Šta navode mediji
Ministarstvo pravde saopštilo je da je pravo pomilovanja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike, odgovarajući na navode kojima se osporava ustavnost odluka o pomilovanju bivšeg predsednika Aleksandra Vučića.
Ovo navodi jedan izvor
Glas Šumadije, 5. nov, 15:56 (otvara se u novom prozoru)
Ministarstvo pravde saopštilo je da pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike, odgovarajući time na navode u javnosti kojima se osporava ustavnost odluka o pomilovanju koje je doneo bivši predsednik Aleksandar Vučić.
Prema saopštenju ministarstva, pomilovanje je ustavnopravni institut koji predsedniku omogućava odluku o pomilovanju, uključujući oslobođenje od krivičnog gonjenja, predviđeno članom 110. Krivičnog zakonika.
Ovo navodi jedan izvor
Prema saopštenju ministarstva, reč je o ustavnopravnom institutu koji predsedniku Republike omogućava da donese odluku o pomilovanju, uključujući i oslobođenje od krivičnog gonjenja, što je predviđeno članom 110. Krivičnog zakonika.
Ministarstvo pravde je podsetilo da ovo pravo nije novina u ustavnopravnoj praksi Srbije.
Ovo navodi jedan izvor
Iz ministarstva su podsetili da ovo pravo nije novina u ustavnopravnoj praksi Srbije.
Ministarstvo navodi da su od stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine predsednici Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić koristili ustavno ovlašćenje za pomilovanje, propisano članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava.
Ovo navodi jedan izvor
Od stupanja na snagu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, predsednici Republike Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić koristili su ustavno ovlašćenje za davanje pomilovanja, propisano članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava i važećim zakonima, a odluke o pomilovanju, kao ni lični i drugi podaci, nikada nisu objavljivani u Službenom glasniku, niti na sajtu predsednika Republike i Ministarstva pravde, pre dostavljanja odluka o pomilovanju nadležnim pravosudnim organima, navodi se u saopštenju.
Prema saopštenju, odluke o pomilovanju, kao ni lični podaci, nikada nisu objavljivani u Službenom glasniku niti na sajtu predsednika Republike i Ministarstva pravde pre dostavljanja nadležnim pravosudnim organima.
Ovo navodi jedan izvor
Od stupanja na snagu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, predsednici Republike Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić koristili su ustavno ovlašćenje za davanje pomilovanja, propisano članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava i važećim zakonima, a odluke o pomilovanju, kao ni lični i drugi podaci, nikada nisu objavljivani u Službenom glasniku, niti na sajtu predsednika Republike i Ministarstva pravde, pre dostavljanja odluka o pomilovanju nadležnim pravosudnim organima, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo pravde je podsetilo da je Boris Tadić doneo 197 odluka o pomilovanju, Tomislav Nikolić 105, a Aleksandar Vučić tokom dva mandata ukupno 78.
Ovo navodi jedan izvor
Ministarstvo pravde je dodatno podsetilo da je bivši predsednik Boris Tadić doneo 197 odluka o pomilovanju, Tomislav Nikolić 105, a Aleksandar Vučić, tokom dva mandata, ukupno 78.
Ministarstvo navodi da ustavno ovlašćenje postoji nezavisno od toga ko ga vrši, i da je predlaganje izmene Ustava ili zakonskog okvira legitimno pravo svakog učesnika u javnoj raspravi.
Ovo navodi jedan izvor
Ustavno ovlašćenje predsednika Republike postoji nezavisno od toga koji predsednik Republike ga vrši. Predlaganje izmene Ustava ili zakonskog okvira predstavlja legitimno pravo svakog učesnika u javnoj i stručnoj raspravi, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo dodaje da se ustavnost i zakonitost odluka ocenjuju na osnovu Ustava, zakona i konkretnih činjenica.
Ovo navodi jedan izvor
Dodaju i da se ustavnost i zakonitost odluka ocenjuju na osnovu Ustava, zakona i konkretnih činjenica.
Bivši predsednik je, pre podnošenja ostavke 27. septembra, pomilovao 49 lica.
Ovo navodi jedan izvor
Bivši predsednik je, pred podnošenje ostavke 27. septembra, pomilovao 49 lica. Prema pisanju portala Mašina, među pomilovanima se nalaze aktivisti, osobe gonjene zbog napada na studente i studentkinje, osoba osumnjičena za pokušaj ubistva studentkinje, osoba osuđena za smrt radnika u Lučanima, kao i bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, osuđena zbog trgovine uticajem.
U javnosti se prethodnih dana postavljalo pitanje da li je način na koji su odluke o pomilovanju donete zakonit.
Ovo navodi jedan izvor
Prethodnih dana se u javnosti postavljalo pitanje da li je način na koji su odluke o pomilovanju donete uopšte zakonit. O tome je portal Mašina ranije pisao u posebnom tekstu, u kojem advokat Željko Kočić ukazuje da pravni sistem Srbije ne poznaje mehanizam za naknadnu proveru ustavnosti i zakonitosti akta o pomilovanju.
Advokat Željko Kočić ukazuje, u tekstu portala Mašina, da pravni sistem Srbije ne poznaje mehanizam za naknadnu proveru ustavnosti i zakonitosti akta o pomilovanju.
Ovo navodi jedan izvor
Prethodnih dana se u javnosti postavljalo pitanje da li je način na koji su odluke o pomilovanju donete uopšte zakonit. O tome je portal Mašina ranije pisao u posebnom tekstu, u kojem advokat Željko Kočić ukazuje da pravni sistem Srbije ne poznaje mehanizam za naknadnu proveru ustavnosti i zakonitosti akta o pomilovanju.
Navod, nepotvrđenoPrema pisanju portala Mašina, među pomilovanima su aktivisti, osobe gonjene zbog napada na studente, osoba osumnjičena za pokušaj ubistva studentkinje, osoba osuđena za smrt radnika u Lučanima i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, osuđena zbog trgovine uticajem.
Ovaj navod prenose
Bivši predsednik je, pred podnošenje ostavke 27. septembra, pomilovao 49 lica. Prema pisanju portala Mašina, među pomilovanima se nalaze aktivisti, osobe gonjene zbog napada na studente i studentkinje, osoba osumnjičena za pokušaj ubistva studentkinje, osoba osuđena za smrt radnika u Lučanima, kao i bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, osuđena zbog trgovine uticajem.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
