Nemački mediji pišu o kaznama za Informer i Prvu, promenama u pravosuđu i zatvaranju Alta banke. Posle pobede Studentske liste, pitaju se koliko daleko može da ode razgradnja Vučićevog sistema. U sredu (4. novembar)… Ceo tekst
Nemački mediji pišu o kaznama za Informer i Prvu, promenama u pravosuđu i zatvaranju Alta banke. Posle pobede Studentske liste, pitaju se koliko daleko može da ode razgradnja Vučićevog sistema.
U sredu (4. novembar) Beograd je svedočio „bizarnoj sceni“, piše nemački javni servis ARD na svom portalu.
„Vršiteljka dužnosti predsednice Ana Brnabić besna stoji u masi demonstranata pred zgradom Regulatornog tela za elektronske medije. Predstavlja se kao borkinja za slobodu medija.“
U pitanju je protest zbog najavljenih mera protiv televizije Informer. Brnabić je to nazvala „terorom“ Studentske liste, a njoj je, kaže, načelno do slobode medija, bez obzira na to koji je medij u pitanju.
Brnabić je desetak godina bila sledbenica „autoritarnog stalnog moćnika“ Aleksandra Vučića, podseća ARD. Ona je pomogla u tome da Vučić „pod svoju kontrolu stavi preko 90 odsto srpskih medija“, a sada se uzbuđuje jer REM prvi put dela protiv „dva Vučićeva propagandna kanala“.
Pod Vučićem REM „nikada nije bio nezavisan“, ocenjuje dopisnik javnog servisa Oliver Sos. „Ali ove srede je drukčije.“
Pred Savetom REM-a bio je Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera, koji važi za „Vučićevog najoštrijeg propagandistu“ i u programu psuje predstavnike Studentskog pokreta kao „teroriste“, „fašiste“ i „pederčine“.
Opisujući Vučićevićev „teatralni“ nastup u REM-u, ARD prenosi da su članovi Saveta ostali mirni na „dobar sat besnih tirada“.
Konačno je na sedam dana zabranjeno emitovanje Informerove emisije Prve info zbog kršenja izborne tišine pred glasanje 25. oktobra. Televizija Prva jedan dan ne sme da emituje vesti, a pet dana jutarnji program.
ARD prenosi ocene da su u pitanju „blage kazne“, ali da je to verovatno tek početak.
„Još je otvoreno pitanje da li će Srbija dobiti uređenu medijsku scenu u kojoj vladaju novinarski standardi umesto propagande“, piše u članku. „Odlučujući će biti rad nove vlade Studentske liste. Ali formiranje vlade moglo bi da se rasteže još par meseci.“
List Augzburger algemajne reportažu iz Beograda počinje opisom scena krečenja grafita koje su verovatno pisale pristalice SNS-a – protiv studenata, srpskih suseda i manjina.
„Čistimo parkove i krečimo zidove kako bismo povratili svoj grad“, kaže reporteru Luka Bosnić, po zanimanju varilac.
Srbiju će voditi, opisuje list, pokret organizovan po principu direktne demokratije, „bez lidera, bez finansijski potentnih sponzora, bez partije i uz heterogenu skupinu kandidata, laika za politiku“.
„Ali, kuda ide Srbija?“, pita se autor članka Tomas Rozer, dugogodišnji dopisnik iz Beograda.
On piše da su posle izbora srpska tužilaštva kao uspavana lepotica – poljupcem probuđena iz dugogodišnjeg sna. „Pretresi po ministarstvima dešavaju se paralelno sa saslušanjima i hapšenjima biznismena, šefova ustanova, vodećih ljudi škola i policije, svih iz miljea SNS-a.“
Slučajevi koji su godinama gurani pod tepih, uključujući pad nadstrešnice u Novom Sadu, sada su opet aktuelni.
„Kao novi deluju i dnevnici javnog servisa RTS. Tu je sveprisutni bivši predsednik Vučić titrao po ekranu godinama, a sada se urednici izvinjavaju za neprofesionalno i jednostrano izveštavanje“, piše Augzburger algemajne.
Rozer u tekstu navodi da sam Vučić sve opisuje kao lov na veštice i tvrdi da će se vratiti na vlast brže nego što mnogi misle.
Pavle Cicvarić, kojeg novinar opisuje kao „veterana ovih protesta“, u prostorijama građanskog zbora na Konjarniku upozorava da je SNS još uvek moćan i podseća na sabotaže ostataka režima Slobodana Miloševića posle Petog oktobra.
„Na svim nivoima sada treba očistiti partijske kadrove“, kaže Cicvarić. Ne zna, kaže, kuda će sve otići. „Naprosto se nadam da za Srbiju počinje nova faza demokratizacije.“
Marksistički list Junge velt iz Beograda izveštava o „razgradnji sistema“ posle pobede Studentske liste, posebno o finansijskom sistemu. Počelo je od oduzimanja dozvole i stečajnog postupka u Alta banci.
Podseća se da je prvi čovek te banke Davor Macura već pritvoren zbog sumnje da je iz trezora banke izneo oko 380 miliona evra.
„Alta je doduše imala svega tri odsto tržišnog udela u Srbiji, ali daleko veći značaj“, ocenjuje dopisnik Roland Čehner, opisujući da je toj banci bilo dato da naplaćuje usluge Elektroprivrede Srbije, kao i da je imala razne druge poslove.
Zašto je Alta bila povlašćena „moraće da se razjasni tokom češljanja struktura koje je podjarmio SNS“, zaključuje Junge velt.
Ovaj pregled štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije DW.
