Nemački privredni model, zasnovan na izvozu, nalazi se pod dosad nezabeleženim pritiskom, upravo u trenutku kada podrška krajnje desnoj Alternativi za Nemačku (AfD) dostiže novi vrhunac. Konkurenti iz Kine postepeno… Ceo tekst
Nemački privredni model, zasnovan na izvozu, nalazi se pod dosad nezabeleženim pritiskom, upravo u trenutku kada podrška krajnje desnoj Alternativi za Nemačku (AfD) dostiže novi vrhunac.
Konkurenti iz Kine postepeno preuzimaju tržišni udeo velikim nemačkim industrijskim kompanijama, dok visoke cene energije, veliki troškovi rada i prekomerna birokratija produbljuju strukturnu krizu.
Posle dve godine pada, realni bruto domaći proizvod prošle godine porastao je svega 0,2 odsto. Izvoz u Kinu smanjen je 2025. za 9,7 odsto, a izvoz nemačkih vozila i automobilskih delova za trećinu.
Iako nemačka privreda pokazuje znake oporavka, najnovija prognoza vlade o rastu od 1,3 odsto u 2026. i dalje je skromna u poređenju sa godinama procvata pre pandemije koronavirusa.
AfD trenutno u istraživanjima javnog mnjenja ima veću podršku od svih drugih nemačkih stranaka. Brojni privredni problemi znatno su doprineli usponu desnih populista.
Nemačka unutrašnja obaveštajna služba smatra da postoje pouzdani pokazatelji da je AfD u celini desničarsko-ekstremistička.
Stranka je najavila da će Nemačku vratiti na put rasta okončanjem prelaska na obnovljive izvore energije, smanjenjem poreza i novim pregovorima o ugovorima Evropske unije, uz reformu socijalnog sistema i drastično ograničavanje useljavanja.
Merc traži put do rasta u naprednim tehnologijama
U nastojanju da pronađe novu strategiju rasta i zaustavi uspon populističkih snaga, vlada kancelara Fridriha Merca predstavila je program razvoja visokih tehnologija, usmeren na šest prioritetnih oblasti.
To su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo, mikroelektronika, biotehnologija, čista energija, uključujući nuklearnu fuziju, i takozvana klimatski neutralna mobilnost.
Irene Berček, koja rukovodi istraživačkom jedinicom za digitalnu ekonomiju u Lajbnicovom centru za evropska ekonomska istraživanja (ZEW), kaže da je Nemačka veoma jaka u istraživanju tih „ključnih razvojnih tehnologija“, posebno klimatski neutralnih.
Rezultati se, međutim, često komercijalizuju u inostranstvu, rekla je Berček za DW. Sjedinjene Američke Države prednjače u veštačkoj inteligenciji, dok Kina ubrzano smanjuje zaostatak.
Bilioni evra novih investicija
U izveštaju koji je u ponedeljak objavila inicijativa „Made for Germany“, grupa od 147 kompanija i investitora, polazi se od vladinog plana i procenjuje da bi te i druge nove tehnologije do 2035. mogle da privuku ulaganja od 4,1 bilion evra, odnosno 4,6 biliona dolara.
Ostvarenje tog potencijala, međutim, manje će zavisiti od današnjih industrijskih giganata poput Folksvagena, Simensa i BASF-a.
„Nova područja neće prvenstveno osvajati etablirane kompanije, već inovativni novajlije, odnosno startapovi“, rekao je za DW Oliver Falk, direktor Centra za ekonomiju inovacija i digitalnu transformaciju instituta Ifo.
Prema Falku, treba stvoriti uslove za razvoj startapova: blizinu vodećih univerziteta, pristup privatnom kapitalu i dovoljno slobode za eksperimentisanje.
On se zalaže za državno finansiranje u ranoj fazi, tokom takozvane „doline smrti“, rizičnog perioda između istraživanja i komercijalne održivosti, kada privatnog kapitala često nema dovoljno.
Investitori se okreću budućim granama rasta
Postoje jasni znaci da je taj zaokret već počeo. Podaci Dojče banke i nemačke baze podataka i platforme za analizu tržišta Startupdetector pokazuju da je u Nemačkoj u prvoj polovini 2026. osnovano više od 3.000 startapova, 88 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Trećina se bavi veštačkom inteligencijom.
Ulaganja rizičnog kapitala porasla su u prvoj polovini 2026. za 44 odsto, na 5,8 milijardi evra. Od toga su koristi imale kompanije poput Neura Robotics, kao i proizvođači dronova Stark i Quantum Systems.
Američki investitori u međuvremenu sve češće preuzimaju nemačka mala i srednja preduzeća zbog njihovih specijalizovanih tehnologija.
„Ta preduzeća su izuzetno inovativna. Sada je presudno ulagati u ključne tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, i iskoristiti potencijal koji nastaje njihovim povezivanjem sa već etabliranim tehnologijama“, naglasila je Berček.
Berček, koja predsedava i Komisiji stručnjaka za istraživanje i inovacije nemačke vlade (EFI), smatra da bi mala i srednja preduzeća trebalo bolje da koriste velike količine podataka iz proizvodnje i sarađuju sa startapovima koji se bave veštačkom inteligencijom kako bi im pomogla da rastu.
Argumenti za posebne ekonomske zone
Još jedan predlog za ubrzavanje prelaska na nove visokotehnološke grane dolazi od Svena Gabora Janskog, predsednika lajpciškog instituta za istraživanje budućnosti 2b AHEAD. On smatra da su Nemačkoj potrebne posebne ekonomske zone kako bi uhvatila sledeći talas rasta.
„Za nekoliko konkretnih tehnologija ublažite propise, privučete ambiciozne radnike i usmerite novac u te zone“, rekao je Janski za DW.
Time bi se, dodao je, sledili primeri Silicijumske doline, kineskog megapolisa Šenžena i šangajske četvrti Pudong, ali i uslovi koji su doprineli obnovi nemačke privrede posle Drugog svetskog rata.
Janski smatra da bi takve zone pomogle Nemačkoj da među prvima zauzme mesto u novim oblastima, umesto da ostane vezana za tradicionalne industrijske prednosti.
„Propisi EU možda će pokušati da spreče takav potez, ali Nemačka će morati da ih prevaziđe kako bi njena privreda ponovo mogla da raste“, dodao je.
Izdvajanja za odbranu podstiču razvoj tehnologije
Nagli rast nemačkih izdvajanja za odbranu pomoći će i nekim visokotehnološkim oblastima kojima se sada daje prednost.
Prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), očekuje se da će nemački budžet za odbranu 2026. dostići oko 120 milijardi evra, odnosno približno 2,6 odsto BDP-a. Vlada namerava da do 2029. taj udeo poveća na 3,5 odsto.
Te nabavke znatno će podstaći proizvodnju dronova, senzora, komunikacionih sistema i drugih tehnologija za civilnu i vojnu upotrebu.
Razlika u troškovima ne mora da bude presudna
Ipak, pošto glavni konkurent Kina ima znatno niže troškove energije i rada, uz ogromne državne subvencije, Nemačka će i pri izvozu novih visokotehnoloških proizvoda biti u nepovoljnijem položaju. Ali to ne mora da znači neuspeh, kaže Falk iz instituta Ifo.
„Uzmimo za primer industriju poluprovodnika. Verovatno nije realno težiti vodećoj poziciji duž čitavog lanca vrednosti. Dovoljno je prednjačiti u pojedinim ključnim segmentima“, istakao je.
„A upravo je u tome snaga Nemačke: ona proizvodi opremu za najsavremenije fabrike čipova i energetske poluprovodnike potrebne velikim svetskim centrima veštačke inteligencije.“
Zahvaljujući ranom ulasku u pojedine tehnološke oblasti, višedecenijskom proizvodnom iskustvu i usmerenosti na specijalizovane tržišne niše, Nemačka zato i dalje može da bude jedna od vodećih svetskih sila u naprednoj industriji i inženjerstvu.
