili smo se kratkih, ali doslovno srceparajućih poruka streljanih u Šumaricama 1941. godine. Bez potrebe za bilo kakvim poređenjima, njima kada govorimo o dubini srpske tragedije, ljudskosti radi, treba pribrojati i šabačke iz 1944. godine. Žandarmerijski narednik Josip Lovrin, Slovenac, obraća se supruzi kratkom ćiriličnom porukom: „Šalji manje jela da biste ti i slatka deca imali.““
- Lokalni list Glas Podrinja, osnovan krajem 1944, podržavao je nove vlasti tokom masovnih pogubljenja na šabačkom mostu. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Dok traju masovna pogubljenja na šabačkom mostu, u kampanji podsticanja Ozne angažuje se i lokalni list. Zvao se Glas Podrinja i bio je osnovan krajem 1944, upravo da bi tercirao novim vlastima i učvrstio ih u vremenu kada je to bio i jedini medij dostupan građanstvu.“
- Osam decenija posle događaja u Šapcu i Mačvi, u selima sa rute nemačke kaznene ekspedicije, poput Korenite, planira se izgradnja jalovišta kompanije Rio Tinto. — Novi Standard (https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/): „Osam decenija posle tragičnih događaja u Šapcu i Mačvi, u najstradalnijim selima sa rute nekadašnje nemačke kaznene ekspedicije, moderni okupator planira da izgradi jalovišta kompanije Rio Tinto. Ko u to ne veruje, neka samo u pretraživačima unese ime sela Korenita, i neka pročita šta se tamo zbilo 1941, a šta se planira 2026. godine. Zlonameran bi se zapitao je li to nastavak borbe protiv „devijantne kulture“, novim metodima u novim okolnostima.“

### Članci
- 2026-11-03 17:00 · Нови Стандард: https://standard.rs/2026/11/03/o-srbima-koje-su-srbi-bacili-u-savu/

---
Ocene činjenica: "potvrđeno" = navode najmanje dva nezavisna medija; "jedan izvor" = potiče iz jednog izvora (drugi mediji ga eventualno prenose); "sporno" = mediji navode različite vrednosti istog podatka. Činjenice izdvaja AI iz teksta članaka; uz svaku stoje mediji i URL članaka, proverite ih pre zaključka. Ton (kritika/podrška) je AI ocena i nije činjenica.