Za smrznute maline, kupine i drugo bobičasto voće iz Srbije postoji dodatni izvozni potencijal od 90 miliona dolara, za gume za putničke automobile 75 miliona, a za lekove 60 miliona dolara. To je pokazala Analiza… Ceo tekst
Za smrznute maline, kupine i drugo bobičasto voće iz Srbije postoji dodatni izvozni potencijal od 90 miliona dolara, za gume za putničke automobile 75 miliona, a za lekove 60 miliona dolara. To je pokazala Analiza efekata globalnih trgovinskih kretanja na izvoz Republike Srbije, koju je sproveo NALED, uz podršku Vlade Švedske, u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti“.
Analizom su izdvojena 23 sektora koja su zajedno činila više od 75% ukupnog robnog izvoza Srbije u 2025. i nastala je sa ciljem da identifikuje proizvode i tržišta sa prostorom za rast, ali i sektore posebno izložene promenama u međunarodnoj trgovini.
Među proizvodima sa značajnim neiskorišćenim potencijalom izdvajaju se i hleb, peciva, kolači i keks, sa prostorom za dodatnih 40 miliona dolara izvoza na svetsko tržište. Slede sveže višnje i trešnje sa 33 miliona i ostali drveni nameštaj sa 32 miliona dolara. Preparati za ulepšavanje i šminku imaju dodatni potencijal od 25 miliona dolara, a ostali sirevi od 20 miliona. Na tržištu EU iskorišćeno je tek oko 43% procenjenog potencijala poslastica od šećera i 46% preparata za ulepšavanje i šminku. Pored globalnog potencijala, analiza posebno razmatra mogućnosti za rast izvoza na tržištu EU, na kojem za smrznute maline i kupine postoji dodatni procenjeni potencijal od 55 miliona dolara.
"Da bi se procenjeni potencijal ostvario do 2030. godine, kompanijama je neophodno obezbediti jednostavniji pristup informacijama o carinskim procedurama, potrebnim sertifikatima i zahtevima održivosti. Za izlazak na udaljena tržišta, posebno za proizvode visoke vrednosti poput smrznutih malina, predlažemo namensku podršku za sertifikaciju i sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta u ključnim logističkim centrima. Time bismo malim i srednjim preduzećima olakšali pripremu za izvoz i plasman robe do novih kupaca", izjavio je dr Radovan Kastratović, konsultant NALED-a, drugog dana konferencije „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026“ koju organizuju PKS i Institut ekonomskih nauka.
Ustupljene fotografije / Paul Grossmann / Tetra Images / Profimedia
Iako Evropska unija predstavlja ključno tržište za izvoznike iz Srbije, analiza ukazuje i na značajne mogućnosti za plasman proizvoda na drugim tržištima. Za smrznuto voće prepoznate su prilike u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Za električne provodnike mapiran je potencijal u Italiji, Mađarskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji, a za hleb, peciva, kolače i keks izdvajaju se Hrvatska i Slovenija, kao i BiH, Crna Gora i Severna Makedonija.
Potrebu za širenjem baze proizvoda i kupaca potvrđuje podatak da električne mašine i oprema, mehanički uređaji, vozila i njihovi delovi zajedno generišu oko 30% ukupnog izvoza Srbije. Takva struktura povećava izloženost promenama u evropskoj industriji, naročito automobilskoj. Analiza preporučuje podršku tehnološkom unapređenju domaćih malih i srednjih preduzeća kako bi postali sertifikovani dobavljači velikih sistema, uključili se u proizvodnju složenijih komponenti i kreirali veći deo stvorene vrednosti u zemlji.
Posebnu pažnju zahteva metalska industrija, koja je u EU 2025. izvezla robu vrednu 1,62 milijarde evra, a čak 90% vrednosti izvoza obuhvaćeno je CBAM režimom. Dodatne izazove predstavljaju visoka zavisnost od evropskog tržišta, trgovinske mere EU, kao i rastući zahtevi u oblasti održivosti.
"Zato preporučujemo formiranje namenskog fonda za podršku izvoznicima pogođenim CBAM-om i novim ekološkim zahtevima, koji bi podržao ulaganja u čistije tehnologije. Malim i srednjim preduzećima potrebno je olakšati pristup zelenom finansiranju kroz kreditne garancije i kombinovanje javnih i privatnih izvora sredstava. Uz to, neophodna je sistemska stručna podrška za merenje emisija i izveštavanje, uz pristupačne digitalne alate i razmenu podataka između institucija, kako firme iste podatke ne bi dostavljale više puta. Tako bi se smanjili troškovi usklađivanja i domaćim dobavljačima olakšao put ka međunarodnim lancima snabdevanja", zaključuje Kastratović.