Sve vesti
Foto iz članka: Novi StandardNemanja Dević: O Srbima koje su Srbi bacili u Savu - Novi Standard
Šta navode mediji
U junu 1941. šabački sveštenik Grigorije Gliša Babović zapisao je u dnevnik da Savom plivaju leševi Srba ubijenih pri nastajanju NDH.
Ovo navodi jedan izvor
Novi Standard, 3. nov, 18:00 (otvara se u novom prozoru)
U junu 1941. godine, šabački sveštenik (a kasnije i poznati dečiji pisac) Grigorije Gliša Babović, zapisao je u svoj dnevnik detalje o strašnoj slici: kako rekom Savom plivaju leševi Srba ubijenih već pri samom nastajanju NDH.
Sveštenik Babović je zapisao da je kupanje na Savi bilo zabranjeno jer se vide leševi koji plavom rekom, a da su to pobijeni Srbi iz Hrvatske i Bosne.
Ovo navodi jedan izvor
„Ove nedelje toplo. Zabranjeno kupanje na Savi, jer se posvednevno vide leševi koji plove Savom. To su pobijeni Srbi iz Hrvatske i Bosne“, piše sveštenik.
Nemačka odmazda u okupiranoj Srbiji sprovodena je po principu „sto za jednoga“, primenjena prvo u Mačvi i okolini Šapca.
Ovo navodi jedan izvor
Nije mnogo prošlo, a i Šabac, poznat kao „srpski Verden“ iz prethodnog rata, ponovo je izložen stradanju. „Sto za jednoga“, to je bila krvava nemačka kvota odmazde, propisana samo za Srbiju u čitavom Hitlerovom carstvu – okupiranoj Evropi. Primenjena prvo u Mačvi i okolini Šapca, u vreme kada su nemački generali pisali podređenim oficirima da se ovde ne bore samo protiv gerilaca, već i protiv čitave jedne „devijantne kulture“.
Procene govore da je preko 30.000 ljudi prošlo kroz nemačke logore u Šapcu, što je otprilike tri četvrtine predratne populacije grada.
Ovo navodi jedan izvor
Tako da se stradanje iz 1914. ponovilo i 1941. godine. A surov, represivni režim, nije popuštao sve do kraja rata. Pored „krvavog marša“, jednog od najbestijalnijih nacističkih zločina u okupiranoj Srbiji, ovaj grad zapamtio je i masovna logorisanja srpskih civila. Procene govore da je preko 30.000 ljudi prošlo kroz nemačke logore u Šapcu, što je otprilike predstavljalo tri četvrtine predratne populacije ovog grada.
U oktobru 1944. u okolini Šapca vode se borbe, a dva dana nakon oslobođenja Beograda iz grada se povlače nemačke jedinice, za kojima ulaze partizani 12. udarnog korpusa NOVJ.
Ovo navodi jedan izvor
Zato je sloboda, koja je upravo u ove dane stigla u grad na Savi, dočekana sa oduševljenjem. U oktobru 1944. u okolini Šapca vode se borbe, a dva dana nakon oslobođenja Beograda, i iz ovog mesta povlače se nemačke jedinice. Za njima, ulaze partizani 12. udarnog korpusa NOVJ, pomažući da se ubrzano formiraju nove vlasti i ustanove u gradu prepunom ožiljaka.
Sveštenik Babović je zapisao da iako su nemačke snage otišle, u narodu nema velike radosti jer ne zna šta mu oslobodilačka vojska donosi.
Ovo navodi jedan izvor
Ipak, radost zbog odlaska srpskog arhineprijatelja HH stoleća kratko je trajala. „Po gradu se vrzma svet ovamo-onamo, ali pesme ni veselja nema. Iako su svi odahnuli dušom, što su mrske Švabe otišle, opet nema velike radosti u narodu, jer ne zna šta mu oslobodilačka vojska donosi“, piše sveštenik Babović, isti onaj letopisac koji je 1941. posvedočio o žrtvama koje su nosili talasi Save. Slično su zabeležili i drugi savremenici. Svedok prvi: „Oktobar mesec. Jesen, a kao da je leto. Sedimo ja, otac i mati, sestra i brat ispod naše kruške. Mlađa sestra u krilu majke, a ja u krilu oca. Njih dvoje razgovaraju, a mene otac polako češlja. (…) U jednom momentu u našu avliju ulaze dva čoveka u vojnim uniformama. Stadoše ispred nas, a jedan od njih dvojice će: ‘Hajde Miloše, pođi sa nama da nam predaš opštinski magacin.’ Ja zaplakah, a on me poljubi u kosu i blago reče: ‘Ne boj se, Mico, tata će se brzo vratiti.’ I ode sa onim nepoznatim vojnicima. Vratio se nekoliko dana kasnije, smrskane lobanje i sav u modricama. Majka nam nije dala da ga vidimo.“ Svedok drugi: „Noćas i danas uhapšen je veći broj građana, jer su osumnjičeni da su radili sa okupatorom. Među njima uhapšen je i prota-paroh šabački Paun Protić i katiheta učiteljske škole Voja Pavlović i biće privedeni pred ‘narodni sud’ – Odeljenje za zaštitu naroda (Ozna) da se ustanovi njihova krivica.“ Svedok treći: „Iznad nas, u sobi, lupalo je tupim predmetom. Ti udarci su delovali na naše osetljive živce. Ravnomerno su padali jedan iza drugog, a posle nekoliko udaraca čuo se poslednji jauk koji je ježio kožu, stvarao strah u nama koji je i tako ušao u naše telo, u svaki kut našega života, izazivao treperenje i pojačavao u nama jedno ledeno, nemilo osećanje od koga se ni momenta nismo oslobodili.“ Gradski trg u Šapcu (Foto: Wikimedia Commons/Vanilica/CC BY-SA 4.0) Na ovaj način, neki od preživelih – tačnije jedna lekarka, jedan sveštenik i kći jednog seoskog četovođe – opisali su prve akcije novih vlasti u Mačvi sa ciljem eliminisanja političkih i klasnih neprijatelja u okolini. Započela su masovna hapšenja, a nedugo potom i likvidacije takozvanih narodnih neprijatelja. U Šapcu su revolucionari to činili sa posebnom strašću, budući da je grad bio okarakterisan kao uporište „reakcije“: zajedno sa osvedočenim pomagačima okupatora i saučesnicima u ratnim zločinima počinjenim tokom građanskog rata, pobijeni su i brojni sveštenici, profesori, bankari, imućniji seljaci… „Švabe otišle, opet nema velike radosti u narodu, jer ne zna šta mu oslobodilačka vojska donosi“, piše Babović
Prema svedočenju trećeg svedoka, iz sobe iznad njih čuli su se ravnomerni udarci tupim predmetom, a posle nekoliko udaraca poslednji jauk.
Ovo navodi jedan izvor
Svedok treći: „Iznad nas, u sobi, lupalo je tupim predmetom. Ti udarci su delovali na naše osetljive živce. Ravnomerno su padali jedan iza drugog, a posle nekoliko udaraca čuo se poslednji jauk koji je ježio kožu, stvarao strah u nama koji je i tako ušao u naše telo, u svaki kut našega života, izazivao treperenje i pojačavao u nama jedno ledeno, nemilo osećanje od koga se ni momenta nismo oslobodili.“
Događaji oko oslobođenja Šapca i danas su kontroverzni jer su zatamnjeni masovnim vansudskim likvidacijama u momentima kada su pobednici imali mehanizme da odgovorne procesuiraju.
Ovo navodi jedan izvor
To nije bila posebnost Šapca u jesen 1944, jer je isti scenario sprovođen u svakom gradu u Srbiji. Zato su događaji oko oslobođenja i dan danas kontroverzni i predstavljaju tačku sporenja – jer su zatamnjeni masovnim vansudskim likvidacijama u momentima kada su pobednici imali u rukama sve mehanizme da odgovorne procesuiraju.
Žandarmeskiji narednik Josip Lovrin, Slovenac, strelian u Šumaricama 1941, obratio se supruge porukom „Šalji manje jela da biste ti i slatka deca imali.“
Ovo navodi jedan izvor
Ovih dana podsetili smo se kratkih, ali doslovno srceparajućih poruka streljanih u Šumaricama 1941. godine. Bez potrebe za bilo kakvim poređenjima, njima kada govorimo o dubini srpske tragedije, ljudskosti radi, treba pribrojati i šabačke iz 1944. godine. Žandarmerijski narednik Josip Lovrin, Slovenac, obraća se supruzi kratkom ćiriličnom porukom: „Šalji manje jela da biste ti i slatka deca imali.“
Lokalni list Glas Podrinja, osnovan krajem 1944, podržavao je nove vlasti tokom masovnih pogubljenja na šabačkom mostu.
Ovo navodi jedan izvor
Dok traju masovna pogubljenja na šabačkom mostu, u kampanji podsticanja Ozne angažuje se i lokalni list. Zvao se Glas Podrinja i bio je osnovan krajem 1944, upravo da bi tercirao novim vlastima i učvrstio ih u vremenu kada je to bio i jedini medij dostupan građanstvu.
Osam decenija posle događaja u Šapcu i Mačvi, u selima sa rute nemačke kaznene ekspedicije, poput Korenite, planira se izgradnja jalovišta kompanije Rio Tinto.
Ovo navodi jedan izvor
Osam decenija posle tragičnih događaja u Šapcu i Mačvi, u najstradalnijim selima sa rute nekadašnje nemačke kaznene ekspedicije, moderni okupator planira da izgradi jalovišta kompanije Rio Tinto. Ko u to ne veruje, neka samo u pretraživačima unese ime sela Korenita, i neka pročita šta se tamo zbilo 1941, a šta se planira 2026. godine. Zlonameran bi se zapitao je li to nastavak borbe protiv „devijantne kulture“, novim metodima u novim okolnostima.
Navod, nepotvrđenoPrema svedočenju drugog svedoka, uhapšen je veći broj građana osumnjičenih da su radili sa okupatorom, među njima prota-paroh šabački Paun Protić i kateheta učiteljske škole Voja Pavlović, a da bi bili predati „narodnom sudu“, Odeljenju za zaštitu naroda (Ozni).
Ovaj navod prenose
Svedok drugi: „Noćas i danas uhapšen je veći broj građana, jer su osumnjičeni da su radili sa okupatorom. Među njima uhapšen je i prota-paroh šabački Paun Protić i katiheta učiteljske škole Voja Pavlović i biće privedeni pred ‘narodni sud’ – Odeljenje za zaštitu naroda (Ozna) da se ustanovi njihova krivica.“
Navod, nepotvrđenoU Šapcu su posle oslobođenja, pored pomagača okupatora i saučesnika u ratnim zločinima, ubijeni i brojni sveštenici, profesori, bankari i imućniji seljaci.
Ovaj navod prenose
Na ovaj način, neki od preživelih – tačnije jedna lekarka, jedan sveštenik i kći jednog seoskog četovođe – opisali su prve akcije novih vlasti u Mačvi sa ciljem eliminisanja političkih i klasnih neprijatelja u okolini. Započela su masovna hapšenja, a nedugo potom i likvidacije takozvanih narodnih neprijatelja. U Šapcu su revolucionari to činili sa posebnom strašću, budući da je grad bio okarakterisan kao uporište „reakcije“: zajedno sa osvedočenim pomagačima okupatora i saučesnicima u ratnim zločinima počinjenim tokom građanskog rata, pobijeni su i brojni sveštenici, profesori, bankari, imućniji seljaci…
Navod, nepotvrđenoU Šapcu je u jesen 1944. za kratko vreme ubijeno više stotina osoba, a šapčani optuženi kao „kolaboranti“, „četnici“ ili „nedićevci“ dovođeni su na stari železnički most na Savi, ubijani vatrenim i hladnim oružjem i bacani u reku.
Ovaj navod prenose
Međutim, Šabac je u odnosu na druge gradove imao jednu posebnost. Pre svega, jer je za kratko vreme ovde ubijeno više stotina (neki svedoci tvrde i više) osoba za koje bi se zaista moglo reći da su predstavljali cvet ondašnjeg građanstva. Zatim, i po načinu na koja su ta smaknuća izvršena; kažemo smaknuća jer se nije radilo samo o streljanjima. Šapčani lakonski optuženi da su bili „kolaboranti“, „četnici“ ili „nedićevci“ bili su u jesen 1944. dovođeni na stari železnički most na Savi, inače prekinut nakon nemačkog miniranja, i potom tu ubijani vatrenim i hladnim oružjem. I onda bacani u reku. Valjda da bi se na taj način uklonili svi tragovi zločina.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
