Sve vesti
Foto iz članka: Čačanski glasNA STANFORDOVOJ LISTI NAJUTICAJNIJIH NAUČNIKA ZA 2025. GODINU I DR TOMO MILOŠEVIĆ, REDOVNI PROFESOR AGRONOMSKOG FAKULTETA U PENZIJI
Šta navode mediji
Dr Tomo Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku u penziji, nalazi se na Stanfordovoj listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu za 2025. godinu.
Ovo navodi jedan izvor
Čačanski glas, 4. nov, 09:45 (otvara se u novom prozoru)
NA STANFORDOVOJ LISTI NAJUTICAJNIJIH NAUČNIKA ZA 2025. GODINU I DR TOMO MILOŠEVIĆ, REDOVNI PROFESOR AGRONOMSKOG FAKULTETA U PENZIJI „OVO JE KRUNA MOG UKUPNOG NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA!“ Po praksi ustoličenoj 2019. godine, ugledni američki Univerzitet Stanford (Kalifornija), u saradnji sa međunarodnim akademskim izdavačem Elsevier, objavio je najnoviju listu 2% najuticajnijih istraživača u svetu (World’s Top 2% Scientists) za 2025. godinu, na kojoj se među 217.097 imena nalazi i dr Tomo Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku u penziji, čime je potvrđen značaj njegovog naučnoistraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke. Metodologija rangiranja zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su, između ostalog, najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, h-indeks. Na najnovijoj Stanfordovoj listi najuticajnijih svetskih naučnika za 2025. godinu nalaze se 24 profesora Univerziteta u Kragujevcu, što predstavlja izuzetan uspeh koji potvrđuje vidljivost naučnog rada naših istraživača u međunarodnoj akademskoj zajednici. Od tog broja istraživača, 18 je uvršteno je na listu u kategoriji „Single-year impact“, dok je 15 obuhvaćeno listom koja prati naučni učinak tokom celokupne karijere („Career-long impact“ kategorija). Na prestižnu Stanfordovu godišnju listu dva odsto najuticajnijih naučnika u svetu uvršten je i dr Tomo Milošević, redovni profesor i bivši dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je nedavno otišao u zasluženu penziju, čime je potvrđen značaj njegovog naučno-istraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke.
Stanfordov univerzitet (Kalifornija), u saradnji sa izdavačem Elsevier, po praksi ustoličenoj 2019. godine objavio je listu 2% najuticajnijih istraživača u svetu (World's Top 2% Scientists) za 2025. godinu.
Ovo navodi jedan izvor
Po praksi ustoličenoj 2019. godine, ugledni američki Univerzitet Stanford (Kalifornija), u saradnji sa međunarodnim akademskim izdavačem Elsevier, objavio je najnoviju listu 2% najuticajnijih istraživača u svetu (World’s Top 2% Scientists) za 2025. godinu, na kojoj se među 217.097 imena nalazi i dr Tomo Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku u penziji, čime je potvrđen značaj njegovog naučnoistraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke. Metodologija rangiranja zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su, između ostalog, najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, h-indeks.
Na listi za 2025. godinu nalazi se 217.097 imena istraživača.
Ovo navodi jedan izvor
Po praksi ustoličenoj 2019. godine, ugledni američki Univerzitet Stanford (Kalifornija), u saradnji sa međunarodnim akademskim izdavačem Elsevier, objavio je najnoviju listu 2% najuticajnijih istraživača u svetu (World’s Top 2% Scientists) za 2025. godinu, na kojoj se među 217.097 imena nalazi i dr Tomo Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku u penziji, čime je potvrđen značaj njegovog naučnoistraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke. Metodologija rangiranja zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su, između ostalog, najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, h-indeks. Na najnovijoj Stanfordovoj listi najuticajnijih svetskih naučnika za 2025. godinu nalaze se 24 profesora Univerziteta u Kragujevcu, što predstavlja izuzetan uspeh koji potvrđuje vidljivost naučnog rada naših istraživača u međunarodnoj akademskoj zajednici. Od tog broja istraživača, 18 je uvršteno je na listu u kategoriji „Single-year impact“, dok je 15 obuhvaćeno listom koja prati naučni učinak tokom celokupne karijere („Career-long impact“ kategorija). Na prestižnu Stanfordovu godišnju listu dva odsto najuticajnijih naučnika u svetu uvršten je i dr Tomo Milošević, redovni profesor i bivši dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je nedavno otišao u zasluženu penziju, čime je potvrđen značaj njegovog naučno-istraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke. Kako je istakao prof. dr Tomo Milošević u izjavi za naš list, izuzetno je ponosan što se našao na prestižnoj Stanfordovoj listi najuticajnijih svetskih naučnika za 2025. godinu, jer to predstavlja krunu njegovog dugogodišnjeg naučnoistraživačkog rada. – Bez lažne skromnosti, godi mi što sam uvršten na Stanford listu zajedno sa 217.097 istraživača iz čitavog sveta, 110 istraživača iz Srbije i 24 istraživača sa Univerziteta u Kragujevcu. Na neki način, to je kruna i priznanje mog ukupnog naučnoistraživačkog rada i skromnog doprinosa boljem rangiranju Agronomskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu kome pripada Fakultet i pozitivnoj akademskoj promociji grada Čačka i države Srbije. Moram priznati da nikada nisam razmišljao niti očekivao da ću bilo kada biti uvršten na Stanfordovu listu 2% najuticajnijih, tj. najcitiranijih istraživača u svetu. Moj profesionalni moto tokom čitave karijere, koja je trajala 40 godina, bio je vredan i uporan rad. Osim rada na obrazovanju studenata, kao što je poznato, obaveza nastavnog osoblja na fakultetima, bez obzira na stepen univerziteskih zvanja, jeste bavljenje naučnoistraživačkim radom, što sam i činio zajedno sa relativno malom grupom mojih saradnika i koautora na radovima, kojima, i ovom prilikom, zahvaljujem na saradnji. Međutim, naučnoistraživački rad, sam po sebi, bez publikovanja rezultata istraživanja u uglednim međunarodnim časopisima, posebno onima sa tzv. SCI liste, nije smislen i svrsishodan. Potrebno je znati da broj publikovanih naučnih radova nije glavni parametar za akademsku čitalačku publiku i rangiranje istraživača, već je to, pre svega, citiranje objavljenih rezultata nekog naučnoistraživačkog rada širom sveta – podelio je svoje utiske sa čitaocima „Čačanskog glasa“ prof. dr Tomo Milošević.
Metodologija rangiranja zasnovana je na više kriterijuma, među kojima su broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata i h-indeks.
Ovo navodi jedan izvor
Po praksi ustoličenoj 2019. godine, ugledni američki Univerzitet Stanford (Kalifornija), u saradnji sa međunarodnim akademskim izdavačem Elsevier, objavio je najnoviju listu 2% najuticajnijih istraživača u svetu (World’s Top 2% Scientists) za 2025. godinu, na kojoj se među 217.097 imena nalazi i dr Tomo Milošević, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku u penziji, čime je potvrđen značaj njegovog naučnoistraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke. Metodologija rangiranja zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su, između ostalog, najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, h-indeks.
Na Stanfordovoj listi za 2025. godinu nalazi se 24 profesora Univerziteta u Kragujevcu.
Ovo navodi jedan izvor
Na najnovijoj Stanfordovoj listi najuticajnijih svetskih naučnika za 2025. godinu nalaze se 24 profesora Univerziteta u Kragujevcu, što predstavlja izuzetan uspeh koji potvrđuje vidljivost naučnog rada naših istraživača u međunarodnoj akademskoj zajednici. Od tog broja istraživača, 18 je uvršteno je na listu u kategoriji „Single-year impact“, dok je 15 obuhvaćeno listom koja prati naučni učinak tokom celokupne karijere („Career-long impact“ kategorija). Na prestižnu Stanfordovu godišnju listu dva odsto najuticajnijih naučnika u svetu uvršten je i dr Tomo Milošević, redovni profesor i bivši dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je nedavno otišao u zasluženu penziju, čime je potvrđen značaj njegovog naučno-istraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke. Kako je istakao prof. dr Tomo Milošević u izjavi za naš list, izuzetno je ponosan što se našao na prestižnoj Stanfordovoj listi najuticajnijih svetskih naučnika za 2025. godinu, jer to predstavlja krunu njegovog dugogodišnjeg naučnoistraživačkog rada. – Bez lažne skromnosti, godi mi što sam uvršten na Stanford listu zajedno sa 217.097 istraživača iz čitavog sveta, 110 istraživača iz Srbije i 24 istraživača sa Univerziteta u Kragujevcu. Na neki način, to je kruna i priznanje mog ukupnog naučnoistraživačkog rada i skromnog doprinosa boljem rangiranju Agronomskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu kome pripada Fakultet i pozitivnoj akademskoj promociji grada Čačka i države Srbije. Moram priznati da nikada nisam razmišljao niti očekivao da ću bilo kada biti uvršten na Stanfordovu listu 2% najuticajnijih, tj. najcitiranijih istraživača u svetu. Moj profesionalni moto tokom čitave karijere, koja je trajala 40 godina, bio je vredan i uporan rad. Osim rada na obrazovanju studenata, kao što je poznato, obaveza nastavnog osoblja na fakultetima, bez obzira na stepen univerziteskih zvanja, jeste bavljenje naučnoistraživačkim radom, što sam i činio zajedno sa relativno malom grupom mojih saradnika i koautora na radovima, kojima, i ovom prilikom, zahvaljujem na saradnji. Međutim, naučnoistraživački rad, sam po sebi, bez publikovanja rezultata istraživanja u uglednim međunarodnim časopisima, posebno onima sa tzv. SCI liste, nije smislen i svrsishodan. Potrebno je znati da broj publikovanih naučnih radova nije glavni parametar za akademsku čitalačku publiku i rangiranje istraživača, već je to, pre svega, citiranje objavljenih rezultata nekog naučnoistraživačkog rada širom sveta – podelio je svoje utiske sa čitaocima „Čačanskog glasa“ prof. dr Tomo Milošević.
Od 24 istraživača Univerziteta u Kragujevcu, 18 je uvršteno u kategoriji „Single-year impact“, a 15 u kategoriji „Career-long impact“.
Ovo navodi jedan izvor
Na najnovijoj Stanfordovoj listi najuticajnijih svetskih naučnika za 2025. godinu nalaze se 24 profesora Univerziteta u Kragujevcu, što predstavlja izuzetan uspeh koji potvrđuje vidljivost naučnog rada naših istraživača u međunarodnoj akademskoj zajednici. Od tog broja istraživača, 18 je uvršteno je na listu u kategoriji „Single-year impact“, dok je 15 obuhvaćeno listom koja prati naučni učinak tokom celokupne karijere („Career-long impact“ kategorija). Na prestižnu Stanfordovu godišnju listu dva odsto najuticajnijih naučnika u svetu uvršten je i dr Tomo Milošević, redovni profesor i bivši dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je nedavno otišao u zasluženu penziju, čime je potvrđen značaj njegovog naučno-istraživačkog rada i doprinosa razvoju nauke.
Milošević je izjavio da je na listi, pored 217.097 istraživača iz sveta, 110 istraživača iz Srbije i 24 sa Univerziteta u Kragujevcu.
Ovo navodi jedan izvor
– Bez lažne skromnosti, godi mi što sam uvršten na Stanford listu zajedno sa 217.097 istraživača iz čitavog sveta, 110 istraživača iz Srbije i 24 istraživača sa Univerziteta u Kragujevcu. Na neki način, to je kruna i priznanje mog ukupnog naučnoistraživačkog rada i skromnog doprinosa boljem rangiranju Agronomskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu kome pripada Fakultet i pozitivnoj akademskoj promociji grada Čačka i države Srbije. Moram priznati da nikada nisam razmišljao niti očekivao da ću bilo kada biti uvršten na Stanfordovu listu 2% najuticajnijih, tj. najcitiranijih istraživača u svetu. Moj profesionalni moto tokom čitave karijere, koja je trajala 40 godina, bio je vredan i uporan rad. Osim rada na obrazovanju studenata, kao što je poznato, obaveza nastavnog osoblja na fakultetima, bez obzira na stepen univerziteskih zvanja, jeste bavljenje naučnoistraživačkim radom, što sam i činio zajedno sa relativno malom grupom mojih saradnika i koautora na radovima, kojima, i ovom prilikom, zahvaljujem na saradnji. Međutim, naučnoistraživački rad, sam po sebi, bez publikovanja rezultata istraživanja u uglednim međunarodnim časopisima, posebno onima sa tzv. SCI liste, nije smislen i svrsishodan. Potrebno je znati da broj publikovanih naučnih radova nije glavni parametar za akademsku čitalačku publiku i rangiranje istraživača, već je to, pre svega, citiranje objavljenih rezultata nekog naučnoistraživačkog rada širom sveta – podelio je svoje utiske sa čitaocima „Čačanskog glasa“ prof. dr Tomo Milošević.
Milošević je naveo da mu profesionalni moto tokom 40-godišnje karijere bio vredan i uporan rad, i da nikada nije očekivao da će biti uvršten na Stanfordovu listu.
Ovo navodi jedan izvor
– Bez lažne skromnosti, godi mi što sam uvršten na Stanford listu zajedno sa 217.097 istraživača iz čitavog sveta, 110 istraživača iz Srbije i 24 istraživača sa Univerziteta u Kragujevcu. Na neki način, to je kruna i priznanje mog ukupnog naučnoistraživačkog rada i skromnog doprinosa boljem rangiranju Agronomskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu kome pripada Fakultet i pozitivnoj akademskoj promociji grada Čačka i države Srbije. Moram priznati da nikada nisam razmišljao niti očekivao da ću bilo kada biti uvršten na Stanfordovu listu 2% najuticajnijih, tj. najcitiranijih istraživača u svetu. Moj profesionalni moto tokom čitave karijere, koja je trajala 40 godina, bio je vredan i uporan rad. Osim rada na obrazovanju studenata, kao što je poznato, obaveza nastavnog osoblja na fakultetima, bez obzira na stepen univerziteskih zvanja, jeste bavljenje naučnoistraživačkim radom, što sam i činio zajedno sa relativno malom grupom mojih saradnika i koautora na radovima, kojima, i ovom prilikom, zahvaljujem na saradnji. Međutim, naučnoistraživački rad, sam po sebi, bez publikovanja rezultata istraživanja u uglednim međunarodnim časopisima, posebno onima sa tzv. SCI liste, nije smislen i svrsishodan. Potrebno je znati da broj publikovanih naučnih radova nije glavni parametar za akademsku čitalačku publiku i rangiranje istraživača, već je to, pre svega, citiranje objavljenih rezultata nekog naučnoistraživačkog rada širom sveta – podelio je svoje utiske sa čitaocima „Čačanskog glasa“ prof. dr Tomo Milošević.
Milošević je istakao da broj objavljenih naučnih radova nije glavni parametar za rangiranje istraživača, već pre svega citiranje objavljenih rezultata.
Ovo navodi jedan izvor
– Bez lažne skromnosti, godi mi što sam uvršten na Stanford listu zajedno sa 217.097 istraživača iz čitavog sveta, 110 istraživača iz Srbije i 24 istraživača sa Univerziteta u Kragujevcu. Na neki način, to je kruna i priznanje mog ukupnog naučnoistraživačkog rada i skromnog doprinosa boljem rangiranju Agronomskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu kome pripada Fakultet i pozitivnoj akademskoj promociji grada Čačka i države Srbije. Moram priznati da nikada nisam razmišljao niti očekivao da ću bilo kada biti uvršten na Stanfordovu listu 2% najuticajnijih, tj. najcitiranijih istraživača u svetu. Moj profesionalni moto tokom čitave karijere, koja je trajala 40 godina, bio je vredan i uporan rad. Osim rada na obrazovanju studenata, kao što je poznato, obaveza nastavnog osoblja na fakultetima, bez obzira na stepen univerziteskih zvanja, jeste bavljenje naučnoistraživačkim radom, što sam i činio zajedno sa relativno malom grupom mojih saradnika i koautora na radovima, kojima, i ovom prilikom, zahvaljujem na saradnji. Međutim, naučnoistraživački rad, sam po sebi, bez publikovanja rezultata istraživanja u uglednim međunarodnim časopisima, posebno onima sa tzv. SCI liste, nije smislen i svrsishodan. Potrebno je znati da broj publikovanih naučnih radova nije glavni parametar za akademsku čitalačku publiku i rangiranje istraživača, već je to, pre svega, citiranje objavljenih rezultata nekog naučnoistraživačkog rada širom sveta – podelio je svoje utiske sa čitaocima „Čačanskog glasa“ prof. dr Tomo Milošević.
Najcitiraniji naučnici Univerziteta u Kragujevcu u 2025. godini u kategoriji „Single-year impact“ su, između ostalih, akademik Ivan Gutman, prof. dr Mihajlo B. Jakovljević, prof. dr Vladimir Stojanović i prof. dr Tomo M. Milošević.
Ovo navodi jedan izvor
Najcitiraniji naučnici Univerziteta u Kragujevcu u 2025. godini („Single-year impact“ kategorija) su: akademik Ivan Gutman, prof. dr Mihajlo B. Jakovljević, prof. dr Vladimir Stojanović, prof. dr Milena D. Ilić, prof. dr Boris Furtula, prof. dr Vladimir B. Jurišić, prof. dr Blaža Ž. Stojanović, prof. dr Zoran S. Marković, prof. dr Nenad D. Filipović, prof. dr Predrag Boško Petrović, prof. dr Žiko B. Milanović, prof. dr Slobodan M. Janković, prof. dr Vladimir Lj. Jakovljević, prof. dr Marijana M. Kosanić, prof. dr Tomo M. Milošević, prof. dr Svetislav M. Savović prof. dr Aleksandar N. Arsenijević i prof. dr Ivan P. Jovanović.
U kategoriji „Career-long impact“ na listi se nalaze naučnici Univerziteta u Kragujevcu među kojima su akademik Ivan Gutman, prof. dr Mihajlo B. Jakovljević, prof. dr Vladimir Stojanović i pok. prof. dr Milorad Lj. Bojić.
Ovo navodi jedan izvor
Na listi koja obuhvata naučni učinak tokom celokupne karijere („Career-long impact“ kategorija) nalaze se naučnici Univerziteta u Kragujevcu: akademik Ivan Gutman, prof. dr Mihajlo B. Jakovljević, prof. dr Vladimir Stojanović, prof. dr Milena D. Ilić, prof. dr Boris Furtula, prof. dr Branislav M. Jeremić, prof. dr Vladimir B. Jurišić, prof. dr Nenad D. Filipović, prof. dr Predrag Boško Petrović, prof. dr Slobodan M. Janković, pok. prof. dr Milorad Lj. Bojić, prof. dr Dragoslav R. Nikezić, prof. dr Branislav R. Ranković, prof. dr Svetlana D. Marković i prof. dr Miroslav S. Demić.
Prof. dr Tomo Milošević rođen je 5. februara 1960. godine u Čačku, a doktorsku disertaciju odbranio je 1992. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Ovo navodi jedan izvor
Prof. dr Tomo Milošević rođen je 5. februara 1960. godine u Čačku. Osnovnu školu je završio u Prislonici i Preljini, a gimnaziju u Gornjem Milanovcu. Studije na Agronomskom fakultetu u Čačku je upisao 1979, a diplomirao 1983. godine. Postdiplomske studije je upisao 1984. na Poljoprivrednom fakultetu u Sarajevu, a magistrirao 1987. godine. Doktorsku disertaciju je odbranio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1992. godine.
Milošević je redovni profesor za užu naučnu oblast Voćarstvo od 2003. godine, a od 2019. do 2025. obavljao je funkciju dekana u dva mandata.
Ovo navodi jedan izvor
Radni odnos na Agronomskom fakultetu zasnovao je 23. oktobra 1984. godine kao asistent-pripravnik. Tokom svog rada stekao je sva univerzitetska zvanja na Fakultetu. Redovni je profesor za užu naučnu oblast Voćarstvo od 2003. godine. Bio je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad u periodu od 1996-1998. godine, član Stručnih veća Univerziteta u Kragujevcu od 2002. do 2006, kao i 2010. godine i predsednik Saveta Fakulteta od 2002. do 2004. godine. Obavljao je funkciju šefa Odseka za pomologiju na postdiplomskim studijama i šefa Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo u nekoliko mandata. Od 2019. do 2025. godine obavljao je funkciju dekana u dva mandata.
Milošević je kao autor ili koautor objavio 355 bibliografskih jedinica, od čega 115 naučnih radova u časopisima sa SCI liste, a penzionisan je 1. oktobra 2025. godine posle 40 godina aktivne službe.
Ovo navodi jedan izvor
Kao autor ili koautor objavio je 355 bibliografskih jedinica. Od tog broja, 115 naučnih radova je publikovao u najuglednijim časopisima sa tzv. SCI liste. Autor je jednog udžbenika, autor i koautor četiri naučne monografije, pet poglavlja (chapter) u knjigama Advances in Plant Breeding Strategies: Fruits (Springer Nature), Fruit Crops: Diagnosis and Management of Nutrient Constrains (Elsevier Inc.), Plant Ionomics: Sensing, Signaling and Regulation (John Wiley & Sons Ltd.) i Cultivation for Climate Change Resilience, Temperate Fruit Trees (CRC Press, Taylor & Francis Group). Posle 40 godina aktivne službe, penzionisan je 1. oktobra 2025. godine.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.