Najveća izlaznost na jučerašnjim vanrednim parlamentarnim izborima bila je u Zapadnoj Srbiji, saopštio je programski direktor CRTA Raša Nedeljković, dok je najveća procenta razlika između Studenske liste i "Ujedinjene… Ceo tekst
Najveća izlaznost na jučerašnjim vanrednim parlamentarnim izborima bila je u Zapadnoj Srbiji, saopštio je programski direktor CRTA Raša Nedeljković, dok je najveća procenta razlika između Studenske liste i "Ujedinjene Srbije" osvojila u Beogradu.
"Na izbore je izašlo 69 odsto birača, odnosno glasalo je više od 4,4 miliona građana. Najveća izlaznost zabeležena je u zapadnoj Srbiji, 70,5 odsto, a odmah zatim u Vojvodini 70,2 odsto. U Beogradu je izlaznost bila 70 odsto. Nešto niža izlaznost bila je u centralnoj Srbiji - 67,2 odsto, na jugu 66,9 odsto, a najniža na istoku Srbije, 64,1 odsto", rekao je on.
Impresivan odziv birača proizvod je intenzivne mobilizacije građana i građanki, i promena u društveno-političkim okolnostima koje se odvijaju u poslednje dve godine, dodao je.
"Studentska lista - studenti pobeđuju" osvojila je najmanje pola miliona glasova više od drugoplasirane liste, koja je ostala na nivou sa poslednjih parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine, podaci su kojim raspolaže CRTA.
"Studentska lista je osvojila 52,45 osto glasova i imaće u Narodnoj skupštini između 136 i 140 mandata, dovoljno za samostalno formiranje Vlade. Lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija osvojila je 39,2 odsto glasova i imaće između 101 i 105 mandata", rekao je on.
Od konačnih rezultata te dve liste će imati jednog ili dva mandata više-manje.
U odnosu na SNS, Studentska lista je najbolji rezultat ostvarila u Beogradu - oko 31 procenat.
U Vojvodini je ta razlika bila 13 procenata, u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji po 11, dok je Ujedinjena Srbija za oko osam odsto bila bolja u odnosu na SL. Na istoku zemlje je rezultat bio gotovo izjedančen, rekao je Raša Nedeljkov.
Ove projekcije CRTA pravljene su bez rezultata sa biračkih mesta u inostranstvu, onih koja su otvorena za biračke sa Kosova i Metohije, i iz zatvora.
Kako je tekao izborni dan?
Sistemske manipulacije na biračkim mestima bile su u velikoj meri onemogućene time što se veliki broj građana obrazovao i uključio u sprovođenje i kontrolu izbora na samim biračkim mestima.
"Birački odbori su po prvi put bili popunjeni dobro pripremljenim predstavnicima biračkih odbora, i time su mnoge nepravilnosti praktično bile sprečene. Otuda je jedno od glavnih utisaka, kada razgovaramo s našim posmatračima, jeste tenzija i konstantna koškanja između različitih članova biračkih odbora, pre svega oko toga šta je po pravilu, a šta nije. Najrasprostranjeniji incidenti obuhvatili su ovoga puta fotografisanje glasačkih listića - praktično na svakom drugom biračkom mestu", rekao je.
Naveo je i utvrđivanje identiteta birača, nedoslednost u upotrebi UV lampe i spreja, uređenje biračkog spiska, ometanje ili pritisak na rad biračkog odbora, dodao je.
"Ponovno uspostavljanje integriteta izbora moglo bi da bude među prioritetima nove zakonodavne izvršne vlasti. Srbija više nikada ne bi smela da uđe u izbore koji će, makar i u mnogo manjoj meri nego sada, biti obeleženi zloupotrebom državnih i javnih resursa i nefunkcionalnošću institucija", rekao je Nedeljkov, podsećajući da predsednički izbori moraju biti raspisani najkasnije do 27. novembra ove godine.
Nedeljkov je apelovao na političke aktere koji su još uvek vršioci dužnosti najviših državnih funkcija, da bez odlaganja javnosti saopšte planove i ne drže ponovo javnost kao taoce, "kao još jednu od taktika u izbornom inženjeringu".
"I ovi izbori su sprovedeni po spornom biračkom spisku usled toga što je revizija biračkog spiska sabotirana sistematski od strane zarobljenih i delimično kriminalizovanih institucija. Iako tokom izbornog dana nisu zabeležene rasprostranjene sistemske manipulacije biračkim spiskom, kao što je to bio slučaj na parlamentarnim izborima 2023. i beogradskim izborima 2023. godine, posmatračka misija CRTA dobila je uoči i tokom izbornog dana više prijava birača koji su protivzakonito, bez njihove saglasnosti, prebačeni iz Srbije da glasaju u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Austriji. Takođe, imamo puno neobjašnjenih slučajeva ljudi koji se nisu našli u biračkom spisku", opisao je on.
Više potpisa nego glasova - "čista korupcija"
Činjenica da je više od polovine izbornih lista osvojilo manje glasova od broja potpisa podrške za kandidaturu govori o kontinuitetu i normalizovanju izbornog inženjeringa kroz dugi niz izbornih ciklusa, istakao je.
"Ako mogu da dam sebi tu slobodu i da ovaj eufemizam prevedem na jezik da svi razumemo: ovo je čista korupcija. Čista korupcija i manipulacija građanima, gde imamo lažne liste, u nekim situacijama lažne birače, i na taj način se takođe stvarala prednost za jednu političku strukturu", kazao je Ndeljekov.
Zahvalio se svim posmatračima, NVO, novinarima, slobodnim medijima...