U novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka 5. novembra – digitalno izdanje dostupno na našem sajtu -čitajte o tome kako je u prvih 10 dana razmontirana sama suština naprednjačkog sistema i šta je potrebno… Ceo tekst
U novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka 5. novembra – digitalno izdanje dostupno na našem sajtu -čitajte o tome kako je u prvih 10 dana razmontirana sama suština naprednjačkog sistema i šta je potrebno da bi se država stvarno izlečila.
U novom broju donosimo i saznanja o tome šta se sve dogodilo sa Alta bankom i 45 milijardi, medijima i izvinjenjima, a šta sa Markom Kričkom i policijom, Vučićevim pomilovanjima i uništavanjem dokumentacije, Skaj porukama… Kakva reakcija može da se očekuje od predstavnika starih vlasti i šta su glavni koraci novih vlasti.
Čitajte šta o aferama i demontaži starog sistema kažu stručnjaci i predstavnici Studentske liste.
OD TRGOVINE UTICAJEM DO TRGOVINE UTISCIMA
„Trgovina uticajem će se, u uslovima nove stvarnosti, verovatno često pojavljivati u medijima kao lajtmotiv otkrivanja ‘stare stvarnosti’, a Vučiću i uz njega preostalim naprednjacima je ostalo da se bave trgovinom utiscima, pre svega utiskom da i dalje drže stvari pod kontrolom i da su jaki i monolitni kao što su bili“, piše Veljko Miladinović.
I još:
Intervju sa tužiteljkom Bojanom Savović
Uvodnik Veljka Lalića: Trumanov šou
Kolumna Branka Rosića: Prvi koncert u slobodnoj zemlji
Esej Marka Prelevića: Sad kad više nismo besni
slučaj alta BANKE: Devet tona novčanica…
Milica Rilak u novom broju piše o slučaju koji je uzdrmao javnost i o putu od male zemunske menjačnice – pretvorene u „sigurnu, stabilnu, jaku“ paradržavnu banku – došlo do iznošenja 45 milijardi dinara iz trezora.
„Devet tona novčanica ne može se izneti neprimećeno u jednoj torbi, niti bi to bila operacija za jedan odlazak do automobila. Štaviše, da bi se prenelo odjednom bio bi potreban konvoj od 23 ‘obična’ automobila, 15 SUV-jeva ili šest većih kombija“, piše Milica Rilak.
IZA SU SAMO NAŠE PARE
Zoran Panović piše o padu Vučićevog režima i pobedi Studentske liste kao prilici za izgradnju nove republike zasnovane na ustavnom patriotizmu i meritokratiji, uz upozorenje da je najveći izazov raskid sa nasleđem srpskog nacionalizma i političkim obrascima prethodnih vlasti.
„Bilo je u istoriji (ima ih i sad) režima sa jakom ideologijom i ličnom vlašću koje su relativizovale svest o prolaznosti na vlasti. Ali je interesantno kako se odsustvo svesti o prolaznosti vlasti zapatilo kod Vučićeve lojalističke elite (‘nove klase’) čija je jedina ideologija bila i ostala ‘iza su samo naše pare'“, piše Zoran Panović.
I ORUŽJE JE BILO PARTIJSKI POSAO
Aleksandar Radić analizira kako je Vučićev režim pretvorio trgovinu naoružanjem u prostor za političko-partijsko bogaćenje, netransparentne državne poslove i privilegovanje firmi bliskih vlasti, ukazujući na odgovornost rukovodstva Jugoimporta za zloupotrebe i štetu po vojnu industriju.
„Visoki funkcioner J-SDPR Miloš Bojović, nekada vlasnik pečenjare u Batajnici, na Vučićevoj inauguraciji 2017. godine tukao je građane koji su skandirali nešto protiv predsednika. Naredio je da se naočitiji kadrovi J-SDPR ubace diskretno u gradski autobus i dovedu u hotel ‘Moskva’ gde su tobože pijuckali kafice i čekali na naredbu da krenu u ulični boj“, piše Aleksandar Radić.
Željko Pantelić analizira duboku političku i etničku podeljenost Izraela nakon izbora, Netanjahuove pokušaje da spreči formiranje nove vlasti i napore Gadija Ajzenkota da okupi većinu, uz isticanje sve značajnije uloge arapskih birača i opasnosti od jačanja ultranacionalističkih snaga.
„Glavni motor masovnog izlaska Arapa nije bio novac koji su, navodno, poslali Katar i Turska, već dugogodišnje rasističke i vulgarne izjave ekstremističkih ministara Itamara Ben Gvira i Bezalela Smotriha“, piše Željko Pantelić.
DRAŽA PETROVIĆ: KAKO JE VIDOJKOVIĆ POSTAO SLOVENAC IZ BANGLADEŠA
U pismu Anti Tomiću, Draža Petrović piše o progonu Marka Vidojkovića tokom Vučićeve vlasti, pretnjama i medijskom linču zbog kojih je morao da napusti Srbiju, ali i o njegovom povratku nakon izbornog poraza režima, ističući kako su lične sudbine ljudi koji su se borili protiv vlasti postale simbol borbe za političke promene.
„Međunarodni PEN centar hitno ga je evakuisao na sigurno pre tri godine. Marko je u javnosti pričao da je u Bangladešu. A bio je većinu vremena u Sloveniji, mada su ga često selili, promenio je pet država, smucajući se po tuđim stanovima i zavejanim kućama“, piše Dragoljub Draža Petrović.
In memoriam: Mišo Kovač (1941–2026)
Da je htio doći u Beograd… Dok je Arsen bio opor i ciničan, a Vice Vukov odmjeren, Mišo je bio mesija naše scene. Tako je sebe i doživljavao, piše Boris Rašeta.
MILJENKO JERGOVIĆ: HRVATSKI NACIONALISTI SU NAVIJALI ZA VUČIĆA
U prepisci sa Svetislavom Basarom, Miljenko Jergović ovog puta piše o tome kako je izostanak putovanja u Beograd zbog supruginog zdravstvenog problema pretvorio praćenje izbora iz Zagreba u svedočanstvo o padu Vučićevog režima, ali i upozorava da pobeda studentskog pokreta neće biti dovoljna bez spremnosti da se izgradi novo društvo.
„U hrvatskoj nacionalističkoj imaginaciji i u vlažnim snovima hrvatskih malograđanskih elita, izbori u Srbiji bili su poput obećanja još jedne, ali ovaj put i konačne srpske nesreće, u kojoj će se Hrvatska moći ogledati kao velika, moćna i visokocivilizirana europska demokracija. „, piše Miljenko Jergović.
SRPSKA BIZNIS KLASA I IZBORI
Miša Brkić analizira odnos krupnog kapitala prema političkim promenama u Srbiji, postavljajući pitanje da li će nova vlast uspeti da izgradi privredni ambijent zasnovan na vladavini prava, konkurenciji i jednakim pravilima za sve ili će se nastaviti bliska veza krupnog kapitala i političke moći.
„Klub Privrednik mogao bi imati još jednu ‘noćnu moru u najavi’. Iako nije zlopamtilo, jedan od ključnih ljudi Studentske liste i često pominjan kao kandidat za premijera profesor Dejan Šoškić verovatno nije zaboravio sukob s ‘klubašima’ iz 2012. godine „, piše Miša Brkić.
100 ROMANA: NEKI SU IZBORI JEDNAKIJI OD DRUGIH
Marko Prelević poredi rezultate izbora 100 najboljih romana po izboru stručnog žirija i čitalaca Nedeljnika i Velikih priča, ukazujući na velika poklapanja, ali i razlike u ukusima.
„Miroslav Krleža imao je dva romana u žirijevom Top 20, dok kod čitalaca nema nijedan u prvih dvadeset. Sa druge strane, među čitaocima su mesto u prvih dvadeset dobili Miljenko Jergović, Srđan Valjarević, Svetislav Basara, Branko Ćopić i Milena Marković, čijih knjiga nije bilo u žirijevoj dvadesetorci“, piše Marko Prelević.
U novom broju Nedeljnika čitajte još:
Kriza u Varšavi: Borba za Poljsku je počela, piše Željko Pantelić
Kimi Antoneli, ili znaš li kako se postaje šampion?
Kolumna Hane Piščević: Sve znaju
Tommy Emanuel: Moj ego je pregažen greškama i leži u prašini
Svetislav Basara piše o Zafranovićevom filmu i licemerju kritičara koji ga osuđuju bez gledanja, a zatim i o ubedljivoj pobedi Studentske liste, gde upozorava da smena Vučića neće značiti stvarne promene ukoliko se ne sprovedu reforme koje će sprečiti povratak autoritarne vlasti.
Mihailo Ilić ukazuje da je studentski pokret probudio u građanima nadu, solidarnost i potrebu za zajedništvom, ali upozorava da će najveći izazov nakon izborne pobede biti očuvanje tih vrednosti u svakodnevnom životu.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 5. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
