Sve vesti
Foto iz članka: BlicNapad ispred Ambasade Izraela u Beogradu, MUP: ‘Crveni stepen pretnji od terorizma’
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pobedila je Studentska lista, dok je listu oko SNS predvodio Aleksandar Vučić.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Ceo uporedni tekst95 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 3 rečenice prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 86 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Od nastanka države Izrael 1948. godine, njome su rukovodile koalicione vlade.
Hoće li i u novoj biti sadašnji premijer Benjamin Netanjahu?
Izlazne ankete pokazuju da nema jasnog pobednika prvih opštih izbora u zemlji od napada palestinskih ekstremista, predvođenih Hamasom, na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine na Izrael.
Dva izraelska emitera su predvidela da će stranka Jašar bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota i još tri jevrejske opozicione stranke u njegovom „Bloku promena“ osvojiti 51 mesto u Knesetu od 120 mesta, kao i Netanjahuova stranka Likud i njeni krajnje desničarski i ultraortodoksni jevrejski saveznici.
Anketa trećeg emitera dala je Netanjahuu prednost od tri mesta.
Mnogo toga će zavisiti od dve arapske koalicije stranaka, za koje se predviđa da će osvojiti rekordnih 18 ili 19 mesta.
Izlaznost birača 27. oktobra bila je najveća u poslednjih nekoliko decenija.
Pred Izraelom su, izgleda, dugi pregovori o obezbeđivanju većine u parlamentu kako bi se napravila vlada, a možda i novi izbori.
Kako funkcioniše izraelski izborni sistem?
Izraelski parlament, poznat kao Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 glas, odnosno poslanik.
Zbog proporcionalnog sistema glasanja, dosadašnje vlade su uvek bile koalicije više stranaka.
Pogledajte sadašnji sastav izraelskog parlamenta
Ko prvi dobija mandat da sastavi vladu?
Kada budu potvrđeni konačni rezultati izbora i posle konsultacija sa svim političkim strankama i koalicijama, predsednik Izraela će pozvati lidera stranke za koga veruje da ima najveće šanse da formira vladajuću koaliciju.
To bi, međutim, moglo da potraje nedeljama.
Obično predsednik, a to je trenutno Isak Hercog, daje mandat lideru stranke koja je osvojila najviše mesta u Knesetu.
Ali to nije obavezno: na primer, posle izbora 2009. godine, tadašnji predsednik Šimon Perez je prvo pozvao Netanjahua, iako je njegova stranka Likud bila iza rivalske stranke Kadima.
Prvi koga predsednik ovlasti, odnosno proglasi za mandatara, ima do 42 dana da formira vladu.
Ako ne uspe, drugom mandataru se daje šansa.
Ako nijedna stranka ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.
Ako niko ne može da formira vladu, raspisuju se novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.
Arapske stranke jezičak na vagi
Likud, Netanjahuove stranke, i blok opozicionih stranaka koje prevodi bivši vojni komandant Gadi Ajzenkot, dobile su najviše glasova, ali će im biti potrebna podrška drugih stranaka da bi formirale koalicionu vladu.
Netanjahu predvodi blok desničarskih i verskih stranaka.
Prvi put je došao na vlast 1996. godine, kao prvi direktno izabrani premijer Izraela na prevremenim izborima posle atentata na Jicaka Rabina, i na vlasti je veći deo poslednje tri decenije.
Ajzenkot predvodi opozicionu grupu koju čine i centralno desničarske i levičarske stranke, ujedinjene prvenstveno ciljem da zamene Netanjahua.
U bloku je i stranka Bi'Jahad, koju predvodi bivši premijer Naftali Benet.
Dva arapska bloka sranaka dobile su mnogo više glasova nego što se očekivalo i upravo bi njihova podrška mogla da bude presudni u obezbeđivanju većine za formiranje vlade.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su mogućnost saradnje sa njima u vladi.
Kada će biti objavljeni konačni rezultati?
Preliminarni rezultati se očekuju 28. oktobra, a zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni 4. novembra.
Treba da budu prebrojani glasovi stotine hiljada vojnika i rezervista, a oni su do sada uglavnom bili naklonjeniji desnici.
Proces pregovora o koaliciji mogao bi da potraje nekoliko nedelja - ili čak meseci.
Posle izbora u martu 2021. godine, vlada je formirana tek u junu, kada su se Benet i Jaira Lapid dogovorili o podeli vlasti.
Tom prilikom, Netanjahuu je data prva šansa da formira vladu, ali nije uspeo da izgradi održivu koaliciju.
Raspisivanje novih izbora nije neuobičajeno - između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih glasanja jer stranke nisu uspele da se dogovore o saradnji.
Pripadnik srpske Žandarmerije lakše je povređen nožem ispred Ambasade Izraela u Beogradu 26. oktobru rano ujutru, a napadač je ubijen, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
MUP karakteriše napad kao „teroristički“.
„U terorističkom napadu izvedenom sinoć lakše je povređen pripadnik Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu Izraela i koji je ubio napadača u samoodbrani.
„Njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države“, rekao je Ivica Dačić, ministar policije u tehničkom mandatu.
Mesec dana pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 ljudi, identitet većine i dalje nije poznat.
Napadač je bio maloletan i na profilu Instagrama imao je sliku crne zastave i znak Islamske države, dodao je Dačić.
Sumnja se da je bio iz Šapca, a pripadnika Žandarmerije napao je sa dva noža uzvikujući ‘Alahu akbar’, tvrdi MUP.
Islamska država je džihadistička grupa koja zahteva da se muslimani širom sveta zakunu na vernost njenom lideru Ibrahimu Avadu Ibrahimu Ali Badriju el Samaraiju, poznatijem kao Abu Bakr el Bagdadi.
Istraga je u toku, a Dačić je proglasio „crveni stepen pretnje od terorizma“.
Policija će, dodao je biti na mestima od bezbednosnog značaja, poput infrastrukturnih objekata i lokacija gde se okuplja veći broj ljudi.
Napad se dogodio u trenutku održavanja parlamentarnih izbora u Izraelu, prvih od napada palestinskih ekstremista, predvođenih Hamasom, na jug te države 7. oktobra 2023, što je dovelo do brutalne odmazde i dvogodišnjeg rata izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Ovo nije prvi put da se napadaju pripadnici srpske Žandarmerije ispred zgrade Ambasade Izraela.
Krajem juna 2024, policajac Miloš Jevremović, ranjen je iz samostrela u vrat.
Napadač je tada ubijen, a srpski zvaničnici su proglasili „lov na teroriste“.
Dva dana pre najnovijeg napada u Beogradu, došlo je do smene vlasti u Srbiji, kada je na vanrednim parlamentarnim izborima Studentska lista, nova snaga na političkoj sceni, pobedila „Ujedinjenu Srbiju“, listu oko Srpske napredne stranke (SNS), koju je predvodio Aleksandar Vučić.
Vučić je održavao dobre odnose sa Izraelom i više puta se sastajao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, hvaleći saradnju dve države
Srbija i Izrael su potpisali bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.
Nekoliko meseci kasnije, u septembru, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova izraelske proizvodnje.
Međutim, samo pet dana od kada je Studentska lista ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima Javno tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je zahtev Ministarstvu pravde za odgovorima na tri pitanja – da li su postupci pomilovanja pokrenuti, na koje osobe se odnose i za koja krivična dela, navodi se u saopštenju JTOK.
Iz Ministarstva pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja ko je oslobođen od krivičnog gonjenja ili pomilovan posle presude, kao i da li su od Vučića tim povodom dobili bilo kakvu dokumentaciju.
„Sve sam predao nadležnim državnim organima, njih pitajte“, izjavio je Vučić 22. oktobra u podkastu Albatros, dodajući da imena ne može da saopšti.
„Oni to prosleđuju Ministarstvu pravde, dakle nadležnim tužilaštvima, a ako je u pitanju pomilovanje, nadležnim sudovima“, rekao je Vučić.
BBC novinari pisali su višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Somboru, Valjevu i Zaječaru.
Iz Višeg tužilaštva u Pančevu tvrde da im „nije dostavljena nijedna odluka o pomilovanju“, dok iz tužilaštva Novog Sada, Kragujevca, Niša, Sombora i Zaječara o tome nemaju informaciju ili saznanja.
Pisali smo i Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Valjevu, Somboru i Zrenjaninu.
Iz sudova u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu su odgovorili da nikakvu dokumentaciju, niti odluku o pomilovanju od bivšeg predsednika nisu dobili“.
Pred Višim sudom u Nišu ne postoji nijedna odluka bivšeg predsednika kojom je neko pomilovan, rečeno je za BBC na srpskom u tom sudu.
Kako kažu, u prethodnom periodu bilo je molbi za pomilovanjem, ali u osam slučajeva nisu usvojene, tačnije, bile su odbijene odlukama tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.
U nadležnost Sombora spada Vrbas, gde je tokom avgusta 2025. bilo sukoba između demonstranata i pristalica vlasti.
Šta traži Tužilaštvo za organizovani kriminal?
Od Ministarstva pravde TOK traži da dostavi svu raspoloživu dokumentaciju, kao i celokupnu prepisku između ministarstva i kabineta tadašnjeg predsednika države Aleksandra Vučića, koja se odnosi na pripremu odluka o pomilovanju.
„Uz to, tražena je celokupna dokumentacija i obrazložena mišljenja nadležnih sudova i javnih tužilaštva o opravdanosti pomilovanja.“
Ako Ministarstvo pravde ne poseduje ovu dokumentaciju, iz TOK-a poručuju da će zahtevati obrazloženje „na koji način su inicirali i sproveli postupke pomilovanja“.
Pogledajte: Protest pod kacigama – okupljanje u Vrbasu ispred prostorija Srpske napredne stranke
Ima li poznatih među pomilovanima?
„Nema tu poznatih lica, možda jedno ili dva“, rekao je Vučić u podkastu o aboliranima i pomilovanima, dodajući da su „najvećim delom“ njemu nepoznati ljudi.
U međuvremenu je društvenim mrežama počeo da kruži navodni dokument da je pomilovano petoro optuženih u slučaju pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, među kojima je i bivši ministar Goran Vesić.
Međutim, iz Ministarstva pravde su to negirali.
Nenad Vujić, ministar pravde u tehničkom mandatu, podneo je Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da je falsifikovalo odluku o pomilovanju.
Vučić je 27. septembra, uoči prestanka mandata, izjavio da je pomilovao 49 ljudi, što je nazvao njegovom ličnom odlukom „uprkos mišljenju različitih službi Republike Srbije“.
Među njima je, kako je rekao, 23 pomilovano za „za užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana“, aludirajući na masovne proteste širom zemlje, predvođene studentima, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
To mu je ujedno najveća politička kriza od kako 2012. njegova Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast.
„Smatrao sam da će to biti dodatno pružena ruka svima koji su se ponašali neodgovorno i neozbiljno“, istakao je Vučić.
U tih 23 je 11 koji su „učestvovali u incidentima protiv blokadera“, čiji identitet nije saopštio, kao i 12 iz „’Novosadske grupe’, na čelu sa Milom Pajić“.
Nije poznato ko su tih 11, kao ni ostalih 26 ljudi od 49 koje je Vučić pomilovao i abolirao.
„Prema važećim propisima, predsednik nema obavezu da objavi odluku o pomilovanju“, izjavio je u septembru Miroslav Đorđević, potpredsednik Visokog saveta tužilaštva (VST), za BBC na srpskom.
Međutim, ta odluka neće ostati tajna, jer će o njoj biti obavešteni pomilovani i institucije pred kojima se vode postupci protiv njih, dodao je.
Pripadnici takozvane Novosadske grupe, aktivisti opozicionog STAV-a i Pokreta slobodnih građana (PSG), optuženi za rušenje državnog poretka, odbacili su Vučićevo pomilovanje.
„Ne prihvatamo milost, niste nam je ni dali – dobili smo slobodu koja nam je od početka i pripadala, a nasilno nam je bila oduzeta“, saopštili su iz STAV-a, naglašavajući da je sve bio „montiran postupak“, a cilj pomilovanja „nekoliko političkih poena“.
„Ne prihvatamo da nas izjednačavate sa nasilnicima i da nas koristite da biste stvorili privid mira, a nemir ste u društvo vi uneli.“
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Još 9 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Izbori u Izraelu: Nerešeno - niko nema većinu za formiranje vlade
- Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
- Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu
- Koga je sve Vučić pomilovao kao predsednik Srbije
- Odloženo suđenje novosadskim aktivistima optuženim za rušenje ustavnog poretka
- Može li Vučić da pomiluje neosuđene studente i učesnike blokada
- Ko su politički zatvorenici: Od Sokrata do danas
- Ko je sve i zbog čega podnosio krivične prijave protiv predsednika Srbije Vučića
- Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači
