Narodna banka Srbije je u rešenju o oduzimanju dozvole za rad Alta banci navela da je 30. septembra 2026. godine u blagajni banke – „u novčanicama i kovanom novcu“ – bilo blizu 60 milijardi dinara (više od pola… Ceo tekst
Narodna banka Srbije je u rešenju o oduzimanju dozvole za rad Alta banci navela da je 30. septembra 2026. godine u blagajni banke – „u novčanicama i kovanom novcu“ – bilo blizu 60 milijardi dinara (više od pola milijarde evra), od čega je gotovina u stranim valutama iznosila oko 100 miliona evra, dok je ostatak bio u dinarima, po izveštaju banke, piše BIRN.
U rešenju piše da je centralna banka ustanovila da su se finansijsko stanje i likvidnost Alta banke „znatno pogoršali“, čime su ugroženi „interesi deponenata ili drugih klijenata banke“.
Takođe, centralna banka je ustanovila da je u samo dva dana – 28. i 29. oktobra – iz banke povučeno oko 140 miliona evra u depozitima, ali se ne navodi koji su klijenti banke to učinili.
Iz NBS navode i da je zbog „negativnih novinskih napisa“ u periodu 26 – 29. oktobra „narušena reputacija“ Alta banke, te da bi, zbog ogromne količine gotovine, zbog mogućnosti „interne ili eksterne prevare, požara, poplave, zemljotresa“, Alta banka mogla da zabeleži gubitak iznad visine kapitala, što bi „ugrozilo nastavak njenog poslovanja“.
Podaci o ogromnoj količini gotovine – za koju je tokom kratkotrajne kontrole NBS ustanovila da može da nestane zbog prevare, poplave, požara ili zemljotresa – bili su javno dostupni svima već godinama: prema zvaničnim finansijskim izveštajima banke, krajem 2025. je u blagajni bilo, bar na papiru, oko 50 milijardi dinara u gotovini, godinu dana ranije oko 40…, piše u istraživanju BIRN-a
Narodna banka Srbije – guvernerka Jorgovanka Tabaković i četiri viceguvernera – nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a. Na pitanja nisu odgovorili ni iz Agencije za osiguranje depozita, ni iz Tužilaštva za organizovani kriminal, navodi se u tekstu.
Da problemi Alta banke nisu nastali preko noći, vidi se i iz samog rešenja o oduzimanju dozvole.
NBS je u svom nalazu utvrdila da je Alta banka u toku 2026. imala konstantan problem sa likvidnošću i da je beležila „negativne kumulativne gepove“, što znači da je banka – da bi sakupila što više depozita kojim bi popravila likvidnost – nudila sve veće kamatne stope, dok su kamatne stope na kredite ostajale iste.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupne depozite iznosila je 3,13 odsto, za razliku od prosečnih 1,59 odsto na nivou bankarskog sektora, piše u rešenju.
Još jedan od važnih nalaza NBS bio je i da su ukupni depoziti javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju na kraju septembra bili oko 400 miliona evra, odnosno četvrtinu svih depozita u banci. Ujedno, ALTA banka je na ove depozite plaćala izuzetno visoke kamatne stope – 5,61 odsto u dinarima i 4,58 odsto u evrima.
Takođe, ustanovljena je koncentracija depozita, odnosno, da su krajem septembra 2026. tri najveća deponenta držala više od 10 odsto ukupnih depozita, a 10 najvećih deponenata iznad 21 odsto.
Ostatak teksta možete pročitati na Birn.rs.
