Sve vesti
Foto iz članka: Nova ekonomijaNajveće afere SNS vlasti: Od rušenja u Savamali do pada nadstrešnice
Studentska lista osvojila je većinu glasova na vanrednim parlamentarnim izborima, nakon čega je Aleksandar Vučić priznao poraz liste koju je predvodio.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Aleksandar Vučić priznao je poraz liste koju je predvodio. Studentski pokret nastao je iz višemjesečnih protesta nakon pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Ceo uporedni tekst105 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 2 rečenice prenose svi, u 2 se razlikuju.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
"Čestitam Studentskoj listi na izbornoj pobjedi, a građanima Republike Srbije na jasno iskazanoj demokratskoj volji", napisao je Milatović na društvenoj mreži X.
Kako je naveo, uvjeren je da će izborni rezultat otvoriti novo poglavlje u odnosima dviju država.
"To poglavlje bit će zasnovano na prijateljstvu, iskrenom dijalogu i posvećenosti zajedničkoj evropskoj budućnosti", poručio je crnogorski predsjednik.
Prema preliminarnim projekcijama Ipsosa i CeSID-a, Studentska lista osvojila je oko 52 posto glasova i 139 mandata u Narodnoj skupštini Srbije, u kojoj je za većinu potrebno 126 poslanika.
Srpska napredna stranka (SNS) izgubila je vlast nakon 14 godina.
U tom periodu, Srbiju su potresle različite afere – od rušenja u Savamali, preko nesreća u kojima je država morala da ima bolju reakciju, pa do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je zapravo bila okidač za masovne proteste koji su doveli do smene režima.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra, Studentska lista osvojila je većinu glasova, čime je okončana četrnaestogodišnja vlast SNS-a.
Aleksandar Vučić priznao je poraz liste koju je predvodio.
Još 91 rečenica, samo Nova ekonomija
Ovih dana, često se u javnosti govori o tome da dolazi vreme odgovornosti, a građani priželjkuju da svako, pa i dosadašnji predstavnici vlasti, odgovaraju ored zakonom ukoliko su počinili određena krivična dela.
Takva atmosfera ponovo je skrenula pažnju na neke od najvećih afera SNS vlasti, od kojih brojne imaju direktne ekonomske ili neke druge posledice po državo i duršvo.
Jedna od najpoznatijih afera SNS vlasti dogodila se u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, kada su nepoznate osobe sa fantomkama, uz pomoć građevinskih mašina, srušile objekte u Hercegovačkoj ulici.
Građani su prijavljivali da su ih maskirane osobe zaustavljale, oduzimale im telefone i ograničavale kretanje.
Uprkos pozivima, policija nije intervenisala.
Čuvar, kojeg su maskirani napadači te noći vezali, preminuo je oko mesec dana kasnije.
Aleksandar Vučić tada je saopštio da iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti Beograda i da će oni za to snositi odgovornost – i to, kako je naveo, krivično-pravnu i svaku drugu vrstu odgovornosti.
U to vreme, gradonačelnik Beograda bio je Siniša Mali.
Ipak, jedina osoba koja je krivično odgovarala bio je Goran Stemenković, koji je u vreme rušenja bio šef smene dežurne službe beogradske policije, koja nije reagovala na pozive građana.
On je dve godine nakon rušenja potpisao sporazum o priznanju krivice, a za nesavesan rad dobio je uslovnu kaznu od pet meseci zatvora.
Kasnije je, međutim, priznao da je na njega vršen pritisak da prizna krivicu.
Afera Krušik izbila je 2019. godine, kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović ukazao na sumnjive poslove državne fabrike oružja iz Valjeva.
Dokumentacija koju je izneo pokazivala je da su pojedine privatne kompanije kupovale oružje od Krušika po povlašćenim cenama, a zatim ga preprodavale po znatno višim iznosima.
Među kompanijama koje su se pominjale bila je i GIM, koju je u pojedinim poslovima predstavljao Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.
Nakon velikog pritiska javnosti, ovim slučajem bavila se i Agencija za borbu protiv korupcije, zbog mogućeg sukoba interesa ministra Nebojše Stefanovića.
Ipak, oni su utvrdili da otac ministra nije angažovan u navedenom privrednom društvu.
Umesto odgovornih, uhapšen je sam uzbunjivač Obradović, a da je do toga došlo, javnosti je objavio nedeljnik NIN, ne zvanični organi.
Obradović je, nakon velikog pritiska javnosti, pušten da se brani sa slobode.
Prethodno je u beogradskom Centralnom zatvoru proveo više od tri nedelje, a zatim je tri meseca bio u kućnom pritvoru u Valjevu.
Još jedna od afera koja je obeležila deceniju i po vlasti SNS-a datira iz novembra 2019. godine.
U pitanju je afera Jovanjica.
Kako je objavio KRIK, policija je na poljoprivrenom gazdinstvu Jovanjica zaplenila 1,6 tona marihuane.
Vlasnik imanja Predrag Koluvija uhapšen je istog dana.
Prve sumnje da u ovom slučaju postoje veze sa državom izazvalo je skrivanje informacija o zapleni marihuane i hapšenju Koluvije, budući da se ni MUP ni tužilaštvo nisu oglasili niti izdali saopštenje.
Prema pisanju KRIK-a, ubrzo je otkriveno da su imanje Jovanjice ranije posećivali brojni predstavnici vlasti, a Koluvijin advokat postao je Vladimir Đukanović, uticajan član SNS-a.
Koluviju su potom javno podržali predsednik Aleksandar Vučić, kao i Ana Brnabić, u to vreme premijerka, a dobio je i podršku režimskih tabloida.
Istraga tužilaštva otkrila je da su u ovaj slučaj bili umešani i pripadnici policije i bezbednosnih agencija, koji su optuženi da su pomagali Koluviji – obezbeđivali imanje, prenosili novac, odavali informacije iz istraga, obezbeđivali policijske tablice…
Policajci su na suđenju svedočili o tome da ih je istraga odvela do državnog vrha.
Rekli su, između ostalog, da su trpeli velike pritiske od državnog vrha, ali i tužioca Saše Drecuna koji vodi ovaj slučaj.
Uprkos tome, nije pokrenuta istraga ni protiv jednog funkcionera, a slučaj i dalje nije dobio sudski epilog.
Milioni za prenos Premijer lige
Poslovanje Telekoma Srbija, kompanije u državnom vlasništvu, takođe je bilo predmet brojnih kontroverzi.
Posebnu pažnju izazvale su akvizicije kablovskih operatera, među kojima su Kopernikus, Radijus Vektor i AVcom, kao i visoki iznosi koje je Telekom izdvajao za širenje poslovanja i kupovinu prava na sportske prenose.
Konkretno, Telekom je 2021. otkupio prava za prenos Premijer lige po enormnoj ceni od 100 miliona evra po sezoni za narednih šest godina, odnosno, ukupno 600 miliona evra.
Jedna od prvih afera SNS-a desila se 2012. godine.
Budući minstar Aleksandar Vulin kupio je stan od 107 kvadrata koji vredi nešto manje od 245.000 evra.
Nakon što je to uzbunilo Agenciju za borbu protiv korupcije i čak tri tužilaštva, Vulin je 2017. godine izašao u javnost i rekao da je novac pozajmio od tetke iz Kanade.
Tačno 205.000 evra je, kako on kaže, unosio 9.000 po 9.000 u zemlju.
Po toj matematici morao je 23 puta da putuje za Kanadu, što nije dokazao.
Kolaps u EPS-u
Krajem 2021. godine u Elektroprivredi Srbije dogodio se kolaps koji javnost dobro pamti do danas.
Tada su stali gotovo svi proizvodni blokovi.
Razlog za to bio je prvi sneg koji je pao tog decembra.
Više od 130.000 domaćinstava ostalo je tada bez struje, a EPS je električnu energiju morao da uvozi.
Procene ekonomskih analitičara govorile su o šteti koja se meri stotinama miliona evra.
Do havarije je došlo zbog lošeg kvaliteta uglja koji se koristio za proizvodnju struje.
Ispostavilo se da na kopu Rudarskog basena Kolubara nije skinuto dovoljno zemlje koja pokriva ugalj – te je on bio mokar.
Pored toga što je bio mokar, u uglju je bilo i blata.
Direktor EPS-a u tom trenutku bio je Milorad Grčić.
On je podneo ostavku mesec dana nakon havarije.
Planirana eksploatacija litijuma u dolini Jadra izazvala je zabrinutost zbog potencijalnog zagađenja voda, uništavanja zemljišta i negativnog uticaja na lokalne zajednice.
Nakon masovnih protesta, Vlada Srbije je 2022. godine zaustavila projekat, ali je on ponovo pokrenut 2024, nakon odluke Ustavnog suda.
Upravo su zagađenje i opasnost po zdravlje bile najveće kontroverze koje prate ovaj projekat u Srbiji.
Međutim, dok stručnjaci tvrde da bi rudnik ugrozio biodiverzitet i zdravlje ljudi, vlast SNS-a ipak je tvrdila da bi ovakav projekat doneo ekonomske benefinte.
Poplave u Obrenovcu i zakasnela evakuacija
Katastrofalne poplave u maju 2014. godine pogodile su Obrenovac, izazvale ogromnu materijalnu štetu i odnele ljudske živote.
Jedna od najvećih kontroverzi odnosila se na zakašnelo upozoravanje stanovništva i organizovanje evakuacije, iako su nadležni raspolagali informacijama o obilnim padavinama i rastu vodostaja.
Posebno pitanje bilo je zašto stanovništvo nije ranije upozoreno na opasnost i ko snosi odgovornost za propuste u zaštiti građana.
Naplatna rampa u Doljevcu
U januaru 2019. godine, na naplatnoj rampi Doljevac dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je poginula Stanika Gligorijević.
U nesreći je učestvovalo službeno vozilo Koridora Srbije, u kojem se nalazio tadašnji direktor tog preduzeća Zoran Babić.
Veliku pažnju izazvale su informacije o snimcima sigurnosnih kamera, naročito zbog toga što su falila dva minuta snimka, koja su zapravo ključna.
Aleksandar Vučić je izjavljivao da je video snimak, dok je porodica nastradale žene ukazivala da joj kompletan materijal nije bio dostupan.
Vojno vozilo u Raškoj
U oktobru 2024. godine, vojno vozilo sudarilo se sa civilnim automobilom na putu Kraljevo-Raška, pri čemu je poginulo pet osoba, uključujući troje dece.
Vozač borbenog vozila PASARS prešao je u suprotnu traku i pregazio automobil u kojem se nalazila petočlana porodica i njihova komšinica.
Vozaču je nakon nesreće izmereno 0,37 promila alkohola u krvi, a veštačenjem je utvrđeno da je okrivljeni pio alkohol oko dva sata pre nesreće.
Milutin Jeličić Jutka, nekadašnji predsednik opštine Brus i funkcioner Srpske napredne stranke, našao se u centru afere nakon što ga je više žena optužilo za seksualno uznemiravanje.
Najpoznatiji je slučaj njegove bivše saradnice Marije Lukić, koja je javno govorila o uznemiravanju, neprimerenim porukama i pritiscima koje je trpela.
Jeličić je 2020. godine pravosnažno osuđen na tri meseca zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji nad Lukić.
Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. godine ispred sedišta svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici.
Njegovom ubistvu prethodila je kampanja diskreditacije, uključujući negativan televizijski spot emitovan u vreme predizborne kampanje.
U postupku pred sudom u Prištini više osoba je prvostepeno osuđeno zbog učešća u kriminalnoj grupi i pomaganja u ubistvu, a u presudi se kao vođa grupe pominje Milan Radoičić, nekadašnji potpredsednik Srpske liste.
Ipak, neposredni izvršioci ubistva nisu pravosnažno utvrđeni.
Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića
U decembru 2018. godine zapaljena je kuća novinara portala Žig info Milana Jovanovića, koji je istraživao lokalnu vlast i korupciju u opštini Grocka.
U trenutku napada Jovanović i njegova supruga nalazili su se u kući.
Za podstrekivanje na paljenje kuće pravosnažno je osuđen Dragoljub Simonović, bivši predsednik opštine Grocka i funkcioner SNS-a, na četiri godine zatvora.
Pad vojnog helikoptera 2015. godine
U martu 2015. godine srušio se helikopter Vojske Srbije koji je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara na lečenje u Beograd.
Poginuli su pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba porodice Ademović.
U javnosti se vodila rasprava zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na civilni, a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili helidrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za mestu poletanja bliži Kragujevac, Niš ili Kraljevo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu, petnaest meseci posle pada, saopštilo je da neće biti pokrenut krivični postupak protiv osoba koje učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka.
U predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta, ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku.
Sedamnaestogodišnja Andrea Bojanić poginula je u julu 2013. godine kada ju je na pešačkom prelazu u Beogradu automobilom udario Aleksandar Mitrović, sin vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića.
Prema pravosnažnoj presudi, Mitrović je vozio brzinom od 80 kilometara na čas, znatno većom od dozvoljene, a nakon nesreće nije se zaustavio da pomogne devojci.
Apelacioni sud ga je 2021. godine pravosnažno osudio na godinu dana kućnog zatvora.
Javnost i dalje sumnja da je jedini razlog za tako blagu kaznu povezanost Želka Mitrovića sa vrhom države.
Istraživački novinari objavili su prepiske sa aplikacije Skaj koje otvaraju pitanja o mogućim vezama državnog vrha sa organizovanim kriminalom.
Posebnu pažnju izazvale su poruke pripisane kriminalnoj grupi Darka Šarića, u kojima se pominju osobe pod nadimcima „Oskar“ i „Čvarak“.
Prema dokumentima koje je objavio nedeljnik Radar, u pojedinim porukama Šarić i njegovi saradnici eksplicitno navode da je „Oskar“ Aleksandar Vučić, dok se „Čvarak“ koristi kao drugi nadimak za istu osobu.
Studentski pokret nastao je iz višemjesečnih protesta nakon pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Odnosi Crne Gore i Srbije posljednjih godina bili su opterećeni nesuglasicama.
Crna Gora je 2020. godine proglasila nepoželjnim tadašnjeg ambasadora Srbije Vladimira Božovića, a Beograd je 2024. godine kritikovao Podgoricu zbog podrške Rezoluciji o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a.
Milatović je na čelu Crne Gore od 2023. godine, kada je u drugom krugu predsjedničkih izbora pobijedio Mila Đukanovića.
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, postao je jedan od ključnih događaja koji su obeležili poslednje godine vlasti SNS-a i koja je ujedno, može se reći, bila početak pada režima.
Tragedija je izazvala blokade fakulteta i masovne studentske i građanske proteste, tokom kojih su traženi, između ostalog, objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji stanice i utvrđivanje odgovornosti.
U julu 2026. godine Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića i još pet osoba, ali postupak tapka u mestu.
SNS potrošio 263 miliona dinara na lokalne izbore, svi ostali zajedno tek 11 miliona
