Zbog pada rejtinga uoči novembarskih izbora, Trampu su prekopotrebni politički poeni zbog čega Ukrajina iznenada postaje deo predizborne računice
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nedavno je izjavio da je svet „možda bliži nego ikada do sada“ završetku rata između Rusije i Ukrajine.
Nije prvi put da Tramp šalje slične poruke, a verovatno ni poslednji, zbog čega je teško proceniti da li smo zaista i za koliko koraka bliži okončanju rata. Međutim, intenzivne diplomatske aktivnosti kojima svedočimo poslednjih nekoliko nedelja ukazuju na to da se u pozadini zaista odvijaju ozbiljni procesi.
Dok se na terenu tenzije i sukobi ne reševaju, vesnici mogućih promena stižu daleko od linije fronta. Od nedavne izjave Volodimira Zelenskog da je spreman na zaustavljanje borbi duž sadašnjih linija fronta, najave trilateralnih pregovora, preko pokušaja Evrope da se dogovori oko svog pregovarača… Sve su to signali koji ukazuju na moguće pomake, dok se u pozadini čitavog procesa nalazi predstojeći događaj na drugoj strani planete, koji bi se u izvesnom smislu mogao smatrati pokretačem svega što se trenutno dešva.
PAD PODRŠKE PRED IZBORE
Otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću, više puta su mogle da se čuju i pročitaju ocene da određene poteze povlači kako bi ostvario diplomatske pobede koje bi mu u datom trenutku pomogle da učvrsti svoj imidž u očima američke javnosti. U ovom trenutku politički poeni su mu potrebniji nego ikada ranije, jer će se uskoro suočiti sa važnim izborima.
Sjedinjene Američke Države trećeg novembra čekaju izbori za Kongres i to u trenutku kada se republikanci suočavaju sa pritiskom, a Donald Tramp sa nikada nižim rejtigom.
Anketa „Rojtersa“ i Ipsosa pokazala je da je popularnost predsednika SAD pala na svega 31 odsto, što je za procenat manje od istraživanja koje je objavljeno pre mesec dana. Da stvar po Trampa bude još dramatičnija, ispitanici su na pitanje – za koga bi glasali ukoliko bi se izbori održali danas – čak 47 odsto je odgovorilo za demokrate, dok je 35 odsto reklo za republikance. Prednost od 12 odsto najveća je zabeležena od početka aktuelnog izbornog procesa i preti da Trampovoj administraciji znatno oteža sprovođenje politike u preostale dve godine njegovog predsedničkog mandata.
Ankete ukazuju i na to da je upravo politika koju je Tramp vodio od povratka u Belu kuću i doprinela rejtingu koji danas ima. Čak 68 odsto anketiranih Amerikanaca ne odobrava način na koji predsednik SAD upravlja ekonomskim pitanjima, zbog čega su visoke cene goriva postale jedna od centralnih tema kampanje.
UKRAJINA KAO DEO PREDIZBORNE KAMPANjE
Sa visokim cenama goriva ne suočavaju se samo Amerikanci već i veći deo sveta, što Trampa, iz perspektive novembarskih izbora, naročito ne zanima. Ono što mu je daleko važnije jeste da američkim građanima ponudi odgovor na pitanje zašto na pumpama ostavljaju više novca nego ranije, ali tako da izbegne blokadu Ormuskog moreuza i rat na Bliskom istoku koji je sam pokrenuo.
Anketa „Rojtersa“ i Ipsosa pokazala je da je popularnost predsednika SAD pala na svega 31 odsto, što je za procenat manje od istraživanja koje je objavljeno pre mesec dana
Tu na scenu stupa Ukrajina koja je ni kriva ni dužna postala deo američke predizborne kampanje. Ukoliko premotamo film, videćemo da Tramp već neko vreme priprema teren da Zelenskog i Ukrajinu predstavi kao žrtvenog jarca za posledice sopstvene politike. Sve je počelo pozivom ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da prestane sa napadima na ruske rafinerije uz navode da oni izazivaju nestašicu goriva koja „šteti svetu“. Nedugo posle ove izjave, predsednik SAD je otišao korak dalje i poručio da bi Ukrajina trebalo da dobije novog predsednika „koji može da postigne dogovor“.
„Predlažem da dobiju novog lidera koji može da postigne dogovor. Mislim da je vreme da Ukrajina dobije novog predsednika“, poručio je Tramp.
Dok Zelenski proživljava epizodu Trampovog dežurnog krivca nadajući se da će se situacija promeniti posle trećeg novembra, Vladimir Putin se u celoj priči pojavljuje kao svojevrsni spasilac. Rojters je nedavno izvestio da je tanker pod zastavom Malte, koji prevozi 40.000 tona ruskog dizela, krenuo put Njujorka nakon dogovora ruskog i američkog predsednika, a njegov dolazak u SAD očekuje se sedmog novembra.
Podsećanja radi, prema najavljenom planu, početna isporuka trebalo bi da iznosi 300.000 tona nakon čega bi u novembru usledilo još 500.000 tona, a potom dodatnih milion tona. Iako Tramp tvrdi da će ruski dizel dovesti do toga da cene „za Amerikance, ali i ceo svet“ brzo padnu na rekordno nizak nivo, stručnjaci nisu optimisti.
Međutim, to nije jedini ustupak koji je ruski predsednik učinio svom američkom kolegi. Putin je ispunio Trampovu želju i oslobodio Stivena Džejmsa Habarda, Amerikanca koji je bio zatvoren pod optužbom da se borio kao plaćenik u Ukrajini. Habard je uhapšen pre dve godine i osuđen je na šest godina i devet meseci zatvora.
„Sve je odlučeno tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Putinom krajem prošle nedelje i to veoma cenimo, a posebno želim da istaknem da SAD nisu dale ništa zauzvrat, što je u ovakvim situacijama veoma retko“, rekao je Tramp.
Da li Tramp govori istinu ili ga je ruska ispružena ruka, u trenutku kada pokušava da ugasi politički požar na domaćoj sceni uoči izbora, ipak nešto koštati, pokazaće vreme. Ipak, teško je poverovati da se Putin na ovaj potez odlučio isključivo iz dobre volje.
Naznake da bi iza zavesa moglo da se sprema nešto konkretnije kada je reč o sukobu, odnosno miru, između Rusije i Ukrajine stigle su nedavno. Zelenski je u intervjuu za američku televiziju „Foks Njuz“ rekao da bi prihvatio mirovni sporazum kojim bi borbe bile zaustavljene duž trenutne linije fronta, ocenjujući da je to realan način za okončanje ratnih dejstava i početak pregovora.
Na pitanje voditelja da li bi prihvatio sporazum kojim bi se borbe zaustavile duž sadašnje linije fronta, uz zadržavanje kontrole Ukrajine nad najmanje 75 odsto njene teritorije, Zelenski je odgovorio potvrdno. Istakao je da bi zamrzavanje sukoba predstavljalo realan put ka okončanju rata, ali i da bi Ukrajina potom od SAD i evropskih saveznika zahtevala čvrste bezbednosne garancije.
„Naravno, to je minimum onoga što nam je danas potrebno od Rusije. Nakon toga, obratićemo se predsedniku SAD i Evropljanima sa zahtevom za bezbednosne garancije“, rekao je predsednik Ukrajine.
Kada je reč o Evropljanima „Politiko“ je nedavno objavio da evropske vlade razmatraju mogućnost imenovanja pregovarača koji bi u ime Evrope razgovarao sa Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu. Takođe, među mogućim kandidatima pominju se predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, Fon der Lajen, Kalas kao i predsednik Finske Aleksandar Stub.
Da bi novembar mesec mogao da bude važan ne samo za Trampa i njegove republikance, već i za odnose Moskve i Kijeva, najavio je Dmitrij Peskov koji je rekao da će sredinom sledećeg meseca u Abu Dabiju razmatrati bezbednosna pitanja Rusije i Ukrajine.
„To je jedan od važnih delova mirnog rešenja sukoba“, rekao je portparol Kremlja.
