PolitikaPrvi objavio Blic, 22. okt, 12:59

Misterija donacije SNS-u iz Kine: Ko je opremio stranačke prostorije

3 medija · 3 teksta · 3 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: RTCG

Pregled vesti

Hronologija

22. okt
RTCG (otvara se u novom prozoru)
Misterija donacije SNS-u iz Kine: Ko je opremio stranačke prostorije
- Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst
- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Muzički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
22. 10. 2026. 14:03 >> 23. 10. 2026. 14:00
Misterija donacije SNS-u iz Kine: Ko je opremio stranačke prostorije
Zbog donacije se pred Prekršajnim sudom u Beogradu vodi postupak protiv vladajuće stranke, a u SNS-u sada tvrde da je nije bilo.
Napomena: Tekst je izmenjen u delu u kojem je citiran izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije.
Posle objave teksta, na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije je bez obrazloženja zamenjen izveštaj iz februara 2026. u kojem je pisalo da SNS u 2024. „nije bio finansiran od strane subjekata kojima je to zabranjeno članom 12. Zakona“.
U novoj verziji sada piše da u 2024. nije bilo nezakonitih novčanih priloga, a SNS je na sudu zbog sumnje u nedozvoljene nenovčane priloge, što se u izveštaju ne pominje.
Slučaj otvaranja novih prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Kraljevu dospeo je na sud jer je lokalna organizacija prijavila vladajuću partiju da je prekršila zakon primajući donacije iz Kine za tu namenu.
Uprkos izjavama zvaničnika te stranke i poseti kineskog ambasadora u Srbiji Lija Minga, koji je obišao nove prostorije SNS-a, pravni zastupnici vladajuće stranke negiraju da je za to dobijen novac iz azijske zemlje.
Zvanični Beograd godinama održava bliske odnose sa Pekingom, opisujući ih kao „čelično prijateljstvo", a mnoge kineske kompanije rade u Srbiji, posebno u rudarskoj industriji.
Aleksandar Vučić, doskorašnji srpski predsednik, boravio je u Kini više puta, a prilikom poslednje posete maja 2026. dobio je orden od kineskog lidera Sija Đinpinga.
Početkom decembra 2024. godine u Kraljevu su otvorene nove prostorije SNS-a.
Miloš Vučević, lider SNS-a i tadašnji predsednik Vlade Srbije, funkcioneri stranke, simpatizeri i koalicioni partneri došli su na otvaranje.
Nekoliko dana kasnije, ambasador Kine u Srbiji Li Ming došao je sa delegacijom u novootvorene prostorije.
„Drago mi je da smo danas u poseti Gradskom odboru SNS-a Kraljevo, da pogledamo rezultate i obiđemo nove prostorije koje su opremljene zahvaljujući i donaciji ambasade (Narodne) Republike Kine i Komunističke partije Kine“, rekao je Petar Petković, član predsedništva SNS.
Donacije stranci nisu zabranjene, ali postoje uslovi pod kojima se one mogu dati.
Tako strane države i fizička i pravna lica ne mogu da finansiraju stranke, što je propisano Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
Danas se zbog te donacije pred Prekršajnim sudom u Beogradu vodi postupak protiv vladajuće stranke, a u SNS-u sada tvrde da je nije bilo.
Nekoliko meseci kasnije: 'SNS ne poseduje podatke'
Petkovićevu izjavu preneli su i lokalni mediji, a ubrzo potom Vladimir Marović iz kraljevačkog opozicionog Lokalnog fronta, zajedno sa organizacijom Transparentnost Srbija, podneo je prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije.
„Ovo je direktno zadiranje u suverenitet Republike Srbije, budući da su donacije namenjene političkim partijama očito tu i u svrhu 'namirivanja' još nekih interesa donatora“, kaže Marović za BBC.
U martu 2025. godine, Agencija je prijavu prosledila Prekršajnom sudu u Beogradu.
Srpsku naprednu stranku i Dušicu Nikolić, koja je odgovorno lice, terete za nedozvoljenu donaciju, kao i za to što nisu vodili evidenciju o prilozima.
U izjašnjenju njihovih advokata iz februara 2025. tvrde drugačije nego nekoliko meseci ranije.
Stranka nema podatke koji bi ukazivali da postoji ova donacija ili druga finansijska podrška, kažu oni.
„Navodi koji su izneti u okviru javnog nastupa predsednika Gradskog odbora SNS-a u Kraljevu, kao i informacije objavljene na sajtu i u prilogu Radio-televizije Kraljevo, ne predstavljaju finansijsku dokumentaciju, niti knjigovodstvenu evidenciju stranke“, piše u dopisu advokata stranke Agenciji.
Postupak je i dalje u toku i do objave teksta niko nije saslušan.
Advokat Vladimir Tupanjac kaže da je obaveza Prekršajnog suda u Beogradu da obezbedi prisustvo okrivljenog, te da u tom svojstvu sasluša predstavnika Srpske napredne stranke i Dušicu Nikolić, kao odgovorno lice.
„U praksi to znači da ako se ova lica ne odazovu pozivu, sud može da izda naredbu za dovođenjem, ili kao poslednje sredstvo, opštu naredbu za dovođenjem, da bi obezbedio izjašnjenje okrivljenih u prekršajnom postupku", rekao je Tupanjac koji je ranije radio u Agenciji za sprečavanje korupcije.
Zaprećena kazna za nedozvoljenu donaciju je od 200.000 do dva miliona dinara, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.
Ako budu osuđeni, ona naprednjake može da košta mnogo više, objašnjava Tupanjac.
Posle pravosnažne presude, Agencija može da donese rešenje kojim bi SNS izgubio najmanje deset odsto novca iz budžeta, kaže on.
Samo u 2025. ova stranka dobila je oko 1,12 milijardi dinara iz budžeta za redovan rad, podaci su Agencije za sprečavanje korupcije.
Rok za apsolutnu zastarelost ovog postupka je deset godina od prijema priloga, piše u zakonu.
Petar Petković, trenutno direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nije odgovorio na pitanje novinarke BBC-ja u vezi sa ovom donacijom.
Goste iz Kine tad je dočekao i Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i član Glavnog odbora SNS-a.
Obojica su govorili o navodnoj donaciji, vidi se iz materijala dostavljenog sudu u koji je BBC na srpskom imao uvid.
Ipak, Agencija za sprečavanje korupcije kao mogućeg svedoka predložila je samo Terzića.
Pogledajte video: Koliko je novca iz budžeta 2025. pripalo SNS-u
Šta kaže Agencija godinu dana posle prijave?
U godišnjem finansijskom izveštaju SNS-a iz 2024. ne piše ništa o donaciji iz Kine.
U 2025. su, prema podacima iz izveštaja, na troškove režija za prostorije u Kraljevu dali skoro 700.000 dinara.
Najviše je otišlo na nedefinisanu stavku „ostali troškovi“, a piše da zakup prostorija nisu plaćali.
Agencija za sprečavanje korupcije svake godine proverava izveštaje političkih stranaka.
Ako se pronađu nepravilnosti, mogu da pokrenu i sudski postupak.
BBC na srpskom je u prvobitnoj verziji ovog teksta citirao izveštaj Agencije iz februara 2026. godine u kojem je pisalo da „na osnovu dostupne dokumentacije, SNS nije bio finansiran od strane subjekata kojima je to zabranjeno članom 12. Zakona“.
U novoj verziji sada piše da u 2024. nije bilo nezakonitih novčanih priloga.
SNS je na sudu zbog sumnje u nedozvoljene nenovčane priloge, što se ni u prvobitnom ni u izmenjenom izveštaju Agencije ne pominje.
Iz Agencije nisu odgovorili BBC-ju na srpskom zašto su naknadno izmenili izveštaj u kojem se tvrdi da SNS nije dobio nezakonite donacije.
Skoro godinu dana ranije, baš zbog sumnje u nedozvoljenu donaciju iz Kine, Agencija je protiv naprednjaka pokrenula prekršajni postupak.
Pre objave ovog teksta, iz Agencije za sprečavanje korupcije su za BBC na srpskom rekli da je izveštaj nastao posle kontrole godišnjih izveštaja, a da je ovo odvojeni odvojeni postupak.
„Zahtev je podnet na osnovu činjenica i dokaza koji su utvrđeni u ovom konkretnom postupku, zbog čega predmetna donacija nije bila obuhvaćena kontrolom podnetog godišnjeg izveštaja ove političke stranke za 2024“, naveli su u pisanom odgovoru.
Dodali su i da se u godišnjem izveštaju o radu za 2025. vide podaci od prekršajnim postupcima koje su pokrenuli, ali su u tom dokumentu samo zbirni podaci.
Do objave teksta na pitanja u vezi sa donacijom nisu odgovorili iz Ambasade Kine u Beogradu.
Ovo nije prvi put da je finansiranje vladajuće stranke pod lupom.
Petoro davalaca nezavisno je potvrdilo za BIRN da su im funkcioneri partije dali po 40.000 dinara u kešu kako bi finansirali SNS u kampanji za predsedničke izbore 2017. godine.
Takođe, posle kontrole izveštaja iz izborne kampanje 2014, Agencija je od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tražila da protiv SNS-a pokrene krivični postupak zbog sumnje na pranje novca.
Tada su utvrdili da su neki od darodavaca korisnici socijalne pomoći.
Vučić je 2017. u intervjuu za Insajder pokušao da objasni veliki broj priloga u identičnom iznosu kroz hipotetički primer.
„Sedimo nas dvoje, i bude tu i neki treći čovek.
„Ja ne znam da li je to tako, al' pretpostavljam - kažem: 'a ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra... Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku'", rekao je Vučić.
Pet godina posle prijave, Tužilaštvo je odlučilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Koliko je Srbija dužna Kini
- Srbija i Kina: Mogu li novi sporazumi da budu kočnica ka EU
- Vučiću orden od Sija, 'živelo čelično prijateljstvo Srbije i Kine'
- O „specijalnim partnerima" i „čeličnom prijateljstvu": Zašto je Kini važna Srbija
- Obmanjujuće političke reklame u Srbiji sa rumunskim vezama: BBC istraživanje
- Koliko su para stranke potrošile na izborima: BBC analiza
- SNS u 2025. dobio iz budžeta više nego 21 parlamentarna stranka zajedno
12:59
Blic (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Vodič kroz izbore u Izraelu
Opšti izbori u Izraelu biće održani u utorak, 27. oktobra. To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i potonjeg brutalnog rata u Pojasu Gaze, ali i sukoba sa Iranom, libanskim Hezbolahom i… Ceo tekst
Opšti izbori u Izraelu biće održani u utorak, 27. oktobra.
To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i potonjeg brutalnog rata u Pojasu Gaze, ali i sukoba sa Iranom, libanskim Hezbolahom i jemenskom pobunjeničkom grupom Hutima.
Mnogi ih smatraju jednim od najvažnijih izbora u istoriji Izraela, sa mogućim uticajem na čitav svet.
Ko su glavni kandidati?
Poslednje ankete prognoziraju tesnu utakmicu aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i Gadija Ajzenkota, bivšeg komandanta izraelske vojske, za novog predsednika vlade.
Ajzenkotova popularnost delimično proizilazi iz njegove vojne biografije i njegovog relativnog novijeg ulaska u politiku, pošto je tek prošle godine osnovao stranku Jašar.
Izgubio je sina, vojnika, u prvim mesecima rata u Pojasu Gaze i služio je u izraelskom ratnom kabinetu pod Netanjahuom sve do ostavke 2024. godine zbog neslaganja oko sukoba.
Kampanju je izgradio na pozivima na odgovornost za bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023.
Među ostalim opozicionim liderima su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman - obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti i zalažu se za stalnu izraelsku kontrolu nad velikim delom okupirane Zapadne obale, kao i Jair Golan, levičar koji podržava povlačenje Izraela sa velikih delova teritorije.
Uprkos njihovim razlikama, mogli bi da sarađuju sa Ajzenkotom na formiranju vlade.
Netanjahuova trenutna vlada je najdesničarskija u istoriji Izraela.
Da bi ostao na vlasti, verovatno će morati da se osloni na podršku nekih od sadašnjih krajnje desničarskih koalicionih partnera.
Neki imaju izrazito nacionalističke stavove, poput poziva na aneksiju Zapadne obale Izraelom i na „migraciju“ Palestinaca iz Pojasa Gaze, što bi moglo da dovede do prisilnog raseljavanja civila.
Neki članovi Netanjahuove stranke Likud zastupaju palestinsku „migraciju“ sa te teritorije.
U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.
U teoriji, upravo bi oni mogli da budu jezičak na vladi u borbi za najvažniju funkciju u Izraelu.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Kako izgleda izborni proces?
Izraelski parlament ili Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 mandat.
U Izraelu se koristi proporcionalni sistem glasanja, što znači da su vlade uvek bile koalicije više stranaka.
To znači da posle izbornog dana može da prođe nekoliko nedelja ili čak meseci pre nego što bude formirana nova vlada.
Ako nijedan blok ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.
Koja su glavna pitanja?
Dominantna tema je bezbednost.
Protivnici Netanjahua žestoko kritikuju bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 je uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.
Neki od talaca su potom ubijeni.
Ipak, Netanjahu se u kampanji ponovo predstavio kao „Gospodin Bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima od 2023. godine.
Regrutacija je takođe jedna od glavnih tema.
Istorijski gledano, ultraortodoksni jevrejski muškarci koji redovno pohađaju verske studije bili su oslobođeni vojne službe, ali od izbijanja rata oko toga su rasle podele.
U kampanji se govorilo i o reformi pravosuđa.
Netanjahuova vlada i dalje sprovodi kontroverzne planove za reforme pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre 7. oktobra 2023.
Kritičari kažu da bi planovi ugrozili nezavisnost pravosuđa i ugrozili demokratiju.
Kao i u mnogim zemljama, troškovi života su još jedno ključno pitanje.
Poslednjih godina, cene hrane i stanovanja su u stalnom porastu.
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze
Šta bi izbori mogli da znače za Palestince u Pojasu Gaze i Zapadnoj obali?
Godinu dana posle primirja u Pojasu Gaze, Izrael nastavlja da izvodi gotovo svakodnevne napade na teritoriju - tvrdeći da cilja operativce Hamasa - i održava kontrolu nad više od polovine palestinske enklave.
Više od 74.000 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima u Pojasu Gaze od 7. oktobra 2023. godine, prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, čije brojke UN smatraju pouzdanim.
U Zapadnoj obali, napadi jevrejskih doseljenika su na rekordnom nivou, prema evidenciji UN, dok se izraelska naselja, koja su ilegalna prema međunarodnom pravu, brzo šire.
Dakle, za Palestince je oblik izraelske vlade glavni faktor u njihovim životima.
Što se tiče Pojasa Gaze, dva vodeća tabora, predvođenih Netanjahuom i Ajzenkotom, imaju slične stavove - oba podržavaju mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema tom planu, Hamas bi trebalo da pristane na razoružanje u zamenu za postepeno povlačenje izraelskih trupa sa teritorije.
Ajzenkot je nedavno obećao da će okončati vladavinu Hamasa na toj teritoriji u roku od 18 meseci, vojnim sredstvima ako je potrebno.
- Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi
- Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke
- Fabrika dronova sa Izraelom: 'Misteriozno' otvaranje u Beogradu
U Zapadnoj obali, Netanjahuov tabor uglavnom želi da nastavi politiku širenja izraelskih naselja.
Ajzenkot generalno podržava izraelska naselja, ali se protivi nastavku kontroverznog projekta naselja E1 koji bi, u stvari, podelio Zapadnu obalu na dva dela.
On želi i da zatvori neka nelegalna naseljena mesta izgrađena na palestinskoj zemlji, stvori uslove za konačno mirovno rešenje sa Palestincima i obračuna se sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima.
Decenijama su se mnogi vodeći izraelski političari zalagali za rešenje dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - iako se Netanjahu tome dugo protivi.
Ali podrška toj ideji opada godinama.
Na ovim izborima, nijedna od vodećih jevrejskih stranaka ne vodi kampanju za to, a mnoge su tu ideju otvoreno odbacile.
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
- Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
- Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale
Kada će biti poznati rezultati?
Na dan izbora, u 22 sata po lokalnom vremenu (21 sat po srednjeevropskom vremenu), izraelski emiteri će objaviti rezultate anketa, odnosno procene rezultata.
One će dati neke naznake o pravcu glasanja, ali mogu značajno da variraju.
Trenutne ankete ukazuju da je jasan projektovani pobednik malo verovatan.
Preliminarni rezultati se očekuju sledećeg dana, a zvanični rezultati biće objavljeni 4. novembra.
Posle konsultacija sa stranačkim liderima, predsednik Isak Hercog će pozvati onog lidera za koga veruje da ima najbolje šanse da formira vladu.
Ovaj proces može da traje više od mesec dana, a ako ne uspe, predsednik može da zatraži od drugog lidera da pokuša formira vladu.
Ako i to ne uspe, članovi Kneseta mogu da zatraže od predsednika države da pokuša i sa trećim liderom, odnosno mandatarom.
Ako ni to ne uspe, biće raspisani novi izbori.
Između 2019. i 2022. godine, u Izraelu je bilo pet različitih izbora jer stranke nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlade.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Izrael uvodi smrtnu kaznu za Palestince osuđene za 'terorističke napade'
- Kontroverzni Trampov 'Odbor za mir': Šta je, koga je pozvao i ko je prihvatio
- Delegati UN napustili salu pre govora Netanjahua, on im poručio: 'Moralne ste kukavice'
23. okt
Južne vesti (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 24 sata posle prvog
Koga je Vučić pomilovao: Sudovi i tužilaštva bez odgovora
Gotovo mesec dana pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 ljudi, identitet većine i dalje nije poznat. Iz Ministarstva pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja… Ceo tekst
Gotovo mesec dana pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 ljudi, identitet većine i dalje nije poznat.
Iz Ministarstva pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja ko je oslobođen od krivičnog gonjenja ili pomilovan posle presude, kao i da li su od Vučića tim povodom dobili bilo kakvu dokumentaciju.
„Sve sam predao nadležnim državnim organima, njih pitajte“, izjavio je Vučić 22. oktobra u podkastu Albatros, dodajući da imena ne može da saopšti.
„Oni to prosleđuju Ministarstvu pravde, dakle nadležnim tužilaštvima, a ako je u pitanju pomilovanje, nadležnim sudovima“, rekao je Vučić.
BBC novinari pisali su višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Somboru, Valjevu i Zaječaru.
Iz Višeg tužilaštva u Pančevu tvrde da im „nije dostavljena nijedna odluka o pomilovanju“, dok iz tužilaštva Novog Sada o tome „nemaju informaciju“.
Pisali smo i Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu i Somboru.
Iz Višeg suda u Somboru su takođe odgovorili da nikakvu dokumentaciju, niti odluku o pomilovanju od bivšeg predsednika nisu dobili, dok su iz Višeg suda u Nišu odgovorili da će informacije dostaviti „posle izvršenih provera“.
U nadležnost Sombora spada Vrbas, gde je tokom avgusta 2025. bilo sukoba između demonstranata i pristalica vlasti.
Pogledajte: Protest pod kacigama – okupljanje u Vrbasu ispred prostorija Srpske napredne stranke
„Nema tu poznatih lica, možda jedno ili dva“, rekao je Vučić u podkastu o aboliranima i pomilovanima, dodajući da su „najvećim delom“ njemu nepoznati ljudi.
U međuvremenu je društvenim mrežama počeo da kruži navodni dokument da je pomilovano petoro optuženih u slučaju pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, među kojima je i bivši ministar Goran Vesić.
Međutim, iz Ministarstva pravde su to negirali.
Nenad Vujić, ministar pravde u tehničkom mandatu, podneo je Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da je falsifikovalo odluku o pomilovanju.
Vučić je 27. septembra, uoči prestanka mandata, izjavio da je pomilovao 49 ljudi, što je nazvao njegovom ličnom odlukom „uprkos mišljenju različitih službi Republike Srbije“.
Među njima je, kako je rekao, 23 pomilovano za „za užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana“, aludirajući na masovne proteste širom zemlje, predvođene studentima, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
To mu je ujedno najveća politička kriza od kako 2012. njegova Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast.
„Smatrao sam da će to biti dodatno pružena ruka svima koji su se ponašali neodgovorno i neozbiljno“, istakao je Vučić.
U tih 23 je 11 koji su „učestvovali u incidentima protiv blokadera“, čiji identitet nije saopštio, kao i 12 iz „’Novosadske grupe’, na čelu sa Milom Pajić“.
Nije poznato ko su tih 11, kao ni ostalih 26 ljudi od 49 koje je Vučić pomilovao i abolirao.
„Prema važećim propisima, predsednik nema obavezu da objavi odluku o pomilovanju“, izjavio je u septembru Miroslav Đorđević, potpredsednik Visokog saveta tužilaštva (VST), za BBC na srpskom.
Međutim, ta odluka neće ostati tajna, jer će o njoj biti obavešteni pomilovani i institucije pred kojima se vode postupci protiv njih, dodao je.
Pripadnici takozvane Novosadske grupe, aktivisti opozicionog STAV-a i Pokreta slobodnih građana (PSG), optuženi za rušenje državnog poretka, odbacili su Vučićevo pomilovanje.
„Ne prihvatamo milost, niste nam je ni dali – dobili smo slobodu koja nam je od početka i pripadala, a nasilno nam je bila oduzeta“, saopštili su iz STAV-a, naglašavajući da je sve bio „montiran postupak“, a cilj pomilovanja „nekoliko političkih poena“.
„Ne prihvatamo da nas izjednačavate sa nasilnicima i da nas koristite da biste stvorili privid mira, a nemir ste u društvo vi uneli.“
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

22. okt

RTCG (otvara se u novom prozoru)

Misterija donacije SNS-u iz Kine: Ko je opremio stranačke prostorije

- Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst

- Hronika

- Kolumne

Radio

- Izdvajamo

Emisije

- Dokumentarni program

- Pop top

- Europuls

- Zrno po zrno

- Radio ordinacija

- Kulturna panorama

- Zelena priča

- Epoleta

- +382

- Spona

- Svijet jednakih šansi

- Matica

- Život po mjeri čovjeka

- Link

- Izokrenuti svijet

- Koracima mladih

- Moja profesija je...

- Sportski program

- Kulturno-umjetnički program

- Muzički program

- Koracima prošlosti

- Naučno-obrazovni program

- Programska šema

- Trofej Radija Crne Gore

- Frekvencije

- Radio drama

22. 10. 2026. 14:03 >> 23. 10. 2026. 14:00

Misterija donacije SNS-u iz Kine: Ko je opremio stranačke prostorije

Zbog donacije se pred Prekršajnim sudom u Beogradu vodi postupak protiv vladajuće stranke, a u SNS-u sada tvrde da je nije bilo.

Napomena: Tekst je izmenjen u delu u kojem je citiran izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije.

Posle objave teksta, na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije je bez obrazloženja zamenjen izveštaj iz februara 2026. u kojem je pisalo da SNS u 2024. „nije bio finansiran od strane subjekata kojima je to zabranjeno članom 12. Zakona“.

U novoj verziji sada piše da u 2024. nije bilo nezakonitih novčanih priloga, a SNS je na sudu zbog sumnje u nedozvoljene nenovčane priloge, što se u izveštaju ne pominje.

Slučaj otvaranja novih prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Kraljevu dospeo je na sud jer je lokalna organizacija prijavila vladajuću partiju da je prekršila zakon primajući donacije iz Kine za tu namenu.

Uprkos izjavama zvaničnika te stranke i poseti kineskog ambasadora u Srbiji Lija Minga, koji je obišao nove prostorije SNS-a, pravni zastupnici vladajuće stranke negiraju da je za to dobijen novac iz azijske zemlje.

Zvanični Beograd godinama održava bliske odnose sa Pekingom, opisujući ih kao „čelično prijateljstvo", a mnoge kineske kompanije rade u Srbiji, posebno u rudarskoj industriji.

Aleksandar Vučić, doskorašnji srpski predsednik, boravio je u Kini više puta, a prilikom poslednje posete maja 2026. dobio je orden od kineskog lidera Sija Đinpinga.

Početkom decembra 2024. godine u Kraljevu su otvorene nove prostorije SNS-a.

Miloš Vučević, lider SNS-a i tadašnji predsednik Vlade Srbije, funkcioneri stranke, simpatizeri i koalicioni partneri došli su na otvaranje.

Nekoliko dana kasnije, ambasador Kine u Srbiji Li Ming došao je sa delegacijom u novootvorene prostorije.

„Drago mi je da smo danas u poseti Gradskom odboru SNS-a Kraljevo, da pogledamo rezultate i obiđemo nove prostorije koje su opremljene zahvaljujući i donaciji ambasade (Narodne) Republike Kine i Komunističke partije Kine“, rekao je Petar Petković, član predsedništva SNS.

Donacije stranci nisu zabranjene, ali postoje uslovi pod kojima se one mogu dati.

Tako strane države i fizička i pravna lica ne mogu da finansiraju stranke, što je propisano Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.

Danas se zbog te donacije pred Prekršajnim sudom u Beogradu vodi postupak protiv vladajuće stranke, a u SNS-u sada tvrde da je nije bilo.

Nekoliko meseci kasnije: 'SNS ne poseduje podatke'

Petkovićevu izjavu preneli su i lokalni mediji, a ubrzo potom Vladimir Marović iz kraljevačkog opozicionog Lokalnog fronta, zajedno sa organizacijom Transparentnost Srbija, podneo je prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Ovo je direktno zadiranje u suverenitet Republike Srbije, budući da su donacije namenjene političkim partijama očito tu i u svrhu 'namirivanja' još nekih interesa donatora“, kaže Marović za BBC.

U martu 2025. godine, Agencija je prijavu prosledila Prekršajnom sudu u Beogradu.

Srpsku naprednu stranku i Dušicu Nikolić, koja je odgovorno lice, terete za nedozvoljenu donaciju, kao i za to što nisu vodili evidenciju o prilozima.

U izjašnjenju njihovih advokata iz februara 2025. tvrde drugačije nego nekoliko meseci ranije.

Stranka nema podatke koji bi ukazivali da postoji ova donacija ili druga finansijska podrška, kažu oni.

„Navodi koji su izneti u okviru javnog nastupa predsednika Gradskog odbora SNS-a u Kraljevu, kao i informacije objavljene na sajtu i u prilogu Radio-televizije Kraljevo, ne predstavljaju finansijsku dokumentaciju, niti knjigovodstvenu evidenciju stranke“, piše u dopisu advokata stranke Agenciji.

Postupak je i dalje u toku i do objave teksta niko nije saslušan.

Advokat Vladimir Tupanjac kaže da je obaveza Prekršajnog suda u Beogradu da obezbedi prisustvo okrivljenog, te da u tom svojstvu sasluša predstavnika Srpske napredne stranke i Dušicu Nikolić, kao odgovorno lice.

„U praksi to znači da ako se ova lica ne odazovu pozivu, sud može da izda naredbu za dovođenjem, ili kao poslednje sredstvo, opštu naredbu za dovođenjem, da bi obezbedio izjašnjenje okrivljenih u prekršajnom postupku", rekao je Tupanjac koji je ranije radio u Agenciji za sprečavanje korupcije.

Zaprećena kazna za nedozvoljenu donaciju je od 200.000 do dva miliona dinara, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.

Ako budu osuđeni, ona naprednjake može da košta mnogo više, objašnjava Tupanjac.

Posle pravosnažne presude, Agencija može da donese rešenje kojim bi SNS izgubio najmanje deset odsto novca iz budžeta, kaže on.

Samo u 2025. ova stranka dobila je oko 1,12 milijardi dinara iz budžeta za redovan rad, podaci su Agencije za sprečavanje korupcije.

Rok za apsolutnu zastarelost ovog postupka je deset godina od prijema priloga, piše u zakonu.

Petar Petković, trenutno direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nije odgovorio na pitanje novinarke BBC-ja u vezi sa ovom donacijom.

Goste iz Kine tad je dočekao i Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i član Glavnog odbora SNS-a.

Obojica su govorili o navodnoj donaciji, vidi se iz materijala dostavljenog sudu u koji je BBC na srpskom imao uvid.

Ipak, Agencija za sprečavanje korupcije kao mogućeg svedoka predložila je samo Terzića.

Pogledajte video: Koliko je novca iz budžeta 2025. pripalo SNS-u

Šta kaže Agencija godinu dana posle prijave?

U godišnjem finansijskom izveštaju SNS-a iz 2024. ne piše ništa o donaciji iz Kine.

U 2025. su, prema podacima iz izveštaja, na troškove režija za prostorije u Kraljevu dali skoro 700.000 dinara.

Najviše je otišlo na nedefinisanu stavku „ostali troškovi“, a piše da zakup prostorija nisu plaćali.

Agencija za sprečavanje korupcije svake godine proverava izveštaje političkih stranaka.

Ako se pronađu nepravilnosti, mogu da pokrenu i sudski postupak.

BBC na srpskom je u prvobitnoj verziji ovog teksta citirao izveštaj Agencije iz februara 2026. godine u kojem je pisalo da „na osnovu dostupne dokumentacije, SNS nije bio finansiran od strane subjekata kojima je to zabranjeno članom 12. Zakona“.

U novoj verziji sada piše da u 2024. nije bilo nezakonitih novčanih priloga.

SNS je na sudu zbog sumnje u nedozvoljene nenovčane priloge, što se ni u prvobitnom ni u izmenjenom izveštaju Agencije ne pominje.

Iz Agencije nisu odgovorili BBC-ju na srpskom zašto su naknadno izmenili izveštaj u kojem se tvrdi da SNS nije dobio nezakonite donacije.

Skoro godinu dana ranije, baš zbog sumnje u nedozvoljenu donaciju iz Kine, Agencija je protiv naprednjaka pokrenula prekršajni postupak.

Pre objave ovog teksta, iz Agencije za sprečavanje korupcije su za BBC na srpskom rekli da je izveštaj nastao posle kontrole godišnjih izveštaja, a da je ovo odvojeni odvojeni postupak.

„Zahtev je podnet na osnovu činjenica i dokaza koji su utvrđeni u ovom konkretnom postupku, zbog čega predmetna donacija nije bila obuhvaćena kontrolom podnetog godišnjeg izveštaja ove političke stranke za 2024“, naveli su u pisanom odgovoru.

Dodali su i da se u godišnjem izveštaju o radu za 2025. vide podaci od prekršajnim postupcima koje su pokrenuli, ali su u tom dokumentu samo zbirni podaci.

Do objave teksta na pitanja u vezi sa donacijom nisu odgovorili iz Ambasade Kine u Beogradu.

Ovo nije prvi put da je finansiranje vladajuće stranke pod lupom.

Petoro davalaca nezavisno je potvrdilo za BIRN da su im funkcioneri partije dali po 40.000 dinara u kešu kako bi finansirali SNS u kampanji za predsedničke izbore 2017. godine.

Takođe, posle kontrole izveštaja iz izborne kampanje 2014, Agencija je od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tražila da protiv SNS-a pokrene krivični postupak zbog sumnje na pranje novca.

Tada su utvrdili da su neki od darodavaca korisnici socijalne pomoći.

Vučić je 2017. u intervjuu za Insajder pokušao da objasni veliki broj priloga u identičnom iznosu kroz hipotetički primer.

„Sedimo nas dvoje, i bude tu i neki treći čovek.

„Ja ne znam da li je to tako, al' pretpostavljam - kažem: 'a ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra... Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku'", rekao je Vučić.

Pet godina posle prijave, Tužilaštvo je odlučilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

- Koliko je Srbija dužna Kini

- Srbija i Kina: Mogu li novi sporazumi da budu kočnica ka EU

- Vučiću orden od Sija, 'živelo čelično prijateljstvo Srbije i Kine'

- O „specijalnim partnerima" i „čeličnom prijateljstvu": Zašto je Kini važna Srbija

- Obmanjujuće političke reklame u Srbiji sa rumunskim vezama: BBC istraživanje

- Koliko su para stranke potrošile na izborima: BBC analiza

- SNS u 2025. dobio iz budžeta više nego 21 parlamentarna stranka zajedno

12:59

Blic (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Vodič kroz izbore u Izraelu

Opšti izbori u Izraelu biće održani u utorak, 27. oktobra. To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i potonjeg brutalnog rata u Pojasu Gaze, ali i sukoba sa Iranom, libanskim Hezbolahom i… Ceo tekst

Opšti izbori u Izraelu biće održani u utorak, 27. oktobra.

To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i potonjeg brutalnog rata u Pojasu Gaze, ali i sukoba sa Iranom, libanskim Hezbolahom i jemenskom pobunjeničkom grupom Hutima.

Mnogi ih smatraju jednim od najvažnijih izbora u istoriji Izraela, sa mogućim uticajem na čitav svet.

Ko su glavni kandidati?

Poslednje ankete prognoziraju tesnu utakmicu aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i Gadija Ajzenkota, bivšeg komandanta izraelske vojske, za novog predsednika vlade.

Ajzenkotova popularnost delimično proizilazi iz njegove vojne biografije i njegovog relativnog novijeg ulaska u politiku, pošto je tek prošle godine osnovao stranku Jašar.

Izgubio je sina, vojnika, u prvim mesecima rata u Pojasu Gaze i služio je u izraelskom ratnom kabinetu pod Netanjahuom sve do ostavke 2024. godine zbog neslaganja oko sukoba.

Kampanju je izgradio na pozivima na odgovornost za bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023.

Među ostalim opozicionim liderima su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman - obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti i zalažu se za stalnu izraelsku kontrolu nad velikim delom okupirane Zapadne obale, kao i Jair Golan, levičar koji podržava povlačenje Izraela sa velikih delova teritorije.

Uprkos njihovim razlikama, mogli bi da sarađuju sa Ajzenkotom na formiranju vlade.

Netanjahuova trenutna vlada je najdesničarskija u istoriji Izraela.

Da bi ostao na vlasti, verovatno će morati da se osloni na podršku nekih od sadašnjih krajnje desničarskih koalicionih partnera.

Neki imaju izrazito nacionalističke stavove, poput poziva na aneksiju Zapadne obale Izraelom i na „migraciju“ Palestinaca iz Pojasa Gaze, što bi moglo da dovede do prisilnog raseljavanja civila.

Neki članovi Netanjahuove stranke Likud zastupaju palestinsku „migraciju“ sa te teritorije.

U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.

U teoriji, upravo bi oni mogli da budu jezičak na vladi u borbi za najvažniju funkciju u Izraelu.

Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.

- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“

- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela

Kako izgleda izborni proces?

Izraelski parlament ili Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 mandat.

U Izraelu se koristi proporcionalni sistem glasanja, što znači da su vlade uvek bile koalicije više stranaka.

To znači da posle izbornog dana može da prođe nekoliko nedelja ili čak meseci pre nego što bude formirana nova vlada.

Ako nijedan blok ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.

Koja su glavna pitanja?

Dominantna tema je bezbednost.

Protivnici Netanjahua žestoko kritikuju bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 je uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.

Neki od talaca su potom ubijeni.

Ipak, Netanjahu se u kampanji ponovo predstavio kao „Gospodin Bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima od 2023. godine.

Regrutacija je takođe jedna od glavnih tema.

Istorijski gledano, ultraortodoksni jevrejski muškarci koji redovno pohađaju verske studije bili su oslobođeni vojne službe, ali od izbijanja rata oko toga su rasle podele.

U kampanji se govorilo i o reformi pravosuđa.

Netanjahuova vlada i dalje sprovodi kontroverzne planove za reforme pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre 7. oktobra 2023.

Kritičari kažu da bi planovi ugrozili nezavisnost pravosuđa i ugrozili demokratiju.

Kao i u mnogim zemljama, troškovi života su još jedno ključno pitanje.

Poslednjih godina, cene hrane i stanovanja su u stalnom porastu.

- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć

- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad

- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze

Šta bi izbori mogli da znače za Palestince u Pojasu Gaze i Zapadnoj obali?

Godinu dana posle primirja u Pojasu Gaze, Izrael nastavlja da izvodi gotovo svakodnevne napade na teritoriju - tvrdeći da cilja operativce Hamasa - i održava kontrolu nad više od polovine palestinske enklave.

Više od 74.000 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima u Pojasu Gaze od 7. oktobra 2023. godine, prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, čije brojke UN smatraju pouzdanim.

U Zapadnoj obali, napadi jevrejskih doseljenika su na rekordnom nivou, prema evidenciji UN, dok se izraelska naselja, koja su ilegalna prema međunarodnom pravu, brzo šire.

Dakle, za Palestince je oblik izraelske vlade glavni faktor u njihovim životima.

Što se tiče Pojasa Gaze, dva vodeća tabora, predvođenih Netanjahuom i Ajzenkotom, imaju slične stavove - oba podržavaju mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema tom planu, Hamas bi trebalo da pristane na razoružanje u zamenu za postepeno povlačenje izraelskih trupa sa teritorije.

Ajzenkot je nedavno obećao da će okončati vladavinu Hamasa na toj teritoriji u roku od 18 meseci, vojnim sredstvima ako je potrebno.

- Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi

- Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke

- Fabrika dronova sa Izraelom: 'Misteriozno' otvaranje u Beogradu

U Zapadnoj obali, Netanjahuov tabor uglavnom želi da nastavi politiku širenja izraelskih naselja.

Ajzenkot generalno podržava izraelska naselja, ali se protivi nastavku kontroverznog projekta naselja E1 koji bi, u stvari, podelio Zapadnu obalu na dva dela.

On želi i da zatvori neka nelegalna naseljena mesta izgrađena na palestinskoj zemlji, stvori uslove za konačno mirovno rešenje sa Palestincima i obračuna se sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima.

Decenijama su se mnogi vodeći izraelski političari zalagali za rešenje dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - iako se Netanjahu tome dugo protivi.

Ali podrška toj ideji opada godinama.

Na ovim izborima, nijedna od vodećih jevrejskih stranaka ne vodi kampanju za to, a mnoge su tu ideju otvoreno odbacile.

- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali

- Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali

- Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale

Kada će biti poznati rezultati?

Na dan izbora, u 22 sata po lokalnom vremenu (21 sat po srednjeevropskom vremenu), izraelski emiteri će objaviti rezultate anketa, odnosno procene rezultata.

One će dati neke naznake o pravcu glasanja, ali mogu značajno da variraju.

Trenutne ankete ukazuju da je jasan projektovani pobednik malo verovatan.

Preliminarni rezultati se očekuju sledećeg dana, a zvanični rezultati biće objavljeni 4. novembra.

Posle konsultacija sa stranačkim liderima, predsednik Isak Hercog će pozvati onog lidera za koga veruje da ima najbolje šanse da formira vladu.

Ovaj proces može da traje više od mesec dana, a ako ne uspe, predsednik može da zatraži od drugog lidera da pokuša formira vladu.

Ako i to ne uspe, članovi Kneseta mogu da zatraže od predsednika države da pokuša i sa trećim liderom, odnosno mandatarom.

Ako ni to ne uspe, biće raspisani novi izbori.

Između 2019. i 2022. godine, u Izraelu je bilo pet različitih izbora jer stranke nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlade.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

- Izrael uvodi smrtnu kaznu za Palestince osuđene za 'terorističke napade'

- Kontroverzni Trampov 'Odbor za mir': Šta je, koga je pozvao i ko je prihvatio

- Delegati UN napustili salu pre govora Netanjahua, on im poručio: 'Moralne ste kukavice'

23. okt

Južne vesti (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 24 sata posle prvog

Koga je Vučić pomilovao: Sudovi i tužilaštva bez odgovora

Gotovo mesec dana pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 ljudi, identitet većine i dalje nije poznat. Iz Ministarstva pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja… Ceo tekst

Gotovo mesec dana pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 ljudi, identitet većine i dalje nije poznat.

Iz Ministarstva pravde i lokalnih tužilaštva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja ko je oslobođen od krivičnog gonjenja ili pomilovan posle presude, kao i da li su od Vučića tim povodom dobili bilo kakvu dokumentaciju.

„Sve sam predao nadležnim državnim organima, njih pitajte“, izjavio je Vučić 22. oktobra u podkastu Albatros, dodajući da imena ne može da saopšti.

„Oni to prosleđuju Ministarstvu pravde, dakle nadležnim tužilaštvima, a ako je u pitanju pomilovanje, nadležnim sudovima“, rekao je Vučić.

BBC novinari pisali su višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Somboru, Valjevu i Zaječaru.

Iz Višeg tužilaštva u Pančevu tvrde da im „nije dostavljena nijedna odluka o pomilovanju“, dok iz tužilaštva Novog Sada o tome „nemaju informaciju“.

Pisali smo i Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu i Somboru.

Iz Višeg suda u Somboru su takođe odgovorili da nikakvu dokumentaciju, niti odluku o pomilovanju od bivšeg predsednika nisu dobili, dok su iz Višeg suda u Nišu odgovorili da će informacije dostaviti „posle izvršenih provera“.

U nadležnost Sombora spada Vrbas, gde je tokom avgusta 2025. bilo sukoba između demonstranata i pristalica vlasti.

Pogledajte: Protest pod kacigama – okupljanje u Vrbasu ispred prostorija Srpske napredne stranke

„Nema tu poznatih lica, možda jedno ili dva“, rekao je Vučić u podkastu o aboliranima i pomilovanima, dodajući da su „najvećim delom“ njemu nepoznati ljudi.

U međuvremenu je društvenim mrežama počeo da kruži navodni dokument da je pomilovano petoro optuženih u slučaju pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, među kojima je i bivši ministar Goran Vesić.

Međutim, iz Ministarstva pravde su to negirali.

Nenad Vujić, ministar pravde u tehničkom mandatu, podneo je Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da je falsifikovalo odluku o pomilovanju.

Vučić je 27. septembra, uoči prestanka mandata, izjavio da je pomilovao 49 ljudi, što je nazvao njegovom ličnom odlukom „uprkos mišljenju različitih službi Republike Srbije“.

Među njima je, kako je rekao, 23 pomilovano za „za užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana“, aludirajući na masovne proteste širom zemlje, predvođene studentima, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.

To mu je ujedno najveća politička kriza od kako 2012. njegova Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast.

„Smatrao sam da će to biti dodatno pružena ruka svima koji su se ponašali neodgovorno i neozbiljno“, istakao je Vučić.

U tih 23 je 11 koji su „učestvovali u incidentima protiv blokadera“, čiji identitet nije saopštio, kao i 12 iz „’Novosadske grupe’, na čelu sa Milom Pajić“.

Nije poznato ko su tih 11, kao ni ostalih 26 ljudi od 49 koje je Vučić pomilovao i abolirao.

„Prema važećim propisima, predsednik nema obavezu da objavi odluku o pomilovanju“, izjavio je u septembru Miroslav Đorđević, potpredsednik Visokog saveta tužilaštva (VST), za BBC na srpskom.

Međutim, ta odluka neće ostati tajna, jer će o njoj biti obavešteni pomilovani i institucije pred kojima se vode postupci protiv njih, dodao je.

Pripadnici takozvane Novosadske grupe, aktivisti opozicionog STAV-a i Pokreta slobodnih građana (PSG), optuženi za rušenje državnog poretka, odbacili su Vučićevo pomilovanje.

„Ne prihvatamo milost, niste nam je ni dali – dobili smo slobodu koja nam je od početka i pripadala, a nasilno nam je bila oduzeta“, saopštili su iz STAV-a, naglašavajući da je sve bio „montiran postupak“, a cilj pomilovanja „nekoliko političkih poena“.

„Ne prihvatamo da nas izjednačavate sa nasilnicima i da nas koristite da biste stvorili privid mira, a nemir ste u društvo vi uneli.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]