Advokat Jugoslav Tintor, foto: Insajder
Kada je napokon objavljen konačan spisak pomilovanih i aboliranih, poslednjeg dana mandata predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mnogima je postalo jasno zašto ta imena ranije nisu saopštena. Gaženje studenata i starca od 90 godina na blokadama, nasilje, korupcija, požar u Namenskoj – samo su neki od krivičnih dela koja neće dobiti zadovoljenje pravde jer je bivši predsednik svojim potpisom pomilovao odgovorne. O ovim pomilovanjima, ali i aktivnostima tužilaštva u prethodnih 10 dana za 3D je govorio advokat Jugoslav Tintor.
Aleksandar Vučić je i prošle godine primenjivao institut pomilovanja, a među onima koji su tada abolirani bila je i Milica Stojanović, odgovorna za to što je automobilom udarena Kristina Vasiljević na Novom Beogradu. Za Kristinu, koju zastupa advokat Jugoslav Tintor, ta odluka značila je da nije dobila zadovoljenje pravde.
„Pa ona najbolje može da kaže kako se osećala, ali ja iz komunikacije s njom znam da je to jedno ogromno razočaranje“, kaže Tintor.
Tintor ocenjuje da institut pomilovanja, koji bi trebalo da se primenjuje izuzetno i u pojedinačnim slučajevima, može da potkopa dva temeljna principa demokratskog društva — jednakost građana pred zakonom i podelu vlasti. Prema njegovim rečima, prošlogodišnja pomilovanja pokazala su da se taj mehanizam može koristiti i za ostvarivanje drugih ciljeva.
„Jedno je jednakost građana pred zakonom, a drugo je načelo podele vlasti. Jedan takav mehanizam, koji bi morao da se koristi ekstremno selektivno i samo u nekim izuzetnim, pojedinim slučajevima, praktično se stavlja u funkciju ostvarenja nekih drugih ciljeva, što se vidi već na prvi pogled“, kaže Tintor.
On podseća da je tada upozoravao javnost na takvu praksu i da je, zajedno sa zastupnikom u novosadskom slučaju, sazvao konferenciju za štampu. „To su dva paralelna pomilovanja bila tada“, navodi Tintor.
Tintor kaže da se prva abolicija dogodila u okviru ispunjavanja studentskih zahteva, kada je jedan broj studenata oslobođen krivičnog gonjenja. Predsednik republike tada je obrazložio odluku time da želi da ispuni jedan od zahteva, ali da ne zna kako drugačije da postupi.
„Ja sam tada rekao da je to, bez obzira što je, ajde da kažemo, životno bilo opravdano, sigurno politički motivisano, ali sam kao advokat isto signalizirao da je otvorena Pandorina kutija“, navodi Tintor.
On upozorava da se institut pomilovanja i oslobađanja od krivičnog gonjenja ne može primenjivati bez jasnih kriterijuma i obrazloženja.
„Vi u tom jednom izuzetnom slučaju morate da imate neko razumno objašnjenje, morate da imate neki rezon kojim ste se rukovodili da biste opravdali takvu svoju odluku. U suprotnom, vi vršite neko pravo koje vam je povereno, protivno cilju zbog kog vam je dato, i vi praktično zloupotrebljavate tu moć.“
Tintor dodaje da u konkretnom slučaju nema obrazloženja niti saznanja o tome da li je moguće bilo šta preduzeti.
Tintor ocenjuje da se pitanje pomilovanja mistifikuje, iako zakon koji uređuje tu oblast ima svega dvadesetak članova i ne propisuje detaljno celokupnu proceduru.
On ukazuje na obim ovlašćenja predsednika u slučaju oslobađanja od krivičnog gonjenja: takvom odlukom predsednik može da zaustavi postupak pre nego što se utvrdi da li je neko kriv, bez obzira na to što su u postupak uključeni tužilaštvo i sudovi u više instanci.
„Vi u pojedinačnom slučaju kažete čitavom pravosuđu, u dve ili tri sudske instance, tužiocu, svima: ‘Ovde ja odlučujem.’ U ovom slučaju neće ni da se vodi postupak, niti da se utvrđuje da li je neko kriv, jer je tako moja volja“, kaže Tintor.
Zbog toga je, kako navodi, skloniji tome da se pomilovanje koristi kao krajnja mera, nakon što je krivica utvrđena i sankcija izrečena — na primer, u slučaju pojedinca koji oboli od teške bolesti ili postoje drugi razlozi koji opravdavaju čin milosti.
Tintor upozorava da bi preispitivanje pravosnažnih odluka zbog spornih pomilovanja moglo da ugrozi osnovne principe krivičnog procesnog prava, među kojima je pravilo da se pravosnažna odluka ne može izmeniti na štetu okrivljenog.
„To je abeceda krivičnog procesnog prava. Ne mogu, kao neko ko se bavi ovim poslom 25 godina, da podržim, koliko god to bilo društveno opravdano, da se sve to dovede u pitanje, preispita i šta ja znam, ali bi time urušili taj jedan drugi princip koji nam opet omogućava da živimo u okvirima jednog društva u kome pravosuđe funkcioniše na principima“, kaže Tintor.
On navodi da su se pojavile teze da bi Ustavni sud, ukoliko utvrdi nesaglasnost odluke sa Ustavom ili njenu ništavost, mogao da je stavi van snage i da se takva odluka primeni i na pravosnažne sudske presude. Tintor ocenjuje da je takvo rešenje teorijski zamislivo, ali ističe da se mora voditi računa o pravima okrivljenih.
„Mi advokati i u tom vremenu moramo da mislimo o pravima okrivljenog, jer sutra taj okrivljeni može biti neko od nas. Ako ste vi sutra taj okrivljeni, ja moram jednako biti spreman da zaštitim i vaša prava, isto onako kao što sam bio spreman i pre godinu dana da štitim prava, dakle, i građana i studenata kojima su ta prava bila potpuno dovedena u pitanje“, navodi Tintor.
Tintor smatra da bi odluke o pomilovanju trebalo preispitivati oprezno, jer zakon predviđa različite procedure za oslobađanje od krivičnog gonjenja i pomilovanje. Upozorava da izostanak određenog prethodnog koraka ne znači nužno da je odluka ništava, ali i da pravnici o tome nemaju jedinstven stav.
Tintor smatra da bi trebalo pronaći način da se pitanje pomilovanja vrati u zakonske okvire i obezbedi jednakost građana pred zakonom, ali upozorava da poništavanje pojedinačnih odluka ne sme da postane novi način zadiranja izvršne ili zakonodavne vlasti u sudsku vlast.
„Ja ne mislim da je Severna Makedonija baš neki regionalni primer da bi mi trebali sad, čim nešto čujemo, ajmo mi to da primenimo, i nisam neko ko bi podržao to rešenje, jer na taj način opet zakonodavac ide i zadire u nešto što je suštinski sudska vlast“, kaže Tintor.
On upozorava da bi intervencije zakonodavca u pojedinačne sudske odluke mogle da dovedu do novog haosa i dodatno potkopaju pravnu državu.
„Nemojmo da generišemo haos“, poručuje Tintor.
Tintor smatra da bi bilo veoma teško pojedinačno izdvojiti neke od slučajeva pomilovanja, jer bi to otvorilo pitanje po kojim kriterijumima bi se odlučivalo ko može da bude izuzet, a ko ne. Istovremeno, ukazuje na širi problem autocenzure u pravosuđu, za koju ocenjuje da je prisutna već dve decenije.
„Ne zove njih neko na telefon za svaki predmet i kaže: ‘Uradićeš to i to’, nego on razmišlja sam sa sobom šta je odluka koju bi u jednom ovakvom predmetu valjalo da donesem da bi neko tamo prepoznao da sam ja dobar deo sistema, odnosno da nisam toliko svoj“, kaže Tintor.
On upozorava da bi i promena političke klime mogla da dovede do nastavka istog obrasca ponašanja, samo u odnosu na nove nosioce političke moći.
„Ja bih voleo da je to oslobađanje institucija, da je odjednom, preko noći, probudili smo se, sad je sloboda od straha, ali ja se bojim da ona ista autocenzura samo okreće drugu matricu“, navodi Tintor.
Kako objašnjava, u takvom ambijentu nosioci pravosudnih funkcija mogu da razmišljaju o tome šta bi novi centri političke moći očekivali od njih, umesto da odluke donose samostalno.
Tintor ocenjuje da se u Srbiji brzo zaboravljaju događaji iz prošlosti, što, kako kaže, omogućava da mnogi u institucijama veruju da svoj posao mogu da nastave da obavljaju na isti način, bez obzira na promenu rukovodstva.
„Veliki broj ljudi nije toliko vidljiv, a smatra i veruje da potpuno jednako tu funkciju može da obavlja: zamenite šefa i sve će dalje da radi na jednak način kao i do sad“, kaže Tintor.
On smatra da bi suštinske promene u institucijama zahtevale temeljniji pristup, a ne samo zamenu pojedinaca. Kao primer navodi policiju, za koju se često kaže da je „rak rana“, ali upozorava da se problem ne može rešiti tako što će jedni operativci biti zamenjeni drugima.
„Ne znači da je svako ko je bio u policiji i otišao iz nje adekvatan da dođe i da mu date rukovodeći položaj“, navodi Tintor.
Osvrćući se na predloge da se penzioneri vrate na važne funkcije, Tintor ističe da bi trebalo pronaći ljude na koje se može osloniti, bez svođenja izbora na povratak penzionisanih kadrova.
„Valjda ima neko na koga se može osloniti u tom radu, a da nam jedina opcija nije da penzioneri preuzmu tako važne segmente države koji podrazumevaju monopol fizičke prinude“, kaže Tintor.
Tintor očekuje da bi Služba unutrašnje kontrole MUP-a mogla da bude predstavljena kao jedan od nosilaca reformi, ali smatra da je upravo tu službu neophodno temeljno promeniti.
„Da bi MUP reformisali, to je prva služba koju morate da reformišete i da stavite ljude koji nisu pod šapom tih struktura“, kaže Tintor, upozoravajući da su u policiji, kako navodi, prisutni obrasci međusobne zaštite.
On ocenjuje da je policija u Srbiji „država za sebe“ i da takvo stanje nije od juče. Zbog toga, kako kaže, očekuje da se nakon svega što je javnost videla kao problematično naprave suštinski pomaci, a ne samo da se uspostavi kontrola nad radom MUP-a.
„Nadam se da će se tu napraviti neki pomaci, a ne samo da se negde obezbedi kontrola nad radom MUP-a, nego da se neke stvari promene posle svega što smo videli da ne valja“, navodi Tintor.
U razgovoru se Tintor osvrće i na slučaj studentkinje koju je pripadnica Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) vukla za kosu ispred Pravnog fakulteta, pokušavajući da joj otključa telefon. Tintor je u tom predmetu bio njen zastupnik.
Predmet je preuzela komisija Višeg javnog tužilaštva, a postupak je okončan primenom oportuniteta. Pitanje je da li je to prvi korak ka rasvetljavanju slučaja i utvrđivanju odgovornosti.
Tintor kaže da ne očekuje da će slučaj studentkinje biti razrešen, ali ističe da je bolje da se postupak pokrene nego da se ništa ne preduzima. Slično, kako navodi, ne želi unapred da odbacuje ni postupak stečaja nad Alta bankom, iako je njegov prvi utisak bio da bi moglo da bude reči o „kontrolisanom stečaju“.
„Moj prvi refleks na Alta banku, gde se stečaj uvodi u roku od 24 sata, bio je da je to kontrolisani stečaj“, kaže Tintor.
On objašnjava da u Srbiji, kako ocenjuje, postoji praksa da se problem uvede u sudski okvir, čime se omogućava kontrola nad njegovim daljim tokom. U slučaju Alta banke, smatra da je mogla da postoji bojazan od naglog povlačenja depozita, što bi potencijalno izazvalo lančane posledice u bankarskom sistemu.
„Meni je logično da se uradi kontrolisani stečaj, da se onemogući da deponenti krenu da povlače novac. Time je sačuvan novac u okviru Alta banke“, navodi Tintor, uz ogradu da za sada nema odgovor na pitanje gde je 380 miliona evra.
Kako kaže, o tome će se više znati tokom postupka, a za sada postoji tvrdnja tužilaštva koja je, prema njegovoj oceni, razlog za pokretanje postupka.
Tintor zato upozorava da ne treba donositi zaključke na osnovu prvih informacija i očekuje da će se u slučaju Alta banke tek otkriti dodatne činjenice.
„Njima je bilo važno da pošalju poruku da su se institucije probudile, iako su spavale dugi niz godina. Tu poruku svako ko kritički misli primiće obazrivo i kritički“, zaključuje Tintor.
Postavlja se i pitanje kako oceniti trenutak u kojem javnost očekuje veliki broj hapšenja i konkretan epilog, ali i da li takva očekivanja mogu da prerastu u pritisak na institucije. Da li bi brza hapšenja, usmerena ka spektakularnom prikazu pravde, mogla da ugroze nezavisno i zakonito vođenje postupaka?
„To je mač sa dve oštrice i to već znamo iz ranijih iskustava“, navodi Tintor.
Tintor upozorava da bi brza hapšenja, bez detaljne pripreme predmeta, mogla da zadovolje očekivanja javnosti samo kratkoročno, dok bi kasnije neuspeh postupaka dodatno narušio poverenje u institucije.
„Brzim hapšenjima trenutno zadovoljavate objektivno postojeću glad građana za zadovoljenjem pravde. Dobijate kratkotrajni efekat: ‘Evo, krenulo je, biće sve ovo-ono’, a onda će se desiti da se postupci užasno brzopleto nagomilaju, bez detaljne pripreme“, kaže Tintor.
On smatra da bi umesto toga trebalo formirati profesionalne radne grupe i pažljivo odabrati predmete koji mogu da budu kvalitetno procesuirani.
„Treba da se formiraju prave radne grupe profesionalaca i da se kandiduje deset predmeta, kao što ste imali 20 spornih privatizacija, ali da ih uradite kako treba, da znate da ćete ishodovati osuđujuće presude“, navodi Tintor.
Upozorava da bi neuspeh takvih postupaka značio propuštanje još jedne prilike da se napravi ozbiljan iskorak u društvu. Istovremeno, ističe da javna očekivanja ne smeju da potisnu prava okrivljenih.
„Ne smemo da smetnemo s uma da i ti ljudi imaju svoja prava u postupku i mogu da se bore. Ne sme da prevlada histerija da kažemo: ‘Ovi ljudi su proskribovani, dajte tamo iza rešetaka i bacite ključ’“, kaže Tintor.
On dodaje da advokati moraju da zastupaju svakog okrivljenog, bez obzira na to za šta se tereti, i upozorava da bi, ukoliko postupci ne budu uspešni, odgovornost ponovo mogla da bude prebacivana na branioce.
